Otac mi je strastveni ribolovac, ali nema novca za noviji pribor, te lovi ribu na neke stare izlomljene štapove, upravo sam mu kupio set od 5 vrhunskih štapova. On je moj uzor.
Nije mi jasno kako neki muškarci mogu da budu intimni sa debelim ženama/devojkama?! Ja kad bih imao sex sa debelom devojkom osećao bi se kao da *ebem nilskog konja!
Krenuli smo kao prijatelji. Zna sve o meni. On je savršen-osobnost, izgled, sve, a ja sam ruzna, debela,niskog samopouzdanja i puna rana. Zaljubili smo se, prije pola godine me pitao za vezu, a ja sam odbila jer nisam spremna, smatram da ga ne zaslužujem. Nastavili smo se družiti, ponekad prosecemo, zezamo se, pogledamo tekmu... Neki dan smo se slučajno sreli i samo je stao i gledao me dok sam mu prepričavala nešto. Prekinuo me u pola i rekao: "Jako si lijepa, ne mogu te sad slušati."
Shvatila sam da sam glupa jer sam odbila ljubav. Poslije sam ga nazvala i rekla da ga čekam ispred njegove zgrade, na što je on odgovorio: "Ženo, ja sam čekao tebe."
Dok sam se zabavljala sa momkom (sadašnjim mužem), upoznala sam njegove drugove i drugarice i vrlo brzo shvatila zašto ih on toliko voli. Za kratko vreme su mi postali toliko dragi, izlazili smo uvek svi zajedno, ma u pogledu im nisam videla ništa loše. Kad mi je otac preminuo, njih 3 su odmah došle kod mene da mi pomognu i budu uz mene, a malo kasnije i svi ostali. Imala sam ja dosta i svog društva ali su oni za 2 godine došli u rang sa ljudima sa kojima se družim ceo život. Kada sam pravila devojačko veče, sve su mi bile tu, a momci kod muža na momačkoj... Ne mogu vam opisati koliko mi je drago što ih imam.
Dok sam studirala (medicina) jedna doktorica mi je bila mentor za neka istraživanja pa smo se zbližile. Tada mi je rekla da će muškarac automehaničar teško da traje s mladom ambicioznom doktoricom. Tad sam joj zamjerila jer i pomislila da nema pojma o ljubavi. Udala sam se za svog mehaničara i lijepo smo živjeli. Onda sam došla toga šta mi je ona rekla. Moj posao, specijalizacijacija, kongresi.. voljela sam ga i dalje, ali na svim domjencima predstaviti mog muža s onakvim rukama bio je apsurd. Inače je pametan čovjek, voli sport, poznaje politiku i donekle načitan ali nekako sam se počela malo i stidjeti pa sam izbjegavala i ići na takva mjesta. On nije tamo bio sretan sa mnom, a ja nisam bila sretna da budem doktorica u lokalnoj ambulanti.
Rastasmo se bez ispaljenog metka.
Ostaviću ga ako me ne zaprosi do Nove godine. Četiri ipo godine smo zajedno, on blizu 40tih a ja napunila 30. Godinu dana mi govori biće uskoro, al od toga ništa. Danas sam shvatila da me laže i da od toga ništa biti neće.
Imam prijateljicu koja se bogato udala i njezina djeca od malih nogu nose dizajnersku robu. Kad sam joj poklonila dječju haljinu koju sam platila 300 kn rekla je pred svima da ne želi takve jeftine krpe. Nikad se nisam osjećala tako poniženo. Mislim da znam koga trebam izbaciti iz života.
Ganjao sam stipendiju i iz socijalnog mi je trebala potvrda da nisam nikad pravio probleme. Radnica me onako pristojno upitala zašto mi treba, kakva je situacija. Počeo sam joj pričat o ocu alkoholičaru, propalom krimosu, i majci koja je poludila s njim, i kako krpim kraj s krajem. Vidjela je na meni da sam nikakav i tužan. Prestala je sve da radi i počela da me sluša, za tih pola sata sam prvi put vidio kako izgleda kad je nekome stalo. Isplakao sam se ko beba i ona sa mnom zajedno, grlila me čvrsto plačući. Nikad ništa ljepše nisam u životu doživio, sav teret sa mene je pao. Navraćao sam, kupovo joj cvijet ili čokoladu kad sam stigao. Evo pred kraj sam s faksom ali teta Slavice nema više. A volio bih samo još jednom da je zagrlim kao tada, iskreno najumiljatije, fali mnogo vaš osmijeh i zagrljaj! <3
Vlasnik sam par firmi u Beogradu. Ustanem rano, odvedem decu u vrtić i školu, u 8 na trening, radim od 10 do 17h, odvedem decu svakog dana na neke aktivnosti, vratim ih kući, pa onda odem na posao ili radim od kuće. Preko vikenda spremim hranu koju zamrznem, da mogu svakog dana u nedelji da imam da jedem normalnu hranu koju nosim sa sobom na posao. A onda gojazna drugarica priča da ima problem sa zdravljem i da zato ne može da smrša, a u pola 1 noću jede pečenje, preko nedelje jede iz pekare, a u slobodno vreme je pogledala toliko serija da je naučila da govori turski jezik na naprednom nivou. Posle me pitaju zašto ne zapošljavam gojazne osobe? Zato što su u stanju da bez problema sebe gledaju kao gomilu želatina, da pogledaju svoje masno lice u ogledalu ujutru i da imaju hrabrosti da se žale na druge faktore svoje gojaznosti. E zato, jer tako rade i na poslu.
Moji roditelji su striktno protiv pirsinga, farbanja, tetovaža i svega što nije ‘uobičajeno’. Pošto sam kao i svaki srednjoškolac želela da eksperimentišem, rekli su mi da, ako se ikad odlučim na nešto od ta tri, mogu odmah spakovati stvari i napustiti “NJIHOV” stan. I naravno važilo je ono “dok si pod mojim krovom, ne možeš da radiš šta želiš”. Tako sam ja za 16. rodjendan otišla sa drugaricom i probušila nos (septum), naravno bez njihovog znanja. Sa obzirom da se taj pirsig lako može sakriti, ja sam to krila od njih svakog dana, dok nisam krenula na fakultet, znači oko 3 godine. Spremala sam se da se preselim u drugi grad zbog faksa i odlučila da im priznam. Rekla sam im sve, a oni su, kao što sam i očekivala počeli da histerišu, viču i rekli “marš iz našeg stana”. Tad sam ga napustila i više se nisam nikad vratila. Niti sa njima imam ikakav kontakt. Čim je neko u stanju da svoje sopstveno dete izbaci iz stana zbog takvih stvari, onda definitvno ne zaslužuju ništa više od njega.