Stan u kom živimo je u vlasništvu mog supruga, njegove majke i brata. Tako je kupljen... za slučaj da se razvede da snajka nema ništa na insistiranje njegove majke. Pre par meseci sam nasledila zemlju i nekretninu koje sam prodala i kupila kuću na svoje ime koja se renovira. Gospođa svekrva je puna ideja kako da sredimo kuću šta i kako ćemo. Od sobe viška pravim garderober. Gostinjsku sobu nemam. Kad mi je za to prigovorila rekla sam joj da kuću pravim za sebe i da mi gosti na duže ne trebaju za dan dva mogu im platiti hotel. Ona je mislila da će to biti njena soba. Mene je to sa stanom toliko uvredilo da joj nikada neću zaboraviti. Eto joj stan eto joj sve i da je što dalje od mene!
Odemo u salon automobila da kupimo nov auto svekru i svekrvi a da ga i mi koristimo kad dolazimo godišnje na mesec dana u Srbiju. Muž gleda neke manje, meni zapao neki sa 7 sedišta suv gde možemo i mi i oni i naše troje dece zajedno da idemo nekud. Zovem muža da pogleda taj, prodavac me odmeri od glave i pete i kaže TO JE VIŠA KLASA NIJE ZA VAS nemojte džabe gledati. Gledam i ne verujem kolika nekultura.
Pre par godina drugarica je pokupila neko kučence sa ulice, i kroz mesec dana zaključila da to nije za nju i dala ga na udomljavanje. Bilo mi je žao jer se pas baš vezao i za nju i za njene klince, ali ona tvrdi da nije mogla sa izdrži obavezu.
Sticajem okolnosti, skoro sam usvojila mačku za koju se ispostavilo da je bila trudna pa sad imam mačiće. Njena deca dolaze svaki dan da se igraju sa njima i vezala su se baš za jedno. Pitala me je da ga usvoje kad malo poraste. Samo sam je podsetila na događaj sa psom. Ne dam joj nijedno pa makar morala da zadržim sva tri.
Neka priča ko šta hoće ali kao odrastao muškarac od 28 godina, moram da priznam da ne podnosim žene. Jedino što me spaja sa ženama je seksualna privlačnost, sve ostalo me neverovatno mnogo smara i tako je od kad sam bio dete. Komunikacija, teme, navike. To ide do tolikih granica da mi je nepodnošljivo da ih slušam i razgovor sa njima me prilično odbija od njih. Uzgred, nikada nisam bio u vezi, samo kombinacije koje sam ekspresno prekidao čim počne da se nazire nešto "ozbiljnije" i to baš iz navedenih razloga. Tužno mi je što sa ženama ne može da se ostane na druženju od par sati, uvek se potencira da se pređe na "viši nivo" odnosa, što bi podrazumevalo vezu, iz mog ugla jako iscrpnu i nepotrebnu.
Mislim da ću se rastati od žene jer mi je rodila jako ružnu bebu, dođe mi da samo pobegnem.
Izaslo mi na fejsu na danasnji dan pre 10 godina, ja prvi put na moru u Budvi sa drugaricama. Jedna od njih to podeli i taguje nas. A jedna zlobno napiše da pamti to letovanje po salami od koje je smrdeo apartman i paradajzu koje sam stalno jela, a ona jela po restoranima. Danas sam udata, živim u inostranstvu, imam decu, dobar posao. Nisam više ona siromašna devojčica koja je prvi put jedva skupila novac za more, ali stvarno zar je morala to javno da napiše da me kao ponizi pred svima. Da li je ljubomorna na moj sadašnji život ili je samo pokvarena ali da ti ništa lepo ne padne na pamet, ni druženje ni ništa pozitivnog da se setiš.
Bivši me je ubeđivao da 'nikada neću naći boljeg od njega' ako raskinemo. Hmm, evo sad sam u drugom braku tri godine, i evo već tri godine nisam jela parizer i viršle (sama raspolažem svojim novcem i niko mi ne gleda u frižider da li je hrana 'preskupa'), tri godine se niko nije drao na mene, tri godine nisam ostajala do kasno budna da bih spremala hranu za sutra ili radila kućne obaveze iako sam zaposlena, tri godine imam pravo na slobodno vreme, tri godine me ničija mama ne vređa i ne gleda u to da li sam pravilno ispeglala veš, tri godine me niko nije prisilio na odnos, tri godine za svaki rođendan dobijem ručno napravljenu tortu umesto sebi da je pravim, tri godine nemam strah od toga da kažem svoje mišljenje, tri godine sam srećna. Da, mislim da sam našla boljeg...
2015. godine sam raskinula sa dečkom jer sam znala da nisam za njegovu familiju. Ja potičem iz disfunkcionalne, siromašne porodice. Ne bih nikada mogla upoznati svoje roditelje sa njegovima od sramote. Ne bi nikada mogli da nam dođu u goste jer me sramota starog nameštaja i stana koji se raspada, u kome je sve nabacano tek tako. Nikada mu to nisam rekla, čak nisam ni upoznala njegove - samo sam raskinula nakon godinu dana prelepe veze. Danas smo oboje uspešni visokoobrazovani ljudi. Nedavno sam ga videla i kada je krenuo prema meni da me zagrli samo sam okrenula glavu i izgubila se u masi. Nisam ga vredna ni posle toliko godina. Pokušao je da ostvari kontakt preko FB ali sam ga odbila. Ja sam našla sebi ravnog, a za njega ne znam. Verujem da će biti sretniji sa nekom drugom.
Penzioneri su najveći problem Balkana. Gledam moju babu, žena svaki dan ide kod doktora sa 80 godina, uvek tera nekoga da je vozi pa neko mora da izostaje sa posla. Konstantno kuka kako je ona tako jako bolesna. Onda odemo kod tog doktora, urade se analize i rezultati naravno svaki put savršeni. Žena je takođe imala rak pre 10 godina i evo i dan danas tvrdi kako je ona onkološki bolesnik, na svakih par meseci ide na kontrole i zauzima termine stvarno bolesnim ljudima koji čekaju i plaćaju privatno. Ako se ikada zapitate zašto nema termina, da znate da su bar pola pacijenata primer moje babe kojima je dosadno pa se šetaju po lekarima.
Ostraću sama zauvek. Imam super primanja, izgledam dobro i osoba sam koja ne da na sebe. Pomirila sam se sa tim da sam “previše za podneti” za jednog muškarca. Ali mi je životna želja bila porodica. Previše sam iskrena tako da ne mogu da pristanem na veze iz interesa u bilo kom smislu. Tako da na žalost, mislim da mi je suđeno da ostanem sama i volim decu oko sebe i pomažem članovima porodice koliko treba i mislim da je to ustvari poenta mog života…