Kad smo počeli da se zabavljamo ja i moj sadašnji muž, kad god smo trebali negde sami da izađemo ili odemo negde on ne pije nazivali ga papučorm, ja sam se nervirala zbog toga dok je on govorio oni su ljubomorni, danas su oženjeni žene im lenčuge spavaju dok svekrva sprema i čuva decu, ne smeju nigde sami, ja i muž kupili stan oboje radimo imamo dete, nedavno bili kod nas i muž kaže ajde mi muškarci u kafanu žene nek se organizuju nešto oni ćute, nasmejala sam se i rekla ne kupujte papuče ostale su od vašeg brata, tišina i gledanje u pod...
Kad sam jednom dobila panični napad i moj muž je dobio jer se uplašio.
Nemam sreće sa prijateljstvima. Uvek sam imala prijateljice koje su me iskorišćavale na neke načine. Nekad zaboli kada shvatim da se niko nije družio sa mnom jer sam mu zanimljiva ili slično tome.
Mrzim samoću, mrzim usamljenost i mrzim osećaj neispunjenosti. Volim srećne i ispunjene dane, ali dan nakon tog dana je najgori. Tada često mislim kako se taj dan neće ponoviti nikada više, kako nikada neću sresti osobu koja mi odgovara. Hoću da sa nekom devojkom podelim i njene i moje i najgore i najbolje dane. Imam 22 godine i kako prolaze dani, meseci i godine sve više gubim nadu da će se to zaista desiti.
Posjetila sam rođake u Irskoj. Ljudi, niste svjesni kako je lijepo živjeti 5 dana bez sestre bivše ovisnice koja je psihički bolesna. Niste svjesni koliko Vam je život lijep.
Smiješni su mi članci na portalima o "tajnim" i "skrivenim" lokacija na pojedinim destinacijama, pa sigurno nisu više ni tajne ni skrivene kad ste im objavili lokacije.
Najgore mi je što moram da branim majku jer ona ide ili bi išla na mesta gde brišu patos njome, nekad se ona i ja posvađamo zbog toga. Pa jbt ženo, imaj bar malo dostojanstva i ne idi negde čak i ako te pozovu, a učinili su ti ili rekli nešto ružno (familija s očeve strane npr.). Ona kao da je mazohista, voli to, da pokaže kako je ona dobra. Mislim se, niko ne zanima to i neće ti dati orden zbog toga.
Jedan drugar me zove često, ja se ne javljam u većini situacija. Drugi drugar živi u drugom gradu, a redovno se čujemo i nerijetko odem kod njega na kafu iako je put dalek. Svi smo bili jedna ekipa prije a ovaj prvi se pita kako to da sam prema njemu takav. Pa druže prije 10-15 godina i tih naših druženja sve je bilo jasno. Ti nikada nisi bio tu kada je trebalo a on je uvijek bio tu, kada god sam ga trebao. Nakon prekida sa djevojkom, kada mi je trebao novac, kada mi se izlazilo u grad..... Ja sam tu bio za njega isto tako. A kod tebe sam samo ja bio tu kada je tebi trebalo. Tu se kupuju prijatelji. Ja i ti smo samo poznanici i možemo s vremena na vrijeme popiti kafu max. Ovaj drugi je moj prijatelj do groba aBd, šta god mu bude trebalo, usred dana ili noći, može računati na mene kao i ja na njega.