Imam 38 god. i prosečnog sam izgleda. Svi moji prijatelji (i neprijatelji) su se odavno oženili i imaju porodice. Ja već neko vreme nemam devojku i već počinjem da se plašim da nikad neću imati svoju porodicu.
Mrzim kad mi se ljudi javljaju i usput moraju da me pomaze po spojlerima.
Kada sam bio mali nisam volio da perem zube, pa onda odem u kupatilo, pokvasim četkicu i ostanem 2 minuta da mama pomisli da sam ih oprao.
Mrzim kada pričam nešto i u pola priče zaboravim kako se ta reč kaže na srpskom, a znam kako da je kažem na engleskom.
Kao mala , želja mi je bila da polomim kreditnu karticu , zato što sam mislila da su unutra sakrivene pare.
Kad god se razbolim i počnem da kašljem uvek zamišljam kako mi se tada u plućima bore one male ''životinjice'' (bakterije) kao sa reklame.
Kada god čitam neku knjigu ili gledam neki film, razmišljam kako je autor ili scenarista dobio inspiraciju za imena likova.
Tata mi je obećao sledeće godine kupiti auto, kada smo razgovarali o modelu, kroz šalu je rekao da će mi kupiti Fiću, odmah sam rekla da ne mogu da stanem u Fiću jer sam previsoka i imam duge noge, a on je odgovorio da će mi izbaciti prednje sedište i onda ću voziti sa zadnjeg. Blago meni za mog tatu.
Kad sam bila mala tata mi je kupio knjige za četvrti razred, a ja sam pošla u treći.