Imam groznog šefa...nisam imala slobodan dan ko zna od kad. Moja mala je završila prvi razred i ponosna mama ide sutra na njenu prvu dodelu knjižica. Slagala sam šefu da imam stomačni virus ;-)
Kad sam bio dete uzimao sam majci pare, ne mnogo po 50 din dnevno i sakrivao ispod saksije. Sakupljao sam za crne dane . Otkrila me je i optužila da kradem iz sopstvene kuce .A ja samo skupljao za crne dane!
Obzirom da sam uvek bila probisvet, borac za pravdu, u prvom razredu gimnazije hteli su da me izbace. Pozvali su mog tatu na razgovor, tata se vratio i rekao sve je ok, dobra je. Moje srce je stalo. Nakon 10 godina nam je priznao da je otišao u Ekonomsku školu i tražio svoje djete, kad me niko nije mogao naći, vratio se.
Greškom sam prešla granicu sa sestrinim pasošem. Ona je plavuša, ja brineta i nemamo nikakve sličnosti.
Moja mama uvek čuva kolače i koka-kolu za "kad dođu gosti".
Svaki put kad očekujem važnu poruku, u jednoj minuti 10 puta stisnem dugme za otkljucavanje jer mislim da zvono pristigle poruke nisam čula, iako mobitel cijelo vrijeme ne ispuštam iz ruke.
1961 godine, otac, majka (oboje po 4 razreda osnovne škole), ja (15 godina) i braća stižemo u Dansku, oktobar mesec, kiša pljušti. Mesto se zvalo Aarhus, oko mene vetrenjače, raznobojne kuće, čudno se osećao.. Pitam ja oca (inače Srbin iz Dalmacije, tepali smo mu): Pape, a gde si me ovo doveo? Kaže on meni, biće sve u redu Brane.. Mi krenemo polako, učimo jezik, roditelji dobili posao, krajem leta završili montažnu kuću, svetlo plava, i dalje se sećam. Došao septembar, a moja boljka stiže - nisam voleo školu.. U Danskoj već godinu dana, jezik sve bolji ali škola nikako.. Prvih mesec dana školski psiholog je pričao sa mnom, objašnjavao kako se sve temelji na trudu i radu, i nekim čudom ja sam se promenio. Od neukog Jugosa sa čudnim naglaskom danskog jezika, kojeg je jedino lopta zanimala, postao sam najbolji učenik u razredu. Posle je sve krenulo, fakultet, zaposlenje, porodica..Danas sam već deda, odmaram uz ženu i unuke i često se setim mog papeta, koji je već odavno na onom svetu.
Imam dva starija brata, jedan je 5, a drugi 7 godina stariji, uvek sam bila zaštićena kao beli medved. Sada imam 26 god i 7 godina živimo u različitim gradovima, ali me i dalju čekaju da se javim kada se vratim iz izlaska, brinu da li jedem dobro, teraju me da sedim kod kuće kada čuju da se najavljuje nevreme... Stariji mi je kupio mobilni i nije hteo da mi da slušalice da ne bih slučajno prelazila ulicu i slušala muziku! Nikada poželela sestru nisam :)
Upravo sam došao iz grada, petak veče, pun klub, na jednoj strani za stolom same devojke, na drugoj sami momci. Oni im prilaze, one im okreću leđa, podižu nos, gledaju u plafon ili u drugaricu do sebe, u fazonu "gledaj ovoga jadnika" i posle ovde na ispovestima se*u kako su same i kako im momci ne prilaze... MARŠ BRE.
Sočnije tračeve saznam od momka i njegovih ortaka nego od svojih prijateljica...