Septembar, klupica u parku, 3 ujutro, prvi put joj rekao volim te, ona mi uzvratila sa ''Volim i ja tebe'' i kao se uozbilji i kroz šalu dobaci ''Znam da si stariji 5 godina ali ja ne se udajem dok ne završim fakultet'' , ja kroz smeh ''Ma obećavaam.'' Koliko sam je obožavao tako blesavu, ludu, jedinstvenu. I danas je takva, samo sa završenim fakultetom, sa detetom i kao moja žena.
Imam pun ormar stvari, ne može igla više da stane. A ja i dalje kukam kako nemam sta da obučem.
Žena i dete me ne podnose. Zato ostajem na poslu ceo dan. Nedelju mrzim posto moram da ostanem kući i gledam omnibus Sulejmana.
400 ljudi na chatu, od toga nek je 200 djevojaka a ja se dopisujem sa najboljim jaranom koji živi iznad mene.
On je u zatvoru,ja imam svoj život,ali ne prođe dan da ga se ne setim.Nekad me grize savest.On i vreme provedeno sa njim...najlepše uspomene.
Svaki put kada gledam horor film i kada znam da će nešto da iskoči prekrijem oči rukama, ali ipak škiljim kroz prste.
Kad sledeće godine diplomiram, postaću najmlađi inženjer u Srbiji, Sjajan osećaj!
Kad god gledam automobile na tv-u mislim da se točkovi okreću unazad.