Gledam fotografije nove kolekcije jednog butika. Manekenka je top izgleda i prokomentarisah naglas da je zgodna. Moj dečko je bio tu i pogleda slike da bi njegov komentar glasio-ti nikad nećeš tako izgledati. Objektivno- od idealne težine me dele samo 3kg, gde god da se pojavim privlačim pažnju, od njega mnogo bolje izgledam u svakom smislu...
Povredio me je zato što to nije tačno i ovo nije prvi put. Smatram da se na sitnicama sve vidi. Uporno se trudi da mi naruši samopuzdanje i da se osećam loše. Kakav je to problem u glavi i kompleks? Ako ne možeš sa mnom, produži dalje. Ja svakako neću nekoga ko stalno ističe moje mane, nikada mi nije podrška I govori da sam luda I da umišljam kada kažem da me loše tretira. Ne pada mi na pamet da ja njega u to ubeđujem jer mislim da su takvi svesni svog ponašanja.
Prije 6 godina bio sam u ozbiljnoj vezi i zaručio sam je, da bi ona poslije mjesec dana od zaruka počela da me izbjegava, ne odgovara na poruke, ide vani i ne javlja se. Jednu noć vidim njeno auto na parkingu shoping centra i odlučim sačekati. Nakon nekog vremena ide ona i njen sadašnji muž i fino je dopratio do auta.
Naravno, svijet mi se srušio. Nisam je blokirao, čekao sam da me zove prva i to se desilo. Nakon toga ona se pržila jer sam bio hladan prema njoj a u sebi sam vrišto. Ostao sam ustrajan. Nakon godinu dana upoznam svoju sadašnju suprugu, bili u vezi pola godine i oženim je. Moja bivša me zvala sigurno 100x do sada da se vidimo ali nikada nisam pristao. Savjet svima, budite karakter koliko god teško bilo.
Neću nikad zaboraviti riječi oca kad sam se krenuo muvati sa curama: “Sine imaš sestru, odnosi se prema curi kao što bi ti volio da se netko odnosi prema njoj”. Urezalo mi se to i nikad nisam ponižavao, zavlačio ili varao curu. Nažalost puno roditelja nije sina naučilo kako da se odnosi prema djevojci. Previše sam puta u društvu vidio kako kruže golišave slike koje paćenici podijele od bivših cura pa od nje naprave ku*vu i slično. Uvijek sam imao gole slike od bivših koje bi mi slale u vezi ali bih po prekidu odmah izbrisao jer će ta cura jednog dana biti nečija žena i majka.
27 mi je godina i želim to prenjeti na sina ako ga ikad budem imao. Naučite sebe i sinove da se tako ne ponižavaju i da imaju cijeli život čist obraz.
Imam dečka 8 godina starijeg. Želim da šetam, putujem, isprobavam razne stvari sad kad konačno imam posao i novac, ali to moj dečko ne želi. Život mi se svodi na posao- kuća-dečko. On želi da mu rodim djecu, da se kućimo, a ja bih da partijam i sa njim i sa društvom i da putujem sa roditeljima. Imam osjecaj da me sve guši. Imam 24 godine i imam osjećaj da nisam spremna ni za šta ozbiljnije...čak me je i strah od zajedničkog života.
Dođe mi da sve ostavim i otputujem negdje sama.
Dugo smo zajedno. Vreme za nešto ozbiljnije. Kaže neće od roditelja. Mislim da je tako moguće živeti ako su obe strane normalne ali to se teško poklopi. Pristala sam uz uslov da prvo probamo živeti zajedno koji mesec jer samo tako istinski upoznaš osobu.
Bolje da ga nisam upoznala. Ja lenju osobu u životu videla nisam. Pravi trut. Ništa u kući ne pomaže, to su "ženski" poslovi ali želi da dođe u čisto i da se najede i posle posla spava dok ja kada dođem sa posla sve završavam.
Ne sređuje dvorište, izgleda i košenje ženski posao.
A neće ni u auto da vozi, previše mu stresno. Ljubi ga majka...Ništa štres🤣
Skoro svaki dan gomila ljudi u kući i gužva. Niti možeš disati niti se odmoriti.
Skoro svaku rečenicu započinje moja mama kaže.
Kaže hoće mu roditelji unuče. Baš ću svekrvu koja se u sve petlja pitati kada ću imati dete.
Pošto sad ovde vladaju svekrve osuđujte vi mene do mile volje ali ja sam slobodna žena kada ovo budete čitali a ko voli nek izvoli. Slobodan je dečko.
Možete vi graditi karijete koliko hoćete ali nema većeg uspeha od toga kada je neko lekar. Običan lekar vredi više nego bilo koja titula iz druge oblasti. Svi osim lekara su niža rasa, zato se i bune i ljubomorišu kada nas vide.
Više cenim one ljude koje studiraju preko 10 godina na državnom, nego one koji su završili privatni pa se prave pametni.
Tek sam položila vožnju i nisu mi jasni vozači koji trube kad mi se ugasio auto na semaforu. Znači imam P na kolima i kakav čovek moraš biti da mi sviraš, možeš samo još više da me uspaničiš. A najsmešniji su mi kad sviraju a voze automatik, druže sedi ti u stari auto mog dede pa da vidimo. Baš je teško prilagoditi se na lošiji auto nakon onog dobrog u auto školi, koji bukvalno samo što sam ne krene.
Danas sam šetala psa i u susret nam je dolazila žena s troje djece. Najstarija djevojčica me vrlo pristojno pitala može li pomaziti psa. Rekla sam da može i djeca su nam prišla, počeli su se igrati sa psom, ja sam se nasmiješila majci i sve je bilo OK. U jednom trenutku me najmlađe dijete pitalo što mi je to pokazujući na držač za vrećice za izmet (imam onaj plastični što se zakači na povodnik). Odgovorila sam, a majka se počela tako zlobno i podrugljivo smijati i komentirati kako ona nikada ne bi skupljala izmet sa psom i da su sve to budale. Samo sam pogledala u onu djevojčicu koja me pitala da pomazi psa, izgledala je kao da joj je jako neugodno. Nevjerojatno kako su neka dobra i kulturna djeca osuđena na sirovine od roditelja. A gospođi od sveg srca želim da uskoro nabasa na nekoga tko nije budala kao ja, pa da pošteno ugazi u mirisni paketić.
Ulazim u bus u poslepodnevnim satima (linija 8, Novi Sad) i regularno čekam da platim kartu. Dolazim na red, kažem dobar dan i dajem pare, a vozač odgovara: "Vi ste prvi koji mi je danas rekao dobar dan, prođite bez karte." Neverovatno mi je da takva jedna obična, svakodnevna rečenica može nekome ulepšati dan. Ljudi su navikli da kupuju karte kao od robota tako da i ne čudi da vozačima svako zrno pažnje znači.