Imam traumu još iz škole...majka je pravila kupus a pošto živimo u malom stanu...garderoba mi je bila u kuhinji i ja sam obukao i otišao u školu... Toliko sam smrdio na kupus da nisu htijeli da sjede sa mnom u klupi... Tako da sada kad osjetim miris kuhinje bježim i otvaram sve živo...
Nisu mi jasne majke koje dolaze sa decom na igralište sređene kao u diskoteku da su pošle. Jutros je došla jedna mama sa bebom od 2 godine, štikle visoke, uska haljina kako se sagne du*e seva, plus providna, šlic napred do one stvari, si*e na izvol'te. Našminkana tip-top i samo se okreće kao gleda u daljinu, a ovamo gleda da l je gledaju svi, užas. Vidi se da joj prija što je gledaju tate od dece tu, a ona kao da je gola, jadno je. Naravno da treba da se vodi računa o izgledu i da se ne zapusti, ali ovo je baš jadno i previše.
Kako kupiti stan u današnje vrijeme?
Imam 29 godina, suprug (35) i ja smo kao momak i cura štedili, nismo se razbacivali.
A kakve mi koristi ako ja ništa ne mogu da kupim u današnje vrijeme a teško dižemo i kredit.
Cijene porasle, čak i za ono što smo uspjeli dobaviti dodatne troškove za to vrijeme je još poraslo. Kvadrati stana 3500-4 500 tisuća eu a negdje i više..
Totalno smo deprimirani, bojim se da ćemo zauvijek morati ostati kod njegovih u 33 kvadrata...ne znam evo..do kada će biti ovakve cijene ali ovo je da brizneš u plač kada gledaš oglase.
A čak i ono što je u lošem stanju je skupo za ono što se nudi....
Do sada sam ga tješila da ćemo nešto pronaći (nemamo velike kriterije) ali ponestaje mi snage.... :(
Dok sam studirao upoznao sam jednu divnu devojku. Nekoliko godina smo uživali u friend zone, a oboje smo bili previše stidljivi i plašili se da nešto uradimo da ne bismo izgubili jedno drugo. Posle smo se razišli i otišao svako svojim putem, s tim da smo ostali u površnom kontaktu preko društvenih mreža. Videli smo se nakon 15 godina i priznali jedno drugom da smo bili zaljubljeni. Sad je kasno za bilo šta. Ona se nije udavala, a ja sam oženjen i imam divnu ženu koju obožavam i sina od 6 godina. Nikada mi ne bi palo na pamet da nešto pokušavam, ali ne mogu da ne pomislim kako bi izgledalo da smo sada zajedno.
Treba da ostavim momka kojeg neizmerno volim. Nije za mene. U zrelim smo godinama, a od skoro i radimo u istoj firmi. Nikako da skupim hrabrost i odem, a daleko mi je teže otići nego kad sam bila mlađa.
Čitala sam o jednoj ženi koja dugo nije mogla da nađe pravu osobu za sebe. Nakon više neuspelih veza i slomljenog srca, tražila je od Boga da joj da znak kad upozna osobu koja joj je namenjena. Taj znak su bile bele ruže. Jednog dana, tužna na poslu, dobila je od kolege bele ruže kako bi je oraspoložio. Danas su u braku sa decom. Nakon te priče sam shvatila da sa svojih 26 godina nikada nisam imala prvi sastanak bez kiše i to jake, bez obzira koje je godišnje doba. Sve te veze su se raspale. Mislim da će to biti moj znak od Boga, kada konačno budem imala prvi dejt bez kiše :)
Meni stvarno, ali stvarno nije jasno kako mogu u sred novembra na 15 stepeni u mini suknjice i gole stomake? Šta nije u redu sa takvim djevojkama? Ja se u duge rukave smrznem, one vjerovatno nagare klimu kući pa im vruće kući, ne razumijem. Meni je u mojoj kući prehladno, nemam klimu, samo grijalicu.
Prošle godine sam se ostavio cigareta i odlučio bavit nekim aktivnostima, naravno kad imam vremena. Prvo sam krenuo biciklirat a od ove godine trčat. Do sad sam bio na par utrka. Nisam forsirao da budem među boljima nego da sve istrčim u komadu i zaslužim makar finišersku medalju. Tu se našao otac koji na to sve gleda posprdno. Pregrizao bi jezik na to da mu nije najveći domet do trgovine po kutiju cigara i unučić votke. Koliko je čovjek ovisan o alkoholu govori to da mu se u trijeznom stanju tresu ruke i ne može jest. Zato bolje neka šuti i riješi se poroka jer bi mu to bio najveći uspjeh u životu a mene nek pusti na mom miru. Rješavajte se alkohola dok nije kasno!
Samohrana sam majka, nemam nikakav kontakt sa bivšim partnerom i vratila sam se kod mame da živim. Nervira me jako kada mi svi govore "Sreća tvoja što tebi mama pomaže". Da, mama mi pričuva bebu kada se tuširam i kada doručkujem. Sama sam po celu noć budna dok je ne uspavam, sama je smirujem kada plače, sama je nosim po ceo dan, sama je lečim... Baka pomaže i hvala joj, ali samo kada se poigra sa bebom ukoliko je beba dobrog raspoloženja. Bukvalno su me svi ismejali kada sam to rekla, pa čak i moja majka sa njima, iako sve radim sama oko bebe!
Ne volim muškarce koji se pumpaju u teretani.
Više volim da je jak, onako jače građe ali prirodan, manji stomačić.
Ja mogu samo sa takvim da spavam!
Ili to ili sirova pamet!
Ne volim one koji su opterećeni novcem, ne volim sportiste, ne volim gospodu, ne volim one koji ni sami ne znaju šta su.
Ili da mi je toplo oko srca i da gorim ili da mi pamet pomera inteligencijom (podrazumeva se da to nije diploma, uspeh, manipulacija iz sebičluka i zlobe nego igra rečima, vizija i način dubokoumnog razmišljanja, logika i analiziranje, kao ja što sam ali sam i impulsivna i patim pa ne mogu to da dokažem).
Ne zanima me izgled ali ili si zdravo muško a ne "sistem boy" ili si intelektualac!
Ne mogu nešto da zovem vezom ako se ne dopunjujemo, onda samo zabava ili prijateljstvo, kako sam ja verna odbacila sam misle prijatelje ali iskreno više volim muškarce za prijateljstvo nego žene ali i oni umeju bome da budu tračare i ženetine, nažalost testosteron i pamet kod muškaraca opada...
Osudite, jaka sam.