Danas je izbio rat. Svekrva je napisala na dečijoj pozivnici za rođendan pozivnicu za prvi rođendan njenog psa. Pitala sam je jel samo prave rođendan ili i krštenje. Izvređala me je kao da sam joj pobila pola familije i sad ne govorimo. Možete me smatrati bezobraznom, ali što je previše previše je!
Lečila sam se od leukemije celu svoju mladost. Nisam radila, uglavnom sam bila u bolnici. Sada u 36. sam prvi put počela da radim i jako mi je teško da se naviknem na to. Radim već 2 meseca, i ne znam kako ću kroz život jer se osećam jako umorno. Imam stalnu potrebu da spavam, a živeti se ne može bez plate. Ne znam kako da olakšam sebi i psihički i fizički.
Kad sam se ženio, oko mene nekoliko razvoda u tom periodu, na poslu, komšije, familija. Dva meseca posle svadbe uleti prilika za stan, ja iskeširam sve (ženini nikad nisu imali, ni kuća nije bila završena). Imao sam oko 50% svoje, po 20% dale majka i sestra i 10% pozajmio. Vratio sam svima sve. Sad posle 7 godina hoće razvod i pola stana. Njena sestra u međuvremenu završila prava i voli inače da se pravi pametna. Ja odem jedno veče kod njih da se dogovorimo i završimo razvod, oni opet stan pa stan. Ja izvadim kopiju kupoprodajnog ugovora, ono stan na moju majku ;). Te njuške ste trebali videti. Odoše planovi za automobile i letovanja u sekundi. Ja kupio na kevino ime, niko nije znao, baš iz tog razloga. Sestri ide naša kuća porodična jednog dana, meni taj stan... ženi(uskoro bivšoj) da ne kažem šta....
Imam najbolju drugaricu koja mi služi za vežbanje i ja njoj. I ona i ja smo u dugim vezama, ali kad želimo nešto novo sa našim partnerima u krevetu prvo to uradim sa njom, da vežbam, da ispadnem super pred mojoj verenicom. Isto i ona kad želi nešto novo da pokuša sa dečkom, prvo vežba sa mnom i tako nam je super. Među nama nema emocija, volimo svoje partnere i ovo radimo za dobrobit naših veza.
Hvala Srbija, hvala Hrvatska, hvala svim dobrim ljudima na pomoći, suosjećanju, podršci, molitvama i svakoj toploj riječi u ovoj tragediji i teškim trenucima s kojim se BiH suočava. Svi su uskočili da daju svoj doprinos koliko ko može, a neki i preko toga. Da ovo više niko nikad ne doživi i da svi mi budemo zaštićeni i na sigurnom. Čuvajmo jedni druge, i čuvajmo naše prelijepe zemlje kojima nas je Bog počastio, jer jedino svoja djela nosimo na drugi svijet. Hvala od srca još jednom.
Kako mi je život bio lepši dok neke stvari nisam znao. Evo zapamtite što sam sada napisao. Hoću da živim u svojoj nekoj bajkovitoj stvarnosti jer ljudi su teska go*na i bolje da neke stvari ne znam. Samo da imam sreće da ne oženim neku koja će da me vara i biću srećan. Familija mi je super, ja ne mogu da se požalim, društvo imam dobro, iz veoma profitabilne struke sam, čak sam imao i sreću da se družim sa čestitim ljudima još od osnovne i srednje, preko faksa i bivše firme (i sadašnje). Samo malo sreće da nađem neku dobru devojku i ništa mi više ne treba. Ae uzdravlje braćo i sestre ne dajte se!
Drugaricu iz osnovne škole nisam video skoro 10ak godina. Trebalo je da organizujemo susret generacije 2020 godine, ali zbog korone sve što smo isplanirali, se odložilo. Prošle godine javi se ona meni, došla kući, da se vidimo. Sretnemo se ispred njene zgrade, ona lepa lepota živa. Govori ona meni nešto, ja je ni 10 posto nisam razumeo, i odemo kod nje u stan. Njena sestra kad me videla, samo je rekla nekada si ulazio kroz prozor, veseo, a sada si ušao na vrata, gledajući u nju, kao nekada, i nadam se da ćeš je sledeći put preneti preko tog praga, kada budeš ulazio. Preneću je obećavam ti!
Imala sam farmerice koje sam 5 godina čuvala za dok ne smršam, i sada konačno mogu da uđem u njih, jer sam smršala tih 17 kila. Savršeno su mi udobne.
Nedostaješ mi, tata, najviše na svetu. Svi vi koji imate oba roditelja živa, znajte da ste najveći srećnici na svetu.
Nekada davno smo išli u srednju zajedno. Realno gledano, sve četri godine smo bili zaljubljeni, ali nismo znali kako da se suočimo sa time. Ona upisala medicinu zato što joj se majka u međuvremenu razbolela od neizlečive bolesti. Iskreno, smatrao sam da je loša motivacija i da će je zauvek podsećati na loš period života, ali sam se potajno nadao da će uspeti. Nakon što je otišla preko na usavršavanje, daljina nas je razdvojila. Međutim, slučajno se ponovo spojili jer su društvene mreže učinile svoje. Oboje u srećnim vezama, nema nikakvih varnica i to, ali mi je prosto drago bilo da se ponovo čujemo...dok mi nije rekla da se na kraju ipak obučavala za estetskog hirurga i sad radi plastične operacije u jednoj "elitnoj" ordinaciji. U životu nisam osetio veće razočarenje, ona naivna devojka sa plemenitim ciljem koju pamtim sada leči komplekse najvećem šljamu našeg društva.