Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


Užasno me nervira što me ceo život porede sa starijim bratom!
9689
265
34
share
odobravam
osuđujem

Nemoguće mi je da ne pogledam nešto kad neko kaže: "Ne gledaj".
10662
194
17
share
odobravam
osuđujem

Pošto nemam para za more, sunčam se na krovu svoje zgrade, a rashlađujem se tako što se povremeno prskam vodom iz flašice sa probušenim zatvaračem i osećam se kao zelena salata.
12776
132
28
share
odobravam
osuđujem

Obično pred spavanje postanem gladna. Brzo odem do kupatila, operem zube, i tako budem sigurna da necću jesti, jer bi me mrzelo 2 puta prati zube.
9542
142
15
share
odobravam
osuđujem

Pustio sam bradu samo da mi ne govore više da sam sladak... Želim biti laf.
10123
559
37
share
odobravam
osuđujem

Idem ti ja tako ulicom sama, beše dan. Naspram mene bese neki dečkić mali, činio mi se nekako tuznim. On se zapravo pripremao da me trčećim korakom uhvati za sisu.
10116
475
31
share
odobravam
osuđujem

Deset meseci veze. Šaljem dečku poruku: 'ladno me trpiš 10 meseci, znaš li'? :))) On odgovara: To je to. Bilo je baš lepo. Dosta sam te trpeo.
12603
1031
67
share
odobravam
osuđujem

Mrzim kad me ljudi zovu kad sam u busu jer imam osećaj kao da svi slušaju razgovor.
10818
143
26
share
odobravam
osuđujem

Danas sam pokazala svoju lepo oblikovanu zadnjicu celom gradu! Šetala sam 5 kilometara do kuće, po centru grada ne znajući da su mi helanke koje sam skoro kupila, a danas prvi put obukla skroz providne! Sramota me je da izađem iz kuće!
5036
453
47
share
odobravam
osuđujem

Šest godina sreće, godina tuge. Novi stan, skoro novi život. Video sam je samo u par navrata slučajno za godinu dana. Juče ležim i uživam. Neko zvoni na vrata, pogledam kad ono ljubav mog života stoji ispred sa gomilom papira. Dilema, da li uopšte otvoriti posle svega. Otvaram vrata, ona podiže pogled i u trenutku je prebledela. Shvatio sam odmah da popisuje stanovništvo i da se uopšte nije nadala da ću baš ja otvoriti vrata. Ćutanje minutu/dve, pita me može li da obavi svoj posao, naravno, pustam je na uđe u stan. Pitao sam je samo hoće li sama ili joj treba pomoć, naravno ništa me nije pitala osim jednog pitanja: "Da li živim u vanbračnoj zajednici"?! Odgovorio sam: "Nekad". Ustaje i odlazi, oči pune suza... Zatvaram vrata, naslanjam se na zid i tu provodim neko vreme, provirujući ponekad u nadi da ću je videti još jednom. Kakav šok, ni posle 12 sati ne dolazim sebi, ne izlazi mi iz glave. Katastrofa!
7780
231
44
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva