Sedim za stolom a preko puta mene oko 5 m sede dve devojke a jedna stoji pored njih jer nema stolicu. Ustajem i dajem devojci koja stoji stolicu da sedne i kažem joj: "Izvoli". Devojka uzima stolicu ni hvala ne kaže. E zato se nama muškarcima smučilo da prvi moramo sve, a onda ispadnemo budale. Bravoo riboo nekulturna. More marš!
Na neki način sam bila prinuđena da radim kod svog oca. Mrzela sam taj posao. Upala sam u depresiju. Jedina stvar u životu mi je bila odlazak na posao, posle čega bih se vratila kući i spavala do sledećeg radnog dana. I tako su prošli meseci, pa zatim i godine. Nisam imala puno ljudi koji su shvatali moje stanje. Ali jedna osoba jeste. Moj deda. Tatin tata. Iza tatinih leđa bi mi uvek govorio kako mogu mnogo više od toga što trenutno radim. Da imam ogroman potencijal i da mogu sve što poželim. Posle dugo vremena, poslušala sam ga i odlučila da upišem fakultet. Tata nije bio oduševljen, ali nije bilo nazad. Pripreme su bile teške, ali na kraju sam uspela. Deda, već u poodmakloj fazi bolesti, video je moj indeks i tako slab uspeo je da se raduje sa mnom. Kad sam ušla u zgradu fakulteta, suze su same krenule. Deda je obavio svoj zadatak, postarao se za to da svi budemo srećni, a zatim podlegao raku posle duge borbe.
Deda, hvala ti za sve. Neću te razočarati.
Otkačio sam društvo jer oni žele da letuju na destinacijama poput Zanzibara i Sejšela, a meni je to bacanje para i sasvim okej mi je da odem na 5 dana u Sutomore da pijem rakiju svaki dan i da se malo okupam. Za sreću je potrebno malo, a oni to ne razumeju. Radije cu da sedim kući za džabe nego da bacam pare na neki restoran. Ne razumeju oni da je bacanje para nešto najgore što postoji. Bolje kući da slušam youtube za 0 dinara nego u restoranu neki tamo bend i da trošim pare na piće.
Od prijatelja (množina) sam posudio oko 8 000 eura jer sam bio u raznoraznim problemima finansijske prirode. Očekivao sam taj period krize i imao sam mogućnost podići kredit ranije, a sa druge strane mislio sam da je bolje da se obratim prijateljima jer neću morati kamate plaćati a znajući njih, olakšali bi i produžili mi rok vraćanja. Sve sam dogovorio sa njima, rekao kada ću moći početi vraćati i isto tako da ne garantujem da ću biti u mogućnosti ispuniti obećane termine. 5 prijatelja mi je posudilo, jedan mi je rekao da mu ne moram vraćati a druga 4-ca da se ne brinem, kada budem imao da vratim. Nikada me niko od njih nije zvao da me podsjeti na dug. Nakon godinu dana krize i borbe na svakoj strani, uspio sam stati ponovo na noge i isto tako vratiti oko 7 000 Eura. Ostalo je još malo da im vratim sve. A kriza je prošla i sada sam ponovo stao na noge. Nikada im se neću moći odužiti ali vjerujem u Boga i nadam se da će ih On za to nagraditi. Hvala vam i ovako anonimno.
Na jednom ženskom forumu na FB koji broji preko 30 hiljada članica postavila sam pitanje kako prevenirati bolesti ili anomalije ploda u trudnoći. 99% žena me popljuvalo da nisam normalna, da ne trebam o tome razmišljati i da sve prepustim Bogu, a moje je samo da zatrudnim. Otkada je to postalo nenormalno misliti o prevenciji bolesti? Dosta žena koje imaju dijete sa poteškoćama su me napale da sam sebična i da su to posebna djeca koja se vole više od ostalih. Naravno da ćeš kao majka voljeti svoje dijete ali isto tako svaka od nas se nada da će joj se dijete roditi i ostati zdravo. Osjećala sam se kao da sam pitala nešto pogrešno.
Jao kakav odličan tajming ljudi. Taman ja skinem 10 kila i odjednom u njemu više nije problem i ipak želi pokušati nešto sa mnom 😍
Imat ćeš me nikad frende!!!
Bivša profesorka koja me ponižavala u školi mi je došla na pregled u ordinaciju. Nije me se setila jer je prošlo mnogo godina od tada. Uglavnom, htela je da izvuče neke pare od osiguranja zbog nesreće u javnom prevozu. Iako mi je rekla da je imala jake bolove, povraćanje itd napisala sam u zvaničnom nalazu da sve to negira i prepravila nalaz tako da sam znala da neće dobiti kinte od osiguranja. Kada je došla po kopiju nalaza počela je da histeriše i preti tužbom, ali bila je njena reč protiv moje. :)
Zaprosio me, pristala sam. Ali našla sam račun od prstena i razočarana sam koliko je jeftin. Ne želim zvučati kao materijalist, ali on je iz bogatije familije (kao i ja), ima super posao. Mislila sam da će barem uložiti malo više na prsten koji ću imati cijeli život. Kaže on meni da ne vrijedim tih novaca, pritom misleći na cijenu dijamanta. Ostavila sam ga. Zašto me uopće prosio ako ne vrijedim ništa?!
Prije 5 godina obrt sam proširila u tvrtku i tražila još zaposlenih. U tih 5 godina, zaposlim 3 žene i svaka ostane trudna nakon 6-8 mjeseci pa odu na porodiljni. Sada isključivo muškarce i žene 40+ zapošljavam, iako i one mogu ostati trudne, manja je šansa. Uvela sam i plaćeno tromjesečno pripravništvo za studente/studentice jer nam trebaju mlađe osobe za marketing, a mlade žene 22-40 godina više ne dolaze u obzir. Posao je takav da traži stalne edukacije, odlaske na seminare, usavršavanje.. Ja nemam što raditi sa ženama koje se vrate nakon porodiljnog, pogotovo ako uzmu produženi roditeljski dopust, jer sam na gubitku s vremenom, novcem i poslovnim rezultatima dok se one opet uhodaju. Njih 3 sam legalno iščekala da prođe vrijeme po kojem bi me možda mogle tužiti za diskriminaciju i otpustila sam ih zbog nezadovoljavajućih rezultata.
Kad je meni muž rekao da mašina pere veš, a ne ja prestala sam ga prati. Kad mu je nestalo čarapa i pitao me zašto nisu oprane, rekla sam mu da pita mašinu, ona pere veš ne ja.