U vrtiću kad smo imali temu "Šta želim da budem kad porastem" nacrtala sam sebe pored velike torte. Od već prvog drugog razreda krenula sam da pravim neke jednostavne poslastice, bez pečenja uvek uz nadzor mame. Često sam i baki pomagala kad je pravila njen voćni kolač i to je bio prvi kolač koji sam sama pravila u rerni, sa 11 godina. Od tad sam krenula svako malo nešto da pravim, keks, kolače, pite, štrudle, čak i slatku pizzu. Kad je došlo vreme za upis srednje moj otac je hteo da upišem za kuvara. Ja to nisam htela ali sam stavila to kao prvu želju pa poslastičara drugu. Bila sam presrećna kad sam saznala da sam primljena za poslastičara. Imala sam najbolju razrednu. Sad imam 19 godina i čim budem dobila posao sa boljom platom krećem da izdvajam pare da započnem posao od kuće. Moja najveća želja je da provodim vreme kući, praveći torte i kolače, sama svoj gazda. Jedva čekam.
😈😈😈U sobi ja i supruga, na telefonima smo oboje. Ja čitam neki godišnji horoskop. Pita supruga šta radim ja joj kažem. Ona meni kaže aj pročitaj mi i meni horoskop. Ja čitam, i čitam...za svaki mesec, završavam...i shvatim da sam pročitao švalerkin horoskop...nadam se samo da ne naiđe na isti sajt pa da ne primeti...
Sve stvari za koje su me druge devojčice zezale u osnovnoj i srednjoj su mi sada kod mene lepe. Zezale su me za kovrdžavu kosu a baš mi je gusta i duga, stalno dobijam komplimente na račun frizure iako nikada nemam frizuru nego mi kosa tako izgleda. Govorile su mi da imam trepavice "kao krava" a sada sam srećna što imam prirodno duge i crne trepavice da mi maskara ni ne treba. Zezale su me zbog pjegica na obrazima a sada su mi moje pjegice baš simpatične. Kada gledam svoje stare slike bila sam baš slatka devojčica i zaključila sam da su bile ljubomorne na mene, uvek su me zezale devojčice dok dečaci nisu nikada već su bili okej prema meni. Voljela bih da sam bila svesna toga i da mi to nije stvaralo komplekse tada jer moje navodne "mane" nisu mane uopšte već lepe stvari.
Šta uradiše ovi slini programi za ulepšavanje, filteri i fotošopovi... Dopisivao se ja sa jednom curom na Instagramu nešto neobavezno, na slikama kao vajana, prelepa, pune usne, lep nos, krupne oči, uzak struk, ma tip top. Šetam ja gradom danas i ide mi u susret devojka. Vidim kako mi se približava gleda me u oči i smeška se, kad se približila zastala je ispred mene i pozdravlja me u fazonu "pa gde si ti" a ja se izgubio, nemam pojma ko je, reko "ćao, ali rekao bih da si me pomešala sa nekim, ja tebe ne poznajem". Kaže pa kako me ne poznaješ, dopisivali smo se i kaže ona tu svoje ime, ja ostao u šoku. Znači poptuno neka druga osoba je uživo od onih sa slika na Instagramu. Devojke, ne radite to molim vas. Budite ono što jeste, postavljajte slike sebe u pravom svetlu, manite se fotošopova do mere da ste neprepoznatljive kada vas neko vidi uživo. To što ste na društvenim mrežama lepe je jednako kao da ste bogate u monopolu. Impresivno, ali beskorisno.
