Prošao sam jutros pored starca koji je nosio šajkaču i orden, spustio sam glavu bilo me je sramota što je taj jadni čovek doživeo da gleda današnju Srbiju.
Kada god pored mene prođe lepa devojka, nakon toga duboko udahnem, kako bih osetio njen parfem.
Prijatelji mi govore da me ljudi ne vole zato što sam stalno namrgodjena, a stalno sam namrgodjena zato što me ljudi ne vole.
Prije par dana išla sam kod bake autobusom jako rano. Pošto se nisam naspavala, bila sam jako loše. Kada je bus došao na moju stanicu učinilo mi se da vidim nekog čovjeka koji treba da uđe. Kada mi je vozač rekao da treba da izađem, rekla sam da čekam da uđe čovjek, pa ću ja da izađem. Vozač me je čudno pogledao i ja sam izašla i shvatila da na stanici nema nikoga i da sam se izbrukala pred cijelim autobusom.. :)
Najjače su mi ribe u klubu koje igraju kao da ih je udario elektro šok.
Brat mi je frizer, a sestra kozmetičarka tako da sam bila uvjerena da ću uvijek imati lijepu frizuru i sređene nokte. Međutim, brat nema vremena još od februara da me ošiša, a sestra ne želi ni da čuje o bilo kakvom sređivanju mojih noktiju. Evo me ispred ogledala, sama se feniram i molim Boga da ličim na nešto poslije istog.
Uvek mislim da je drugima život interesantniji od mog.
Prodao sam auto, samo zato što su mi pričali da imam devojku jer imam dobro auto. Sad oboje vozimo bicikla i ljudi se začude kad nas vide.
Kad se nađem u teškim situacijama i problemima, na papir detaljno opišem problem, svoje osjećaje, zabrinutost.. Onda ispod toga napišem "Odgovor diplomiranog psihologa", i pokušam pomoći sama sebi. Ponekad mislim da sam luda, i da mi treba pravi psihijatar i psiholog, ali mi ponekad vlastito mišljenje iz druge perspektive pomogne.
Uvek sam znala azbuku, a abecede se i dan danas ne sećam.