Pre par godina na jednoj svadbi sretnem poznanicu sa mužem. Ona je tad imala 36, on 30 godina. U životu nisam videla lepšeg i zgodnijeg muškarca. Pritom normalan, pametan- kao san. I ona je isto lepa. Imaju sina 3 godine. Njeni roditelji su imućni. Otvorili joj salon lepote i fitnes centar dok joj muž radi u teretani i bori se da nađe posao u struci. Danas čujem priču da su se razveli i da se ona udala za nekog dedu od 65 god. Videla sam sliku na fb- mator, odvratan, debeo, ćelav. Pričala je kako bivši muž nije mogao da joj priušti život kakav je oduvek vodila. On je štedeo za stan dok je ona htela sa roditeljima da putuje po Evropi. I još kaže da je makar poslužio svrsi- ima sina koji će naslediti sve što ona, njeni roditelji i sadašnji muž imaju. Znam da nije sve u izgledu i da se od vazduha ne živi ali mi je neshvatljivo da ostavi onakvog muškarca da bi se udala za bogatog odvratnog dedu.
Dečko je dao mami ključ od stana, bez da mi je nešto rekao jer zna da mu ne bih to dozvolila. Ja taman dolazila s posla i šokirala se kad sam vidjela otvorena vrata od terase, a mi u prizemlju. Njegova mater je došla da pospremi, a ja već htjela policiju pozvati jer sam mislila da je netko provalio. I onda nađem raskopanu ladicu sa svojim donjim rubljem koje je ona išla slagati. Sad se momak ljudi jer sam ju otjerala i tražila da vrati ključ. Već 3 dana spava u dnevnoj i čeka da se ispričam. Nisam ja kriva što mu mater ne zna za kulturu!
Danima mi supruga zvoca i prebacuje što nisam bio na rođendanu našeg sina, a kad bi još i znala da sam ga u stvari zaboravio..
Bilo mi je dosta svega i u teškom trenutku sam samo presekla. Bez mnogo razmišljanja sam konkurisala za posao u inostranstvu. Dugo sam to želela, ali nisam imala hrabrosti, mislila sam da nisam dovoljno dobra. Danas sam saznala da sam primljena i ruke mi se tresu, suze su same krenule. Želela sam promenu u životu, ali ne znam jesam li spremna. Ako ništa, znam da ovde nikome neću nedostajati.
Mi svojoj djeci nismo spremili sprat kuće. Ako žele tu da žive neka sami spremaju. Mi para za bacanje nemamo. Da ulažemo, a oni neće tu da žive.
Smatram da je veliko nepoštovanje prema mužu kada se žena preterano udeblja i zapusti odmah nakon udaje.
Posle 2 pobačaja i bezbroj terapija trudna sam! Mojoj sreći nema kraja.
Volim mog supruga najviše na svetu!
Naježim se kad vidim muškarca u godinama da vozi loša kola, da ništa nije stekao. Brate mili, ne rađate decu, niste trudni, oko kuće malo koji muškarac ima posla, sve žene rade, žene mahom i podižu decu... Vaše je samo da radite i stvarate, i većina vas ni to nije u stanju...
Moj deda je bio vrijedan čovjek, seljak, uvijek u radnom odijelu koje je bilo prljavo od silnog posla koji je svaki dan imao oko stoke i zemlje.
Ali kad je išao u grad, moj deda bi se pretvorio u holivudskog glumca iz 50 i neke! Kvalitetan i divan kaput sa krznom oko vrata, bijela košulja, crno odijelo (imao ih je nekoliko) i crne kožne cipele koje bih mu ja glancala pred polazak u grad i šešir, bez njega nije išao. Ne mogu da vjerujem kako se znao skockati, ili imaš stil ili ga nemaš. 👌
Najvažniju lekciju života sam naučila od svoje mlađe sestre. Ona je bila razmažena i pažena. Retko pamtim da joj je bilo potaman,uvek nešto bi uvek trebalo drugačije. Retko kad zadovoljna. Uvek je znala mami i tati naći nešto da se požali. Ja sam uvek bila devojka za primer. Što mama okom, ja skokom. I evo me sad, psihički i fizički umorna od svega. U vezama uvek davala maksimum a dobijala minumum. Kao i sa roditeljima. Ljudi naviknu da si dobar, da te uzimaju zdravo za gotovo. Eno sestra, udala se, muž trči oko nje, mama joj pazi bebu a ona odmara i uživa. Svi gledaju da joj ugode. Naučila sam od nje da volim sebe i stavim sebe na prvo mesto. Bilo mi je neprijatno u početku, kao da osećam krivicu ali sada tek sa 30 godina sam prodisala punim plućima. Ovo pišem za sve koji su slično prošli ili prolaze. Volite sebe, sebi ste najvažniji.