Kada pricam sa ljudima, ne mogu da ih gledam u oči. Nekako mi neprijatan osjećaj.
Kad u autobusu igram neku igricu na mobilnom uvek mislim da neko gleda kako igram i trudim se da budem što bolji i da vidi kakav sam majstor u stvari.
Dok čekam međugradski na Autokomandi, često se prilikom prolaska neke krntije od autobusa isprdim jako. Posle se kao nervozno šetkam i gledam na sat, a ustvari se luftiram.
U prvom/drugom razredu osnovne, pitala je učiteljica šta svinja ima na nogama, ja sam ispao iz klupe koliko sam visoko digao dva prsta da se javim, da bi me napokon prozvala a ja kao iz topa rekao - Štiklice! Jbg, tako me mama učila..
Juče sam slučajno srela tatu dok se vraćao sa posla. Pogledala sam ga onako iz daleka, i začudila se. Nisam mogla da verujem koliko je ostario, koliko se čovek iskrivio kako bi mami i meni pružio bolji život. Čovek ustaje svako jutro u 5h i vraća se kasno uveče kući. Bilo mi je mnogo teško kad sam ga videla onakvog. Međutim, kad sam mu prišla, nabacio je osmeh na lice i izljubio me je kao da me nije video sto godina. Zamalo da mi krenu suze, ali sam ga jako zagrlila i nastavismo zajedno do kuće, onako ruku pod ruku. Ne znam šta bih bez njega i mame.
Dao sam devojci kola da se vozi, toliko je pažljiva da mi je sipala dizel za 1000 din... inače, auto je benzinac.
Nervira me kada neko, odnosno većina govori da je muškarac glava kuće. Evo npr. ja... nisam muškarac, nego žensko i najmlađi sam član u svojoj porodici i zaista sam glava kuće. Uživam u svim tim obavezama koje imam i znam da će mi kad-tad u životu poslužiti što sam sve jako mlada naučila. Menjam sijalice, privrćem šarafe, zakucavam eksere, plaćam račune, iznosim smeće, obavljam svakodnevnu kupovinu, javljam se na fixni jer je svima mrsko ustati, čistim kuću i jako često kuvam ručak, zavisno od obaveza koje imam na fakultetu. I ne tražim ni ''Hvala'' ni od koga, a muškarci kad jednom zamene sijalicu kažu da su se umorili i jos traže da im se neko zahvali.
Poslao sam devojci poruku ''Mislim da treba da raskinemo'', odgovorila je ''Ja se ne slažem :)'', tog trenutka sam odlučio da je oženim.
Kad sam bila mala, gde god da odem, ja budem žedna. I najviše sam volela, kad dođem u goste pa kažem "može caša vode" ( a u sebi mislim daj sok), domaćica kaže: Hoćeš sok, a ja iz sveg glasa "daaaa".
Nikada ne kupujem Kinder bueno ili Twix kada sam sa nekim u društvu jer se lako dele.