Kad cale oce da cita novine na netu, ja ga pustim nekih 15ak min a onda mu iskljucim net i lozim ga da je on pokvario net pa glumim da popravljam dok on ne izadje iz sobe pa nastavim da blejim na fb.
Udala sam se pre par meseci i imam divan odnos sa mužem, kao i sa njegovom porodicom. Medjutim...moj muž ima mlađeg brata koji će ove godine krenuti na fakultet u gradu u kojem živimo. Njegovi su došli na ideju da je najbolje da živimo svi zajedno, da ne bi ,,bacali'' novac na stanarinu. Moj muž nije ništa komentarisao povodom toga. Ne mogu reći da ga ne shvatam ali...to me je bacilo u očaj, jer svesna sam da će to promeniti naš odnos iz korena. Neću imati slobodu koju sam imala pre, nas dvoje nećemo moći da se ponašamo kao pre, a to sve bi trebalo da traje najmanje 3-4 godine. Taj dečko mi je veoma drag,ne smeta mi da dodje kod nas i da ostane 10-ak dana (kao sto se već desavalo,i videla sam kako izgleda,po citav dan gledaju tv,pricaju..),ali opet,ziveti pod istim krovom u dvosobnom stanu je nesto sasvim drugo.Prosto ne znam šta da radim, ne želim da se sukobljavam sa njegovima, jer zaista su dragi ljudi, samo jednostavno ne razmišljaju kako će to sve delovati na naš brak...sa druge strane, razmišljam da li sam uopšte dobra osoba, čim mogu da pomislim ovako nešto....baš se loše osećam i stalno ,,vrtim film'' u svojoj glavi,ne bih li došla do nekog zaključka ili rešenja.
Kad je zima, obujem priglavke pa tek onda čizme i idem u školu, k'o da neko vidi.
Pitam ja mamu:"Mamaaaaa, mogu li veceras na noćno kupanje?" A mama odgovara:"Hoćeš da ti uključim bojler?"
Otisla sam kod decka da gledamo film.. On ima diivnu macku,koja je uvek umiljata.. Otisao je da se istusira i ostavio me samu sa njom. Macka je toliko pocela da histerise i da me grize da sam morala da se popnem na sto! Kad se on vratio,ona je nastavila da se umiljava.. Prokleti mali folirant!
Danas sam definitivno skontala da kada se smijem sa mnom su svi, a kada plačem da sam sama!
Kad sam bila u osnovnoj školi crvenim markerom sam bojila maramicu i glumela da mi ide krv na nos.
Dok smo bili zajedno, poklonio mi je viski koji je bio namenjen da ga popijemo kad ja diplomiram. On živi u inostranstvu, nisam ga videla tri i po godine, došao je u Srbiju, a juče sam saznala da se ženi do godine. Videti ga sigurno neću, iako smo u istom gradu. Zato sam sinoć načela dugo čuvanog Jack-a, nazdravila za njegovu sreću, pustila po neku suzu i na nogama dočekala zoru. Posle 5 godina njegovog prisustva u mom životu, kao senke koja me non stop prati i vreba, i sa 10000 km razdaljine i vremenske razlike, svega dobrog i lošeg, ja i dalje znam da je on čovek mog života ali zatvaram to poglavlje. A od sudbine niko još nije pobegao, i u to ime živeli.
Brzo se zaljubim u devojku i onda joj laskam i sve joj dozvoljavam. Previše sam iskren prema njima i to mi smeta. Svaki put kada budem sa nekom devojkom ponavljam te greške.
Ne volim onu mrtvu tišinu kada se vratim kući sa ekskurzije, mora, zimovanja...