Jednom nedeljno ili u dve nedelje odem u restoran na ručak ili večeru. Najjače mi je kad me sestrin verenik pita odakle mi pare za to. A on više potroši nedeljno na cigarete nego ja u restoranu. Ali po njemu "cigarete su potreba a ručak u restoranu nije".
Najbolji drug me muva a ne sviđa mi se jer je nizak 165 cm i nema baš nešto lepe zube nego krive i mnogo je maljav po celim leđima ne vidi mu se skoro koža od dlaka i ima iks noge i kada dođe kod mene osećaju mu se noge jer je neuredan iako je sladak i relativno zgodan a i duhovit.. Ja sam prirodna plavuša kažu mnogo sam lepa i zgodna i zaista stalno me muvaju kao opsednuti ali on je postao jako naporan i oterala sam ga u pm pa mi posle bude žao jer on nikada nije bio nasilan samo dosadan.. Mnogo je dobra osoba ali mene je sramota da idem sa njim u grad jer želim pored sebe dečka sa kojim ću biti lep par na ulici..
Da odbijem žene koristim ove magične reči: Ne radim nigde i živim sa roditeljima.
Neverovatno je to kojom brzinom do tada vidno zainteresovana žena postaje hladna i pravi okret od 180 stepeni da pobegne od mene.
Istina je da imam posao i da ne živim sa svojima. Istina je i to da ne izgledam loše, lepo sam građen i nemam ružne crte lica pa zato neretko i privučem pažnju žena. Ali, nervira me to što im je drugo pitanje-prvo je kako se zovem- gde radim i da li živim sam? Nakon što čuju moj odgovor koji sam gore napisao, bukvalno pobegnu.
Pa, zar smo došli dotle da ako muškarac slučajno nema posao ili živi sa svojima automatski ne postoji za žene? A svi mi vrlo dobro znamo koliko je teško danas se osamostaliti ili naći neki pristojan posao vredan čoveka.
Ja sam čuo kako me žene kojima sam rekao da ne radim nigde iza leđa ogovaraju da ne žele sa mnom ništa jer ne radim nigde i samim tim sam neradnik i propalitet, a pričale su sa mnom 10 sekundi.
Moj budući muž živi u istoj zgradi kao i njegovi roditelji i sestra. Svatko u svojem stanu, samo je ista zgrada. Pokušavam ga nagovoriti da preselimo na drugu lokaciju, ne samo zbog njegovih, nego i zbog toga što je stan mali, a želimo djecu i nema dosta prostora. Ima mogućnost da uzme kredit, a ovaj stan može biti u najmu. A njegovi su dosta naporni jer dolaze bez najave i ostaju po pola dana...
Svekrva mi se toliko petlja u trudnoću da postaje neizdrživo. Naime ona je sa svojom kolegicom došla do zaključka da ne smijem imati odnose, da ne smijem puno hodati, da moram stalno ležati i čuvati trudnoću. Smiješno je što mi ništa od toga doktor nije rekao. Kada idem vaditi nalaze, naivno ispričam kad će biti gotovi ona bez mog znanja ode i pokupi nalaze kako bi ih ona prva vidjela. Sestra mi je rekla da je zovnem kako bih provjerila jesu li nalazi gotovi, zovnem je i žena mi govori kako sam već zvala i pitala da nema potrebe opet da zovem. Ustvari je ona zvala. Muž smatra da se ona samo brine, u suštini ne brine se nego gura nos tamo gdje joj nije mjesto. Sekund mi fali da je otjeram u tri...
Kada sam rekla da mi se zološki vrotovi gade, dobila sam osudu od jedne polu debilke, koja mi uz smeh kao da sam retardirano glupa osoba koja je po ko zna koji put rekla neku neopevanu glupost, kaže ,,ako ti hoćeš da vidiš lava, nećeš ići u afriku". More marš u pi*du materinu! Kad njoj već nisam mogla da kažem! Vidim lava koji jedva živ čoveče, pa bolje da sam u Afriku otišla nego da odem do bilo kog zološkog vrta. Nije dvoljno što ih gazimo, istrebljujemo, testiramo proizvode na njim (cigare koje su testirane na psima), već moramo da ih zatvaramo. Ljudi su definitivno NAJGORA božija tvorevina.
Moja svekrva traži da čuva našu malu decu u Srbiji a da ja idem s mužem raditi u inostranstvo.
Ne želim ostaviti svoju decu da ne poznaju oca i majku !
Shvatite me kako želite ali stava sam da muškarac/momak koji radi i zarađuje jako solidnu platu i u vezi je sa djevojkom koja je student, treba da ima obzira i ne čeka da se ona hvata za novčanik. Drugačije je da i ona radi, ali od studenta očekivati da ti plaća ručak ili piće je jadno. Nije mi lijepo da djevojka ganja konobara, to je muški dio posla. A ona zauzvrat, može da kupi slatkiš, čokoladu, neki znak zahvalnosti. Smatram da se i momci i djevojke trebaju voditi ovim.
Svesna sam toga da je moj najbolji prijatelj zaljubljen u mene, a mislim da se i on meni dopada. Međutim, namerno izlazim sa drugim momcima i držim njega u friendzonu jer mi to daje neviđen osećaj nadmoći nad njim. Obožavam da gledam njegov utučeni izraz lica kad mu kažem da smo samo prijatelji.
Ja sam u društvu ona kojoj niko ne prilazi i za koju se niko ne interesuje. Baš se osećam jadno kad se vratim iz izlaska i shvatim da se uvek neko obrati mojim drugaricama, a da sam ja pored njih potpuno nevidljiva.
Nisam neka lepotica, prosek, trudim se da budem opuštena i nasmejana, da lepo izgledam, ali izgleda da u meni postoji nešto što odbija muškarce. I ne, nisam ljubomorna na njih, nego samo konstatujem kako se osećam bezvredno jer za mene niko ne pokazuje interesovanje, a ja nemam dovoljno samopouzdanja da nekome prva priđem. U stvari, samopouzdanja nemam uopšte i ne znam kako da pomognem sebi.