Roditeljima se krišom javim svakih par tjedana da žena ne zna, ne želim ulaziti u diskusije s njom. Posvađani su i situacija je iznimno loša. Nismo nikad živjeli s njima ali moja žena poludi na spomen moje majke i sve živo im zamjeri pa i kisik što ga udišu. Nepopustljiva je kad nekog mrzi. Dijete im ne smijem odvesti, nisu ga nikad vidjeli, tek im 2 puta godišnje pošaljem sliku da vide kako izgleda. Drugo dijete je na putu i ne vidim da će njih troje ikad moći normalno sjesti. Sa sestrom, bratom i njegovom obitelji također nemamo kontakt jer su stali na stranu roditelja i to mojoj ženi nije odgovaralo, očekivala je njihovu naklonost. Generalno sam sretan, imam divnu obitelj i novac ali mi nekad bude žao što je situacija ovakva i što moji pate za unučetom.
Žena je dužna da rađa. Postoji li veća čast od toga da budeš roditelj. Džaba i fabrike i gradovi ako nema ljudi.
Današnje generacije to ne shvataju.
Želim da objavim celom svetu da imam najboljeg muža na svetu..Trudna sam. Ulazim u 9. mesec za neki dan. Rekli su mi da moram da mirujem zadnji mesec a tek smo počeli da peremo i peglamo bebine stvari.. Moj muž je uzeo da pegla bebine stvari da bih ja mirovala što više.. Inače sve radimo zajedno, ali ovim me kupio posebno.. Volim ga najviše na svetu!!!!
Ponekad se osećam kao muški izrod, jednostavno moram da DOBRO upoznam devojku da bih uopšte pomislio da spavam sa njom. Evo sad da mi priđe supermodel i da želi odnos istog trenutka, nema šansi da bih mogao da je poljubim a kamoli nešto drugo. Na ovo se naročito ovde gleda kao da sam mlakonja, slabić...
Zaljubljena sam u čoveka 36 godina starijeg od mene. Kad ga vidim preseče me. Kad se priča o njemu moram da budem ozbiljna i nezainteresovana, a iznutra gorim. Već godinu dana se svako jutro budim i svako veče ležem sa mislima o njemu. Nisam se zaljubila u njegov izgled iako izgleda 10 godina mlađe. Zaljubila sam se u njegovo ponašanje, u pokrete, u način na koji se odnosi prema ljudima, u dobrotu koja iz njega prosto sija. Ne sme da se desi ništa između nas jer to nije normalno, jednostavno nije. Ali ne mogu si pomoći. Nisam klinka, imam 25 godina. Mislila sam da imam visoke standarde sve dok nisam upoznala njega. On je sve što sam ikad želela. Ali bilo šta sa njim je nemoguće i ubija me to. Plašim se da ću ceo život žaliti za njim jer ovo što osećam je neopisivo. Kad pomislim na to da bih mogla naći nekoga sličnog njemu, ne dolazi u obzir jer to nije on. Nikome ne smem da kažem za njega jer znam da će bi me svi osudili. Niti ću šta pokušati sa njim. Ostaje samo nada da ću preboleti.
Pored prosidba na svadbama na koje sam alergična izdvojila bih i prosidbe na koncertima koje me užasno iritiraju. Publika je došla da gleda i sluša izvođača, a ne nečije privatne trenutke. Ne razumem šta je toliko lepo u tome da devojka bude zaprošena pred hiljadama nepoznatih ljudi.
Radim kao babica/primalja i prije nekoliko dana sam držala u naručju tek rođenog sina moje najveće ljubavi iz prošlosti, njegova žena je na svijet donijela dječaka istih plavih očiju kao što ih ima i on. Srce mi se slomilo na hiljadu komada, iako ne mislim ništa loše ni njoj, a ni njihovoj bebi.
Redovno spavam sa dečkima mojih drugarica, još se nije desilo da je ijedan odbio. Muškarci su svi isti, ne planiram biti u vezi.
Ostavila sam dečka nakon 4 godine veze.
Jer sam došla u drugu državu da ga vidim, rezervisala hotel u kojem on radi, a taj se nije htio udostojiti izaći ispred hotela po mene.
Jer pazi sad, biću dovoljno dugo da me vidi. A prije tog se nismo vidjeli 3 mjeseca.
Red flag druže.
Šutnuo me je lik koji izgleda kao Shrek. Em je tupav, em je seljačina, em mi je prvi u životu koji je mene ostavio. Nije mi dobro imam noćne more..