OBOŽAVAM DA SE SETIM SVOG PRVOG PUTA. Spavali smo par puta u toku noći, tačnije 4 puta.. :D
On je na kraju pao na krevet i rekao: ''Ne znam za tebe, ali ja ne mogu više'' i zagrlio me i tako smo zaspali.
Kad odem kod druga i on mi otvori vrata samo sa peškirom oko pojasa, sve vreme gledam da li će isti da mu spadne.
Prosula sam nepoznatom dečku kriglu piva u facu jer nikako nije hteo da prestane da se igra sa mojom kosom!
Kada sam bio mali uhvatio sam guštera i posadio ga u saksiju jer sam mislio da će da poraste krokodil.
Napravila sam dečku bez razloga poklon.
Od špila karata sam napravila knjižicu i napisala 52 razloga zašto ga volim. Posle nedelju dana je raskinuo sa mnom. Dođe mi da tražim knjižicu nazad, jer mi je žao utrošenog vremena.
U braku sam 8 godina (pre toga 3 god. veze) i obožavam svog supruga. Ne razumem kako ljudi mogu da kažu da ljubav vremenom pređe u naviku... Imamo decu, volimo ih, vaspitavamo, ali ono naše vreme kad deca legnu i kad nas dvoje ostanemo sami je neprocenjivo. Uvek nađemo vremena samo za nas i gradimo naš brak. Imam sve u njemu- ljubav, prijatelja, podršku i odličnog ljubavnika.
Kad sam prehlađena spavam sa čitavim pakovanjem toalet papira.
Nikada mi neće biti jasno zašto je u osnovnoj bilo toliko strašno reći "zezam se".
Svaki put kad u školi pitaju 'Je l' imate vi neke druge obaveze osim da učite, je l' radite nešto po kući, kuvate ručak, perete, čistite...?' meni bude glupo da podignem ruku i da kažem da ja sve to radim.
Svaki put kad me neki dobar drug pita za dozvolu da bude sa nekom mojom bivšom devojkom, ja mu kažem: "Ma opušteno, slobodno", iako mi možda smeta. Mislim, ko zna, možda su njih dvoje savršen par, a da ne mogu da budu zajedno jer je ona pre bila sa mnom.