Družim se sa osobom koja boluje od Downovog sindroma. Stalno mu dajem neke kao "obaveze" da mi pomaže i koje su vezane za moj posao iako za to nema nikakve stvarne potrebe. Odgovorniji je od većine ljudi koje poznajem i sve uradi besprekorno. Kada primim platu, svaki mjesec odvojim za njega jedan mali dio i to je njegova "plata" što "radi kod mene". On je tada jako ponosan i tog momenta najsretniji čovjek na svijetu. Moja najveća nagrada je kada vidim njegovu sreću i zadovoljstvo.
Imam 52 godine, i za vrijeme rata, u jednoj akciji, mog najboljeg prijatelja je zakačio geler. Poginuo je na dan kad mu je rođen sin, kojeg ni ja nisam vidio 20 godina, znam mu samo ime. Danas mi neko dođe u kancelariju, ja se okrenem, kad stoji momak isti moj drug! Meni odmah krenu suze, a on kad se predstavio, samo je potvrdio ko je. Na kraju sam mu pričao o ocu, obojica smo plakali sat vremena, i sad mislim da imam i četvrto dijete!
Pre godinu dana sam bila sa jednim dečkom kome sam odmah rekla da ne volim ruže, romantiku i tako to. Za mesec dana je došao kod mene sa mojim burazerom i još jednim drugom i doneo mi glavicu kupusa.
Ja kad idem u goste obavezno kupim Milku, a oni meni neku tursku čokoladu sa rižom. E PA NEĆEMO TAKO DA POSLUJEMO FAMILIJO.
Moj kum (30) i ja (26) zvonili smo ortaku u 11 sati uveče na interfon. Javila se njegova mama i mi smo rekli: "Dobro veče, je l' može Bojan da izađe napolje da se igramo?" ..... Žena je bila u šoku.
Jutros sam prvi put vidjela tatu kako plače, kada je saznao da nemam više leukemiju. Tata,volim te.❤
Pre 8 godina sam za devojkom otišao u Austriju, samo sam spakovao stvari, uzeo pasoš i otišao. Tamo smo došli kod njene sestre, imao sam 400 evra u džepu i znao sam 10 reči nemačkog, 5 dana posle toga sam se zaposlio na građevini, a ona kao frizerka par dana posle mene. Mislisli smo kako nam je super krenulo. Posle mesec ipo dana njena sestra nam je dala ključeve od stana za koji je renta bila plaćena za 6 meseci da se priviknemo i osamostalimo. 2 godine nakon toga uz već dobro poznavanje jezika, oboje smo uz neverovatnu sreću uspeli da se zaposlimo u struci. Ja kao medicinski tehničar, a ona kao tehničar u laboratoriji. Sad posle 8 godina imamo naš stan, austrijsko državljanstvo, a za 2 meseca ćemo dobiti i ćerkicu, tako da deco verujte u svoje snove, pratite ih i ne zaboravite da se volite jer samo tako ćete uspeti u životu.
Pre par meseci, na ulici me zamolio jedan slep dečko da mu pomognem da dodje do svoje studentske sobe. Naravno da sam mu to učinila, dok smo šetali pitala sam ga kako studira i šta. Rekao mi je da studira ekonomiju, a da uči tako što njegova majka pročita celu knjigu, i snimi pa mu pošalje i tako on sluša i nauči. Problem ima sa predmetom statistika jer ne može da razume zadatke a profesora njegov problem ne interesuje.
Divim se tom dečku i njegovoj majci, veliko poštovanje!
Ošamarila sam danas neku curu u autobusu zato što se izdrala na bakicu jer je išla sporo.
12. maj pre tri godine. Čuju se sirene hitne pomoći. Istrčavam. Moj mali komšija (4god sada) pao je sa terase (4m). U tom šoku njegov deda ga je zgrabio, seo u kola i odvezao u urgentni. Taj deda je imao tumor, metastazu. Bukvalno se nije kretao jer nije imao snage već je non-stop ležao. Nije mogao viljušku da drži. Skupio je poslednji atom snage i odvezao je unuka. Vratio se sa belom papučicom koja je ispala detetu... Unuče je preživelo a on je nekoliko dana posle toga umro. Koliko ljubav daje snage čoveku tek tad a sam videla.