Pretvarala sam se da volim njegovu kćerku iz prvog braka prije nego što smo se vjenčali i tokom tri godine braka jer tek sada mogu dobiti polovinu zajedničko stečene imovine i alimentaciju.
Više se ne pretvaram.
Kad smo sadašnji muž i ja počeli da se zabavljamo oboje smo bili studenti (i pritom ne dolazimo iz bas imućnih porodica) tako da su naši izlasci bili šetnje po keju, ili na klupici u parku, ali uvek bi mi doneo neki cvet i grickalice. Moja zaova nam se međutim stalno smejala zbog toga i prozivala kako smo jadni, čak nam je dala nadimak ‘sirotani’. Pre par meseci smo se preselili za Njujork i za godišnjicu smo otišli u Central Park gde je muž iz ranca izvadio čokoladne bademe i cvet! Predivno iznenađenje! Slikali se tako okačili na Fejsbuk. Da bi zaova to šerovala i napisala ‘Moj ponos’. A muž prokomentarisao ‘Sirotani’. Ahahaha
Došla nova kolegica na posao. Žena u tridesetim, udata, dvoje djece. Radila u računovdstvu čitav život i sada se zaposlila u velikoj marketing agenciji kao pripravnik. U mom odjelu nas ima 30, ukupno 210. Šef nam je u kasnim dvadesetim, zgodan i šarmantan, ali kada mu se neko ne svidi uredno ga otjera mobingom. I nešto mu ona nije legla. Drugog mjeseca njenog rada izgalamio se na nju, pred svima, da se cijela zgrada tresla. Ona ga je u čudu gledala. I kada je završio ona se okrenula prema prvom kolegi i tiho pitala šta nije uredu s njim? Mi smo svi stali. Kada kolga ništa nije odgovorio rekla je doneste čovjeku vode i šećera, srce će ga strefit. Pošto se niko nije pomjerio otišla je sama i donijela. Bilo je komično 😂, njegovu zbunjenu facu za života neću zaboravit. Uglavnom, nije je otjerao, ona je sama otišla.
Ja kad sam se ženio moja sestra uzela kutiju sa kovertama otišla u mladenačku sobu, prebrojala koliko je ko dao i uzela deo za sebe, ‘jer ona nema para, a mi imamo’ . Malo je da kažem da je moja žena poludela. Prvu bračnu noć smo proveli svađajući se sa njom i u ubeđivanju da nam taj novac vrati. Najgore od svega što je moji roditelji podržavali! A najjače što smo celu svadbu platili sami žena i ja. Ja stavrno nisam imao predstave da su moji toliko ludi..
Deset godina sam radio u inostranstvu sa ženom i slao novac mojima. Za račune, hranu, lekove.. U nekom trenutku je majka počela da traži i za kuću, sve pod izgovorom da ćemo se vratiti pa da je srede za nas. Pa je onda ta potražnja vremenom rasla i rasla do te mere da se ja osećam kao roditelj mojim roditeljima. Sve što planiraju ja moram da pokrijem, ako to ne uradim majka bi mi uvek nabijala krivicu. Pa su tako kupili auto, išli na letovanje, mojoj sestri platili letovanje takođe. Da ne pričam koliko sam se samo svađao sa ženom oko toga. Posle deset godina konačno dobili papire i rešili da idemo kući. Znate gde smo spavali? U hotelu ! Jer nema soba jedna u toj kući za nas gde možemo da prespavamo i moji ne vide gde je probelm! U životu me neko tako nije ponizio! Evro jedan neće videti više od mene!
Namerno sam razbolela dete da muž ne bi išao na poslovni put.
Imam kriv nos, krive zube, strije, ožiljke, podbradak i višak kilograma, ali za sebe mislim da sam lepa.
U mom mestu, tačnije malo izvan naselja, žive muž i žena sa sinom i ćerkom. Deca im imaju oko 10-12 godina, a oni oko 40. Žive u kući, srednje veličine onako, ali izgleda jako slatko i bajkovito. Kuća nema ograđeno dvorište, samo pozadi taraba, i samo im je baštica ograđena. Imaju tu povrća taman za sebe, a pored kuće im je močvara. Tu im odlaze guske i patke. Koliko to prelepo izgleda zimi. Pored kuće naslagana drva, mala šupa i garaža, uvek sve okite, imaju i slatku kućicu za psa u zadnjem dvorištu i kokošinjac, tobogan i trambolinu. Milina videti to. Od komšija imaju još dve takve porodice i to je to. Nisu ni daleko od grada, može peške, kolima, a ide i autobus. Želim jednog dana nešto slično za sebe. Inače rade u gradu, žive potpuno isto kao i većina nas.
Firma u kojoj je radio moj muž se prodala i dobije od akcija 70 000 dolara. Ja sam bila presrećna jer sam mislila kako ćemo konačno platiti surogat majku (jer zbog mog problema ja ne mogu ni da nosim dete, a to želimo već sedam godina). Međutim on je bio u fazonu hajde prvo da sredim mojima kuću, pa sestra hoce nov auto, pa nisu bili godinama na letovanje, pa bi da posete i nas u Americi. Pa u Americi bi da malo putuju i kupuju. I tako posle godinu dana, kad je trebalo platiti i porez na sve to ostalo je ravno 3000 dolara! Malo je reći koliko sam besna i ljuta i razočarana! Kako može da ti bude važnije što ti majka nije išla na more već deset godina od toga da li ćeš ikada imati dete?!!
Na svakoj svadbi/venčanju mladoj kažem sa je najlepša mlada koju sam ikad videla, bila to ili ne.. Možda bez veze zvuči, ali njihov je dan, treba da se osećaju lepom..