Ona bi 3 puta dnevno, a meni mali maršal želi otpasti od muke. :(
Imam dete sa posebnim potrebama i nikad nisam zazalila što sam ga rodila. Čujem da našu decu smatraju Bozijom kaznom, ali ja se zaista ne osećam kaznjeno.
Jednom sam pojela crva u jabuci, sada mi je najbolji prijatelj. Zove se Lazar i on mi je u stomaku umjesto leptirića.
Uvek kada odmeravam dužinu wc papira, i odvojim od rolne, obavezno dodam još jedan onaj kvadratić, za svaki slučaj.
Kad god me pitaju odakle mi ožiljak na glavi, kažem da me ne neko udario flašom u tuči... Sramota me je da kažem da me je ćale opalio po glavi lopatom dok je u panici ubijao miša na placu...
Kad sam bila mala, slala sam babi ljubavna pisma predstavljajući se kao njen tajni obožavalac.
Volim kada se neko seti nečega što sam mu davno rekla.
I dalje ne znam kakva je razlika između pekmeza, marmelade i džema.
Tačno nekad poželim da živim u Beogradu, samo da iskusim te bus-plus traume.