Kad sam na plaži, uvlačim stomak da bi mi se videlo ono malo što imam od pločica.
Uvek kada gledam slagalicu imam osećaj da se i ja takmičim, pa budem presrećna kada tačno odgovorim!
Kada sam bila mala, kada napokon stignemo na more uvijek sam bila razočarana i ljuta, jer moramo barem 2,3 sata ostati u sobi da se "odmorimo" od puta..
Udala sam se u jednu od bogatijih porodica u gradu. Iz ljubavi koja se polako gasi. Porodica je na glasu kao imućna, ali to je samo gde treba da se vidi, ja sam ta koja nemam prebijenu paru, za svaku sitnicu moram da tražim. Muž je posvećen "biznisu" pa mene i dete retko kad gleda. Inače mamin je i tatin sin, igra po njihovim pravilima. Nemam gde pa ovde da olakšam dušu..."Nije sreća para puna vreća."
Čitajući ispovesti shvatio sam koliko sam, u stvari emotivan.
Kada vidim nekog ko je u invalidskim kolicima uvijek zatvorim oči, stanem i zamolim Boga da kad otvorim oči vidim tu osobu kako hoda. Nažalost, to se nikad ne ostvari.
Znam da roditelji žele sve najbolje, ali ponekad treba da "spuste loptu" i shvate da nisu baš svaki put u pravu, iako misle da to jesu.
Brinem se za malu sestru jer naši roditelji nemaju vremena za nju, a nije potrebno da rade toliko jer imamo sve, čak i previše. Već se naviknula bez njih, ali nama je super. Neku noć, dok sam je ušuškavao u krevet, rekla mi je da me voli najviše na svijetu i da će i ona se o meni brinuti kad poraste. Zagrlio sam je i poželio joj laku noć. Plakao sam skoro cijelu noć, jer sam shvatio da ona u meni vidi i oca i majku i brata.
Tata je počeo da krije brijače od mene, jer mu stalno 'kradem' iz pakovanja da bih brijala noge.