Eto, nemam kome reći pa moram ovdje, danas poslije posla odoh prevalit 350 kilometara kako bih se pokušao pomiriti s djevojkom koju volim. Ne znam šta da očekujem nit čemu da se nadam. Požel'te mi sreću 🤙
Sedim i nešto razmišljam, ja da sam poznat j*bao bih svaku ribu koja mi se ponudi. Verovatno bih sidu pokupio....
Mislim da pre odluke da postane majka žena treba da ide na test da li je stvorena za to. Nemaju sve žene karakteristike koje su neophodne da bi bile kvalitetne majke poput odgovnornosti, osećajnosti, nežnosti, itd. Niti sve žene vole decu. Smanjiće se populacija što je u redu, ali od takvih majki će nastati kvalitetni ljudi, bez trauma. U suprotnom žena samo da bi zadovoljila očekivanja okoline, društva i tradicije može da upropasti život sebi i drugima oko sebe i tom detetu. To je jedna odluka koja je od važnosti za čitav svet i upravo zbog treba da se uvede polaganje testa. Ovo je čin moralnosti koja jedinka treba da zadovolji kako bi pokazala brigu ka drugima, jer dobrovoljno bira da stvara sreću u svetu.
Moj sin živi da ženom u Italiji, a kćerki su dali neko talijansko ime, umjesto da daju neko naše. Jako sam razočarana.
Kako vas nije sramota da zovete bilo koji kontakt centar nedeljom, šta je to toliko hitno da nije moguće rešiti u ponedeljak odmah ujutru ukoliko ima potrebe. Ti ljudi koji rade tamo i koji su mahom ljubazni, sigurno ne vole da sede tamo zato što im je drago i obožavaju to ra rade. Da niste toliko nevaspitani niko tamo nedeljom ne bi ni sedeo.
Odrastao sam na NBG. Najlepši dani mog života. OŠ "Branko Radičević", najbolji razred u Srbiji po vladanju. Kasnije Deveta gimnazija i jedna Teodora. Otišao sam u Ameriku da studiram i roditelje viđao samo kad bi došli kod mene. Pre par dana sam došao kući, da ih iznenadim. Ćale umalo da rikne na vratima, keva pala u nesvest. Ipak, najviše sam se isplakao kad sam obišao stari kraj. Sve se promenilo. Teodora se udala, par drugara je tu, ostali se odselili kojekuda. Došli neki novi ljudi, neka nova deca. Ništa više nije isto. Uhvatila me neopisiva tuga...
Kad vidim da su se skoro sve moje vršnjakinje (u ranim dvadesetima) poudavale i imaju bebe nije mi dobro. Ne mogu zamisliti sebe da imam muža i porodični život. Ja i jesam u glavi i dalje dete.
Ubjeđena sam da je većina muškaraca zapravo loša u krevetu, samo to ne znaju, jer je njima dobro, a djevojke glume da je dobro da ih ne bi povrijedile.
Ne dopustam nikome da se miješa u odnos između mene i supruge. Niko ne smije da donosi odluke za nas upakovane u neki savjet koji se stalno ponavlja dok se ne ostvari. Ne možeš se miješati u naš brak, ko god da si. Mjesto ti je pred vratima dok te mi ne pustimo. Svi imaju strah od mene.