Sjedam prvi puta dečku s kojim sam izlazila u auto, on se okrene meni i kaže "pazi kako sjedaš, nije ti ovo Clio", aludirajući na to da ja vozim Clio, a on BMW. Nasmijala sam se jer sam mislila da je samo (glupa) šala. Kad me pokupio kod kuće, ispitivao me čime mi se roditelji bave i tko u mojoj obitelji vozi auto koji je vidio u dvorištu, ajde, i to sam otpisala. Ali nisam prešutjela kad smo sreli njegove prijatelje i on se u razgovoru "našalio" da meni laska što on vozi BMW i da sam zato poletjela. Rekla sam mu zašto bih ja poletjela na njegov 16 godina star, kad moj tata vozi novi. Tu se gospodin ozbiljno uvrijedio i, nakon što smo prekinuli, priča da sam razmažena sponzoruša i da mislim da sam bolja od njega jer mi je tata bogat. Spasila sam se na vrijeme.
Uzeli smo se, rodila sam mu dete, u planu je bilo i drugo..skoro sve savršeno, brak bez svađe. I onda jedne noći nešto se probudilo u meni da mu proverim telefon (inače sam izbegavala to, znala sam da ništa neću postici time sem samoj sebi naneti bol). Nađem dopisivanje sa nekom bivšom koja je bila u inostranstvu i vraća se u Srbiju..ljudi moji one gadosti od poruka ja vama ne mogu da opišem (seksualnog tipa), dogovaranje i da se nađu kad ona sleti..tu bol u životu nisam osetila, izdaja koja me ubija, nisam mogla da udahnem vazduh, plakala kao nikad u životu..ne mogu da spavam, te slike mi se vrte po glavi čim zažmurim, ne mogu da jedem, plačem na svaku pomisao vezano za njega, plačem i kad me malog pogledam..ne znam šta ću sa sobom, i šta mi je činiti..raspadam se..molim vas ljudi ako ne planirate da u braku budete verni, nemojte ni ulaziti, nemojte molim vas..ovu bol ne bih nikome poželela..
Napokon sam se pomirila sa činjenicom da neću imati decu i osećam veliko olakšanje. Sve do 45-e sam se nadala, išli na vto,... onog trenutka kada sam napunila 45 godina, porazgovarala sam sama sa sobom i stavila tačku. Razmišljali smo o usvojenju, ali ljudi moji koja je to procedura, dosta toga bespotrebnog. Pa ne mogu još par godina da se stresiram i pitanje šta će biti od toga.
Uvek sam maštala da imam 3 dece. Ostaće rana na srcu i praznina u duši, ali opet hvala Gospodu što mi daje snage da prihvatim svoj život bez dece.
Danas kad sam išla kući hodala sam ulicom iza jednog čovjeka, nosio je dva mala trotineta i kraj njega su išle dvije djevojčice, možda do 5 godina. Pomislila sam u sebi kako je taj čovjek neprivlačan i kako je star, imao je dugu prosjedu kosu, čupavu bradu, vrlo mršav, razmišljala sam kome je on mogao biti privlačan. Onda kako sam ubrzala korak čula sam ga kako objašnjava nešto djeci, objašjavao im je sa toliko strpljenja i ozbiljnosti. Zaista me je bilo sramota mojih preuranjenih zaključaka, taj čovjek je prelijep duhom i divan otac i apsolutno mogu da razumijem zašto se njegova žena zaljubila. Svaka čast za gospodina.
Izašla sam u grad i jedan prijatelj me je pozvao u svoje društvo. Neke ljude sam poznavala, neke sam prvi put videla i svima sam pružila ruku. Svi su se lepo javili osim jednog dečka koji je odbio ruku koju sam pružila uz objašnjenje da ima devojku. Dečka prvi put vidim i samo sam htela da se predstavim jer je to osnovna kultura. Ne mogu da verujem da je neko toliko nevaspitan i primitivan.
Dopisujem se s čovekom pola sata. Dakle, ukupno. To nam je bio prvi kontakt. Već sam se spremala za spavanje, pa sam najavila da neću dugo biti dostupna to veče i ostavila telefon sa strane da odmorim oči od ekrana. Stiže jedna poruka, pa još jedna, pa poziv, iako nismo prethodno nikad razgovarali... Zvonilo je i zvonilo i zvonilo. Odmah zatim glasovna poruka, još jedna, onda obična poruka. Uzela sam telefon, blokirala kontakt i legla da spavam. Ako je tako izgledala komunikacija s njegove strane posle manje od 40 minuta, možete misliti kakve bi mi doživljaje priređivao nadalje. Inače je po sopstvenom priznanju: veoma posesivan. Nije crvena zastavica nego crveni barjak. Iskustva sa psiho likovima nažalost imam dovoljno, pa slučajeve brzo prepoznam, a nova loša iskustva u životu mi nisu potrebna. Posebno ne ova koja mogu lako da sprečim.
Nikada ne bih plaćao piće, večeru ili bilo šta devojci s kojom nisam u ozbiljnoj vezi bar. Na prvim dejtovima plaćamo svako svoje, i baš me briga što će sad ovde da me osude, ali kod mene takve stvari moraju da se zasluže.
Ko god daje malo dijete 8-10 sati u vrtić da bi išao na posao...
Ako nisi u stanju bar prve 3 godine da se brineš o djetetu, nego ga daješ odma u tuđe ruke po cijele dane, nije dijete za tebe.
Živim sam, imam svoj stan, auto, dobru platu imam u firmi, privatno se bavim prodajom kuća i stanova kupim malo renoviram prodam po pristojnoj ceni čisto da se ostvari dobit od 1000-2000 evra mesečno. Nemam puno vrmena da očisitm svoj stan pa sam tako zvao jednu devojku da ga čisti 1 nedeljno. Jedno 5 meseci je dolazila obično kad je ona tu čisti ja nisam u stanu da joj ne smetam jedna dan je bila kiša pa sam ostao u stanu i tako kad je završila posao skuvao sam joj kafu popričali fino se upoznali baš mi se dopala kao osoba. Ponekad bi se čuli, izašli smo par puta na piće gde mi je ona rekla da drugi posao nema nego da čisti jer mora da zaradi za stan i dete pošto ih je muž ostavio. Neko vreme smo se muvali i na kraju ušli u vezu, veza nam je super uskoro bi ona trebala da pređe da živi kod mene.
Sama sam. Imam troje djece. Osjećam da je breme svijeta na mojim prsima. Teško je.