Postoji nešto što nisam znao prije, ali kroz život sam saznao.
Ako je osoba prema tebi jednom bezobrazna, to će da uradi i drugi i treći put i ko zna koliko još. Ako te neko ponižava i vrijeđa, budite sigurni da će se to ponavljati. Ukoliko, neko ne dolazi na vrijeme, to će se sigurno ponavljati. Ukoliko vas neko ošamari, uradi će to opet. Takođe i za prevare ili kad neko krade. Mnogo je trebalo vremena da se osvjestim i prihvatim da se ljudi ne mjenjaju zbog nas. Lijek i rješenje je udaljiti tu osobu iz života. Iako bih volio da sam to ranije shvatio, drago mi je što ću s tim znanjem u budućnosti da si uštedim dosta živaca i energije.
Užasava me pomisao na udaju i decu, u smislu da ću šetati raščupama, u trenerci, da ću se ugojiti, da neću moći da se bavim hobijima koje imam, da neću moći da uživam ponekad u nekom izlasku, itd. Viđam stalno takve žene, razumem ih, ali ja se plašim toga.
U drugoj godini srednje škole prvi dan sam uočio jednu prelepu devojku koja je tek došla u srednju školu sećam se i dan danas narandžasti duks svetle farmerke i kosa na rep stupio sam u kontakt s'njom i posle nekog perioda smo ušli u vezu to je trajalo 2 godine, tad sam bio mlad jako je voleo ali sam voleo da izađem da se pokažem pred društvom par puta sam je prevario, nažalost smo raskinuli kad smo raskinuli znao sam da sam izgubio pola sebe ona se udala ima dete, skoro sam je video posle 5 godina ruke su počele da se tresu i znao sam da je nisam preboleo.
I dalje te volim A. ❤️
Da još nije prestalo da nikad
neće prestati!!!!!
Moj deda je bio veliki švaler. Sejao vanbračnu decu, ženio se 5 puta, a s obzirom da je bio brodograditelj i pokrajinski funkcioner, imao je dosta love. Sada se u 92oj godini drži odlično. Prav kao strela, hoda, šali se, ma super. Bio je avanturista i svetski vagabund, mislim da ga je to istreniralo i da se zato dobro drži! Danas mu 92i rođendan! Da si mi živ i zdrav još toliko! Drago mi je što sam povukao na njega i ponosan što nosim njegove gene.
Pre nekoliko godina, imala sam seksualni odnos s doktorom koji me lečio. Iako sam u početku osećala euforiju, ubrzo sam se suočila s dubokim osećajem krivice. Plašila sam se da bi otkrivanje mog iskustva moglo uništiti moj brak, pa nisam rekla svom mužu. Umesto toga, posvetila sam se obnovi veze sa njim i radila na ponovnom uspostavljanju poverenja. Naučila sam važnost iskrenosti i komunikacije, iako nisam otvorila tu temu. Verujem da je ključno raditi na sebi i na odnosu kako bi se izgradila srećnija budućnost.
Prvi put žena ostane trudna sa blizancima, drugi put meni omakne, opet dvojke, pogodite šta je treći put. Kuku lele neka su djeca samo živa i zdrava!!
Sestra i ja smo deca razvedenih roditelja. Ja sam potencirala na tome da svako nastavi dalje i da nađe sebi partnera s kim će moći da podeli neke životne trenutke. Majka je dobila dete sa svojim partnerom. Mog polubrata volim više od svega na svetu. Biološki otac je isto tako nasao partnerku koja ima dva sina iz prvog braka i sada planiraju dete. Gde god da sam imam osećaj kao da je jedina istina to da smo sestra i ja jedna za drugu tu i da ni ona ni ja nigde ne pripadamo. Naši roditelji nikada nisu pravili razliku, ali gledajući sa strane imam osećaj da smo i u jednoj i u drugoj "porodici" višak.
Imam osećaj kao da remetimo te njihove živote i da ih samo podsećamo na propali brak.
Ne volim decu, ne interesuju me, ni vaših milion slika kako je mali p***nja kak*io, pi**io, itd. Niti su mi slatki (zapravo, mladunčad homosapiensa su među najružnijima u svetu sisara). AI i AC (veštačka svest) će uskoro prevazići ljude, život će postati silicijumski i elektro-mehanički, tako da deca više neće biti ni potrebna da bi se produžio inteligentni život u kosmosu. Mrzim i kada zakrešte u avionu. Ceo put su u stanju da urlaju. To ti krade vreme. Baš nepotrebna stavka u 21.veku.
Imam problem što sam previše osetljiva, nežna, plaha, a uz to u anksiozna, krhkog samopouzdanja. Školovala sam se i radim, ali mogu mnogo više i bolje od ovoga, samo da sam malo prodornija. Celog života sam takva, bukvalno se plašim svoje senke. Mislim da me to mnogo koči u životu jer nemam ni društvo, ni partnera, niti onoliko životnog iskustva koliko je trebalo da imam da sam bila drugačija. Krenula sam na psihoterapije i iskreno se nadam da će mi pomoći jer ne mogu više ovako.
Nasledio sam nekretninu koju izdajem i od toga se izdržavam. Nije neka velika suma, ali meni je dovoljno. Radio sam u prosveti petnaest godina, a onda u privatnom sektoru još pet. Dosta. Nemam šefa, nemam stresa, svaki dan sam lepo raspoložen.