Želim dijete, ali on ne želi. 😔 S druge strane, još uvijek studiram 🎓 i u vezi smo na daljinu, što moju želju čini praktički nemogućom. 🌍💔 Osjećam se rastrgano između svojih snova i realnosti u kojoj živimo.
Najviše me nervira kada se neko pozove mojoj kući. Prvo, nije kulturno. Ne živim sama, možda mojim ukućanima smeta da svaki dan neko dolazi, možda žele mir i tišinu. Može biti bilo ko, moj prijatelj, čak i najbolji. Ponekad želim svoj mir, ne mora da bude ni do osobe samo često u toku dana imam svoje antisocijalne momente gde želim da me svi puste da budem sama. I za kraj, da sam htela da mi budete u kući, zvala bih vas.
Sa ženom sam 10 godina. Radim, trudim se da joj sve pružim, njoj i deci, istrpeo sam toliko zvocanja, njenog nezadovoljstva, nikad je nisam prevario, ali stalno ja sam njoj ovakav-onakav... Nedavno se pojavila koleginica na poslu, slatka i dobra, čija pojava u meni probudi nešto lepo. Nema ničega između nas, i ona je u ne tako sjajnom braku, samo pogledi i taj osećaj u stomaku kad prođem pored nje. Ne bih napustio brak, ne mogu zbog dece, ne bih ni tuđu porodicu rasturio, ali radi se samo o tome da se ponovo posle tog nekog mraka osećam lepo i znam da se neko zbog mene oseća lepo.
Komšinica je svoju ćerku đaka generacije odmah poslala na more, u Tursku. Kada sam ja postala đak generacije, tata se napio, mama plakala, a onda su me poslali da berem maline u Arilje. Zato sam danas oganj neviđeni, ne razumem ničije emocije.
Dobila sam jako velike traume od bivšeg dečka, bili smo više puta zajedno a on je bio emotivno nedostupan i uglavnom kada bih se požalila na nešto što mi smeta bi se naljutio i počeo da me ignoriše.. Dosta puta mi je tražio slike i ostale stvari iako nikada nismo trajali ni mesec dana, radila sam stvari koje nikada nisam htela nadajući se da će da me zavoli ali nikada nije bilo dovoljno, rekla sam mu da me njegovo ponašanje povređuje međutim izgleda da me ne shvata ozbiljno. I dalje sam jako vezana za njega i šta god uradio ne mogu da ga pustim, ništa mi ne pomaže. S kim god da sam probala posle njega se završilo tako što bih se povukla i povredila nekog i jako mi je žao zbog toga, ne znam šta da radim..
Ostao sam bez para pa sam odlučio da ukradem pare od tate i da odigram tiket. U njegovom šifonjeru sam video mnogo novca te sam odlučio da ukradem 500 eura i ostavio sam ih sve u kazinu. Ovo dešavanje je od skoro te on još uvek ne zna da mu fali 500e.
U čitaonicu volim da idem svakodnevno, ne zato što idem da učim, nego da bih flertovala sa momcima.
Evo na primer prošli put mi se susreo pogled sa jednim dečkom više puta i mislila sam da je to to, međutim, prišao mi je i rekao da se pomerim dva mesta od njega jer mu je smetao zvuk žvakanja žvake. Iznervirao me je u trenutku, zato se iz principa nisam pomerila neko vreme, kasnije sam samo otišla u drugu čitaonicu i nastavila da radim ono što volim.
Jako mi je teško jer ne znam više šta osećam prema svom suprugu, a mnogo sam ga volela, mnogo! Medjutim, umorila sam se od konstantnog kritikovanja, od toga kako je sve prepustio meni, decu, obaveze, pri tom, i ja sam zaposlena, ali uvek je izgovor da on radi teži posao nego ja. I tako mic po mic, svojim ponašanjem me je gurao od sebe. Ako se ide na more, posle samo slušam kako da nije njega, mi nikad more ne bi videli. Bila sam željna nežnosti, lepih reči, bar ponekad da kaže da sam nešto dobro uradila, ali tako je naučio - da samo kritikuje i ja sada više ne znam šta osećam.. brinem za njega kada je bolestan i zabrinuta sam kada mi se ne javi, ako smo razdvojeni, a ovamo nemam više želju za intimom sa njim. Zbunjena sam.
Imao sam saobraćajnu nesreću zbog svoje nemarne vožnje i izgubio desnu nogu iznad kolena. Bivša mi je poslala poruku: "Žao mi je što si preživeo". Tek tad sam shvatio koliko sam je povredio da je bila spremna da mi napiše tako nešto.
Razvela sam se. Prvo me je pekla savjest jer sam mislila da sam donjela krivu odluku. To jutro sam još razmišljala o pomirdbi. Onda sam otišla kod frizera. Napila se. I shvatila da je to najispravnija odluka koju sam mogla donjeti jer ponovno nosim svoj osmijeh. Zvuči kao klišej, no nije.