Evo sad pitam - ako neka grupa klinaca (10-12 godina) konstantno visi ispred ulaza u zgradu, dernja se po ceo dan, razbijaju interfon i ulaznu bravu i zvone svakom, a pritom niko iz zgrade nema pojma čiji su i već su upozoreni više puta da prestanu - objasnite mi kako da odreagujem da svi budu zadovoljni? Ja da trpim više neću. Nisam ništa slično radio kada sam bio u tim godinama. Ako ih uhvatim za guše i pobacam okolo kao kegle, ni to nije dobro? Evo vi mi recite šta da radim a da ne uključuje fizičke posledice po nekog.
Ne mogu da podnesem kolege na poslu koje nemaju život van tog posla, samim tim su isfrustrirani, ne poštuju druge, viču... užas.
Svaka devojka u nekom momentu života procveta kada se otarasi one ‘drugarice’ koja muva tuđe momke i misli da se dopada svima.
Imala sam šefa puno mlađeg od sebe, bukvalno klinca, a ponašao se grozno, kao da sam mašina, a ne ljudsko biće. Tad sam radila u dućanu od 300 kvadrata sama u smjeni. Neću nikad zaboravit dan kad mi je napisao na papir ogroman spisak što sve moram odradit. Izribat pećnicu od kruha i tacne koje su bile tako masne da je trebalo trebalo ribati 2 sata. Zatim očistit Wc školjke, umivaonik.. Onda očistiti 2 škrinje gdje stoji smrznuto, jedna je bila puna plijesni i ja sam morala doslovno roniti u tu plijesan da bih očistila. Koje poniženje.. a druga škrinja je bila puna leda i nisam taj led mogla sklonit sa špatulom, ni vrućom vodom nit nožem. Pa onda napuniti svo piće i alkohol, a bilo 300 polica od pića i još da stavim nove cijene kojih je izašlo 1000 skoro.. I uz to napuni cijeli dućan, poslužuj kupce na kasi i na salamama, sve sa osmjehom, a iznutra pucaš! Nakon završetka te ubitačne smjene, odmah me zvao da 'da li sam sve odradila'. Da sam znala kakva me sudba čeka, grijala bih stolicu.
Bila je poslednja noć decembra, dok su se svi oko mene spremali za doček Nove godine, kroz mene je prolazio neobjašnjiv nemir. Smeh, muzika, euforija — a ja tužna, stegnutog srca.. Prethodne godine smo dočekali zajedno, a sada sam samo mogla da mislim na njega i osećam da nešto nije kako treba. Doček za druge — veselje, a za mene samo tišina 1.1.2003, dok su svi slavili reprizu, sedela sam u uglu sobe. Drug je puštao muziku, a drugarica je menjala kasete na novom kasetofonu. U jednom trenutku — tišina. Kasetofon prestaje da radi. stao je bez ikakvog razloga. 2.1.2003. Zvonjenje telefona me budi. Poznati glas, kratak. Umro je.
Drugarica s kojom se družim od djetinjstva, skoro 20 godina, jako me je razocarala. Od kako se udala zaslijepljena je svekrvom, zaovom, njegovim bratom, rodbinom... Ne mogu da razumijem taj nivo naivnosti i zaslijepljenosti da je njegovo sve najbolje, najpreče, a svoje je sve sa strane zbacila...
Momci masirajte i češkajte svoje djevojke, jednog dana ako ne budete s njom biti će vam jako žao što vam se u tom trenutku nije dalo. Jasno vam je kako znam.
Ne mogu da budem u površnoj vezi i zbog toga sam najviše bila sama. U dve kratke veze su momci ispali emotivno nezreli, posle nekoliko meseci nisu bili puno otvoreniji nego na početku. Meni treba emotivna sigurnost, da delimo i dobro i loše, da mi dečko udeli kompliment ili kaže da mu nedostajem. Nisam znala da je to tako teško...
Napale me prijateljice da sam sam jer gledam glupačice i instagramuše. Nisam se branio, samo sam predložio ako imaju single prijateljice koje su "super, snažne, obrazovane, samostalne", a koje muškarci navodno ne žele, da me upoznaju s njima. One koje tvrde da im je bitno kakav je čovjek kao osoba i da one "ne gledaju izgled kao muškarci". Prijateljice su birale moju odjeću i upoznale su me s njima na grupnim druženjima, i to nakon što bi im rekle da imaju single frenda koji je obrazovan, sređen, digao kredit za svoj stan, malo putovao po svijetu i ima hobi. Svi smo mi u 30-ima, i te žene i ja bismo htjeli obitelj, što su zajedničke prijateljice i rekle kad su me opisivale. Isto tako su jamčile da nisam kurvaroš ili poročan. Od 12 žena, 2 su me nešto pitale, dok su me ostale maltene ignorirale u društvu. Nijedna nije bila zainteresirana da me opet vidi makar u grupnom okruženju. Sve su prijateljicama kasnije rekle da nisu osjetile ono nešto, a nisu se ni potrudile upoznati me.