Poznavala sam jednog dečka koji mi je oduvek bio ružan, neprivlačan, nije bio zgodan, uopšte nije bio moj tip itd... Krenuli smo da se družimo i što sam ga duže poznavala nekako je postajao lepši, privlačniji. Odjednom sam počela da osećam nešto prema njemu. To je dokaz da je bitna unutrašnjost jer kad upoznaš osobu, ma bio najružniji na svetu vama će biti najlepši!
Muž i ja tražimo dadilju koja bi nam čuvala djecu preko ljeta jer ih nemamo kome ostaviti kad smo na poslu. Javilo se nekoliko žena iz agencije, a muž je obavio nekoliko razgovora. Inzistirao je da zaposlimo jednu mladu curu i naravno, ja sam ju morala potražiti na fejsu. Znači cura je bomba, prezgodna, ima dobro tijelo. Naravno odbila sam da ju zaposlimo i uzela sam jednu ženu od 60 godina. Sad se on ljuti na mene. Vidim da sam se udala za ženskara.
U gimnaziji je moja razredna 'gurala' decu čiji su roditelji bili 'neko i nešto'. Čak im je ispravljala ocene iz drugih predmeta i računala prosek da bi bili odlični. Moja majka je bila samohrana, nezaposlena a brat problematičan. Da ne pominjem opštu lošu porodičnu situaciju. Morala sam da radim uporedo sa školom. Tako da, imala sam dvojku iz njenog predmeta i iz vladanja, koje se računalo u prosek. Ona nije htela da ja imam vrlo dobar uspeh i smanjivala mi je ocene gde god je mogla. Uvek bi mi falila jedna ili dve ocene za vrlo dobar. Prošle godine sam završila medicinsku školu u Nemačkoj i radim kao sestra u diagnostici. Uspela sam da, na stranom jeziku, koji sam sama učila, bez časova, završim školu i imam mogućnosti za dalje školovanje i veći uspeh, pa čak i fakultet. Svaku ću priliku koristiti za dalje školovanje i napredovanje. Molim sve pedagoge da svu decu gledaju jednako i da im ne ruše samopouzdanje u tim nežnim godinama. To ostavlja posledice za ceo život.
Žena mi svakog dana kad dođem s posla pere noge u lavoru.
Imam HIV! Nisam nikada bio promiskuitetan. Spašavao sam čovjeku život na autocesti i, ni sam ne znam kroz koju poru ili ranu, dobio od njega. Nije mi ni najmanje žao i sve bih opet ponovio. Da sam znao da je pozitivan, vjerojatno bih više pazio. Ali, objasniti ljudima da imam HIV, a nije zbog lude noći bez kondoma, to je već druga priča. Tek im objasniti da nemam AIDS, uff..
Svima smanjili plate u ovoj krizi, a nama direktor povećao za 100e. Da nam se nađe, teška su vremena, videće ako bude mogao da nam zadrži toliko za stalno, ako ne, biće bar 50e.... Mala firma, nas 5toro radimo sa njim, znamo koliko zarađuje, često smo mi u većem plusu nego on, pogotovo sada gde je posao stajao 2 meseca. Juče sam pustala neke naloge i vidim da je u minusu. Jutros mu je crkao motor na njegovom starom fordu, ne isplati se popraviti. Upravo smo se dogovorili da svako od nas da po 160e-200e od tih bonusa da mu kupimo auto koji prodaje komšija sa kojim se dogovara celo jutro da mu da na rate pošto nema para. Sa komšijom je sve dogovoreno od strane nas, sutra idemo da mu damo pare, jedva čekamo sledeći mesec kada mu odnese ratu da čuje da je već plaćeno.
Mrzim brata iz dna duše. Bolestan je i poremećen. On je promašaj i nije mi žao da to kažem. Mrzim ga zbog toga što majka godinama plače zbog njega, a ja sve to gledam i ako nešto hoću da preduzmem ona mi govori pusti ga, gledaj na sebe. Platila mu je fakultet koji nikad nije završio, plaćala mu stanarine u Beogradu, sva ušteđevina je išla na njega. On je za to vreme koristio antidepresive, drogu, po 2 paklice cigareta dnevno. Nije joj se javljao danima na telefon. Sve pare je izvukao od nje, dok smo nas 2 živele kao slepice. Tata je pre smrti ostavio ušteđevinu koju je teškim radom zaradio. Dok je on bio živ, ovaj psihički bolesnik nije smeo ovako da se ponaša. Uništava nas svaki dan. Juče je došao i majci tražio hiljadu dinara. Ona je u novčaniku imala 2 i rekla da joj je to poslednje. Uzao je i otišao u grad i kupio cigare i alkohol. Sve veći gnev osećam prema njemu jer je bezosećajna kretenčina. Želja mi je da završi na psihijatriji, gde mu je mesto.
Moji roditelji su prošli pakao sa starijom sestrom. U pubertetu je poludela, bežala sa časova, napijala se, pušila, odgovarala profesorima. Pala je godinu, pa su joj da bi je ohrabrili roditelji uplatili vozački i dali na korišćenje auto. Slupala ga je mesec dana nakon dobijanja dozvole. Pa su je upisali na neki privatan neakreditovan fakultet jer ništa drugo nije mogla. Odustala je nakon prve godine. Upoznala dečka zatrudnela, ispario je pre nego što se porodila. Dete je uvalila mojima. Ja sam kao dobar đak upisala fakultet, završila u roku i odmah se odselila. Naravno sama sam ga finansirala. Bila sam ljuta na njih, jer nisu bili fer, ali kad vidim moju mlađu sestru divnu, pametnu, talentovanu. Kad vidim da nisu prstom makli za nju, a sada je najbolja u Srbiji, i sve to zahvaljujući sebi osećam samo duboki prezir prema njima.
Iako mi je na početku veze smetalo, sada mi se veoma dopada što je staromodan, što je stara škola, što nema društvene mreže, što mu nije bitno kako je ispao na slici jer je važno da sam ja ispala lepa, što je džentlmen, što je ozbiljan muškarac, a u duši dete, što je pomalo ljubomoran ali nikad to ne pokazuje, a vidi mu se u okicama, sviđa mi se što mi nikad nije ograničavao ništa, što je uvek tu za mene, što trenira, što je ogroman i prezgodan, što pazi na ishranu, pazi na mene, što mi pomaže da se uhvatim u koštac sa svojim problemima, sviđa mi se i što je ozbiljan, što se ne smeje na svaku glupost, što svaki minut svoga dana fantastično iskoristi. Otkrio mi je šta prava ljubav, a možda i važnije šta poverenje i sigurnost koju mi pruža znače. Volim ga na toliko mnogo nivoa, da se to sa rečju volim ili ljubav ne može potpuno tačno opisati. Volim te Milane!
Nakon par nedelja zabavljanja rekao sam devojci da ne možemo da izađemo u grad jer nemam para, čisto da vidim reakciju.
Rekla je "nema veze, ni meni se nešto ne ide".
Posle pola sata, došla je taksijem do mene kući, donela picu, pivo koje volim, kokice, sladoled i koktu i rekla "ranije sam i onako izlazila u grad samo da bih tebe srela".
Izgleda da ću da se ženim skorije...