Želim da doniram svoje organe kada budem klinički mrtva. Mislim da to trebaju svi da urade, na svetu ima mnogo ljudi koji nisu ništa zgrešili a teško su se razboleli.
Za moje roditelje izgleda postoje samo dve titule koje ja mogu da imam: čistač ulica ili master ekonomije.
"Kada netko kihne ja kažem nazdravlje premda ne razumijem točno što ta riječ znači u tom kontekstu, zar da mu ode na zdravlje ako kihne?!"
Ponekad volim upitati pitanje na koje već znam odgovor samo da provjerim da li je ta osoba prema meni iskrena.
Sigurno mi se 2-3 x u životu desilo da kada upoznam drugove svog momka malo bolje shvatim i u sebi pomislim "Kud tebe nisam prije ovog svog upoznala" jer se ispostavilo da je svaki bio finiji i bolji od momka. A ovako kad više nismo skupa ne možeš brate sa drugom...to mi je užasno nikada sebi ne bih dopustila to sem u mislima.
Uvek kada idem kod devojke gledam da obučem drugačije bokserice nego prošli put da ne misli kako se ne presvlačim redovno.
Kad sam bila mala, i nisam mogla da zaspim, ujak bi legao pored mene, i rekao da zatvorim oči i zamišljam da idem u zemlju Oz. I onda krenemo da pričamo, šta sve vidimo... i na kraju se samo ućutim, i zaspim. On me ušuška i ode iz sobe. Dan danas, sa svojih 20, kad ne mogu da zaspim, zamišljam da idem u zemlju Oz, da berem čokoladu sa drveća i da se igram sa nekim patuljcima.
Dočekala sam da me rođena majka tera da nađem dečka uz objašnjenje da mi "rade" hormoni i da treba neko da me "smiri"! Mogu bilo koji problem da imam, odgovor je nađi dečka. Npr. Boli me stomak- "Nađi dečka!"; Pije mi se kafa/ "Nađi dečka!"; Ne uči mi se/ "Nađi dečka!". Dečko, nađi se.
Dok jedem u mezni, uvek razmišljam koliko je ljudi koristilo tu viljušku ili kašiku pre mene.