Završavam drugi razred gimnazije i najbolja motivacija za učenje mi je ''hajde, kupiće ti tata kinder jaje.''
Naučila sam da gledam na sat samo da bih znala kada počinju nindza kornjače!
Ima dana kada jednostavno ne mogu pozdraviti neke ljude....nema neki poseban razlog, jednostavno dođe dan kad nemam snage za "pozdrav" čak ni iz kurtoazije...
Najradije bih otišao sad negde bez sata i mobilnog telefona i po ceo dan ležao na pesku i slušao ptice i bube.
Voljela bih da znam koliko sam do sada hrane pojela ( kilograma, tona) ??
Sinoć sam nosila flašu od 2 litra u naručju, kao bebu. I proradio mi majčinski instinkt. Debilno, ali šta ću.
Radim u salonu nameštaja i uvek kada dođe neka zgodna devojka zamišljam šta bih joj radio na tom nameštaju što kupuje, nije bitno da li je orman, ili fotelja, ili nešto drugo.
Jedan od najlepših osećaja mi je kad legnem da spavam i onda mi zavibrira telefon i stigne neočekivana poruka od neočekivane osobe... dešava se retko, ali zato i jeste tako posebno.
Kako volim osjećaj prije prvog dejta,čitav dan imam trnce.
Prvi i jedini autogram koji sam tražila i dobila bio je od Branka Kockice.