Žena vozi sporo zato što ne ume brže, a ne zato što te je videla ili, ne daj Bože, namerava da te pusti da pređeš ulicu na pešačkom ili se kolima sa sporednog puta uključiš ispred nje.
Moj najveći problem što nemam nikakvu empatiju prema devojkama. Sem prema majci, babi, sestri. Izgubio sam empatiju odavno iz razloga jer su me uvek povređivale. Jednostovno da umiru, plaču kraj mene ja nemam nikakav osećaj i isključivo bi im pomogao preko kur.a.
Muž i ja imamo bračnih problema već neko vrijeme. Probala sam razgovarati, moliti, plakati ali džabe, kao da kamenu govorim. Jednostavno nema više osjećaje za mene. Zbog toga i ja imam sve manje osjećaja za njega. No, rijetko nam se desi da imamo odnose, no tada su vrlo eksplozivni. Nikada nam nije bilo tako. Imam osjećaj da što se manje volimo to nam je bolje u krevetu. Problem je što smo često posvađani i ne pričamo, pa nema ni kreveta često. Zbog toga fizički patim. Doslovno osjećam da gorim i da ga želim, a opet u glavi ga ne želim. Ne znam što da radim. Vibrator i to mi ništa ne pomaže.
Igrali smo istinu ili izazov i drugar odabere istinu i iz sprdnje mu moja sestra postavi pitanje šta bi meni radio da smo sami i da on nema devojku. U zemlju sam propala od blama jer je sve rekao. Sad ne mogu da prestanem da razmišljam o tome.
Sviđam se jednom kinezu😲Da li je ko imao slično iskustvo?
Nikakav muževljev lepi gest više ne može da me iznenadi. Kad god se odluči na takvo što, obično pomislim kako ga je ili neko nagovorio, ili je mislio da će ispasti džentlmen, a još mi je gore kad to uradi dok smo u društvu, onda pomislim kako želi da se pokaže pred njima. Možda samo previše analiziram, ne znam, ali ono što znam jeste da nisam na sebi odavno videla jedan iskren osmeh na licu i toplinu oko srca na njegove darove ili znakove pažnje.
Otkad izbacujem iz života osobe koje ne zanimam, koje se ne trude ni malo oko mene a ja dajem 100% sebe, mnogo se lepše osećam.
Muž bi voleo da se oblačim slobodnije a ja nemam samopouzdanja iako sam svesna da sam zgodna objektivno.
Preselila sam se u iz Bg-a ponovo za Bosnu, odakle i jesam. Već 15 dana samo plačem, teško mi je ali sam i srećna. Prije par dana sam izašla sa drugaricama u kafić i tamo se ponovo rasplakala. Naravno da to nisam uradila namjerno. Naravno da je tako protumačeno....
Muškarci pričaju da su žene komplikovane, ustvari je obrnuto. Jer kada te žena nešto pita reci je*enu istinu. Što više uvijaš u foliju to više sumnja. Pa posle raskinete ne zbog istine nego zbog toga što zna da lažeš. Ako ćete svakako raskinuti koja je poenta laganje onda?