Danas sam otkrila u istoriji pretrazvača da je moj brat ukucavao: Kako prirodnim putem povećati polni organ?
Na prvu dečačku ljubav sam napravio fiksni račun 18 000din. Nisam smeo da dođem kući kad me keva nazvala i saopštila istu informaciju.
Namerno sam pitala tatu da mi objasni nešto što je njegova profesija, iako sam mogla da uđem na google, i nađem. Nekako mi je drago kada vidim kako je sav ponosan kad objašnjava :)
Ne idem na more jer moj dečko ne može da priušti letovanje, pa se solidarišem sa njim.
Volim što naš jezik ima toliko psovki. Kad god sam besna, samo odvalim po koju i odma mi bude lakše.
Strašno mi je neprijatno kada odem na rođendan gde poznajem samo slavljenika. Stidljiva sam i prećutim celo veče.
Konkurišem na svaki posao koji nađem u ponudi iako znam da nema teoretske šanse da ću ga dobiti jer nemam vezu, ali barem pokušam pa mi bude lakše.
Devojka koju volim je viša od mene, drugovi se stalno šale, kao šta ćes kada ona obuče štikle? Ne znam, cura ima prosečno telo, prosečnu liniju, ali zato zna da me nasmeje bolje nego svi drugovi zajedno, stvarno je gotivna, luda, kad treba emotivna i zna da te razume. Kad sam je upoznao počeo sam da verujem u tu unutrašnju lepotu.
Moje spremanje ispita uvijek ima nekoliko faza: nakon 2-3 poglavlja umislim da ništa neću stići, pa pokušavam skontati koja bi pitanja mogla doći. Nakon toga dobijem inspiraciju i mislim da ću ipak sve stići, čak i fusnote, a kad shvatim da to nije moguće ležim na krevetu, gledam u plafon i pitam se što je meni trebalo u životu da upišem fakultet kad i onako nema posla. I tako više vremena provedem razmišljajući nego učeći.
Najbolji ortak je sknio nevinost mojoj bivšoj curi. Osjećam se k'o gov*o.