Nakon što sam rodila svoju djevojčicu pokušala sam je dojiti, ali je to u meni izazivalo nelagodu i bol. Nije mi to bilo "prirodno i predivno" već mukotrpno i bolno. Odlučila sam bebicu prebaciti na flašicu kako ne bi ovisila samo o meni i kako bi je i tata mogao nahraniti u sred noći kad plače. Svekrva me osuđuje i stalno komentariše "kakva sam to majka". Takva sam majka, moja beba, moja sisa i moja stvar.
Kada sam se rodila mama nije mogla da odluči kako da se zovem pa je odlučila da mi ime da po nekoj pokojnoj babi, prababi ili čukunbabi. Trebala sam da se zovem Ugrinka, Latinka, Zagorka ili Koviljka. Mama je rekla tati da se odluči za neko od tih imena. Tata, kada je otišao da prijavi rekao je Katarina, a mami je rekao da mu je to bilo slično kao Koviljka pa je zato pomešao.
Upoznao sam dečka na nekom rođendanu. Studira medicinu i ima par ispita do kraja, prosek mu je skoro 10, tri puta je prezentovao svoj studentski naučni rad, govori engleski, francuski i španski. Kaže da je svake godine studija išao mesec dana na studentske razmene, svake godine na medicinijadu, putovao je dosta tokom studija a takođe trenira i plivanje i takmiči se ameterski ponekad. Osim toga, zna da svira klavir i gitaru a bavi se i planinarenjem, jednom u par meseci ide na nekoliko dana sa planinarskim društvom po Srbiji i okolnim zemljama da planinari.. Bukvalno kada sam sve to saznao sam osetio blagu ljubomoru i pomislio samo ''Kako j*bote stižeš sve''. A pritom je normalan dečko, ima društvo, izlazi po gradu..
Bila sam kod ginekologa jer mi se iznenada pojavio neki osip po genitalijama. Pogledala me samo i odmah mi je rekla da imam herpes. Rekla sam joj da je to nemoguće jer nikada nisam imala seksualne odnose i djevica sam. Ona je prevrnula očima i rekla da zna o čemu priča, bila je jako drska. Zahtjevala sam da uradimo testove. I naravno nije bio herpes nego sam imala alergijsku reakciju na neki lijek koji sam skorije počela da pijem.
Bio je tulum kod mog susjeda koji je bio nešto stariji od mene. Pozvao me i ja se opila i zaspala na njegovu krevetu. Ujutro se probudim i vidim da on spava na podu. Taj je momak tako kulturan ispao jer me nije htio ptobuditi nego me ostavio da mirno spavam na njegovu krevetu a on na podu. Hvala Gabrijele!
Za 2020. godinu sam sebi postavio cilj da otputujem u Venecuelu kako bih u Srbiju doveo devojku u koju sam zaljubljen. Za avionske karte (povratna za mene i u jednom smeru za nju) biće mi potrebno oko 3.000 evra, ali pare ću zaraditi, uštedeti, ma iskopaću ih ako treba. Naučio sam španski dovoljno da komuniciram sa njom, ona će ovde naučiti srpski, imaćemo latino-balkansku decu, imaće ten kao ona, navijaće za Partizan i biće naši. Poželite mi sreću, drugari! ♥️
Da li bi se vi naljutili da vam momak ima puno drugarica, i da ih dovodi kući na spavanje? Pritom ceo dan da vas kulira jer mu je drugarica u gostima i kao nije pristojno gledati u telefon? Izbacuje me iz takta...
Sestra mi je rekla da ima dečka Hrvata. Rekao sam joj da mora da bira između mene i njega.
Pozdrav pakosnoj rodbini koja me je ismijavala dok sam obnavljao 2 godine na farmaciji, (studiranje se odužilo na 7, umjesto 5 godina). Sad ih samo želim pozdraviti sa platnom listom od 2500 eura i reći im hvala, da nije bilo njih ne bih imao od koga pobjeći i sada u Njemačkoj uživati.
Advokat sam i mislim da su svi ostali ispod mog nivoa, bezvrjedni miševi koji uzaludno troše vazduh. Nikad se ne bih udala za nekog ko nije na mom nivou. Osuđujte koliko hoćete ali samo mi koji smo prošli ovaj trnovit put i ušli u advokaturu znamo koliko je to težak put, put za poštovanje.