Највише жалим за тим што никад нисам имао неког старијег брата/сестру од кога бих могао да научим нешто, већ сам увек морао да учим из својих грешака.
Moji roditelji, a pogotovo moj deda, se više raduju kad položim ispit nego ja.
Moj momak koji inače ne čita, učlanio se u gradsku biblioteku kada je saznao koju knjigu treba sledeću da pročitam, i ženi pokazao moju fotografiju da me prepozna i da mi tačno da knjigu u kojoj je on napisao negdje na 50 str. "Čisto da ti dam do znanja da sam otvorio nekad knjigu, tvoj S. Volim te!"
Imam 25 godina i milioner sam (euri) prije 6 godina sam naslijedio novac i nekoliko objekata vrijednih milione, ja sada samo oblizim svijet i trošim novac, nemojte misliti da rasipam bogatsvo, trošim samo novac koji dobijam kao dividendu i kamatu od banaka gdje mi je novac oročen ,ali nažalost nisam još nikada imao pravu djevojku mislim ozbiljnu vezu sve je to trajalo mjesec dva, i gotovo većina njih je bila samnom samo radi novca, poželim da nađem neku koja će da me voli i sada se većini djevojaka predstavljam kao radnik, ili student a ako me vidi sa bjesnim autom kažem da mi je to od gazde.
Posle nekog vremena dolazim kući praznih ruku a ćerke mi trče u zagrljaj...otvorile su mi oči i pokazale koliko sam u stvari srećan i bogat čovek!
Uvek kada idem sama negde nosim slušalice sa sobom, koje ne skidam sa glave dok ne dođem na određeno mesto. Da bi mi se skoro desilo, dok sam sedela na klupi, da mi priđe jedan fin deka, sedne pored mene i kaže: " Drago dete, da li ti uvek nosiš to na ušima? Meni to izgleda kao da mrziš ceo svet i da nećeš da pričaš sa ljudima." Samo sam ćutala.
Čitajući ISPOVESTI shvatila sam šta deca ne vole kod svojih roditelja i sada se prema svom sinu ponašam u skladu sa tim. Uvek ga veselo dočekam iz škole, ne smaram sa vrata pitanjem šta je bilo u školi? Pohvalim ga i mnogo nam bolje ide.
Inženjerski faks utiče čudno na čoveka... Jednom sam za stvar koja ima 1000 kg napisao megagram i čudio se zašto se ta reč ne koristi češće... Bio sam ponosan na sebe nekih 5 minuta, a onda sam se setio da već postoji reč tona...
Poludim kad vani pripita čujem neku pjesmu koja mi se sviđa i ne zapišem koja je nego ću kao upamtit i svaki put zaboravim koja je!
Uvijek sam imao neko posebno poštovanje za ljude koji sami sjede u kafani i piju, znam da je neka velika muka na njih i ko zna šta im se desilo kad piju sami, ćute i gledaju u jednu tačku.