Bila mi je sestra sa djecom 2 dana kod mene,nisam odavno ima ljepših dana a ni osjećao veću prazninu nego trenutno.
Sutra branim diplomski a jedine stvari o kojima razmišljam su koliko gajbi piva i kg roštilja da kupim, kao i koju pozadinu da stavim na laptopu.
Juče ujutru mi je u devet sati zazvonio alarm na telefonu. Bio je to podsetnik za rođendane. Pisalo je: Mama 52. Samo što ona više nije tu, već godinu dana. Na trenutak mi je srce stalo...
Možda je nešto najvrednije što imam, djedov orden hrabrosti iz Drugog svjetskog.
Pripravnik san, ne plaćaju me, a pola njih u firmi im manje završene škole nego ja, i prima platu za to...
U menzi uvek sednem za sto koji je najbliži redu gde svi čekaju kako bih mogao da odgledam sve cure iz reda.
Profesorka kaže pre neki dan, citiram:Deco,i kad je vreme i kad nije vreme,ja moram da ga primim! Mislila je na roditelja...
Sinoć sam sa dečkom, bratom i snajkom otišla na večeru da proslavimo moj 23 rođendan, nakon pola sata SLUČAJNO dolazi njegova sestra i zet i naravno sedaju sa nama. Dolazi konobar i donosi flašu pića i kaže za verenike, i ja kao ee pa ovo nije taj sto i okrenem se i vidim svog dečka sa prstenom u ruci. Posle se pojavilo celo društvo i dugo se slavilo. :)))
Kada treba da zaspim nikako ne mogu da nađem odgovarajući položaj, a ujutru mi je 'i sa nogama oko glave' udobno.
Uvek mi se jede nešto što nemam u kući, a kad isto to imam, onda mi se ne jede ..