Kad sam konačno skupila pare za prve kvalitetne, unikatne, otkačene cipele - shvatila sam da sam prematora za njih.
Nisam ustao iz kreveta dok nisam morao da ostavim mobilni na punjenje.
Slušam muziku i uporno pokušavam da uzmem karamele iz vitrine i ako je kabl od slušalica kratak i ne može stići do iste!!
Kad sam bila mala, uvek kad je bio neki maskenbal ja sam bila stara baka koja prosi, dok su ostale devojčice bile princeze.
Kad god sam na Facebooku, gledam slike ili čitam ispovesti meni su prsti na a, s, d, w i razmaknici- previše igrica.
Kad su se deda i baba posvađali,deda je ( inače stolar po zanimanju) napravio drvenu pregradu na krevetu da se ne bi dodirivali kad spavaju i zvao svakog da vidi.
Još kad sam bila u vrtiću,išla sam sama u wc (da obavim veliku nuždu) i kad sam završila,došla sam do zbornice (ili kako se već zove) onako sa spuštenim pantalonicama i rekla vaspitačicama 'ćaćija' (kakila).
Svaki dan imam pola sata samo za sebe, pustim omiljenu muziku, napravim sebi omiljenu kafu, udobno se smestim u fotelju i odlutam malo iz ove sumorne svakodnevnice.