Kada čujem nekoga da kuka kako ga devojka vara meni nije žao, sam si je birao i ako nisi bio u stanju da vidiš da ne valja onda si glup. Ako ti svi govorimo da si se promenio u negativnom smislu otkad si sa njom i ti veruješ da nije tako onda si dobio šta si birao. Isto tako kada žene traže empatiju jer ih dečko tuče ili vara, opet sama si ga birala, ako je bilo naznaka da je loša osoba onda mi nije žao što ti je loše sa tom osobom jer nisi u stanju da vidiš. Muka mi je od empatije prema ljudima koji nemaju mozga. Trčao za devojkom koja ga je posvađala sa najboljim drugom iz detinjstva i sa familijom i na kraju ga šutnula, i ja treba da te sažaljevam? Isto tako ložio je dečko što glumi neku "opasnost", ložilo je da se drogiraju i glume ludilo po separeima i posle - jao on me tuče i vara me, prosto mi nije žao glupih ljudi. Tvoje je da posavetuješ nekoga, ako je neko glup digneš ruke i doviđenja prijatno. Nisam ja UN niti ispovedaonica.
Ložim se na ružne muškarce, ne znam zašto. Ne na neke akrepove, ali onako ružnjikave. Ja sam lepa, zgodna, ali imam taj problem. Imala sam lepe momke i ništa nisam osećala prema njima, ali na one ružnjikave sam otkidala.
Prvo sam okončala naš long distance preko poruke jer mi je prekipilo, onda sam mu se javila 2 mjeseca kasnije da se čujemo, odmah je prihvatio iako je tek došao iz duge smjene... na videocallu meni lagano potekle suze i zaškripio glas. On staložen, kaže sve u redu, pita me za posao, život... al nema previše govora o emocijama. Kaže sanjao me pre 3 noći. Završimo poziv nakon pol sata da ode spavat, kaže nazvat će me. Evo dan kasnije i osjećam se toliko blesavo što sam se raspekmezila kad sam ga vidjela, osjećam da to nije više to čim je tako rezerviran, al opet se tješim normalno da je tako kad sam rekla gotovo preko poruke. Znam da će vrijeme pokazat svoje i da se trebam pritajit i ne radit drame više.
Imam 35 godina i u vezi sam sa djevojkom 10 godina mlađom. Ona misli da je posebna i da živi ljubavnu bajku, a ja samo želim da se što prije oženim i nije mi bitno da li će to biti ona ili neka druga.
Bila mi je svadba u subotu, na pola svadbe sam uzela telefon da proverim poruke i vidim da mi je stigla poruka od moga bivšeg dečka kog ne mogu da prebolim i odlučila sam da mu se vratim i ostavim sadašnjeg muža. Šta mogu.
Nije mi jasno kako ljudi koji odu u inostranstvno, sa porodicom, djecom, uspiju da za 5, 6 ili 10 godina skupe toliko novca da imaju novo moćno auto, da kupe stan, da srede kuću ovdje i idu na more. Shvatam ja dobre plate, kredit, ali opet mi se čini da to jednostavno nije dovoljan period da mogu sve to priuštiti. Kaže jedna da muž radi, ona čisti kuće redovno plus nakon posla privatno i da samo sa svojom platom mogu svo četvoro da žive i još da im ostane novca. I ja sam u inostranstvu i sad razmišljam da se mi jednostavno ne znamo snaći kao oni.
Radim kao pomoćni kuhar u jednom jako dobrom restoranu (pomoćni zato jer sam još u školi za kuhara i jednostavno nemaju vremena da me nauče da kuham ljudima) i gledam kako oni rade od 12 do ponoć i mislim si da li će meni to bit život do kraja? Nemojte me shvatiti krivo ja volim ovo da radim i uživam u tome i nije problem ali kad počnem razmišljat o tome da neću imati vremena ni za sebe ni za ništa drugo pitam se imali smisla raditi 5 godina tako dok ne skupim neke novce da otvorim nešto svoje… Ne znam šta da radim...
Kada sam u vezi imam oči samo za tog momka, ne gledam druge, ne varam niti se dopisujem s bilo kim. A kada sam singl, ponašam se kao puštena s lanca.
Hrvatica sam, ali živim u Njemačkoj već nekoliko godina. Iako se planiram vratiti po priči ovih naših ljudi sa Balkana shvatiš koliko su u jednu ruku razmaženi. Život s roditeljima do ženidbe ili udaje se svodi na to da mama kuha, pere, nasljediš stan ili kuću, ako nema dovoljno za sve onda diži 16 katova da se svi skućimo, kad se oženiš pomažu oko djece, ili čak financijski, apsolutno se za svaku situaciju pobrinu roditelji i još kukamo kako nam je teško.
Mrzim onaj momenat kad ti na razgovoru za posao kažu da nisu izabrali tebe, ali da si fenomenalan, divan, ljubi te majka... Ako sam toliko vrh, što me niste izabrali? Lepo recite da ste uzeli drugog, niste zainteresovani i ćao. Umesto da slušam 5 minuta monologa nakon što znam da će zaposliti drugu osobu.