Kad sam bila mala pisala sam Deda Mrazu pismo sa spiskom želja i bacila sam ga kroz prozor očekujući da leti preko drveća i krovova dok mi ne nestane iz vida, baš kao u crtanim filmovima, ali sam ga samo gledala kako pada u baru ispod prozora. Stvarnost 1, crtaći 0.
Mislim da ne zaslužujem ništa od ovoga sto imam u životu.
Kada vozim kola i kada čujem dobru pesmu, pojačam je do kraja i istripujem da sam mnogo bitan lik, a kada pesma prođe bude me sramota.
U tripu sam da racionalnije sagledavam stvari ukoliko razmišljam na engleskom.
Skontamo se neki lik i ja na moru ( znali smo se i od ranije) i jedno veče se dogovorimo da se nađemo u 20h ispred pošte u Igalu i tako dođem ja na vrijeme a njega nema, prođe 15 min, njega nema...nakon pola sata odlučim da se vratim kući i stanem na stanicu da čekam gradski... i taman kad sam krenula da zakoračim eto njega.Ja se napravim blesava i uđem a on zamnom i ja onako ljuta produžim do šofera da sam što dalje od njega a on će: " Izvini mooolim te nije bilo namjereno. Pa što se ljutiš kad sam htio da ti budem lijep. Vidiš OBRIJO SAM I NOGE ( pri tome dižući jednu nogu u zrak),zato sam i kasnio. Cijeli bus je gledao u mene i svi su se smijali a meni je došlo da se ubijem.
Bijem dečka. Bije i on mene kad baš preteram. Uvek počnem prva.
Stvari mi stoje na podu jer odatle nemaju gde da padnu ili da se zagube.
Imam iq dovoljan za članstvo u Mensi, ali smatram da sam glup. Po ceo dan uzalud trošim vreme jer ne mogu da se nateram da učim, a ljudi oko mene to ne shvataju.
Uvek kada obrišem nos, tripujem da mi je ostala slinica u njemu i da će to neko videti...
Moj drugar bio kod kuce sa devojkom, sami njih dvoje. Inače u vezi su bili oko 2god. Pred veče pozove njega društvo na fudbal. Ona kao idi, ostaću ja gledacu malo tv dok se ne vratiš. I ode on kad tamo 4-5 ekipa, njemu se nije dalo čekati i vrati se. Sad pokušati citirati njega... Kaže: " Vraćam se ja, ulazim u kuću, kad čujem neke zvukove na spratu. Aj kontam ostala je ona, gleda tv, sluša muziku, šta znam. Raspremim se i krenem na sprat do nje. Kako sam se približavao mojoj sobi zvuk i buka su postajali sve jači. Vrata nisu bila zatvorena do kraja, provirim kad ona se pamprči (k*ra) sa nekim likom NA MOM KREVETU U MOJOJ SOBI. Izađem na balkon, zapalim cigar, ispušim. Vratim se unutra oni još odrađuju poso. Uđem i kažem OĆE`L TO DOMAĆINE." Naredna scena par sek. niko ništa ne progovara. Posle je krenulo neko pravdanje, nije to tako bla bla bla.. Raskinuli su naravno. All nikad neću zaboraviti kad je reko OĆE`L TO DOMAĆINE, ja sam plakao, i dan danas kad se setim zaplačem od smeha. KRALJ.