Ispunjava me činjenica da imam mnogo uspješniji život od svih drugarica iz srednje škole, iako se nisam ništa trudila. Odmah sam se udala za bogatog čovjeka. Najveća briga mi je u koji restoran otići, a za rođendan mi kupi automobil. Imamo više stanova, apartmana dok znam da se moje drugarice koje su se udale za prosječne momke muče sa kreditima i za prvi stan. Plus, sve one su pozavršavale fakultete i trudile se mnogo više nego ja.
Moja djevojka je otišla na večeru sa kolegom sa posla. Nisam joj ništa rekao kada mi je rekla da ide na večeru, jer sam znao da od naše veze nema više ništa. Više puta su i na kafu izlazili, ponekad sa ostalim kolegama, a ponekad bez njih. Rekao sam joj sutradan da je naša veza gotova. Ona tvrdi da pretjerano reagujem i da ne treba da brinem. Ona ne vidi problem u ovome svemu. Kakvo je ovo nepoštovanje partnera? Jesam li ja lud?
Bivši momci, kolege i još neki ljudi iz mog okruženja me nazivaju jadnicom jer od momaka ne očekujem skupe poklone i ne pridaje im značaj već mi više znače sitnice i nematerijalne stvari kao što su neki razgovori i zagrljaji u pravom trenutku. Jedan moj bivši momak kaže je to zbog toga "što ne znam za bolje", a drugi "da ne cenim sebe". Vidite, ja sam sama sebi kupila par skupih parfema koji mi još uvek traju, markiranu garderobu ne volim, sama kupujem novi telefon kad je vreme da se zameni, na putovanja idem 2x godišnje. I šta sad, treba da očekujem da mi sve ovo momak plaća da bih bila "normalna"? Ja npr. volim da čitam knjige i imam spisak na kom je uvek bar 100 knjiga. Jedan bivši momak našao je taj spisak i kupio mi 5,6 tih knjiga i ja sam bila presrećna. On je svima pričao kako ja imam ozbiljan mentalni poremećaj jer nije normalno tako reagovati na knjige. Znači nije normalno obradovati se knjigama kao poklonu, ali zato najnovijem iPhonu jeste?
Nikada od zaposlene žene - domaćica. Nikada od domaćice -zaposlena žena. Ili jedno ili drugo. Sebi i ženi i djeci smo izabrali domaćicu. Tri skuhana obroka, čisto, majka koja je raspoložena i odmorna, uvijek tu da zakrpa, pokrpa, pomogne, utješi, nauči i pouči. Moj stup i moj oslonac, moj prvi savjetnik, moj ministar svega, drži pet kutova kuće bez greške i cijelo moje srce.
Spiskala sam sve pare na čizmice, štikle, šminku, bunde, haljine i ostalo. Sad će brat morati da plati i moj i njegov faks. A na istoj je finansijskoj nozi kao ja. Slagala sam ga da mi je neko te novce ukrao, jer u suprotnom možda ne bi platio. Znam, kučka sam XD
Jutros me je na parkingu dočekalo auto očišćeno od leda. Očito da je suprug izišao 5 minuta ranije da očisti oba auta, i svoje i moje. Ljubav se pokazuje sitnicama.
Takav me bes obuzme kad se setim šta sam sve dopuštao da mi ljudi rade. U osnovnoj mi je kapiten (momak moje godište) znao da zalepi šamar kad zbog mene izgubimo utakmicu. Mislio sam da sam kriv i da dok ne postanem bolji nemam pravo glasa. U srednjoj me je profesor zezao što ćutim i crvenim lako, mislio sam, ok, stariji je, ko sam ja da išta govorim. Na poslu su me šef i kolege j*bali sa forama "prkiš li što", "ajde Mićo" i sl. Žena i tast krvopije. Do 36 godine mi je bilo ovako dok od stresa nisam dobio rupturu želudačnog čira a kasnije probao da stučem 2 kutije bensedina i rakiju. Uz terapeuta sam bolje, zdrav sam, uštedeo sam pare da se preselim, razveden, promenim posao i najzad uviđam da ima normalnih ljudi. Drago mi je što mi bar sin nije takav i ni ne treba.
Još nisam vidio ženu sa naduvanim usnama kojoj to lepo stoji.
Ogorčena sam a razlog je taj što je cena za mene koja nosim xs jaknu ista kao i za nekoga ko nosi XXL. Zar je to fer? Da plaćaju cenu koja je realna za potrošeni materijal da se dobije onolika jakna - možda bi bili mršaviji. Ne zanima me, ali ova nepravda nije ok. U pitanju je sva odeća... Ja bih to uvela pa da vidimo...