Poslednji put sam bacio papirić na ulicu pre dve godine kada sam video da u pola 6 ujutru dva radnika čiste ulicu u decembru na -4.
Imam 5-mesečnu bebu, i jako me nervira što moj muž jako malo radi oko nje. Delimično sam sama kriva jer kao sve ja ću, ja ću, ali nekad baš pop*zdim, jer muškarci što vide da žena može više je uzjašu!
Imam običaj da barem jednom nedeljno dođem do Dunava, zapalim cigaru, iako ne pušim, i razmišljam, nekako pored vode jasnije razumem neke stavri.
Radim jako zanimljiv posao i kad god pričam sa strankom preko telefona i ponavljam joj treći put isto, udaram šakom po knjizi od 800 strana ne bi li mi glas ostao mio i drag.
Nekako kad se gledam pred ogledalom, što duže stojim to sam lepši, nadam se da tako i devojke vide.
Uvek kad se javim nekome na ulici, obavezno pitam 'kako ste?' a onda se iznerviram jer me to stvarno ne zanima...
Uvijek raspremim krevet prije nego što krenem u grad, da mogu kad se vratim, da se samo bacim u njega.
U poslednje vreme hvatam sebe kako živim od datuma do datuma. Tipa, ako je nešto bitno u subotu, kao da se tu završava život. Ne razumem samog sebe.
Obožavam pjevati duhovne pjesme u duetu sa veš mašinom. Kad krene da zuji baš jako, pokušavam da izvučem što dublje tonove i zvuči tako genijalno!
Niža sam od dečka i obožavam kada me zagrli, a ja čujem njegove otkucaje srca. :)