Iz priča roditelja shvatio sam da sam bio "poseban". Uvek bih prestao da plačem pored veš mašine.
Trenirao sam košarku do druge godine fakulteta i onda prestao, odlučio se za školu i završio je. Vrlo često sada, kada ostanem sam u kancelariji, pravim rolinge i polažem na zamišljeni koš.
Imam 26 godina, a ni dalje ne razumem šta znači "Zini da ti kažem", a blam me da nekog pitam, a što je najjače, često koristim tu frazu...
Prvi put kad me je devojka oralno zadovoljavala je toliko bolelo jer je sve kačila zubima a ja nisam imao srca da joj kažem. Kasnije čitav dan nisam mogao da vršim malu nuždu.
Ne smatram džentlmenom onog muškarca koji pomaže samo devojkama koje smatra lepim. To nije džentlmen!
Jednom sam u bolnici videla lepog i mladog doktora i pravila sam se da sam pala u nesvest, samo da bismo se upoznali.
Kao mala, mislila sam da onaj koji postane milijunaš, preuzima mjesto voditelja.
Koristim rukavicu za vađenje tiganja iz rerne da pomeram stonu lampu kad se zagreje.