Imala sam dečka i znala sam da ne želim ništa ozbiljno sa njim, jer sam mu upoznala porodicu. Totalno poremećena porodica, sestra histerična i razmažena, majka manipulator, otac … za njega ne znam koji ‘pridev’ da odaberem. I znala sam da ne može on da bude ništa bolji od njih. Bili smo zajedno tri godine i kad je on počeo da priča o nečemu ozbiljnom ja sam rešila da prekinem. Plakao je i molio me da ga ne ostavljam, navodno je pored mene upoznao šta znači porodica i šta znači podrška od iste. Sve ja to razumem, i bilo mi je zadovoljstvo pokazati mu ljubav, ali njegovi nisu nešto što može da se baci, nažalost biće tu celog našeg života. A ja ne želim da de takmičim sa nekim, niti da se tresem svaki put kad nam dođu u goste.. Jednostavno dečko nije materijal za muža! Na žalost porodica te takvog napravi!
Preselimo se u drugi grad zbog njegovog posla, ja bez posla, podstanari, nemamo auto. Posle dva meseca firma se proda on dobije neke akcije u vrednosti od 20 000 evra. Nedovoljno za stan, ali dovoljno da se uzme neki manji auto i da ja završim neki kurs da nađem posao. Ali ne! Njegovi su bitniji, njima mora da se popravi krov, kupi auto, plati letovanje. Važi tebi evo zahtev za razvod braka, pa idi kod mame i tate pa planiraj budućnost!
Немам бивше о којима размишљам, не патим ни за ким потајно. Удајем се чиста срца и мирне главе за човека кога волим.
Na državni posao, lekara, dolazim uvek sređena, nikog ne prozivam preko reda, poklone ne prihvatam (za dušebrižnike ni koverte), svakome se maksimalno posvetim, pauzu skratim na 15 minuta. Pacijente koji su interesantni i potencijalni slučajevi za kongrese zakazujem nakon radnog vremena, da niko ne bi bio oštećen. Pacijenti me vole, a kolege mrze. Pa kako onda čovek ovde da ostane normalan?
Kad sam završio fakultet i zaposlio se rekao sam roditeljima da ću ih voditi na večeru i da ću da otputujem kad mi odobre odmor. Rekli su mi da nema putovanja jer sam ih, citiram, MNOGO KOŠTAO i da treba da im vratim te pare. Obećao sam sebi da kad im vratim do zadnje pare da ću ih optiliti iz života zauvek.
Imam kuću na selu, što se kaže sama priroda. 2012. oko nas 5 km nije bilo kuća. To sam malo renovirao, opremio i stavio na booking ko želi da odmori od gradske buke, pravi je raj bio, skoro svaki vikend sam imao goste mnogi su tišinom i prirodm bili oduševljeni. Godinama unazad neki od njih su ovde došli napravili svoje kuće često se družimo, neki su čak podigli još par kuća koje su pretvorili u smeštajne kapacitete sad ovo područije u prečniku od 5 km broji oko 200 kuća, 5 manjih hotela, otvorili smo radnju da turisti mogu kupiti nešto, sad ovo mesto broji oko 100 stanovnika nemamo ime ali uskor ćemo na sednici doneti naziv ovom mestu koji se polako budi. U planu su nam da napravimo manji sportski centar kako bi neki klubovi mogli doći na pripreme. Mesto je bogato prirodnom lekovitom vodom i ne bi bilo loše kada bi ovde procvetoa banjski turizam, ali za to bi trebalo da se nađu ogromna sredstva za izgradnju.
Sestra od drugara se loži na mene godinama, stalno me gleda ili se pogubi da ne zna da komunicira normalno. Kad blejimo i ostanemo sami dok je drugar otišao npr do prodavnice volim da započnem neku temu sa njom, ona se pogubi i ne zna šta hoće da kaže i ućuti se. Tad je gledam u oči, pa kao malo skrenem pogled negde na nju i vratim i nastavim da je gledam. Ona samo proguta knedlu i promeni način disanja i ne priča ništa. Posle kad se moj drugar vrati onda muca neko vreme ako priča ili ne priča uošte. Užasno me loži to ali ništa neću da pokušavam jer mi je sestra od drugara. Ali činjenica da joj srce krene lupati u grudima tako jako u tom momentu me opasno naloži. Ako čitaš ovo znaj da neću prestati :)
Zajedno smo već 9 godina, prvih 7 godina sam bila zaljubljena do ušiju. Prije dvije godine sam tražila veću poziciju na poslu od šefa, bili smo u jako teškoj finacijskoj situacij ja i dečko. Šef mi je ponudio da spavam s njim kako bih dobila veću poziciju i veću plaću. Prihvatila sam to, spavali smo dva mjeseca svaki dan skupa. Svaki mjesec dobivam povišnicu i radnika godine. Sad sam se stvrano zaljubila u njega, ne znan kako da mu to kažem. Dečko me zaručio ima godinu ipo, usledilo je i vjenčanje na koje san pozvala šefa pod izgovorom da smo prijatelji. Radili smo to u toaletu tokom vjenčanja. Ulovio me je moj muž i oprostio mi, obećala sam da više neću ali i dalje spavam s njim u uredu. Baš mi je žao mog muža ali ostavit ću ga, moj je stan tako da će se on odselit.
Upoznao sam od starog drugara devojku i počeli smo se sve više upoznavati i družiti, ali ona se ubrzo zaljubila. Kako je vreme išlo sve više smo postojali bliski i sve više je varala njega sa mnom jer joj je sve živo nedostajalo u toj vezi. Da skratim priču na kraju je izabrala ipak njega jer se nadala da će biti bolje u vezi sve, neka je, tih skoro dve godine je bilo neverovatno, tako grešno, ali opet tako lepo, ponekad se čujemo i prisetimo svega...
Kada budem umirao, neće mi biti žao ako nisam, za života, bio na Maldivima, ako nisam nosio skupa odela i jeo u luksuznim restoranima. Neću žaliti ako nisam pisao doktorate, imao titule i bio u "visokom" društvu. Neću mariti ako nisam bio moćan i živeo u raskoši. Ali ću žaliti ako znam da nisam provodio dovoljno vremena sa ljudima koje volim, ako nisam bio tu za porodicu kad sam im trebao, ako nisam pomagao roditeljima, bar delom, koliko su oni meni. Biće mi neizmerno krivo ako se nisam dovoljno smejao, pevao i glupirao sa prijateljima, ako nisam priticao u pomoć onima kojima sam bio potreban. Loše ću se osećati ako znam da nekog nisam oraspoložio i nasmejao, a da sam bio u mogućnosti. Jedino ću se dobro osećati ako znam da sam maksimalno pružao ljubav, poštovanje i razumevanje, i da se svako pored mene osećao dobro!