Nekad mi smeta što mi dečko nije intelektualac. Nemam s kim da pričam o nekim malo dubljim temama.
Volim da boravim u wc-u kada sam tužna, da sedim u uglu, stojim ispred ogledala, bilo šta radim...Verujem da mi je to ostalo iz detinjstva kada bi se moji posvađali, ja bih se zaključala u wc. Nekako sam bila sigurnija, pružao mi je utočište...Kada sam bila mala sve mi se čini da sam više vremena provodila u wc-u nego bilo gde drugde.
Od najboljeg druga sam dobila više komplimenata nego od svih bivših zajedno.
Kad mama i ja pokvarimo nešto, tata kaže - POKVARILE STE.
Kad tata pokvari nešto, onda tvrdi - POKVARILO SE.
Kad se od rodbine iz inostranstva vratim kući shvatim šta sve nemam,a kad se vratim kući sa sela skontam šta sve imam. I tako u krug.
Upravo sam, na pravu fotografiju sa svadbe na kojoj sam juče bio, pokušao da kliknem dvaput prstom, da zumiram.
Ja sam ona što na svadbama sedi bez partnera okružena parovima.
Морао сам са мојима да потпишем уговор да ми је ово последња тетоважа. Сад морам да тражим рупе у закону.
Pre nekoliko dana dolazi mi prijateljica i priča mi kako je njen suprug bio kod druga ne nekoj mobi. Baba od lika je pravila pitu "pljucušu" i kad su se svi onako pošteno najeli pita on zašto se pita zove "pljucuša". Odgovara mu lik - "moja baba razvuče koru, stavi sir u usta i onako pljuc-pljuc na testo" ...... ljah!