Sve bih dala da ne moram da radim. Duša me boli ujutru kad krenem na posao, a čujem dete od godinu dana kako plače i doziva me. Još gore kada sam druga smena, po ceo dan me ne vidi i onda kad se ušuškam uveče pored njega, on jadničak samo mi legne na grudi i tako nastavi da spava. Srce mi se kida.
Završio sam studij i kako ne mogu pronaći posao u struci, odlučio sam privremeno radit u ugostiteljstvu. Divim se ljudima koji imaju volje za životom poslije smijene. Ja ne mogu evo ni ručak si spremit. Stajanje na nogama, zatvoren prostor, buka, plaća nije nešto, a posao van struke. Ne želim ovakav život.
Nakon godina rada, truda i odricanja, uspona, padova, pobjeda i gorkih poraza, danas sam ispunio poslednju normu za šahovskog velemajstora. Ta magična 64 polja i ova prelijepa vještina su cijeli moj život!
Zakačio me neki virus. U subotu je dogovoren dejt, pokušala sam da pomerim neki dan jer mi je užasno loše, promukla sam, kijam, kašljem.. Ne, on insistira jer dolazi iz drugog grada. Ok, ja ću otići, ali sam toliko loše da razmišljam da samo obučem duks i onako nikakva odem. Imam tremu, ali ja ne mogu da se sređujem. Jedino mogu da se okupam i očešljam i izgledam čisto. I toliko od mene.
Imam 29 godina. Odustao sam od faksa na trećoj godini elektrotehnike i počeo da radim fizikaliju. Jednostavno me ispunjava posao fizičke prirode. Možda je to neki pračovječiji instinkt ili zov prirode, ne znam i neka mi sudi onaj gore, ali je duboko u sebi osjetim da je to ispravna odluka.
Svi pitaju kad će beba, ja uvek kažem ima vremena… Prestanite sa tim pitanjima više, stvarate pritisak i bol.. Radimo na bebi oko 1g i 4m… Nije lako ni napraviti bebu…
Samo želim da me neki muškarac zavede, onako muževno, da me obori s nogu, da mu se predam i fizički i emotivno. Ne mogu više sa smotanima, koji nisu mi m od muškarca. A samo mi takvi zapadnu. Umela bih da cenim pravog kad bih ga našla.
Smatram da nas je feminizam žestoko slagao. Da moramo biti ambiciozne, borbene, agresivne same sebi dovoljne, jednom rečju - muškarače. Muškarci žele krhke i nežne žene, da grade dom i porodicu, većinu ne zanima koji posao radimo, za koju platu, da li smo ambiciozne itd. Čak i veoma uspešne i bogate muškarce ovakve žene ne zanimaju. Žao mi je što sam protraćila najbolje godine života gradeći karijeru, sada sam samo umorna i sama. Da sam bila pametna, udala bih se bogato i tražila bih od muža da mi otvori neki hobi-biznis npr. salon lepote ili cvećaru, čisto da imam nečim da se zanimam, ali da nije važno da li zaista imam profit tu ili ne. I lepo bih uživala kući sa decom, bila bih srećna, nasmejana i odmorna. Nadam se da će se mlađe žene probuditi i shvatiti prave vrednosti na vreme.
Jasno se vidi kad je neko očajan da nađe momka/devojku. I taj očaj, ako ništa drugo, uglavnom odbija potencijalnog partnera.
Ludim od djece mog muža i njihove pohlepe, bezobrazluka, razmažrnosti, bahatosti!!!
Da bog da da nam se putevi razdvoje da ih moje oči nikad u životu više ne vide. Znam da sad zvučim kao zla maćeha, ali vjerujte da oni koriste "ulogu žrtve" i dobrotu svog oca. Suprug i ja otplaćujemo auto a oni govore "naš auto", stan u kojima žive s majkom smo suprug i ja otplaćivali 10 godina i taj stan su tražili da suprug prepiše na djecu (koja su punoljetna) jer bože moj to se podrazumjeva da je njihovo, mada njihova majka nikad prebijene pare nije dala za taj stan. Bicikla, kompjuteri i sve ostalo "sve je njihovo"!!!
Muž je divan čovjek ali počinjem mijenjati mišljenje a i svoje osjećaje prema njemu jer ne nastoji da svojoj bezobraznoj djeci objasni neke stvari! Daleko im lepa kuća!