Bruka propuštenih poziva u grupnom chatu, ustajem sa kreveta, otvaram telefon da vidim šta je, kontam zovu da pričamo i onda u glavi skontam da sam nešto vidio. Ulazim u grupni i čitam i ne vjerujem.
Otvaram njegov chat, stoji poruka od njegove sestre: “Da ti javi E… nas je napustio”
Noge bježe, ruke drhte, stomak težak kao cijela zemlja. Ulazim u grupni, zovem cijelu grupu, javljaju mi se momci iz različitih krajeva balkana, plaču, meni glas stao. Dogovaram odlazak za Bosnu na sahranu pošto sam u Njemačkoj, molim Boga da bude u nedjelju, pretpostavljam da neću stići na vrijeme krenuti jer radim sljedeći dan. Sahrana ipak u subotu. Ljudi moji, stigli smo tačno kad su njegovo tijelo iznijeli da se održi dženaza. Plakali smo kao mala djeca i ja koji ga znam cijeli život i momci koje znamo tek 3-4 godine. Zadnji naš chat bio 3 dana prije smrti. Ljudi, družite se dok vas ima, jedni drugima ćete uvijek faliti. RIP AnwarMPI.
Mislim da kada ste nesrećni, onda džabe je i zdrava ishrana i vitamini, i nega i vežbanje i suplementi - ali imunitet će i dalje biti slab i lako ćete se razboljevati. Ja sam odustala od vitamina i zdravih fazona jer ništa ne radi kad mi stres i nemanje volje za životom uporno ruše imunitet i zdravlje.
Moj bivši se baš fino slagao sa mojim roditeljima, znao je piti kavu s njima kada dođe kod nas. Ajde što je mene varao, nego mi nije jasno kako je imao srca s njima sjediti znajući što meni radi. I ja sam upoznala njegovu mamu i mislim da ženu u oči ne bi mogla pogledati da sam mu to radila.
Moja žena misli da se kućni poslovi dele na kuvanje ručka i pranje sudova. Da živimo u stanu pa da je tako, ali živimo u velikoj kući gde ima mnogo obaveza. Nikad joj nisam ni dao da ide da radi u bašti, da kosi travu, cepa drva, itd... Sve te teže poslove radim ja jer sam muško i ne bih nikad dao ženi alat u ruke da nešto popravlja, betonira, itd.. Sad će neko reći ali ona čisti svaki dan. Ne, ja radim svaki dan nešto, svaki dan me sačeka nešto novo, i tako u krug, iznova i iznova. Kuća je rupa bez dna. Ona ne kuva ručak svaki dan, nekad i poručimo, nekad i ja skuvam ako stignem, ne čisti se svaki dan kuća, a imamo mašinu za sudove, za pranje veša i za sušenje veša. I to mi najjače kad pozove prijateljicu i kaže kako se umorila prala je sudove i veš ceo dan. A uključila mašinu na 2 klika. Pritom da napomenem da ja radim 2 posla a ona 1, tako da imam duplo manje vremena od nje a opet rintam kao konj u kući. Požalim se kumu i bratu, oni kažu šta ti je kod nas je isti slučaj.
Svi pričaju o pogubnom uticaju koji telefoni imaju na mlade, a niko da pomene kakav užasan uticaj imaju na starije generacije. Imate pedesetogodišnjake i šezdesetogodišnjake koji kao autistična deca gledaju u jednu tačku, tj. telefon dok skroluju kroz portale i tik tok, a ne čuju i ne vide ništa što se dešava oko njih. Poraz civilizacije kompletni. Od alata smo napravili nešto čemu robujemo.
Moji roditelji su bili jako strogi. Često su se međusobno svađati i prepirali. Sada kada me pozovu da dođem zaista mi se ne dolazi u posjetu niti na ručak. Takvu odbojnost imam, dolazim samo radi reda.
Imam teču i mnogo ga volim, kao da mi je rod najrođeniji. Tata mi je preminuo i bukvalno se nisam nasmejala nakon njegove smrti, jako dugo. Idemo mi na groblje, a teča stao kod bandere i čita oglase neke. Mrtav 'ladan kaže "Booože, vidi što je narod poludeo, pa iznajmljuje PSA, čuo sam da šetaju pse za pare, ali ovo još nisam video. Šta kao, treba ti kuče za neki bitan događaj i iznajmiš ga da bi bio moderan??" On inače slabije vidi, pročitam ja, a ono piše "Iznajmljujem PS4." Ugušila sam se od smeha prvi put otkad je tata otišao.
Bože toliko želim da dam otkaz. Nisam zadovoljna poslom. Radim u bolnici kao med.sestra, ovo je tragikomedija. Volela bih da imam herca da odem iz ove priče. Volela sam sve ovo, međutim vremenom sam shvatila koliko si zarobljen ovim poslom, smenama i sve me guši.
Tokom studiranja imala sam kolegu s kojim sam stvarno bila super. Oboje smo tada bili u vezama i nijednog trenutka nikakvih signala s njegove strane nije bilo za bilo šta. Slučajem okolnosti nakon faxa zaposlili smo se u istoj firmi. I tamo smo nastavili da budemo kolegijalni, ali smo se malo manje družili. Vremenom sam počela da čujem svakakve priče o meni i nisam se nešto brinula oko toga dok nisam povezala da taj kolega širi te priče, od toga kako je bio sa mnom na nekoliko večeri do toga da sam imala abortuse jer sam varala dugogodišnjeg dečka. Kada sam ga suočila s tim samo mi se podmuklo nasmejao. Prijavila sam ga za mobing, a pošto se već zamerio nekolicini šefova kažnjen je i za to i za neke druge stvari. I dalje mi nije jasno čemu to, šta bude u glavi takvim likovima.
Drugarica se naljuti ako jednom u sto godina ispalim za izlazak itd a kad idem sa njom a desi se da moram drugog da "ispalim" raduje se - razumem da ima problem sa egom al to nije moja stvar, i ona je mene skoro celo leto kulirala jer se muvala sa nekim likovima pa šta sad..