Imam dečka zajedno smo 10 meseci, počelo je sve iz kombinacije, on je zaljubljen u mene i trudi se, putujemo često, kupuje mi skupe poklone itd. Shvatila sam da nisam srećna i da ga ne volim. Volim i dalje bivšeg dečka koji nije imućan koliko i on, ali zato ima više osećaja od njega i sa njim sam bila srećna, duhovit je i uvek imamo teme za razgovor. Moji roditelji ne podržavaju moju vezu sa bivšim jer smo ranije bili toksični ali stvarno se mnogo volimo, ja ne mogu bez njega, samo sa njim vidim sebe u budućnosti, i on mene voli i mnogo patimo razdvojeni. Sa druge strane svi bodre ovu moju sadašnju vezu jer eto on mene odvede na putovanje, kupi nešto skupo ali ja nažalost nisam srećna. Šta da radim?
Trebalo mi je dugo da shvatim, baš dugo ... godine i godine. Svako ko te voli ti da ono najbolje što ima a to često ne bude ono što ti želiš i očekuješ. Dugo sam bio ljut zbog toga na roditelje, drugove, sadašnje i bivše djevojke, rodbinu, život i sudbinu. Zamjerao sam im na nerazumijevanju, sebičnosti, bezobrazluku, nedostatku truda i ljubavi, nezrelosti i gluposti. Ta spoznaja, koja mi je došla kasno a ipak na vrijeme, da mi svi oni daju ono najbolje što imaju mi je otvorila oči i promijenila pogled na život. Zapravo sam ja bio taj koji nije imao razumijevanja, koji je bio sebičan, bezobrazan, koji se nedovoljno trudio i bio glup i nezreo. Od tada ne očekujem ništa, cijenim sve što dobijem a (sebe) dajem bez predrasuda, žaljenja, strategije i planiranja. Dajem najbolje što mogu dragim ljudima da se ne bih kajao kada odu iz mog života na bilo koji način. Kad dam sve od sebe, lakše mi je da prihvatim šta god da se desi, jer znam da ja bolje i više nijesam mogao.
Kolegica s posla skroz ok cura, 34god, ali nikako da joj krene u ljubavi. Nedavno upoznala dečka, savršenstvo, obasipao ju komplimentima, poklonima, večerama... Nakon ni 3tj veze odveo ju na romantičan vikend u Italiju, tamo ju zaprosio jer nju je cjeli život čekao, ona je ta, boginja bez koje ne može...
Zaljubljena je pristala, dozvolila tad i da joj napravi bebu. Nakon mjesec dana veze on se razveselio što je trudna jer je dobio okladu. Njih 5 debila su se kladili koji će prije napumpati neku i on je pobjedio. Naravno ostavio ju. Nevjerojatno kakvi ljudi postoje. Čuvajte se svi.
U mom timu se dobija otkaz samo zbog ponašanja. Vodim grupu odraslih ljudi i od njih očekujem da se tako ponašaju. Ako se neko ne slaže sa nečim što kažem ili radim, može da mi kaže javno, može da mi kaže privatno i ako ima rezona, uzeću u obzir. Ali ako neko kvari atmosferu ili mi klima glavom na sastanku, a kad se okrenem radi suprotno, ćao drugari.
Skoro sam morala da otpustim poprilično vrednu devojku jer mi je bukvalno radila iza leđa. Nama prekovremeno nije plaćeno i ako će neko nekad da ostane, ja ću jer sam TL. Zbog toga što je ona uzimala tikete van radnog vremena iako je opomenuta da to ne radi, direktor je krenuo da proziva ostatak tima jer ne radi prekovremeno i da nam piše u 10 uveče jer ona uvek odgovara. Kolege je već nisu volele jer je pričala preko njih i pokušavala da vodi glavnu reč na sastancima, ali ovim se zacementirala, te nikome nije bilo žao kad sam odlučila da joj ne produžimo ugovor. Žao mi je, ali ne mogu da radim sa nekim na koga moram da pazim.
Ohladio sam se od nje kad sam shvatio koliko je neiživljena. Žena u tridesetim godinama, majka jednog djeteta ubije se u alkoholu i drogi da ne zna za sebe svaki put kad ima priliku. Meni to nije ni normalno ni privlačno.
