Neću trudna da se udajem, oću bre da pijem na svojoj svadbi!
Blejimo mi u kafiću, mrtvi pijani, al baš se ono ispresecali od alkohola. Krenem ja do wc-a, da uđem, ja levo, lik ispred mene levo, ja desno, lik ispred mene desno, ja levo desno, on levo desno, i kažem ja njemu, izvini samo malo, i u tom trenutku dižem glavu, i izvalim da stojim ispred velikog ogledala.
Nisam pustio oca na svoj 18-ti rođendan, iako je došao iz Njemačke. Ostavio je mamu, sestru i mene u toku rata, pobjegao i oženio se Njemicom i sa njom dobio djecu. To je sve što smo znali. Nikad nije došao, poslao nešto, pomogao nam kad nismo imali hljeba da jedemo. Znali smo ga samo preko slike. Ljudi me osuđuju zbog toga, ali nije me briga kao što ni njega nije brinuo naš bol. Sve što sam mu rekao na njegovo: ''Srećan rođendan, sine'' bilo je: ''Gdje si bio kad nismo imali šta da jedemo, da obučemo, kad je sestra imala tuberkulozu, kad sam ja slomio nogu, kad sam prvi put prohodao slušajući granate, kad se sestra davila, kad sam imao problema sa depresijom i vidom, vrati se u svoju Njemačku i ne dolazi više nikad.'' Još je poveo moju polubraću da dođu. Protiv njih nemam ništa, ali taj čovjek nikada nije bio tu, sada kada sam odrastao čovjek i mogu da se brinem o porodici, zakasnio je. Ne postoji više.
Čitam knjigu na švedskom, iako ne znam niti jednu riječ švedskog jezika. Došao sam do 24 stranice i pojma nemam o čemu se radi.
Nakon što smo zajedno pogledali film "Friends with benefits", najbolja prijateljica i ja smo odlučili da ponekad imamo neobavezan sex. Pazili smo na sve i kada bi se malo više zaneli, na vreme sam stao... bar sam tako mislio. Zove se Nikola, a nas troje smo danas srećna porodica.
Iako sam muško, uvek sa zadovoljstvom uzmem da usisam stan, operem kupatilo, sudove, spremim da jedem i na taj način olakšam svojoj majci i omogućim joj da ima više slobodnog vremena. Isto tako me neće biti sramota ni svojoj supruzi jednog dana da na isti načim pomažem, i to da javno kažem u društvu, jer smatram da nisu žene naše robinje i da treba i one da imaju vremena za sebe. Sve je stvar poštovanja i dogovora!
Kada me je tata pokupio iz vrtića, pitao sam ga da pogodi ime moje vaspitačice. Rekao sam da počinje na T. Pogađao je pola sata : Teodora, Tamara, Tijana, Tanja, Tatjana... kad se 'predao' rekao sam mu teta Vesna.
Večeras treba da se vidim sa bivšim posle pola godine. Kupila sam novu haljinu, štikle, torbu, naručila feniranje i šminku. Meni je sve to manje bitno, ali on se mnogo loži da mu riba izgleda kao milion dolara. I sve to da bi došla na pet minuta i rekla mu da imam novog dečka i da od nas dvoje nikad više ništa biti neće. Volim ja njega još i nemam dečka, al neće se sa mnom niko za*ebavati.
Te davne 1993. god. otišla sam kod tetke u Ameriku. Njena kuma imala je dete, a on je, kao i ja, imao 10 godina. Bio mi je najbolji drug i tako 6 godina. Ona smo 1999. godine postali momak i devojka. Moja prva ljubav. Bili smo u vezi 5 godina, ali smo onda prekinuli, zbog daljine. On je studirao u Bostonu, ja u Beogradu. 4 godina sam patila za njim. 4 godine sam se pravila jaka iako sam svaku noć mislila o njemu. Prekinuli smo svaki kontakt, mislili smo da će tako biti lakše. Bila sam suviše ponosna da pitam nekoga gde je, da li je srećan, a niko mi nije pričao o njemu, mislili su da mi je tako lakše. Onda je 19.8.2008. godine on pokucao na moja vrata i sve emocije koje sam godinama krila su izbile na površinu. Nije mogao da me zaboravi, kaže, došao je da me vidi. Danas nam je 4. godišnjica braka. Imamo jednu divnu ćerkicu, i još jednu na putu. Eto, ja sam svoju ljubav upoznala sa 10 godina i, iako mi je život dao dosta razloga za to, nikada nisam prestala da verujem u ljubav.
Prije 5 godine, na odmoru u CG, dečko mi šalje poruku da želi da raskine. Ja onako u bedaku, sva slomljena jer sam ga baš voljela, krenem u šetnju i siđem na neku stenu i plačem kao kišna godina. Prilazi neki momak i kaže: ''Ma nije on vredan suza, vjeruj mi.'' Prvo sam mu rekla da je manijak, onda sam shvatila da je fin momak, pričali smo cijelu noć, tako još dva dana dok sam bila tu. Razmjenili smo brojeve, međutim kad sam se vratila kući, par dana posle toga izgubim telefon na nekom koncertu. Morala sam i broj da promjenim. Nikada se više nisam čula sa njim. Ja sam sad 5. godina medicine, i jednog dana ulazim u bus da se odvezem do centra, jedno slobodno mjesto, samo čujem: ''Lena, jesi li to ti?'' To je bio on. Nisam išla taj dan na fakultet, nije ni on, ostali smo pričali cijeli dan. Evo, već smo 5 mjeseci smo u vezi. Nikada ne znaš šta ti sudbina nosi, ali ja sam sigurna da je on taj.