3 dana pred svadbu desio se lom. Zaručnica prekida sa mnom, jer je krivo razumijela poruke, pošto joj je eng lošiji i bila je još pod stresom. Doduše dop sam se sa tam nekom ženskom koju niti ne poznajem, a niti ima šanse ikakve da ju upoznam. Međutim kontekst razgovora se svodio kako joj je u biti prevruće, a moj odgovor je bio na to "You should take your cloth of and wear something leisurely." U prijevodu da skine odjeću i obuće nešto lagano. Evo ona plače doma, a ja plačem dok čekam vlak natrag za Zagreb. Ljudi moji, nikada je ne bih prevario, nikada mi to nije palo na pamet. Jer ona mi je sve u životu i ona mi je sve što mi treba i jedino nju želim pored sebe. Bacila je prsten pitaj Boga di i otišla doma. Meni se iskreno ne vraća za Zagreb i želim ostati ovdje gdje jesam. I želim se vratiti iz Njemačke, jer nema tih para ni tog života koji bi mjenjao za nju. Norra, nemoj da odem. Preklinjem te. Sve si mi na svijetu. :(
Moja najbolja drugarica i ja živimo stan pored stana.Danas sam saznala da smo mi sestre...Da...Moj tata je spavao sa njenom mamom....
Smatram da je odlučiti o svojoj životnoj profesiji sa 14/15 godina jako teško. Menjala sam odluke o srednjoj stalno na kraju sam izabrala za programera iako me to nije interesovalo, slušajući svoje roditelje da to donosi velike zarade i zbog svog uspeha i velikog broja bodova(95.75) imala sam tu mogućnost. Evo sad ima manje od mesec dana i smer mi se nikako ne dopada, uopšte nije za mene. Ne ide to meni loše već jednostavno ne sviđa mi se ta struka. Rekla sam tim rečima juče mojim roditeljima i da želim da se prebacim u gimnaziju (društveno-jezički smer) i umesto nekog vida podrške dobila sam samo predivne komplimente da sam nesposobna itd... Ja samo želim da idem za ono u čemu sam dobra :)
Svaki put kad otputujem negdje, vratim se sa novim životnim odlukama.
Sinoc oko pola 12 mama mi lupa na vrata sobe. Reko šta je bilo, nešto se dogodilo. Kaže ona meni ma pi*ka ti materina ima da odmah odblokiraš na fejsu tetku i kumu....
Moj brat je bio u vezi sa jednom predobrom devojkom, 5 godina su bili zajedno. Pre toga su više od 8 godina bili najbolji drug i drugarica, nisu se razdvajali, bukvalno. Ona je u nasoj kući bila kao treće dete. A onda je jednog dana nastao haos, prevario je, kleo se da nije, ali niko mu nije verovao i oni više nisu bili zajedno. Brat nikome ništa nije objasnjavao, bila je to zabranjena tema u kući i društvu. On se promenio, imao devojaka posle nje, ali nije to bilo ni blizu nje.
Juče,4 godine posle njihovog raskida, ja ulazim u njegovu sobu da bih nešto uzela, on sedi na krevetu, gleda u jednu tačku, a u sobi sve izlomljeno. Kompjuter razbijen na podu, stočić polomljen, vrata od plakara izvaljena, ma sve. Zanemela sam u sekundi, šokirana, gledam šta je njemu, on ne reaguje.Molim ga da mi objasni šta se dešava, a on mi tihim glasom, od kojeg sam se uplašila, kaže:"Ona se verila, pre par dana. A ja je nisam prevario. I niko mi nije verovao. Eto.'' Plačem kao kiša, jer mu ni ja nisam verovala. A život mu je uništen.Eto.
Još u studentskim danima sam imao dugu vezu prepunu svađa i raskida zbog bolesne ljubomore sa njene strane. Završi se to, nakon toga dugogodišnja devojka i verenica me ostavi jer nije mogla da se odvoji od mame i tate. Oporavim se, nađem devojku, ispostavi se da je nimfomanka sa poremećajem ličnosti. Oporavim se i od toga, smuvam se sa devojkom za koju kasnije saznam da je u još jednoj paralelnoj vezi. I kad me neko pita sto se ne ženim, šta čekam, dođe mi da mu opalim šamarčinu.
U zadnjoj godini srednje škole, u automobilskoj nesreći su mi poginuli roditelji i mlađa sestra. Nevjerojatno je kako se život može preokrenuti u jednom danu. Imaš sve, a potom nemaš ništa. Odustao sam od svega što mi je do tada donosilo sreću, ni do čega mi više nije bilo stalo, izgubio sam vjeru u Boga, u druge ljude, u sebe. Ništa nije imalo smisla. Pustio sam život nek me nosi gdje hoće i tri godine živio s rođacima, radio kao konobar i mrzio cijeli svijet. Odnosi s drugim ljudima su se sveli samo na korist i na materijalno. Možda bi tako bilo i sada, ali mi je prošle godine sudbina poslala nju. Život je počeo ponovno dobivati smisao, nije više sve bilo tako crno. Sada, u 22-oj godini, upisao sam prvu godinu faksa, iznajmio stan u drugom gradu i napokon vidim maleno svjetlo koje obasjava ovu tamu koja me guši godinama. Nevjerojatno je kako nam samo jedna osoba može promijeniti cijeli pogled na život, kako jedna riječ iz usta osobe koju volimo može sve popraviti. Hvala ti.
Samo moj brat može da kupi 4 iste četkice za zube čitavoj porodici.