Gledam "kroz" ljude na ulici. Dešava mi se da prođem pored najboljeg druga i da ga ne vidim.
Pojela sam šlag koji je on namijenio za seksi igru... :-/
Komšinica sa trećeg sprata svako veče sjedi na terasi i pušta jako tužnu i depresivnu muziku. Sigurno se razočarala u ljubav.. A ja bih je tako znao voliti, samo da mi da šansu.
Imao sam kuče sedam godina, bilo je rase rotvajler. Svi su ga se plašili i niko nije smeo da mu priđe. Jedino moja porodica i ja. Ja sam mu sve živo radio. Šetao ga, igrao fudbal sa njim, jahao ga, učio da sedne, legne, da da šapu, kažnjavao ga, vukao za rep, ležao sam sa njim u boksu... Voleo ga! Ali jednog dana kada sam se vraćao iz škole rekli su mi roditelji tužnu vest. Neko ga je otrovao. Tada, tog trenutka svet mi se srušio. Bio sam nervozan, bacao sam stvari naokolo, plakao, i trčao sam do placa (gde smo ga i čuvali) sa suzama u očima. Kada sam stigao tamo, legao sam sa njim, zagrlio i plakao. Nisu mogli da me odvoje od njega. Nedelju dana sam imao temperaturu, i samo sam drhtao. Nikada groznije se nisam osećao. Voleo sam ga više od života. Iako sam imao tad' 13 god. mrzeo sam sebe. Ne znam zašto, ali eto.
Kad je leto, u sobi puštam samo balade, jer tripujem da će brže pesme ugrejati prostoriju.
Namestila sam budilnik za 3:48 ujutru da bih probudila soma koji me je sinoć nazvao u isto vreme i rekao GREŠKA! Paybacks a bitch!
Iskreno, zaljubljujem se u svoju profesoricu matematike, ona ima oko 23-24 godine, tek je počela da predaje ove školske godine, preljepa je.
Trčim jutros za autobusom, vozac me vidi i sačeka i taman da zakoračim, vidim da je pogresan bus. Usla sam i vozila se u pogresnom smeru jednu stanicu, čisto u znak zahvalnosti vozaču koji me je sačekao!