Kad sam na plaži, uvlačim stomak da bi mi se videlo ono malo što imam od pločica.
Danas, dok sam pričala sa dedom, pita on mene:
-Jesi počela išta trenirati?
-A ne deda, mislila sam košarku da počnem, ali ne znam..
-A ne možeš ti košarku, debela si ti za to..
HVALA DEDA.
Jedan gospodin me je nazvao gospođom i pokušao mi prodati kremu protiv bora. Imam 20 godina.
U petom razredu osnovne ponjela sam stari foto aparat bez filma i cijeli dan slikala drugare i učiteljicu. Ostatak godine sam morala izmišljati razloge zašto nisam izradila film.
Kao klinac sam imao tešku saobraćajnu nesreću sa porodicom. Kao trajni podsetnik od povrede ostali su mi ožiljci na licu. Zbog tih ožiljaka imao sam pakao od detinjstva, a slično je bilo i u srednjoj školi. Danas više ne obraćam pažnju na to, ali mi ožiljci i dalje prave problem u životu. Prilikom konkursa za rad u jednoj firmi, inače jako uglednoj u Srbiji, žena koja me je intervjuisala mi je kratko i jasno rekla da moje lice ne bi bilo prijatno klijentima. I tek tako me je odbila, uprkos mojoj kvalifikaciji za posao. Ponekad se, uprkos mom trudu da se uklopim, stvarno osećam kao da nisam deo ovog društva, ove zemlje i ovih ljudi.
Nedostajem sebi onakva kakva sam bila prije nego što sam ga upoznala.
U osnovnoj sam imao običaj da, kada nesto učim, knjigu iz tog predmeta stavim pod jastuk. Tako sam jedno veče stavio 6, 7 knjiga pod jastuk i sledećeg jutra sam jedva ustao od bolova, pošto mi se vrat ukočio.
Voleo bih jedan dan biti neki stranac i čuti kako to zvuči naš jezik kad ga ne razumeš.