Ne volim da neko utiče na moje mišljenje o određenoj osobi. Čak mi smeta kad mi neko želi nametnuti mišljenje da je određena osoba takva i takva. Volim kad se sama uverim. Obično sam malo rezervisana na početku i polako slažem sličice. Mnogo puta se dogodilo da mi je osoba o kojoj sam čula samo loše stvari na kraju sasvim simpatična. Uverena sam da svi mi imamo određena merila koja se uklapaju u naš način razmišljanja i ponašanja i ne smemo dozvoliti da bilo ko sa strane utiče na njih.
Svaki put kad zalupim vratima, a nisam ljuta, otvorim ih ponovo i polako zatvorim jer mi bude žao i mislim da sam ih povredila.
Imam osjećaj da mi svaka godina prođe brže od prethodne.
Napravio sam zajednički profil na fejsu sa ženom, kardinalna greška.
Pre tačno 2 godine sam ga prvi put videla na mojoj stanici... Od tog dana redovno u isto vreme, na istom mestu kao po dogovoru se nalazimo, nebitno prva ili druga smena.. krajičkom oka se gledamo, dok onaj drugi ne primeti, i samo se nasmejemo.. a ja i dalje ne znam ni kako se zove.. Samo znam da mi ulepša svaki odlazak na posao. :)
Zvoni neko i ja otvaram vrata i vidim dvije ženske osobe, tamnog tena u dugim suknjama... Dolazi mama i pita me ko je, a ja odgovaram "Ma cigani traže nešto sigurno" (što su one naravno čule). Nakon nekoliko minuta saznajem da su mi to tetka i rodica (koje inače skroz slabo viđam). Blam.
Kad je moja sestra išla na posao, stao je neki poznanik da je odbaci da ne ide pešice, a ona je rekla"neka hvala žurim".
Nedostaje mi moje detinjstvo. Iako je bilo isprepleteno ratovima, bilo je najlepše na svetu.
Kad sam bio mali nagovorili su me da odem u prodavnicu i tražim pola kilograma vagina.
Prodavačica se nasmijala i pomazila me po glavi. Dala mi je Stopi sladoled za džabe u inat onim starijim drugarima što su bili ispred prodavnice.
Poslije toga svaki dan je neko tražio vagine, ne bi li dobio sladoled...