Profesionalno se bavim šminkanjem. Izlazila sam sa cimerkom i ona me zamolila da ju našminkam za izlazak, što uopšte nije bio problem. Bio je tu i drugi i treći put, ali 'ajde, neću oko toga praviti problem. Onda je tražila da ju našminkam za neku svadbu, pa za neko krštenje, bez da je i jednom ponudila da mi plati. Meni to dosadilo, i kako nismo bile preterano bliske, odlučim da prekinem sa tim. Ona je kuvarica. Jedno popodne dođem kući sa dve pune kese namirnica, i pita me šta to spremam. Ja njoj kažem da ne spremam ja, nego ona. Tu se ona iznenadi i pita kako to mislim. Kažem joj da očekujem manje društvo na večeru i da sam mislila da nam ona kuva, kao protivuslugu što sam ju šminkala. Kaže na to sad već uvređeno, da je imala planove za uveče i da je kuvanje mnogo zahtevnije i vremenski i fizički nego moje šminkanje. Na to joj ja kažem možda, ali sam ja bar kupila svoje namirnice, a ne koristim njene kao što ona koristi moju šminku. Od tada ne razgovaramo. Iskreno, ne fali mi.
Kad sam mobilisan, otišao sam da se pozdravim sa snahom i bratancima. Mlađi bratanac me je puno voleo, ali tog dana nije hteo da priča sa mnom. (imao je sedam godina) Kad sam krenuo od njih, nije hteo da se pozdravi sa mnom, i rekao je da ne želi da odem. Krenuo sam od njih, i kad sam prošao nekih dvadesetak metara, samo sam čuo: "Striko čekaj." Dotrčao je prema meni, zagrlio me i rekao: "Molim te, vrati se iz vojske. Ja neću moći bez tebe." Grlio me je nekoliko minuta, a meni su se oči napunile suzama. Samo sam mu rekao: "Vratiću se, obećavam ti". Neću nikad taj dan zaboraviti, iako je prošlo dosta vremena.
Juče je vozač autobusa zaustavio autobus i izašao da skloni macu sa puta. Jedna velika legenda. Pozdrav za vozača 74ke.
Najjači su mi ovi što kad se omladina iz zezanja maskira za Noć veštica, odjednom postaju najveći vernici i pravoslavci koji po internetu ćirilicom pišu "NIJE NOĆ VEŠTICA, VEĆ SVETI LUKA" ili kad za Dan zaljubljenih omladina kupi partneru neku sitnicu, bude "NIJE DAN ZALJUBLJENIH NEGO SVETI TRIFUN, NISI AMERIKANAC, VEĆ SRBIN PRAVOSLAVAC", a svakodnevno psuju Boga, ne idu u crkvu, slavu slave samo da bi ždrali i opijali se, varaju i tuku žene, ne pričaju s braćom i 90% rodbine.
Sestra ne priča sa mnom jer njenom sinu nisam htio da poklonim svoj PS4. Da se razumemo, mali može da ga igra kada god dođe kod mene ali ne želim da ga poklonim. Ja i žena smo gejmeri i stalno nešto igramo zajedno kada se vratimo sa posla to nam je hobi i mi volimo tako. Sem toga taj PS4 sam platio 240 eura, zašto bih ga poklonio. Ona mi je rekla da sam nezreo i da ja i žena nismo normalni i da kupujemo stvari koje nisu za nas i da ne bi trebali jer mi nemamo djecu. Nisam ja njoj kriv što ne može sinu da priušti to što on želi, nisam ja dužan da ga izdržavam, mali ima oca pa neka mu on kupuje. A i ko je ona da mi govori šta da radim sa svojim novcem samo jer smo žena i ja odlučili da ne želimo djecu.
Momak mi je pao u očima kada je otišao na nekoliko meseci u inostranstvo i za sve pare koje je zaradio kupio AUTOMOBIL. Kuća mu je oronula, prokišnjava, nameštaj se raspada, preko godine radi za minimalac i jede krompir i pasulj jer drugo ne može ni da priušti, a on je umesto da sve to lepo sredi kupio skupoceni, novi, fensi automobil. Ne kažem, treba imati kola ali zar nije mogao lepo kupiti neka jeftinija kola? Ovo me je stvarno razočaralo. Iskreno mi dođe i da raskinem jer ne bih mogla ceo život da budem s nekim ko ima toliko veliki kompleks, pa mora kupovati skupa kola koja će mu stajati kao ukras jer sad nema ni za gorivo, a živeti u ćumezu. Uvek sam mrzela ljude koji kupuju fensi kola koja ne mogu sebi da priušte, a sad je on to uradio. Inače smo tri god zajedno. Baš sam se ohladila.