Devojka me je ostavila, kaže da se nisam dovoljno trudio. Upravu je.
Sad bih skinuo zvezdu da je vratim nazad.
Voljela bih, kad završim medicinu, da odem u Afriku i da pomažem ljudima, bar malo da im olakšam život :)
Dok smo bili u diskoteci moj drug je stalno duvao za vrat nekoj djevojci , da bi se ona nakon nekog vremena pomjerila, a on će njoj onako važan "Dama je promjenila polje", a ona njemu nakon značajnog pogleda, " A konj je ostao na istom mjestu" toliko smo se smijali da mu to više nikad nije palo na pamet...
Bio je rodjendan mojoj curi, nisam znao šta da joj kupim pa sam joj kao poklon dao 5000 dinara koje sam imao u "kasici" sa namerom da ih potrošim na jedan magnet za gitaru i rekao joj da kupi šta želi. Posle par dana vratio sam se sa posla i zatekao taj magnet na stolu sa posvetom "sve što ja želim je da ti budeš srećan"... Koliko je samo volim...
Još uvek ponekad ubacim 2 kocke šećera u čašu sa vodom, podignem noge na plastični sto na terasi i zaboravim na probleme na 5 minuta dok se sladim i sećam bežbrižnog života sa 5-6 godina.
Čovek mi je na ibarskoj magistrali bukvalno spasio život, a ja uopšte ne znam ko je. Voleo bih da mogu da ga nađem, da mu se zahvalim makar.
Volim svog muža iako se svađamo milion puta, kad sednemo da pijemo sami do zore vidim da je moja druga polovina!
Uvijek se smijem kad se sjetim da se moja baba nije smjela presvući ako je upaljen TV da je "oni ljudi tamo s ekrana ne vide golu". Ni dan danas joj nisam uspjela objasnit.
Pitao sam mamu juče jel mogu da napustim fakultet i da počnem da treniram pokemone, zašto Eš može a ja ne, ona mi kaže : Može sine, al ne znam dal će da te puste da uđeš sa pokemonima u kladionicu.
Pitam se da li ću ja ikad biti jedan od onih osoba čiji prtljag izađe prvi na aerodromu.