Ovo je druga godina da kad dođe leto drug nađe devojku i skroz prestane da se javlja i onda kad raskine na jesen se javi. Razumem kad nađeš dečka/devojku da imaš manje vremena za društvo al to ne znači da skroz prekineš kontakt. I to ne jer sam ja žensko, on prekine i sa drugovima kontakt. Svakako da razumem da ne bismo se viđali i izlazili toliko često kad je u vezi al da mi više ne odgovori na najobičniju poruku i kratku kafu npr. jednom mesečno. A dok nema devojku svima nam svakodnevno šalje po 100. poruka, svaki sekund poruke gde ćemo da izlazimo za vikend i radne dane. Pritom ni ja njega ne gledam na neki drugačiji način niti on mene. Prvo sam mislila da je to jer sam žensko pa da ne pomisli devojka nešto pogrešno al kad sam čula da isto tako se ponaša prema drugovima začudila sam se. I onda će kad prođe leto početi da me zivka svaki sekund al mi ne pada na pamet da budem na izvolte za kafe i izlaske nekom ko se bukvalno pravi da me ne poznaje.
Oboma nam je ovo bio drugi brak. Ja imam dete a naša zajednička beba je preminula. Želela sam da odem, jer sam znala da je pristao na zajednički život samo zbog bebe. Bio je jako loš prema nama i sve sam to pravdala tragedijom. Njegova mama se mnogo mešala. npr mi se dogovorimo da on opere sudove i dođe ona i vidi to,i grdi ga na šta to liči, zna se ko je muško ko žensko, zašto nisam zvala nju da pomogne. Ili ja radim a on čuva dete i sve okej bude dok ona ne dođe, pa me on zove da mi je*e mater zašto izigrava bebisiterku umesto da ide da radi a da ona čuva moje dete. Razišli smo se. Ona ima veliki strah pa mi je i pretila da ga ni slučajno ne odvedem u moj grad da ga razdvojim od porodice. Došlo je dotle da mi je poslala poruku "moj sin treba da bude otac a ne očuh", to me je mnogo povredilo.
Imam 33 godine i tek sam danas shvatio da su moji roditelji bili kumovi na tri mesta, u ta tri braka imaju 8 dece i sve su ćerke :) :) :)
Koji je to poremećaj da ja sanjam MAMU od dečka koji mi se sviđao, iako ženu u životu nisam videla?? Ne sećam se koji je to kontekst bio, nešto je žena radila. Ali eto stvarno mi nije jasno zašto.
Ne kapiram ljude koji mi za osobu pričaju kako nije normalna i tako to, a nakon tog objavljuju druženje sa tom istom osobom, ili vanka na piću ili čak kućna atmosfera. Druže kak imaš obraza otić na vrata istoj toj osobi?
Odgovoramo si super, isto razmišljanje i ciljevi. Ona traži osobu kao što sam ja, a ja osobu kao sto je ona. Ali je ne privlačim fizički i gleda me kao prijatelja…..
ehhhh živote!
Najjače mi je kada kažu da mnogi vole chatgpt zato što im ne odbrusi, ne osuđuje itd. Zar to nije poenta?! Što ljudi ne mogu tako (egoisti)?! Šta je tu loše i šta je problem? Problem su ljudi koji vređaju, ponižavaju i smeta im chatgp koji nije takav. Pa možete nešto od toga i da naučite.
Imam drugaricu sa kojom se družim sigurno 8 mjeseci. Na početku je bilo tu kao trzavica jer smo se upoznavali svi kao ekipa ali smo kasnije postali baš nerazdvojni. Međutim iako sam sa par drugarica baš blizak sa njom je to nešto posebno. U poslednje vrijeme bi se češće grilili čak je i sama tražila da je grlim ovako kroz šalu. Sama mi je prebacivala ruku ili naslanjala glavu na rame. Jako sam se vezao za nju jer nisam baš bio mnogo puta nasamo sa njom pa ne mogu da razgraničim da li su to znakovi ili je to čin prijateljske ljubavi. Ne smeta joj ni kada je “gnjavim” takoreći fizički čak sam vidio i da joj prija. Glavna je stvar što baš nisam tip osobe koja rizikuje ovakva druženja i prijateljstva ali bih volio priznati svoja osjećanja. Jedino me koči što je cijelo to društvo uvezano pa nije u pitanju samo ona već bi se moglo promjeniti mnogo toga. Ali ne mogu ni da dovijeka budem blizu sa ovom vatrom u grudima. Ako imate neki savjet, pomozite!
Izuzetno sam ponosan na moje roditelje koji su želeli da nauče o tehnologiji koliko im treba i sada umeju i da prepoznaju prevare u svim oblicima. Kada vidim kretene po društvenim mrežama koji su i mlađi od njih, a ispod AI slika uplakanog dečaka pišu gluposti tipa: "Dušo lepa, nemoj plakati", odmah mi se utroba prevrće.
Roditelji su mi jako nazadni, a jako mladi, 40 godina tek. Sve bi to bilo uredu, da u mladosti nisu vozali motore, pušili, svašta uzimali i radili i sl. Žensko sam i ubijaju me pričom kako žena do određene godine treba roditi, kako žena treba da bude domaćica i odgaja djecu, kako za žene nije škola i sl. Ubija ih kad kažem da se selim (nisu mi željeli pomoći da nastavim fakultet). Žele da se udam, a ne daju da izlazim. Za tako mlade ljude i tradicionalne, puni su mržnje prema drugim religijama. Da li su ljubomorni na to što sam mlada, slobodna djevojka koja voli da izgleda dobro i zarađuje za sebe, dok su oni mene dobili u to vrijeme?? Ne znam evo...