Majka mi je do skoro bila bolesna, samo što je ozdravila, otac mi je preživeo težak moždani udar, imam sestru koja je zlatna, i molim Boga samo da oboje do kraja ozdrave, da se sve vrati u normalu.
Radim u apoteci i kad god dođe neko sa receptom na kojem je doktor sve nažvrljao i nikako ne mogu da provalim šta piše, samo kažem: "Izvinite, trenutno nemamo taj lek."
Kako momci ne kontaju da kad kažeš da hoćeš da odeš usred neke svađe, prepirke ili tako nečega, treba da te puste da kreneš (da bi ti sačuvala svoj integritet), ali onda odmah da krenu za tobom i da te mole da se vratiš? Ne puštajte nas tek tako!
Moja baka je kao mlada krenula da abortira sa mojim tatom jer je bio četvrto dete, a bili su jako siromašni i na putu izgubila novčanik. Šta je sudbina... :)
Nije me toliko iznerviralo što nije došao da se vidimo, koliko me je iznerviralo što sam potrošila ceo parfem zbog njega.
Srce mi se slama jer je moj brat loš đak, ne može da zapamti nijednu pesmicu, o zadaći da ne govorim, prolazi sa dobrim uspehom, a moji roditelji svima govore da je odličan. Ja sam oduvek bila među najboljim učenicima u celoj školi, vukovac, na kraju student Medicinskog fakulteta. Roditelji krive učiteljice, lažu sebe da i druga deca imaju problema sa čitanjem, mislim da jedino ja vidim stvari kristalno jasno.
Svako jutro provedem u tuđem krevetu... ne zato što sam neki j*bač nego zato što sam podstanar.
Imam vezu na daljinu. Dečko i ja veoma često obradujemo jedno drugo provokativnim fotografijama. Na neki čudan način, to daje neki poseban "šmek" našoj vezi.
Kad padnem na kladionici, uđem na PES, i oderem tu ekipu što me je oborila. Odmah mi bude lakše.