Sjećam se tog sunčanog popodneva kada smo se prvi put sreli. Bio je toliko šarmantan, duhovit i pažljiv. Osjećala sam se kao da sam u nekom romantičnom filmu. Sve se činilo tako savršeno. Nisam mogla ni sanjati da se iza te prekrasne fasade krije toliko boli i razočaranja.
Moj bivši dečko nije znao šta je anksioznost i blago njemu. Dok sam bila u vezi prvi put kad sam mu spomenula da me hvata napad anksioznosti on se čudio šta je to. Trebala sam prvi put da krenem na novo mesto da treniram i toliko mi je muka i loše bilo, panika od novih ljudi. On to nije shvatao jer on nikada nije imao tako slične probleme. Meni samo nekada osećaj da treba nekoga da nešto pitam budi osećaj mučnine i panike a tek da pozovem da pitam nešto. Volela bih da sam bar 50% kao on i da nemam ni sad takav osećaj dok ovo pišem.
Smatram da nisu svi ljudi stvoreni za brak i decu. Velika većina se ipak upušta u nešto što ne želi, samo zato što se to od njih "očekuje" i jer to "mora" tako. Ne radite ništa sto ne želite iz straha da ce vas ljudi osudjivati. Život će vam biti lepši kad se ne obazirete na ljude koji guraju nos u tuđa posla.
Moja majka je diagnosticirani narcisist... Iskusktvo je teško sranje jer sam sada mlada odrasla osoba i trebaju mi savjeti i podrška a to nemam. Ona samo hoće da priča o sebi, i da dobiva konstantne komentare poput: "Najbolja majka na svjetu". Kakva šala... većinu dana joj se ne da ni kuhat nešto za pojest. Stari nije ništa bolji... Cijeli život samo sluša druge koji imaju veći autoritet i onda kad mu je dosta umjesto da to riješi s njima on je uvijek došo doma ljut i dero se na mene za sitnice satima. Trenutno sam zatvoren u sobi, jer tako mi je najbolje. Sada kada gledam u prošlost, zato sam i imao prijatelje koje nikad nije bilo briga za mene. Ali zbog mojih doma vjerujem da sam imao lošu interpretaciju ljubavi i prijateljstva. Teško je razumijeti pravilni koncept ljubavi kada mi je cijeli život tako čudan. Ali bio sam i ja loš prema ljudima, pa kako kažu: Sve se vraća sve se plaća.
Plašim se da neću moći da nađem momka sa kojim ću biti kompatibilna u krevetu kao što sam bila sa bivšim. Bili smo 3 godine zajedno i imali smo stvarno nestvarnu hemiju i ludo smo se provodili, nema šta nismo isprobali. Mislim da sam tek sa njim po prvi put zapravo uživala u krevetu onako kako treba. I što je najbitnije, nije bio onaj tip kojem je “gotovo” kad on završi, već se trudio da i mene zadovolji svaki put. iz nekog razloga sam sad stalno u strahu da ću u budućnosti nalaziti samo one momke kojima se vođenje ljubavi svodi na “uđi-izađi” i njihovo zadovoljstvo, a deluje mi da je većina muškaraca takva.
Otkad koristim twitter, primetila sam da sam postala dosta sujetna, ljubomorna, negativna, svađalica. Brišem ga.
Dečko me je naterao da mu snimam dok spavam sa drugim i da mu to pošaljem, ucenjivao me je da će mi raskinuti ako to ne uradim, izbegavala sam i odlagala to međutim on me je blokirao i rekao da kad budem pristala na to da će me tad odblokirati i da je siguran da će njemu to prijati, nakon toga kad sam to uradila ostavio me je, dok sam ja doživljala nervne slomove on se smejao i govorio kako nije znao da mu ustvari neće prijati to. Osećam se odvratno i toliko mi je loše, jer sam se tokom cele veze trudila da budem najbolja prema njemu, on je samo to koristio, na kraju je uspeo da me sje*e psihički, ja njega mnogo volim i bila sam uplašena da ću ga izgubiti..
Bila sam sa momkom nešto duže od dvije godine. Koliko god sam se trudila, komunikacija sa njegove strane zaista nije bila dobra. Sakupljao je u sebi sitna nezadovoljstva, nije umeo da ih iskazuje, da bismo na vrijeme rešavali, nego je pucao povremeno. Zaista mi je žao što nismo više zajedno. Često razmišljam da li sam mogla nešto bolje. Zaista je divna osoba, topla, nasmejana, lijepa, i nedostaje mi da ga vidim i zagrlim i poljubim. Ima li još ko da je bio u sličnoj situaciji, da je nedostatak komunikacije doveo do raskida?
Ljudi moji, danas sam gotov s firmom koja je od moje duše napravila gorki žele. Hvala Bogu da odlazim, ne bih više mogao ni dana izdržati. Od 20 radnika samo sam im ja ostao svih 6 mjeseci, al neću više ni sekunde. La papa 🤠👋
Na prethodnom poslu su kolege bile vrlo zabavne. Na sadašnjem svi asocijalni. Nisam došla na posao da tražim momka, imam ga. Svi kao imaju devojke i to potenciraju. Ne umeju da progovore. Najveći deo dana provodimo zajedno pa valjda je normalno i da se našalimo i ispunimo to vreme i kancelariju prijatnom atmosferom. To što imate devojke meni ni u džep ni iz džepa, ali stičem utisak ako normalno pričaš sa nekim odmah misli da želiš nešto... Svašta. Zbog toga ih izbegavam i tražim novi posao.