Na poslu mi nude da idem na doktorske studije. Bila bi veća plaća, oni sve plaćaju što se tiče školarine. Ja bih rado više novca, ali mislim da nemam snage za povratak na faks da opet učim i idem na ispite, plus pisanje rada.
Iz nekog razloga mi bude nelagodno kada neko za kafu kaže u deminutivu - "kafica". Za svojih 30 godina mislim da nijednom nisam izgovorio reč "kafica", a pijem je skoro polovinu tog vremena.
Iskreno, želim da se svim bahatim i bezobraznim ljudima vrati za takvo ponašanje što pre i da dobiju po nosu za to. Neki su u fazonu šta imaš od toga, ali ako im ja ne mogu ništa, bar želim da vidim kako neko drugi obriše patos s njima ili dožive neku neprijatnost, tipa padnu i udare se, padnu u blato, šta god.
Nisu mi jasni ljudi koji u teatru na ozbiljnu i tragičnu predstavu na neke šale glumaca u tekstu se počnu smijat i tako pokvare čitav koncept predstave, težinu iste, a zapravo je tragično ili žalosno a te neke šale treba ignorisat da ne bi cijeli koncept predstave izgubio čar i duh. Ljudi uozbiljite se niste u jaslicama.
Svi misle da spavam u parama, a ja samo dižem babinu penziju.
Nikad neću zaboraviti kad je drug u srednjoj školi korice svoje knjige umotao u novinske umrlice.
15 messcu i 27 dana... toliko je dovoljno da zaboraviš osobu. Izgleda da je stvarno tako.
Joj što ne volim ove 'pametnjakoviće' koji guraju nos gde mu nije mesto, uvek ispravljaju nekoga, pametuju, svađaju se itd. Frustrirani ste opasno i iskompleksirani ste.
Radoholičare ne preporučujem. Kad se fokusiraju može svet da se ruši oni neće dići glavu od posla. Bukvalno ne vide partnera od zaluđenosti.