Živim sa cimerom. Svako jutro kad prođem kroz nejgovu sobu na stolu vidim po nekoliko maramica. A nikad ga ne čujem da duva nos...
Pre nekoliko dana shvatila sam zašto sam ja, sekretarica u jednoj privatnoj firmi, svakodnevno zatrpana najdebilnijim poslovima - mislila sam da je u pitanju moj položaj i da su jadne sekretarice same po sebi predodređene da rade svakojake gluposti, iako im one samo oduzimaju dragoceno vreme za obavljanje pravih i bitnih poslova, a onda se ispostavilo da niko od troje meni nadređenih (35-50 godina starosti) NE UME da koristi čak ni štampač. Ne karikiram ništa, i sama sam se zabezeknula kada su me na moj slobodan dan u panici pozvali telefonom da pitaju koje DUGME za šta služi. Mada, ne znam ni zašto se toliko iščuđavam, budući da sam u toj firmi najmlađa, a najviše obrazovana, i, razume se, najbednije plaćena, kako to danas ovde ide... Došlo mi je i da plačem i da se smejem u isto vreme, a prinuđena sam da ostanem na tom poslu bar dok se ne pojavi neka bolja prilika i da svakodnevno slušam kako iskaljuju svoje frustracije na meni i ponašaju se kao da su posisali svu pamet ovog sveta.
Kad sam kao mala išla ne engleski, utripovala sam da postajem Englez i kući nisam htela da pričam srpski.
Mrzim kad vadim pljuge iz džepa a ljudi gledaju šta pušim, jer gomila njih na osnovu toga "zaključe" u kakvoj sam materijalnoj situaciji.
U firmi u kojoj radim imam zlatnu ribicu (samo jednu) i kad dođem ujutro prva na posao s vrata se proderem: "Gdje si riboooooooo" :D
U decembru sam dobila novu cimerku...
Čim je ušla u sobu pao mi je mrak na oci... Ona je baš tip devojke koje ja ne podnosim, perfektno doterana, visoko uzdignute glave, dok priča vidi se da je prepuna samopouzdanja, veoma lepa i zgodna ali strašno naložena... Možda sam bila malo ljubomorna, ali više su to bile predrasude koje su vladale mnome. To isto veče sam otišla kod druga i otkukala celu noć kako neću moći da živim sa nekim takvim, ko je očigledno površan i prepotentan.
Prošlo je od tada 8 meseci... Ja sam tu devojku toliko zavolela, ona je bukvalno ja u drugom telu, nisam upoznala plemenitiju, bolju i pametniju osobu, postala mi je najbolji prijatelj i daću sve od sebe da ostanemo cimerke dokle god to bude bilo moguće.
Shvatila sam da koliko god ljudi bili drugačiji od nas ne treba suditi knjizi po koricama i treba svakome dati šansu.
Jednu novu godinu sam dočekala sa momkom vodeći ljubav. Nikad lepše dočekana ta ponoć.
Kad god obučem nešto novo. Na primer, neku majicu, kad dođem iz škole, ni ćao ni zdravo, već: ' Šta su ti drugari rekli za majicu ^^ ' ?
Kad god bi za ručak imali piletinu, ostavljala bih kožicu pileta sa strane, i prvo jela meso, jer mi je to najslađe, pa da ga ostavim za kraj, a tata bi mi uvek uzeo i pojeo misleći da ga odvajam jer ne volim to da jedem.
Kad sam bio mali, kad sam primao vakcinu plakao sam i vikao na medicinske sestre: "Je*aće vam moj tata majku".