Iznutra sam jako emotivan i povučen dečko, a sa spolja sarkastični mamlaz, jer su ljudi redovno zloupotrebljavali moju dobrotu.
Kao klinci smo revodno igrali mali fudbal u dvorištu. Kako bismo utvrdili pravila imali smo onu izreku: ''Pu poliži'', pri kojoj pljuneš na zemlju i ko to poliže on poništava pravila i igra se kako on odredi. Ja sam to polizao. Tuga, majke mi..
Kad mi je dosadno gledam ljude kroz viljušku i zamišljam da su u zatvoru!
Pričam dečku kako nam je seks fantastičan, a zapravo se u 95% situacija isfoliram.
Kad plivam, što dublje i dalje idem, to više razmišljam kakve sve životinje postoje u moru, ribe... I toliko sama sebe prepadnem da krenem da plivam prema obali najbrže što mogu!
I tako svaki put:)
Upoznao sam ribu u gradu koja se zove Nada.Uzeo sam joj broj i memorisao ga kao Nada..Slao sam joj poruke istu noć,posle 4 sata ujutro, 5 puta je zvao, molio je da se vidimo, slao perverzne i nekulturne poruke.Jedna od poruka je bila" Nado, izađi mi na crtu".
Ujutro, kad sam se probudio, ukapirao sam da imam kao Nadu memorisanu kuvaricu od 65 godina, koja radi u mojoj firmi.Sve te poruke sam toj ženi poslao, umjesto ribe kojoj sam trebao.Isti dan, kad sam kretao na posao, pokupio sam gospođu Nadu i ona mi se žalila da joj je neki manijak sinoć slao poruke i zvao je, i da ga je prijavila policiji.Morao sam da joj priznam.U zivotu se nisam osjećao gore...Još poruka.."Nado, izađi mi na crtu"
Kad sam bio prvi razred Osnovne škole ,stalno sam plakao u školi. Svi su me pitali šta mi je, posebno je učiteljica bila uporna da sazna razlog mog plakanja... Nikada nisam htio da priznam da me bilo strah da moju majku ne udari auto dok se bude vraćala kući, jer me stalno ona vodila u školu. :)
Po prvi put u životu mi se dogodilo da jedna devojka od mene želi samo ''kombinaciju''a ja ne, već ozbiljnu vezu.... :\
Svaki put kad mi nešto padne dok se tuširam ili feniram, viknem "Dobro sam" da mama ne bi izbezumljeno utrčala u kupatilo.
Ulazim u autobus držeći telefon na uhu i pričajući sa drugaricom. Naravno, slobodnih mesta ni na vidiku, pa stanem pored nekog elegantno odevenog gospodina koji sedi. I tako nas dve razgovaramo o školi, učenju, ja pomenem kako sam neraspoložena i umorna, a gospodin u elegantnom odelu ustaje i ustupa mi mesto s izgovorom da uskoro izlazi. Zahvalim se, sednem i nastavim razgovor sa drugaricom dok se gospodin vozio još pola sata stojeći da bi na kraju izašao na poslednjoj stanici.