Jel i vama jezivo kad asistent pilji u vas prilikom susreta? Ja se sledim.
Nedavno sam prošao kroz bolan raskid sa devojkom i jedna starija rođaka je mislila da ima odličan metod da mi pomogne kad bi videla da patim. Umesto da me uteši i da razgovara sa mnom, puštala mi je neke ružne pesme, pune uvreda i sarkazma, koje su daleko od tužnih balada. To su bile, ili neke narodnjačine ili neki rep, a ona je mislila da će time da mi pomogne da izbacim negativnu energiju. Kada sam video da je uporna sa tim pesmama, odlučio sam da smanjim odlaske kod njih kući. Danas, kad je prošlo neko vreme, osećam se bolje i nekad, iz zezanja, puštam i pevam te pesme.
Da li je normalno da muškarac sa kojim ste u kombinaciji vas propituje kakvo je vaše mišljenje o braku, o tome šta planirate u životu i šta biste radili na njegovom mestu po pitanju privatnog i poslovnog života?
Odmah da naglasim, nema potrebe za manipulacijama, jedino razlog zbog kojeg se ja viđam sa njim je s*x, za koji sam uvek raspoložena, tako da, emocije u mom slučaju ne postoje.
Moj vjerenik ne želi da provodi slobodno vrijeme sa mnom. Tj, provodi ga, ali se uvijek smara ili mu nešto smeta (kafić je pun, muzika je loša, film je glup). Ukoliko organizujemo neku žurku, njemu se ne pije, ili liže ono pivo i bulji u telefon. Rijetko izlazi jer mu se malo rasulo društvo i dosta radi, ali kad se ukaže prilika, za to je raspoložen. Sa mnom provodi vrijeme tako što bulji u telefon ili odemo negdje na moju inicijativu. Pričala sam s njim, kaže da je pod pritiskom posla (što i jeste), ali meni se sve više čini da sam ga ja smorila i tužna sam zbog toga.
Tokom detinjstva sam uvek bila odgovorna, izvršavala sam sve svoje (dečje školske) obaveze na vreme, prvo bih obavila šta treba pa posle ide igra i zabava, nikad nisam imala problema sa motivacijom, koncentracijom i sa time da se uozbiljim onda kad treba (da napomenem nisam se iscrpljivala nit me je iko terao). Sada kada sam odrasla, ja sam totalno neozbiljna i uvek prvo odmaram pa obaveze ostavim za kasnije, a kada dođe to kasnije - ne obavim ih. Ne mogu se naterati na disciplinu, mnogo sam problema sebi napravila time i osećam se zaglavljeno i kao da nisam u stanju da radim išta što mi se ne radi u tom trenutku. Ne znam kako se to dogodilo s obzirom da sam bila dete koje je pravilno sticalo radne navike i smisao za obaveze. Sada kao da sam otišla unazad, kao da mentalno imam 5 a ne 25 godina. Ne razumem u čemu je uzrok!
Moj partner je na nesigurnom poslu. Živimo zajedno 3 godine. Vremenom je počela da mu kasni plata i to sve više i retko dobije pun iznos. Izdržavao me je mesecima. Prvo nisam mogla da nađem posao, pa sam izmenjala gomilu glupih poslova, od kojih nijedan nije bio dovoljno plaćen, ali sam se trudila da doprinesem. Sada imam odličan posao koji sam želela, a on još uvek ne daje otkaz, iako je stanje u firmi katastrofa. Raducka pomalo za njih. Ne trudi se i ne konkuriše za druge poslove. Oko kuće je polu-okej, ali i tu o većini stvari moram da razmišljam. On ume samo da izvršava i to često polovično. Većinu stvari oko kojih sam se ranije cimala sam pustila, stan nam je u haosu, ali bitno mi je da se dokažem na poslu. On mi onda prebacuje što mi je posao najbitniji. Teško mi je da ga ostavim pošto nema redovna primanja, a pomogao mi je novčano onda kada mi je bilo teško, a nisam htela da opterećujem majku. Molim za savete, nesrećna sam.
Primjećujem da su se ljudi previše otuđili jedni od drugih. Da li je to uticaj korone, društvenih mreža, itd., ne znam, ali vidim da nema više one otvorenosti među ljudima, komunikacije, nema muvanja u gradu, svi su nešto uzdržani, isfolirani, umišljeni… Da li će se ovo promijeniti?
Mi koji smo rođeni na Zapadu i živimo tu se grohotom smejemo kada vidimo kako Balkanci pljuju po Balkanu misleći da je ovde sve uređeno, profi, štima, žene vredne, muškarci peru i čiste. Da nisam školu osnovnu i srednju završio u Srbiji kad smo došli dole na 10 godina stvarno bih poverovao da je Balkan užasan.
Dobro veče dobri ljudi. Mnogo loših stvari sam pročitao ovde, svakakve stvari i veće nego što je ova moja ali osećam potrebu da napišem šta mi je na duši jer nemam kome da kažem i ne mogu više da držim to sebi. Verujem da je mnogo vas ovde i volelo i da ste bili ostavljeni ili ste voleli nekog ko vas nije. Upravo sam ja jedan od tih koji je voleo jednu devojku više nego sebe i bio sam spreman srce da iščupam iz grudi za nju. Smrtno sam je voleo zvala se Jelena prvi put sam je ugledao na poslu i od tog dana nisam prestajao o njoj da mislim bila je toliko lepa da je to nestvarno nakon nekoliko meseci ćutanja i držanja u sebi odlučio sam da joj sve priznam. Njena reakcija mi je slomila srce sva moja iskrenost za nju je bila blamaža i podsmevala mi se, od tog dana sam se zakleo da nikad više neću voleti a onom koji čita ovo želim sve najbolje ida vam se svi snovi i želje ispune.
Trudim se svaki dan od jutra do mraka da dobro izgledam, vežbam, hranim se zdravo, razni tretmani, maskice, losioni, kremice, pilinzi a opet nisam zadovoljna niti neki napredak vidim.