Opsesivno proveram fb profil njegove bivše devojke... Valjda želim da vidim šta ga je to 6 godina držalo kraj nje... Bojim se jer sam bolesno ljubomorna na nju iako je sa mnom i znam da me voli... Plašim se da ne uništim vezu jer bzv čačkam mečku.
Kad vidim koliko ovde ima nesrećnih i dobrih ljudi pomislim da sam jedno velliko nezahvalno go*no.
Bliži se tužan dan u mom životu... ocu se navršava godina... imam osećaj da će tog dana otići, kao da već nije. Osećam strah zbog toga.
Počeo sam da igram balet jer sam mislio da ću da budem jedini muškarac,i da će sve ostalo oko mene igrati djevojke. Izgleda da je i ostalih 29 članova isto mislilo.
Danas se skupilo celo društvo i igrali smo žmurke u sred centra. Imamo po 18-19 godina, neopisivo...
U pubertetkom periodu soba mi je bila puna postera Eštona Kučera i tajno sam ih ljubila u usta i milovala po kosi.
Uspešno mi je odstranjen tumor dojke. Ali stalno sam u strahu da će se povratiti, postati zloćudan te da ću ostatak života provesti na terapijama. Bojim se da nikada neću osetiti potpunu slobodu i lepotu života. Imam 20 godina.
Kad sam tek raskinula s dečkom, pre nego što bih prošla kroz njegovu ulicu, morala sam da operem kosu, da se cela obrijem i da koristim najskuplja i najmirišljivija mleka i kreme, u slučaju da me vidi ili pozove kod njega.
Kad god prolazim pored zatvorenih vrata uvek ispružim ruke ka vratima, u slučaju odbrane, da ne otvori neko baš kad ja prolazim.
Mrzim kada dođem u školu i kažu mi kako ništa nisu učili, a onda ih profesor prozove i sve znaju.
Ili kada mi kažu da su samo pročitali pred spavanje i dobiju 5! Jel stvarno misle da sam budala i da ću da poverujem u te gluposti?!