Imam prijatelja koji objektivno nije baš najboljeg fizičkog izgleda. Prosto se naježim kad on prokomentariše neku devojku. Prosto mi je nejasno kako ljudi nisu svesni svog izgleda. Ja na primjer sad isto imam poprilično Kg viška i svestam sam kako izgledam. Ljudi su toliko out of touch...
Žena mog brata je meni kao sestra koju nikad nisam imala. Veoma sam zahvalna Bogu što sad imam prijateljicu za čitav život.
Ne razumijem ljude koji se vjenčaju jako mladi, ispod 25 godina. Ja u tim godinama nisam ni znala što želim u životu. Počevši od toga da li studirati ili raditi, pa je bilo tesko pronaći posao, sezonski poslovi, par propalih veza, kasnije upisivanje faksa itd. Uskoro ću diplomirati i dalje ne znam što želim.
Idu mi na živce žene/muškarci (i ko god kaže) da je samo jedna strana kriva za prevaru, tj partner. Ja se ne slažem sa tim i nikad neću. Istina je da partner snosi veći deo krivice, ali da ljubavnik/ljubavnica, nisu krivi, mačku o rep okačite. Itekako jesu krivi. Koliko samo ima slučajeva za koje znam, gde se upravo ti preljubnici (što po pojedinima, jelte, nisu ništa krivi) sprdaju sa prevarenom stranom i govore 'ona jadnica čeka kući, dok je muž sa mnom', itd, da ne nabrajam. Ja jedino mogu da razumem osobu koja se uplela u nešto, a nije znala da joj je partner zauzet, ako tu istu vezu okonča. Svako ko zna da je neko zauzet, a i dalje se tu petlja, je kriv itekako. Osudite me slobodno, džabe ćete sad pokušati da me nabeđujete da nisam upravu, nikad neću promeniti mišljenje. Pozz.
Moja mama nije od onih što se ljube, grle i maze. U detinjstvu se potrudila da mi pokaže fizičku naklonost, ali kako sam odrastala videla sam da ona to radi samo jer meni znači. Sa druge strane, uvek je tu da sasluša i pomogne. Nema situacije u kojoj sam se osetila samom i svesna sam da bi ubila za mene ako zatreba. Zato mi je jako žao što tatin deo porodice, naročito baka, prozivaju mamu da je santa leda i sažaljivo me gledaju. Stoput je bolja ona koja za vreme mog ispitnog roka uvodi vanredno stanje u kuću, stavlja veto na goste i preslišava me, nego tetka koja je sva topla i najbolja mama na svetu do trenutka kad mom bratu treba nešto, a onda se izmakne.
Zbog ljubavi sam otišla u drugi grad, zaposlila se i živela kao podstanar. Verenik i ja smo se tako dogovorili dok je on bio u Nemačkoj da radi da bih skupili novac da kupimo kuću u selu.
Bilo je mnogo teško, svako veče me je zvao na video poziv ali mi je tako bilo sve teže i ako znam da je to vredno.
Mnogo toga smo prošli..
I evo došli smo do našeg cilja kupili smo kuću koju smo hteli, renoviranje te kuće biće najlepši trenuci. Zato ljudi budite podrška jednom drugom i u dobrim danima i u lošim, budite motivacija jedno drugom.
Mnogo je lepše kada sa nekim rasteš i stvaraš nešto svoje.
Želim svima da nadju takvu osobu. I naravno biće loših dana svi ih imamo ali sve je to život bitno je da posle te kratke ljutnje sve se reši i bude čak i bolje.🍀
Nema ništa od brakova dokle god muškarci budu mislili da žene zvocaju "bez razloga" misleći da su savršeni i da nema šta da se prilagođavaju u odnosu dve osobe i da je samo ženin posao da se žrtvuje zarad veze i porodice.
Ne mogu više da slušam priče o godinama, kilogramima, teretani, ko je koga, .. željna sam zdravih priča o muzici, filmovima, knjigama, opštoj kulturi. Nemam nikoga sa kim bi mogla o tako nečemu pričati.Doselila sam se iz velikog grada u mali zbog posla, ali sam se grdno pokajala. Mada, moji govore da se još strpim jer dobro zaradjujem, ali se glupo osjećam. Plaši me da ću postati ko oni...verglati prazne priče.
Želim dijete, ali on ne želi. 😔 S druge strane, još uvijek studiram 🎓 i u vezi smo na daljinu, što moju želju čini praktički nemogućom. 🌍💔 Osjećam se rastrgano između svojih snova i realnosti u kojoj živimo.
Najviše me nervira kada se neko pozove mojoj kući. Prvo, nije kulturno. Ne živim sama, možda mojim ukućanima smeta da svaki dan neko dolazi, možda žele mir i tišinu. Može biti bilo ko, moj prijatelj, čak i najbolji. Ponekad želim svoj mir, ne mora da bude ni do osobe samo često u toku dana imam svoje antisocijalne momente gde želim da me svi puste da budem sama. I za kraj, da sam htela da mi budete u kući, zvala bih vas.