Izuzetno mrzim kada mi neko u mailu, na skajpu, fejsu ne napiše nijedan smajli (osim ako nije profesor i sl.). Takva osoba mi deluje jako neljubazno i nekulturno.
Drago mi je kad vidim ružnu devojku i lepog dečka zajedno. Znam da ima nade i za mene.
Zimi po kući nosim čarape i japanke, kad god se izujem tata mi kaže: "Imaš noge kao nindža kornjača!"
Radim kao trgovac i ne volim kad mi drugari dođu i žele nešto da kupe...jer mi glupo da im naplatim...
Direktor mi je na godišnjem odmoru. I već deset dana dolazim kasnije na posao, odlazim ranije, koristim priliku dok se ne vrati i ne nastavi tamo gde je stao sa maltretiranjem.
U drugom srednje imao sam jednog po malo izlapelog profesora, bio je pred penziju. Mrzelo me da učim njegov predmet pa sam se dosetio da stavim jednu slušalicu u uvo, a drugar preko telefona da mi prosleđuje odgovore koje profesor postavlja. Od tog dana niko više nije učio taj predmet i niko nije imao manje od četvorke. Danas kada sam završio školu, žao mi je profesora, žao mi je drugova, žao mi je sebe, jer ništa nismo naučili od tako dobrog i iskusnog profesora.
Znam da roditelji žele sve najbolje, ali ponekad treba da "spuste loptu" i shvate da nisu baš svaki put u pravu, iako misle da to jesu.
Nikada nisam ništa ukrao, nikada nisam nekoga prevario, kada bih našao nečiji novčanik na ulici vratio bih ga vlasniku, pošten sam čovek i ne treba mi ništa tuđe. Ali kada igram društvene igre mnogo volim da kradem, ne znam zašto, to je jače od mene.
Tokom sexa devojka je pala u nesvest, nije se mrdala ,nitša! Ja stao, sišao sa nje, vatam se za glavu govoreći: "Jbt ubio sam je". Ko zna možda ima slabo srce, odkud znam... jaaaao vičem, kukam, molim se bogu!
Tada sam se uplašio neviđeno!
Danas mi je momak rekao: "Nisi ti meni još bivša!"
Nakon toga se morao cijeli dan pravdati kako mu je ono "još" samo slučajno preletjelo.