Nikada ne bih bila sa likom koji nema nijednu društvenu mrežu jer ne mogu da ga stalkujem i saznam sve o njemu. Uvek mislim da takvi likovi ko zna šta kriju čim ne žele da se zna da postoje.
Jednoj koleginici na faksu je probilo. I da svi su se smejali i poneki krišom slikali. Čak ju je jedna koleginica namerno digla sa mesta da kao ide i zove asistenta da im nešto pomogne jer su bili u istoj grupi. Čak su prvi primetili to i namerno to uradili da bi i svi ostali videli šta joj se desilo. Koleginica je bila stidljiva i svi su je stalo ogovarali i smejali su joj se. Baš mi je bilo krivo da sve to posmatram.
Tek sam počela da radim i dobar deo plate trošim na sebe. Mogu tako, a i zadovoljstvo mi je da se častim kad sam već zaradila. Neki mi prebacuju koliko trošim, pa kako sam kupila skup parfem itd. Ne mogu da shvatim te komplekse.
Sećam se pre pet godina na fakultetu kad sam bila užasno loše. Pošto sam jedina morala da produžim studije bilo mi je jako krivo da gledam svoju generaciju kako diplomira. Budući da je bilo vreme ispita, prišao mi je student sa prve godine kome je ostalo nekoliko predmeta i pitao me da mu pomognem oko ispita. Zamolio me je da mu u knjizi podvučem čega se sećam. Naravno nisam se sećala ničega, jer nisam ni imala taj predmet zato što nisam isti smer. Ja sam uzela telefon, našla neki rendom tekst na mobitelu nevezan za predmet, da izgleda realnije i počela da podvlačim šta mi je prvo zapelo za oko u knjizi. Tako ja podvučem i dam mu podvučeno. Kroz sedmicu dana dolazi mi sav sretan i govori kako je dobio devetku učeći samo ono što sam mu podvukla. Ja već zaboravila da sam išta radila, taj dan obrisala sam sve društvene mreže kako me ne bi našao, zato što znam kakvu sam grešku napravila, jer sam se loše osećala. Nisam to trebala uraditi, nikako. Krivo mi je.
Cijelog života sam samo htjela da me muškarac iskreno voli i jednostavno nemam sreće u tome. Imala sam dve duge veze i ni jedan me nije iskreno volio nego vidio u meni dobru ženu za kuću i rad a ne kao bezuslovnu ljubav nažalost. I to me frustrira…
Ne mogu da razumem svoje roditelje koji ne podnose uspeh svog rođenog deteta samo zato što sam otišao od kuće. Pri tom nisam otišao Bogu iza nogu, i dalje živim u Srbiji svega 240km od rodnog grada. Iako redovno posećujem grad i prijatelje koji volim mojima smeta što putujem po svetu, kupujem automobil, motor, vikendicu. Smeta im što večeram u restoranu, renoviram kuću i slično. Ne bavim se ničim ilegalnim, vredno radimo sa suprugom sopstveni biznis ali bukvalno šta god da uradim njihova reakcija je loša. Godinama ih ubeđujem da izvade pasoš, želim da svi skupa odemo na letovanje. Sve ja pokrivam naravno ali ne ne i ne. Situacija je bezbroj, zovem majku kažem idemo na vikend reakcija je "dobro ako morate". Kažem ocu menjam auto, uzimam to i to reakcija je "za taj novac ja bih kupio 10automobila". Hoću da ih opustim, da ih izvučem iz stana u kom sede po ceo dan i sve im smeta ali ne uspevam.
Strašno me nervira od muževljeve sestre ćerka. Znači to toliko razmaženo bezobrazno da je to strašno. Uopšte se ne ponaša u skladu sa godinama. I jako me nervira da svi sile da se moje dete mora družit sa njom iako vidno loše utiče na nju. Možda je u meni problem al mislim da nije normalno da dete od 7 godina večito se dere, histeriše i sve rešava plakanjem i histerijom. Užas.
Ostavio sam prelepu i predobru devojku samo zato što je leto počinjalo i zato što sam hteo da živim, nakon kratkog vremena shvatio sam da je to bila greška jer ne mogu bez nje.. Sada ona ne želi da opet budemo zajedno i želi da nastavi dalje, momci ne radite ovo jer vas niskomoralne devojke neće zadovoljiti posle one prave.
Mislim da ljudi što im je gore to više glume da im je sve po redu odlično. Ne krivim nikoga, sama sad prolazim kroz takav period u životu. To je u ljudskoj prirodi. Ne možeš tek tako svim ljudima koje poznaješ reći: "E loše mi je, baš sam u k. Ništa za šta sam se mučio nije uspelo. Ne vidim poentu u ovolikom cimanju ka ciljevima koji na kraju krajeva nemaju nikakve poente. Stvari koje sam najviše voleo mi ne pričinjavaju nikakvo zadovoljstvo". Zato i glumimo. Svako ima nešto za šta mu itekako nije svejedno.
Ne znam više kako dočarati drugarici da postoje dnevni i noćni parfemi, te da ne može noćni i zimski parfem stavljati na litre u sred toplog ljetnog dana.