Zaprati mene skoro neki lik na insta i krenemo mi da se dopisujemo. Naravno, kao po običaju pokušavao je sve da zbrza, odmah mi tražio broj, da se upoznamo, blejimo i to. Mislim ja nikada nisam razumela čemu to brzanje stvari ono, čekaj, tek smo počeli da se dopisujemo, pusti da razmenimo bar nekoliko poruka brate pa ćemo se upoznati… Nebitno, ja tako uspela da produžim dopisivanje bar par dana i na kraju pristanem na tu bleju. Dogovorimo se mi lepo sve, jutros potvrdimo gde se nalazimo i to, ja dođem a on brat najlaganije ispali ahahaha. Čekala ja tako, pisala poruke… Ništa, ni odgovora ni ničega, posle svog tog insistiranja lik se samo ne pojavi lol xD Ja izneverovala bukvalnoo hahaha, evo morala sam ovde da podelim jer mi je i dalje fascinantno čime se sve ljudi bave i koliko vremena imaju u životu za gluposti i da se tako zamlaćuju…
Dobili smo bebu, a kako i supruga i ja imamo svoje firme, trebala nam je pomoć oko deteta. Ponudili smo i mojoj i njenoj majci da pomažu, za novac. One su u penziji, ali su mlade, vitalne, ovo bi im bio dodatni izvor zarade, platili bismo onoliko koliko bismo platili i nekog sa strane. Obe su bile izričite u tome da ne žele i ne mogu one da se angažuju, to je naše dete, bla bla. Ok, mi zaposlimo jednu divnu ženu koja je tu skoro svakog dana, sa kojom se oko svega dogovorimo, kad god putujemo, ona ide sa nama, stvarno smo imali sreće da nađemo nekog kome verujemo. Sada su naše majke ljute jer mi "tamo neku nebitnu osobu" vodimo na odmore i putovanja, a one jadne nigde nisu bile 10 godina (niko im ne brani, imaju pare). Kad smo rekli da smo prvo njima ponudili to isto, a one kategorički odbile jer neće da čuvaju tuđu decu, mi smo ispali zlikovci koji ih odvajaju od njihovog unučeta. Da nisam sam doživeo ovo, ne bih verovao.
Ja sam se udala nevina.
U braku sam 10 godina. Drugarice mi konstantno govore da će mi kad tad muž dosaditi, da moram probati i druge muškarce, da je svaki poseban i da je šteta što želim jednog za cijeli život. To je počelo da bude prebacivanje na dnevnom nivou.
Ja sam odlučila da se sa njima više ne družim. Prezadovoljna sam sa svojim brakom i mnogo sam sretna, meni ništa ne fali ni u životu ni u intimi. Ne razumijem zašto je teško poštovati tuđi izbor i ne miješati se u intimne stvari?
Jako sam tužna, jer sam saznala da muževa rodbina svima redom priča kako mi je prljavo u kući. Imam malo dete i stvarno se trudim da sve bude uredno. Desilo se par puta da dođu nenajavljeni i da bude nered u smislu pobacanih igračaka, prosut smoki na podu i slično, ali nisam štrokava. Samo par puta sam legla u krevet a da nisam spremila i kuhinju i dnevnu. Trudim se i sve održavam, ribam, perem, čistim i zato me to toliko povredi, jer znam koliko premorena budem kad uveče legnem, a znam da mi se sve sija. Ne boli me što će drugi ljudi misliti da sam prljava, nego što oni koji mi ulaze u kuću ne vide koliko se trudim i olajavaju me bez nekog konkretnog razloga. Naravno da nikada ne bih mužu zabranila kontakt s njima, ali ih on sam previše ne gotivi, uvek kada je pričao protiv njih, ja sam ih branila i onda ovo čujem. Ne bih volela da mi više ikad dođu.
Drugarica platila ocu iznenađenje za 50ti rođendan, trbušnu plesačicu striptizetu jer to voli. Da li sam ja sa 30 godina staromodna baba koja misli da je to prvo nepoštovanje prema rođenoj majci, a onda nije normalno da ćerka kupuje takav poklon.
Ne znam gdje bi ovo napisala pa sam odlučila ovdje. Svi smo čuli da je umro Mathew Perry. Meni jedan od najdražih glumaca, i jedina slavna smrt koja me pogodila nakon Robina Williamsa.
I tako ja razmišljam, eto čovjek u svoje zlatno doba bio zgodan, jednostavan, više nego duhovit. Hodao sam Juliom Roberts, hej.
I opet bio pun demona, uvjeren da nikome nije dobar, umro sam, neispunjenih snova o obitelji. Zapitala sam se, koliko nas hoda po svijetu misleći kako nismo dovoljno dobri za nekoga zbog svojih unutarnjih nemira ?
Takvih tužnih ima na milione, ali eto o njemu će se pisati. Voljela bi kada bi njegova smrt, kao i smrt Robina Williamsa, barem nekome poslužila da preispita je li stvarno tako loš kako on/ona misli i potraži pomoć.
Svatko od nas nekome vrijedi, ili ako se otvorimo,možemo vrijediti.
Devojka uradila potpuno idiotsku tetovažu portreta svojih roditelja preko leđa, mamu sa jedne tatu sa druge strane...sad svaki put kad je rešavam od pozadi kao da me gledaju... Žasu!
Danas sam primila prvu platu i izvela roditelje u lep restoran. Nije bogzna šta, ali ranije ni to nismo mogli da priuštimo. Skoro sam zaplakala, a vidim da je i njima bilo mnogo drago. Mnogo sam srećna!
Ništa gore od ovih slučajno zatrudnelih instagram mamica koje se foliraju pred svetom da je roditeljstvo nešto što su najviše želele i u čemu najviše uživaju, a mi koji ih privatno znamo smo upoznati da je to dete posledica slučajne trudnoće sa likom koji im je bio seks kombinacija, a sad su tobože najsrećniji par na svetu, a nisu se još ni upoznali kako treba 🤣🤣
Roditelje ni kao dete nisam zanimao, a ni sada ih ne zanimam. Kad sam napunio 20-setu otišao sam od kuće i tu se kontakt prekinuo. Oni imaju svoju ćerku koja im je centar sveta i tu se priča završava, ali...teško mi je bilo samom na prvom rođendanu moje ćerke, a i na mom venčanju...koliko god se trudio da zaboraviš ipak nisi kamen i ponekad pođu suze koje ne možeš objasniti.