Dopisujem se s čovekom pola sata. Dakle, ukupno. To nam je bio prvi kontakt. Već sam se spremala za spavanje, pa sam najavila da neću dugo biti dostupna to veče i ostavila telefon sa strane da odmorim oči od ekrana. Stiže jedna poruka, pa još jedna, pa poziv, iako nismo prethodno nikad razgovarali... Zvonilo je i zvonilo i zvonilo. Odmah zatim glasovna poruka, još jedna, onda obična poruka. Uzela sam telefon, blokirala kontakt i legla da spavam. Ako je tako izgledala komunikacija s njegove strane posle manje od 40 minuta, možete misliti kakve bi mi doživljaje priređivao nadalje. Inače je po sopstvenom priznanju: veoma posesivan. Nije crvena zastavica nego crveni barjak. Iskustva sa psiho likovima nažalost imam dovoljno, pa slučajeve brzo prepoznam, a nova loša iskustva u životu mi nisu potrebna. Posebno ne ova koja mogu lako da sprečim.
Celo svoje detinjstvo i teen period ja nisam kupovala garderobu, nego mi majka kupi, jer je zarađivala. Otac mi da hiljadu, dve dinara i to je! Majka u radnjama kupi šta se njoj sviđa, to donese. Jednom kao dete sam je pitala da mi kupi nešto, rekla je: nemam pare, drugi put. Više joj nisam tražila. Nisam imala džeparac da razvijem svoj stil. I kad bih kupila nešto, mama bi dramila, kao šta si ovo kupila, bacila pare?' Tako da sam nosila od onog što mi kupi ono što mi se sviđa, tipa 2-3 stvari sezonski. Danas imam svoj novac, gradim svoj stil, a ona kaže: jao, kako lepe stvari kupuješ... Da, mama! Da!
Kad sam ga pitala kako vidi našu vezu u budućnosti i da porazgovaramo on mi se smejao u facu. Nakon raskida je pričao kako je shvatio i želi da podignemo na viši nivo i kako se samo on šalio i bilo mu slatko jer sam se ja tad iznervirala i skoro zaplakala. I onda je tužan jer je on tako šaljiv a ja nisam po njemu shvatila da ustvari on je prvi i više od mene želeo zajednički život. Ti sad idi pa se sa nekim tako šali.
Došlo je vrijeme da muškarci više nisu muškarci, nego su veće žene od samih žena. Pasivni su, čekaju da im žene prilaze, da one njima ugađaju, da im se uzvrati na svaki minimalni napor, uvredljivi su, a često i histerični. To su sve primarno ženske osobine koje su kroz cijelu povijest pripadale ženama. Danas naći muževnog muškarca na što se misli da je aktivan, da je zaštitnik, da ima cilj, da je racionalan i da nije histeričan i dramatičan, to je postala iznimna rijetkost. Ko će znati je li do odgoja, do hrane, načina života, već znanstveno dokazanog pada testosterona ili svega zajedno. Takvo trenutno stanje muškaraca ni njima ni ženama ne ide u prilog, jer u vezi svakako nema mjesta za dvije žene.
Nikada ne bih plaćao piće, večeru ili bilo šta devojci s kojom nisam u ozbiljnoj vezi bar. Na prvim dejtovima plaćamo svako svoje, i baš me briga što će sad ovde da me osude, ali kod mene takve stvari moraju da se zasluže.
Ko god daje malo dijete 8-10 sati u vrtić da bi išao na posao...
Ako nisi u stanju bar prve 3 godine da se brineš o djetetu, nego ga daješ odma u tuđe ruke po cijele dane, nije dijete za tebe.
Rekao sam roditeljima da sam anksiozan da bih odložio traženje posla. Kad već svi danas za sebe tvrde da su anskiozni mogu i ja.
Živim sam, imam svoj stan, auto, dobru platu imam u firmi, privatno se bavim prodajom kuća i stanova kupim malo renoviram prodam po pristojnoj ceni čisto da se ostvari dobit od 1000-2000 evra mesečno. Nemam puno vrmena da očisitm svoj stan pa sam tako zvao jednu devojku da ga čisti 1 nedeljno. Jedno 5 meseci je dolazila obično kad je ona tu čisti ja nisam u stanu da joj ne smetam jedna dan je bila kiša pa sam ostao u stanu i tako kad je završila posao skuvao sam joj kafu popričali fino se upoznali baš mi se dopala kao osoba. Ponekad bi se čuli, izašli smo par puta na piće gde mi je ona rekla da drugi posao nema nego da čisti jer mora da zaradi za stan i dete pošto ih je muž ostavio. Neko vreme smo se muvali i na kraju ušli u vezu, veza nam je super uskoro bi ona trebala da pređe da živi kod mene.
Ako mi muškarac ne plati piće na prvom sastanku, nema drugog sastanka onda.