Rekao mi je da sam prava osoba u pogrešno vreme. Prošlo je dve godine od tad, a ja i dalje čekam pravo vreme.
Svog sadašnjeg dečka sam mrzila iz dna duše, sve dok jednom nije na utakmici kad je zabio gol skinuo majcu, a na njemu je pisalo "ANA, OŠ BIT MOJA!?"
Devojka mi se često duri i glavni razlog tome je NIŠTA.
Uvek kad idem sama negde noću i neko mi ide u susret ili iza mene, obavezno stegnem pesnicu. Čisto da budem spremna za napad :D
Neretko se javim na jutarnji alarm, i po 5 minuta ponavljam halo, halo, haloooo. Dok ne ugledam zvončiće na ekranu.
Živim na selu i imam kravu, često idem u štalu. Pomažem roditeljima oko svega, ali kad izađem u grad svi mi govore da sam prava dama. Zapravo malo je onih koji znaju odakle dolazim, a mnoge mi djevojke kažu da bi voljele da mogu da budu tako elegantne kao ja. Oni koji me znaju kažu da je nemoguće da ja uopšte živim na selu. Pokušavam da ostavim što bolji dojam na sve oko sebe. Pazim na svoj bonton, na to kako se izražavam i na svoje ponašanje. Mislim da nije bitno odakle ko dolazi, već ono što ima u sebi i karakter.
Kada dobijem prvu upalu mišića posle treninga, gledam se dugo u ogledalo iz svih uglova misleći da sam Rambo. Ponosna sam dok traje upala, osjećam se jako. A ono ja ista, ravna kao daska i ispred i nazad.
Kako mrzim one snove kad bežiš od nekog ili nečeg, a nikako da pobegneš... Pa majku mu, kakva god sila da si, pusti me bar jednom da pobegnem kao čovek, a ne da svaki put moram da se probudim kad me uhvate!
Slagao sam sestrića (4) da će ostati mali ako bude psovao i govorio ružne riječi.. od tada nije nikako rekao ružnu riječ.. i kad čuje nekoga kaže mu "cc ostat ćeš mali".