Imati majku je nešto predivno. Svaki put kad sam joj išao bio sam tako sretan jer sam znao da me čeka. Nažalost nje više nema, sve mi nedostaje. Njeni osmijesi, zagrljaji, 20 poljubaca u sekundi, kad mi kaže da sam narastao, kad me pita imam li curu, ama baš sve. Volio bi da je sad mogu nazvati i reći našao sam posebnu curu i mnogo je volim, ali ti si i dalje moj No.1. Volio bi da se to može ponoviti, da joj opet mogu reći koliko je volim. Možda mi je teško, jer na dan kad sam rekao da ću joj doći, nakon nekoliko sati ona je preminula. Proslo je 11 mjeseci, a ja još nisam bio na mjestu gdje je živjela... Kad odem zaplakat ću, jer sam se naviknuo još od malena da stoji na pragu kuće i maše mi dok odlazim, u tom trenutku ću..ću..ne znam šta ću.. :(((
Naučila sam da čitam sa 5 godina samo zbog španskih serija. :)
Moj rođeni stariji brat, sa kojim se nikada nisam dobro slagao, bio je majstor za probleme. Počeo je sa 14 godina i tokom narednih godina problemi koje je pravio bili su sve veći i veći, zbog čega je sa 18 godina prvi put završio u zatvoru. Tokom 2 godine koje je tamo proveo stalno sam ga posećivao, pruzao mu podršku. Nakon 6 meseci od izlaska, on se vratio u zatvor na nove 2 godine. Ja sam uvek bio tu, na +50 stepeni naplju kada nije moglo da se diše, na -10 kada su mi se ruke smrzavale... Tokom svih tih godina koje su usledile njegov tretman prema meni nije se promenio. Ostao je onaj isti sebični brat koji bi mi uzeo i život kada bi mu zatrebao. Ja sam bio od onih koji su spremni sve da dele, a on je bio tu da uzima svoj, nekad i moj deo. Vodio sam se činjenicom da su braća najveća svetinja. A onda se prošle godine nakon novih 6 meseci provedenih na slobodi ponovo vratio u zatvor. Tada sam presekao tanku liniju koja nas je spajala. Odlučio sam da ne budem više njegov putujući cirkus koji će da obilazi svaki drugi zatvor u Srbiji. Odlučio sam da ga precrtam. Kao što je i on verovatno mene pre mnogo godina.
Ponekad odem na groblje samo da se isplačem. Tamo me bar nitko ne pita što mi je.
Danas sam seo u kola na suvozačko mesto i sedeo tu dobra dva minuta dok nisam skontao da sam sam u kolima i da treba da vozim :)
Uvijek kada tražim nešto na google-u i pogriješim neko slovo i on mi izbaci iznad rezultata ono čuveno "did you mean..." vratim se na search i opet ukucam (ovaj put tačno napisano) ono šta trazim, ipak imam neki princip.
Svaka kuća ima "najhladniju sobu" koja se izbjegava tokom zime, a u nju svi trče tokom ljeta.
Imam najzgodnijeg komšiju i po ceo dan 'visim' na špijunci. Inače sam niska i penjem se na stolicu da bih mogla da ga vidim. Jednom je on prolazio pored mojih vrata i ja skliznem sa stolice, laktom zakacim kvaku i otvore se vrata, a ja padnem!
Životni san mi je da me usred učenja neko prekine i kaže "ostavi to, ideš 10 dana na Karibe da se odmoriš".