Imam Zeca kao ljubimca već 10 godina, nikad nije nikog ugrizao, obavlja nuždu na jedno mjesto, dolazi se maziti i ne uništava namještaj. Zbog buke ne dopuštaju nam da imamo mačke ili pse u zgradi, kad svog zeca pustim na ispašu iza zgrade, jedino što komentiraju je da je zec za lonac a ne za ljubimca... Dajte zečevima priliku :)
Radim u banci. Danas me jedan dekica od 86 godina pitao da li može da mi napravi kolače i da mi donese! Ulepšao mi je dan :)
Svi znate kako su se muškarci uvijek "štedjeli" poslova u kući pod izgovorom da je to ženski posao i da žene to znaju bolje. Tako je mene majka uvijek određivala za to, dok je na bratu bilo samo da leži i odmara, i ljutila se kad mu ja kažem da uzme da počisti nešto. ALI, ne znam po kojoj logici, sad kad treba da se pomaže, kad su fizički poslovi, uvijek mi kaže "Idi pomozi ocu" i još se ljuti kad pitam zašto ne može brat. Pa valjda je to muški posao? I valjda treba i on nekad nešto da uradi po kući, njegova je koliko i moja, pa ne stoji sve na meni valjda...
Imam 18 godina, a moj dečko 20. Prije mjesec dana saznali smo da sam trudna, odlučili smo zajedno da ću abortirati. On ide na fakultet, a i ja sam tek krenula. Otišla sam u bolnicu i ušla unutra i nisam mogla, kada sam izašla iz ordinacije on sjedi i plače. Kada sam došla do njega i pitala ga šta mu je rekao je da ne želi, da želi da rodim dijete da ćemo se snaći i ja sam mu rekla da sam se predomislila. Mladi smo, ali snaći ćemo se i drago mi je da sam 2 puta razmislila prije pobačaja😊.
Počela sam na časove vožnje, ali imam instruktora koji za sve viče i koji me tretira kao mentalno zaostalu, pa samim tim kada krene da viče nit sam da krenem nit sam da stanem, bukvalno blokiram i počnem da se tresem, ne od straha mego jednostavno vika mi stvara presiju. Kada će ljudi shvatiti da vikanjem ništa ne postižu, samo stvaraju smdodatni strah od nečega...
Dao bi sve da me netko zagrli i da mi kaže da će sve biti u redu.
Iako sam bio odličan učenik, uvijek sam govorio da se ono "Od kolevke pa do groba..." neće ispuniti u mom slučaju, jer sam zaista mrzio školu. Od mog školovanja prošlo je više od 20 godina i...idalje to mislim! Nikad se ne ponovila tolika doza stresa i gluposti. Svim učenicima želim puno sreće, izdržite!
Bila sam 6 meseci u vezi s momkom kad je odlučio da me upozna s roditeljima. To mi je bila prva ozbiljna veza, on mi se mnogo sviđao, bilo mi je stalo da se svidim i njima. Lepo sam se obukla, sredila. Celo veče sam razgovarala s njegovim roditeljima o raznim temama, od književnosti, muzike, nekih aktuelnih tema, večerali smo, čak smo gledali Slagalicu i znala sam skoro sve na "Ko zna zna" i pogodila sam Asocijaciju jako brzo. Obrazovana sam, treniram, imam dosta hobija. Želela sam da ostavim dojam devojke koja i ima nešto u glavi, a i izgleda lepo. Međutim, sutradan kad sam se videla s momkom, pitala sam ga šta misle i kroz smeh mi je rekao samo: "Rekli su da imaš grčki profil." U prevodu, imam kriv nos. Pitala sam "I?" On mi je odgovorio:"Pa to su samo rekli." Toliko sam se razočarala i u njih i u njega, očito su jako površni ljudi. Ja uopšte nisam ružna devojka, nisam prelepa, ali daleko da je to jedino što možeš da primetiš u vezi mene. Ubrzo sam shvatila da je i sam takav.
Moja žena nije htela da živi u zajednici sa mojima, ok, živimo sami, sad dovela majku da živi sa nama jer ipak ne možemo sve sami, posao, dete, obaveze, kažem ok, sad ja tražim razvod.
Kao profesorka u srednjoj školi uvek sam hvalila odlične učenike ili jako vrlo dobre, ali nikada one koji teže ka 5.0. Smatram da su to kompleksi, i da to nije vredno pohvale. Treba imati i društveni život, ne samo knjiga i neko dokazivanje vršnjacima ili ispunjavanje bolesnih ambicija roditelja.