Mlad sam uspeo u svom poslu... -Danas sam primio poziv od oca, gde je drhtavim glasom rekao da je ponosan na mene, što ima ovakvog sina... Jeb*no sam plakao 2 sata posle toga...
Profesor sam na jednom Univezitetu i priznajem da često dajem ocenu studentu na osnovu drugih ocena u indeksu.
Jedno veče sam se zapio sa ortakom..blejali smo napolju na nekim stepenicama..klasična bleja.....kolko smo se zapili počeli smo da raspravljamo o nekim visokoumnim temama..Religiji, ljudskim osećanjima itd.....da bi nam se negde oko pola noći pridružio njegov komšija koji je inače PSIHOLOG, ozbiljan čovek..al se tolko zapio sa nama da nam je držao predavanja do 7 ujutro, a mi smo ga sve sa pažnjom slušali...nikad to neću zaboraviti.
Jednom sa pjan sjeo za FB i vidim neka nepoznata lica i krenem da brišem jedno po jedno... Ujutro smo ustanovili da je sestri ostao ulogovan facebook... :)
Užasno me iritira smeh koleginica sa kojima delim kancelariju.
Svaki put kad se pogledam u ogledalo imam drugacije misljenje o svom izgledu. Jedan dan sam prelijep, najljepsi na svijetu, a drugi pomislim kuku majko dje me rodi ovakvog.
Tek sada kada sam odrastao, shvatio sam Bajagine tekstove.
Sjećam se k'o da je jučer bilo... Roditelji su se probudili prije mene, počeli pakovati stvari da krenu na trodnevni izlet, naravno poklapanjem s mojim planovima ja ostajem kod kuće, party organizovan i sve to. Otišli su, tokom putovanja su me par puta zvali da vide da li je sve u redu kući, posljednji put su me nazvali negdje oko 17h da mi daju par savjeta kao i svaki roditelji... Cijelu noć sam proveo na party-u, oni mi iskreno nisu bili ni na kraj pameti, i oko 3 ili 4 h ujutru netko zvoni na vrata, otvaram da vidim ko je, imam šta i vidjeti 3 policajca, pozivaju me u auto na razgovor. U tom trenutku sam mislio da mi je netko od komšija pozvao policiju zbog glasne muzike, međutim riječi policajca će mi ostat uvijek u sjećanju: Moje saučešće,tvoji roditelji više nisu među živima! Tad jedostavno ne znam kako sam reagovao, nit' bilo šta, nisam mogao vjerovati da se to meni dogodilo, s njima je umro veliki dio mene, poslije tog' ne mogu da se oporavim nikako! :'(
Sto mrzim kada ljudi hodaju nit na levoj, nit na desnoj strani trotoara, nit idu pravolinijski, nit ševrdaju, i onda se čude kad se slučajno sudarim sa njima u žurbi.
Из Крушевца сам до Панчева стопирао због цуре коју знам само преко фејса, и сазнао да ме лаже да је одатле, сад када сам сазнао одакле је, размишљам се да ли поново да идем?
Знам да сам папучар, ал јбг...