Septembar, klupica u parku, 3 ujutro, prvi put joj rekao volim te, ona mi uzvratila sa ''Volim i ja tebe'' i kao se uozbilji i kroz šalu dobaci ''Znam da si stariji 5 godina ali ja ne se udajem dok ne završim fakultet'' , ja kroz smeh ''Ma obećavaam.'' Koliko sam je obožavao tako blesavu, ludu, jedinstvenu. I danas je takva, samo sa završenim fakultetom, sa detetom i kao moja žena.
Kad treba da odem kod frizera imam milion ideja za novi superkul herkat, ali uvek završim sa "samo krajeve".
Najlepši prvi sastanak mi je bio van grada, na magistralnom putu u kolima on i ja, muzika... Daleko od svih.
Kada sam bila na moru sa drugaricama upoznale smo neke momke i tu nešto pričale sa njima. U jednom trenutku me pogleda jedan od njih i kaže: "Šta ćete posle?", ja: "Ja ću Filološki (fakultet) verovatno.", dečko se nasmejao i rekao: "Mislio sam večeras".
Radim kao spremačica u jednoj banci. Jednom prilikom sam ušla iza šaltera ispred kog je stajao najveći red, službenica se pravila da radi i da je duboko posvećena poslu, a ustvari je čitala ispovesti.
Ljudi misle da sam nafurana i pod tripom "napući usta" i stalno me kritikuju zbog toga, a ne znaju da se ispod toga kriju moji nesavršeni, krivi zubi i da se ja stidim njih, i da je to pravi razlog zbog čega se slabo smejem, a ne to da sam mrgud i bezobrazna.
Mrzim kad ljudi kažu da ne postoje pravi prijatelji. Pa kakvim onda ljudima sebe smatrate.
Deset meseci veze. Šaljem dečku poruku: 'ladno me trpiš 10 meseci, znaš li'? :))) On odgovara: To je to. Bilo je baš lepo. Dosta sam te trpeo.
Ne gledam u tastaturu kada kucam, ali mnogo brže kucam kada je svetlo upaljeno nego kada je ugašeno.
Neću razumeti kako neko kaže da je umoran, a onda melje 100 na sat. Ja kad sam umorna, nisam raspoložena uopšte da pričam.