Jedna od najvećih indicija da je neko glup, neobrazovan ili ograničen jeste kad kaže da je "čitanje knjiga bespotrebno i isto kao gledanje filmova". To se može reći za knjige od Danijele Stil, ali za prave, kvalitetne knjige - ne. Ne nerviram se zbog toga jer takve stvari tvrde samo oni koji su u životu pročitali dve knjige. Samo mi ih je žao zbog svega što propuštaju i što im mozak polako truli zahvaljujući brzim "zanimljivim" činjenicama s interneta, "znanju" koje pokupe sa neproverenih članaka s interneta, slaboj koncentraciji i još slabijem pamćenju... Takvi će se sad javiti u komentarima s rečenicom "Ja sam pročitao 1000 knjiga u životu i ne slažem se", kao da će mu bilo ko s dva grama mozga poverovati.
Kad sam bio mali, bila je jedna reportaža na TVu o čovjeku iz engleske koji je veliki ljubitelj čokolade. Kao dijete sam pomislio - šta tu ima biti posebno, pa i ja volim čokoladu :)
Iz ove perspektive njegov prikazan pun frižider raznih čokolada jeste bio malo freaky.
Napisala sam knjigu uz pomoć Chat GPT i biće objavljena. Moja je ideja, ali on ju je dobrim dijelom razradio i poboljšavao stil tamo gdje je trebalo. Grize me savjest, ali šta sad da radim…
Ona je bila jedna od onih devojaka koje niko ne primećuje odmah. Tiha, pomalo zatvorena, uvek sa knjigom u ruci. Ali kad je uđeš u srce, ostaneš zauvek zarobljen u nečemu čistom. Bio sam prekasno spreman da to vidim. Kad sam je sreo godinama kasnije, u naručju je nosila dete, a za ruku čoveka koji ju je prepoznao na vreme.
Majka me jednom pitala da li mi fali otac. Rekao sam joj da ne može mi faliti neko koga ne poznajem. Lagao sam. Falio mi je u svakom padu, svakom neuspehu, svakom promašenom „brate“ koji sam uputio pogrešnoj osobi. Nije teško rasti bez oca, ali jeste teško prestati ga zamišljati u svakom muškarcu koji ostane.
Tik tok je zaista jeziv. Razmišljam već par dana da promijenim boju kose, iz plave u prirodnu tj. smeđu i stalno mi sad iskaču baš takvi videi.
Jedanput sam išao kod jednog drugara na sijelo. Malo igrali video igre, popili pive na balkonu i ja vidim štrik s razgrnutom odjećom da se suši, i tamo 10ak pari istih čarapa. A mi smo svi u grupi pretpostavljali da stalno nosi jedne i rijetko mijenja. Mislim, meni je prošlo kroz glavu par puta, ali neki drugari i drugarice iz grupe su baš tračali i to nemilosrdno. Sad me je sram.
Mama i tata se posvađali, jedva pričaju par dana, mama kriva. Mama i sestra mene krive za svađu, a ja došla kad su već svi kolektivno bili na pola rasprave. Jutro kasnije mama počela da ronda ponovo na mene da sam kriva. Pitam je ko je danas uspio da je naljuti, jer bijes frca iz nje i ja ispaštam. U tom svemu me ošamari i nazove ku*kom, jer sam je to pitala. Imam 25 godina. Na poslu doživljavam ugnjetavanje svaki dan, nemam izbora, a i kod kuće pakao. Nadam se da ću uskoro uspjet popraviti svoje stanje. Mama i sestra me ignorišu, iz sobe ne izlazim, odem samo da jedem. Umorna sam.
Smatram debilima ljude koji imaju više od 15 godina i slušaju Tiktok psihologe koji nisu pročitali ni jednu knjigu u životu.
Listam Insta reels i vidim nešto na temu mračne psihologije, prva stavka je kako naterati nekoga da trči za vama a prvi korak je ignorisanje ili što bi se popularno reklo ghosting, tu se samo nasmejem i listam dalje.
Prvo je što to sve veze s vezom nema i jedini efekat ima da vas neko ko je imalo normalan blokira a drugo je to što te reels-ove prave polupismeni ljudi.
Da li je moguće da ljudi stvarno koriste te smešne trikove u svakodnevnoj komunikaciji?
Nikada stvarno nisam bila zaljubljena, i drago mi je što je tako.