Moji roditelji su bili jako strogi. Često su se međusobno svađati i prepirali. Sada kada me pozovu da dođem zaista mi se ne dolazi u posjetu niti na ručak. Takvu odbojnost imam, dolazim samo radi reda.
Imam teču i mnogo ga volim, kao da mi je rod najrođeniji. Tata mi je preminuo i bukvalno se nisam nasmejala nakon njegove smrti, jako dugo. Idemo mi na groblje, a teča stao kod bandere i čita oglase neke. Mrtav 'ladan kaže "Booože, vidi što je narod poludeo, pa iznajmljuje PSA, čuo sam da šetaju pse za pare, ali ovo još nisam video. Šta kao, treba ti kuče za neki bitan događaj i iznajmiš ga da bi bio moderan??" On inače slabije vidi, pročitam ja, a ono piše "Iznajmljujem PS4." Ugušila sam se od smeha prvi put otkad je tata otišao.
Bože toliko želim da dam otkaz. Nisam zadovoljna poslom. Radim u bolnici kao med.sestra, ovo je tragikomedija. Volela bih da imam herca da odem iz ove priče. Volela sam sve ovo, međutim vremenom sam shvatila koliko si zarobljen ovim poslom, smenama i sve me guši.
Tokom studiranja imala sam kolegu s kojim sam stvarno bila super. Oboje smo tada bili u vezama i nijednog trenutka nikakvih signala s njegove strane nije bilo za bilo šta. Slučajem okolnosti nakon faxa zaposlili smo se u istoj firmi. I tamo smo nastavili da budemo kolegijalni, ali smo se malo manje družili. Vremenom sam počela da čujem svakakve priče o meni i nisam se nešto brinula oko toga dok nisam povezala da taj kolega širi te priče, od toga kako je bio sa mnom na nekoliko večeri do toga da sam imala abortuse jer sam varala dugogodišnjeg dečka. Kada sam ga suočila s tim samo mi se podmuklo nasmejao. Prijavila sam ga za mobing, a pošto se već zamerio nekolicini šefova kažnjen je i za to i za neke druge stvari. I dalje mi nije jasno čemu to, šta bude u glavi takvim likovima.
Drugarica se naljuti ako jednom u sto godina ispalim za izlazak itd a kad idem sa njom a desi se da moram drugog da "ispalim" raduje se - razumem da ima problem sa egom al to nije moja stvar, i ona je mene skoro celo leto kulirala jer se muvala sa nekim likovima pa šta sad..
Često se pokušavam prisjetiti u kojem se to trenutku mog djetinjstva dogodilo da svoju mamu, koju sam do tada vidjela kao uvijek veselu i raspjevanu, odjednom vidim kao nekoga tko samo kuka, nabraja, uvijek ima nabrano čelo, prašta članovima obitelji koji je ne poštuju i još čini sve za mrvu njihove pažnje i “ljubavi”. Život joj se sveo na to da je rob kuće i obitelji… Tužna sam kad shvatim da mi je nekadašnji najveći idol sad primjer kako ne želim živjeti i da je, nažalost, u tom smislu manje poštujem. Volim je i moja je najbolja prijateljica, ali voljela bih da postane prijatelj i sebi.
Danas je 12ti dan od kako je otišla od mene posle 8 godina, svaki dan povraćam i ne govorim to nikome, smršao sam 6kg i jako se loše osećam. Ja sam kriv za sve, i dan danas čekam tu poruku da je razmislila i da želi da se vrati, jedva živim ovako.. Mnogo mi je žao i jako sam u lošem stanju zbog cele ove situacije, nadam se da će doći.. Ništa ne može opisati moje trenutno osećanje i koliko je ja volim zaista..
Kod mog dečka mi sve više smeta stav: bolje išta nego ništa. Evo i u kom smislu. Dogovaramo se da odemo negde i imamo u planu jedno, na kraju se ispostavi da nismo u mogućnosti tamo jer se on prešao u raspoređivanju svojih finansija za taj period i od nečega toliko željenog ispada da je bolje gde god da odemo nego nigde po njegovom mišljenju. I da se razumemo, ne snosi sam troškove naših putovanja, niti odmora, ali kad dođe i kaže mi da ima duplo manje novca od planiranog ja stvarno nisam u mogućnosti sve da nadoknadim kako bismo prvobitno planirano realizovali, jer svoj deo sam uredno odvojila na staru za to i toliko imam. Imam razumevanja za iznenadne, neplanirane troškove, ali ovo se uvek događa, jer eto njemu kao da naš dogovor nije prioritet i smatra da ja treba da se zadovoljim i ovim jer opet kažem on računa bolje išta nego ništa. Kada se pobunim ispadam nezahvalna, nezadovljna i "upropastim nam svaki odmor". Malo mi je muka od pravljenja kompromisa zbog njegovog nemara.
Javi mi se juče jedan dečko posle dužeg vremena sa kojim sam se pre dopisivala, a vidim da je u vezi sa jednom devojkom već preko godinu dana. Na instagramu i fejsu pršti ljubav, slike, posvete, pesme, svašta nešto. I ja kažem njemu da ne razumem zašto mi se javlja kad ima tako lepu devojku. On kaže pa ja nju volim i ne planiram da je menjam, ali ovako sa strane i ćutiš ti, ćutim ja i svima lepo. Naravno da sam poslala to njegovoj devojci, slike poruka i njega blokirala. Marš.
Da mi je netko rekao da će do ovog doći moj brak ne bih mu vjerovala. Muž je postao depresivan, nemamo odnose ne želi da ide nigdje. Došlo je do tog da ne mogu više da sjedim u kući odem u grad da se vozam i molim Boga da bude što veća gužva da se zadržim. Pokušavala sam sve. Razgovarati, mijenjati ali on jednostavno upao u nešto iz čega nema izlaza.