Imali smo kratku ali burnu vezu u kojoj je sve počelo sjajno a onda se on udaljio iz ljubomore i nepoverenja prema ženama a onda odselio u drugu državu i tamo zatražio azil da nekako dobije papire. Ja sam ga obrisala na društvenim mrežama a onda se pokajala. Prošlo je dve godine, kontakt je prekinut a ja ga još uvek volim. Na Fejsu mu piše da je još sam. Nedavno ga pronađem na poslovnoj mreži i lepo mu pošaljem bračnu ponudu preproručenim pismom. Poželite mi sreću.
Bili smo zajedno 5 godina kao tinejdžeri. Saznala da me je prevario na žurci povodom kraja prve godine fakulteta. Ceo moj život se raspao u tom momentu ali sam znala da moram da nastavim dalje. Završila sam fakultet, udala sam se, rodila dete i posle 4 godina razvela. Često se pitam gde je kako je on završio u životu. Danas dok je drugarica moja male ćerke bila kod nas posle vrtića došli su njeni roditelji po nju. Njena majka i on. Nisam znala da je on njen otac. Nesvest mi je kad sam ga videla sa svojom malom srećnom porodicom kako se grli. On kad me je ugledao ostao je zaprepašćen, kao i ja. Ali smo glumili da se ne znamo ispred njegove žene i dece pa smo se opet upoznali, osetila sam njegov dodir nakon toliko vremena. Ugrabili smo neki minut da popričamo nakon 10 godina dok mu je žena bila u wc-u i rekao mi je da mu je žao zbog prevare, da sam ja jedina žena koju je istinski voleo. Ali znala sam da ne može ništa da se promeni. Kada su otišli pala sam na pod tresući se. Idalje ga volim. Moja prva ljubav.
Imam tog jednog druga koji se svima hvali kako bolesno dobro zarađuje, pun je kao brod, sve mu ide od ruke, ali redovno kad zove u izlazak nema para. Račun bude 200 eura, nas 4, taj će dati 20 i mislit da je sve okej, pri tome je najviše naručivao upravo on, vrtio ture za stolove oko nas, častio nekakve cure u prolazu, ali kad dođe račun, frajer se izgubi. Nitko od ekipe mu ništa nije spominjao dok ja nisam jednom popi*dio i napao ga da je gnjida i škrtica. Druže ako nemaš para ili ne želiš nešto financirati, onda nemoj to ni raditi. Bolje da nam je kao čovjek rekao da mu je frka s parama, pa bismo ga svi sigurno častili bez ikakvog problema, ali ovo izigravanje frajera sa tuđim novcem je prevršilo svaku mjeru.
Medicinska sam sestra u jednoj od najvećih bolnica u europi, radim na palijativnoj skrbi (umirući pacijenti) život poslije ovozemaljskog života postoji, ono što doživljavamo nakon smrti pacijenata se nikakvom poznatom ovozemaljskom znanošću ne može objasniti, a tek što nam liječnici pričaju sa intenzivne i iz šok-soba je nevjerojatno. Samo vam želim reći da svi koji radimo takav posao ne vjerujemo da je smrt kraj, dapače nakon svega što smo doživjeli mislimo da je samo prelazak na viši nivo postojanja, samo šutimo i ne pričamo o tome izvan okruženja.
Kada sam rodila treće dete odlučili smo suprug i ja da napustim posao i budem kući sa decom, jer on jako dobro zarađuje. Sada su nam deca porasla, a ja nemam uopšte godine rada iza mene, nikakva primanja. Nemam nikog od mojih, ništa nasledila nisam, nikakvu imovinu, čak i da me suprug prevari ili ostavi, ne bih imala gde da odem. Deca su ionako više vezana za njega, bez obzira koliko god ja više vremena provodila sa njima, jako je dobar otac prema njima, zato kažem čak i u slučaju razvoda da bi oni bili sa njim. 10x je lepši i zgodniji od mene, može da bira ženu sutra sebi koju poželi. Čak i da me tretira kao robinju i služavku, morala bih da ćutim, bukvalno nemam kud. A opet, posle 25 godina zajedničkog života, nisam čula od njega ni jednom da je povisio ton, ni jednu ružnu reč mi nije rekao. Često mi kupuje poklone, vodi nas sve na razna putovanja. Sinoć mi je rekao da ne zna kako bi mogao da živi da mene nema. Nekad se zapitam čime sam ja to zaslužila ovako divnog supruga❤️