Verenik i ja smo zajedno 4 godine, skoro 5.
Ali poslednjih godinu dana kao da nešto fali. Ja sam postala ona koja zvoca za sve ali isto tako umem i da se potrudim da sve ispravim. On je ravna linija. Ne znam šta da radim. Ne mogu ni Da odem ni da ostanem. Osećam se izgubljeno i ne znam kako da se vratim u normalu.. Mnogo sam zbunjena i volela bih da sa nekim pričam ali ne znam šta bih rekla.. Očajna sam.
U vezi sam sa dečkom dve godine. Pre 5 godina imao je vezu od 7 godina. Jednom sam ga pitala o tom raskidu i gde je ta devojka, a on mi je rekao da je on nju ostavio i da ne zna ni gde je ni šta radi. Napao me je zato što sam to pitala. Rekao mi je da to nije bitno za nas i našu vezu i da ne želi o tome da priča. Nikada kasnije nisam ni pomenula, ali me je uplašilo to što sam slučajno videla da se prate na instagramu i lajkuju što znači da je upućen u njen život obzirom da je ona aktivna na toj mreži. Saznala sam sa strane da je hteo da se ženi, ali da ga je ta devojka povredila i da su raskinuli zbog toga. Prema meni je predivan, pažljiv i verujem mu. Uopšte se ne bih vraćala na prošlost da nisam saznala ovo. Meni nije problem da kažem bilo šta o prethodnoj vezi, ali znam da je to do osobe. Možda sam pogrešila što sam ga pitala. Ostaje mi mala sumnja da li je preboleo. Da li treba samo da nastavim dalje i ne obraćam pažnju na ovo?
Svadba mi je za 3 mj a ja sam sve nesigurnija u to sve, ne znam da li je svima tako zbog nervoze i stresa jer se bliži taj dan ili samo meni dolazi osjećaj nesigurnosti jer mislim da nisam spremna na to sve i jer ne volim njegove, a isto tako se bojim da ako sad sve otkažem da ću zauvijek patiti i nikad više neću naići na ovako divnu osobu!
Obožavam kad nesvesno, dok pevam uz neke pesme, primetim da se pronalazim u njihovom tekstu.
Prošle godine sam se jako brzo što nije meni svojstveno zaljubila u jednu osobu. Sve se brzo odigralo i bilo je obostrano (mada po mom mišljenju jače sa moje strane). Nije ništa bilo od nas iz mnogih razloga, ali dobro šta je tu je. Uskoro se selim u drugu državu i treba da sam skoncentrisana na posao i srećna, a umesto toga ja stalno razmišljam o toj celoj situaciji. Znam da nema poente razmišljati, ali jednostavno ne mogu prestati analizirati sve. Svi oko mene su skontali da se nešto desilo jer sam totalno druga osoba. Prošle nedelje sam bila na večeri sa drugaricom i totalno sam odsutna, ne znam ni šta smo pričale. Nisam osoba koja plače, drami i kuka, baš naprotiv, ali ne znam zašto me je ova situacija toliko poremetila? Uopšte ne mogu da prepoznam sebe. Ne mogu da shvatim da li je do mog ega ili mi je samo potrebno vreme da zaboravim. Inače uopšte nisam klinka, a ne znam da objasnim kako se osećam.. jako čudno. Totalno sam zbunjena..
Prva sam godina farmaceutskog fakulteta. Od šest ispita ja sam položila samo jedan. Učim i trudim se al nema rezultata, očajna sam. Ne znam kako da učim, da dolazim do rezultata. Pritom sam i emotivno neispunjena.
Šef mi je rekao da mu je stalo do mene. Osjećam kao da se nešto događa..
Sviđa mi se moja drugarica, ona je lepa i zgodna samo što je ekstrovertna, ja sam introvert.
Ne znam da li bi takva veza uspela. Imam izgled fakultet, karakterno smo slični, ali je ekstrovert a ja introvert.
Moj YouTube algoritam je poludio i preopterećen je penisima. Lijepo gledam kako ljudi idu iz Amerike na Madagaskar po paukovu mrežu od koje će praviti žice za gitaru. YouTube preporuča video o produženju penisa. Nakon toga YouTube preporuča video kako žena peče 40 junećih testisa. Toliko često mi preporuča čune da kad izađe video o zmijama prepadnem da će nekog ujesti za penis. Pusti me da gledam pametne stvari kao svaki normalan čovek.