Ležim u krevetu, i zvoni mi mob u 5 ujutru i vidim mamu kako stoji kod vrata moje sobe,i gleda ka mom krevetu. Javim se ja, onako ošamućena od spavanja, kad ono moja mama. I ja je u čudu gledam onako, i ja reko reci mama. Ona kao pa gde si ti, kad ćeš kući. Ja reko mama ispred tebe sam u krevetu, bukvalno dva koraka.
Treniram već 10 godina košarku. Ljudi oko mene i moje kolege kažu da jako dobro igram i da imam talenta, ali trener mi uopšte ne daje šansu. "Igram" za prvi tim, odnosno samo sjedim na klupi, uopšte ne ulazim u igru,a i ako uđem to je na minut ili dva, ne više. Osjećam se užasno, jer šta je sa svim mojim trudom i 10 godina uloženih u treninge? Često se poslije utakmice vartim kući plačući. Teško mi je i niko me ne razumije. Osjećam se užasno i beskorisno i najteže mi je jer se jako trudim i bez obzira na sve mislim da će biti bolje i nadam se, ali ništa od toga, bar za sad.
Na kontrolnom uvek u uglu papira napišem 'Razredna dajte mi bar 2' ali nikad ne upali, uvek dobijem jedan.
Sinoć je u mom gradu bila Crvena jabuka. Moja mama je već duže vremena planirala da ide na koncert sa mojim ocem. Izašla je ranije sa posla da bi išli, a on je kasnio kući nekoliko sati i kada je došo nije bio baš u dobrom stanju (verovatno je išo u kafanu ili negde). Možete samo da zamislite kako je njoj bilo. Ja sam joj reko da se spremi, da ću ja ići s njom i otišli smo. Bilo nam je prelepo, a kad smo se vratili ispred kuće me je samo zagrlila i oči su joj bile pune suza, samo što nismo oboje zaplakali. Nikad pre nisam izveo majku negde tako, a tek sada vidim koliko joj je značilo i koliko je ustvari volim.
Nema mi ništa gore nego kada mi za neki ispit govore: "Ma proćeš ti to sigurno". Pa draže mi je da mi ništa ne govore nego to.
Divim se ljudima koji su izumili neke stvari na ovom svetu. Mislim da su oni bili mnogo ispred svog vremena.
Jednom prilikom, dok sam odgovorala biologiju, rekla sam sise i ptičari, umjesto ptice i sisari.
Uvek sam znala azbuku, a abecede se i dan danas ne sećam.
Svih stvari koje sam se najviše plašila, na kraju su ispale najlakše: poljubac, seks, raskidi.
Kada sam bila mala mama mi je često pjevala pjesmicu "Sve ptičice iz gore". A ja sam svaki put plakala jer sam mislila da su ptice izgorele, i da je "samo jedna ostala".