Pre 8 godina se upoznam na chatu sa jednom devojkom iz Pančeva i bukvalno se zaljubim u nju preko mailova. Dopisivali se par meseci i dogovorimo se da se vidimo. Moji bili na moru i ona dođe kod mene na 2 dana. Savršeno.
Zezali se ceo dan, išli tamo 'vamo... Dođe veče, šta ćemo sad da radimo? Ona predloži da se zamračimo i da nađemo na TV-u neku muziku ili tako nešto. A ja, genije, kažem - ok, imam predlog, hoćemo da gledamo "Mile protiv tranzicije, imam DVD sa 12 epizoda?". Konjina!
Uvek kad iz prve ubacim prljave čarape u korpu za veš istripujem se da sam košarkaš i obavezno kažem ''bravo majstore''.
Stari me često budi u ranim jutarnjim satima riječima: "hej, hej, evo mati hoće da te probudi, a ja joj ne dam."
Imam sestru blizankinju. Ona je starija, a ja mlađa. Zajedno smo jedno kompletno biće. Prije godinu dana je završila na klinici zbog ekstremnog slučaja anoreksije. Mislila sam da se neće izvući. Svi misle da se nas dvije stalno svađamo, ali niko, čak ni ona, ne zna da često legnem pored nje, gledam je kako spava, slušam kako diše i mislim u sebi: "Hvala ti što me nisi napustila."
Bila sam u jednoj manjoj trgovinici i kupovala nešto za baku. Uzela sam što sam trebala i stala u red. Ispred mene je bila jedna žena, a osim nas u trgovini jos jedna sa malim dječakom od negdje 5 godina. Mali se kreveljio da želi nešto i slučajno pao na pod, mama mu nije htjela kupiti a i da ga utješi od pada krenila je da ga uzme i rekla: "Dodi mami da te poljubim pa će proći", na što je mali dreknuo: "Nemoj me ljubiti, jučer si ljubila tatu po piši". Žena se sva zacrvenila i nije znala gdje da gleda i što da kaže, a bogami ni ja, trgovkinja i žena ispred mene nismo znale kako reagirati.
Tek sada kada sam odrastao, shvatio sam Bajagine tekstove.
Koliko god dobro kucam bez gledanja u tastaturu, kad kucam šifru ne mogu da ne gledam.
Najviše mrzim kad se sviđam najboljoj drugarici devojke koja se meni sviđa.