Сан од малена ми је да имам хаскија. Нисмо имали услове, нити новац за њега. И мени мој дечко јуче каже: ,,Имаћемо све што пожелимо. Знам да ти је хаски жеља, и не видим разлог да га немамо. "
Остала сам без ријечи.
Student sam, i živim sama u Beogradu. Kad mi mama pošalje ručak, ja ga jedem iz šerpe kašikom, da ne prljam sudove.
Neku večer sam morao hitno u wc, a od dva wc-a, u jednom se kćerka šminkala za izlazak, a u drugom je žena farbala kosu, tako da sam se 20 minuta vozio do majčine kuće, da bih se mogao olakšati. Stigao sam se vratiti kući, a one još nisu završile.
Nikad nisam osetila nikakav miris, ništa... Ne znam ni kako hrana miriše, parfemi, ne osećam kad nešto smrdi, gori, baš ništa.
Toliko smo se navikli na smajlije da ako ne napišem nijedan u poruci, dečko mi vrati "jesi ljuta?"
Otkad sam diplomirala, srećna sam i kad me zvuk burgije iz sobe iznad probudi. Nema veze, važno je da nemam da učim, naspavaću se kasnije.
Kao visokoobrazovana osoba, odmah po završetku studija sam upisala master i zaposlila se kao prodavac. Iako sam bila najbolji radnik, dobila sam otkaz jer nisam bila poltron i zamerila sam se poslovođi...
Imam neopisivu želju da negdje vidim osobu koja mi je ukrala biciklo baš na mom biciklu.
Kad je moja drugarica saopštila svojima da je na budžetu, njen otac je konstatovao 'Zato nam i država propada, kad tebe finansira'.
Svake godine za Bajram se kod nas skupi sva rodbina. Tako je bilo i ove godine. Kao i inače, kuća puna ljudi. Ja onako zamišljena stala uza zid jer nisam imala gdje da sjednem. Odjednom mi prilazi tetka i daje neki papir govoreći: "Uzmi sine.." Misleći da su u pitanju pare, ja (kako bih ispala fina) joj govorim: "De ne moraš davat' tetka ništa.." Kasnije pogledah i svatih da mi je dala palomu da bacim u smeće.