Za mene Božić počinje kada, Coca-Cola izbaci svoju Božićnu reklamu na Tv.
Ozbiljno planiram da odem do autoškole u kojoj je devojka položila ispit i da nađem odgovorne za njeno dobijanje dozvole. Ona ne da nije smela da položi ispit nego su je trebali uputiti na neke dodatne psihotestove. Za 10 dana koliko vežbamo, 5 puta sam gledao smrti u oči, razbila mi je far i štop svetlo. Kunem vam se da bi majmun osrednje inteligencije bolje vozio. Inače je skroz normalna, ali kad sedne za volan desetkuje joj se iq.
Kad sam saznao da me djevojka prevarila bio sam u šoku, nisam znao šta bi. Onda mi je na pamet sinula briljantna ideja - odlučio sam se ponašati kao da je sve normalno i kad je došla prespavati kod mene odbio sam voditi ljubav s njom jer mi se zgadila, ali rekao sam da me boli glava. Zatim sam čekao dok ona ne zaspi čvrstim snom i posrao joj se na glavu! Nije mi žao posteljine, izraz njenog lica kad je shvatila što se događa je bio neprocjenjiv! I dan danas čuvam tu sliku i držim je u strahu da ću je objaviti, iako sam je već podjelio anonimno na stranim forumima. Eto, tako ja kažnjavam prevaru.
Sretna sam jer imam divne prijateljice! Nas je nekoliko u društvu, nikada nijedna nije manje vrijedna, nitko se ne izdvaja, svi se jednako poštuju. Nema prekidanja dok jedna govori, druženje se ne svodi na ogovaranje drugih niti stalna kukanja o momcima. Ove koje su zauzete pričaju o dečku kada imaju neki problem, a ne o tome šta on jede, šta govori i kakve poruke šalje. Sve one su pristojne, marljive, odlične studentice i na putu da postanu prave istinske dame, umjerene i otmjene u svemu, a opet spremne za bilo koji oblik druženja i zabave. Jednostavno razgovaramo o nama, izlazimo gdje nam padne na pamet i volimo se. I tako već preko 10 godina!
Porodica mog ćaleta ima takav genetski sklop da ma koliko mnogo da jedu svi su mršavi. Ja sam mislio da vučem te gene i odjednom se ugojim neverovatnih deset kila za dva meseca. Prvo sam mislio da sam bolestan, ali su sve analize u redu, a onda sam shvatio da jesam bolestan ali u glavu kada sam jedne večeri pojeo celu tortu, tri čipsa od po 100 grama i pola činije eurokrema. Nikakva genetika ne može protiv toga kada neko jede kao tri svinje zajedno.
Evo ide deseta godina da nemam TV u kući. Kada sam upoznao svoju suprugu prije pet godina, rekla je da ni ona ne gleda tv i da ga u svojoj kući ne želi imati. Danas naš trogodišnji sin pogleda par puta tjedno crtiće na laptopu i to one koji su sadržajno kvalitetni i po mogućnosti na ruskom ili engleskom jeziku. Mi uvečer pogledamo neki film, al isključivo neameričke produkcije. Svi živi nam guraju prijamnike, pitaju jel mi nemamo novaca za tv, jel se mi dosađujemo kad nemamo što gledati itd., čak smo i jedan tv bacili pod izgovorom da je mali pokidao. Stvarno kvalitetno provodimo vrijeme, čitajući, šetnjama u prirodi, igrama itd. i opet nam nedostaje vremena. Ljudi riješite se parazita, vrlo je lako, samo dum kroz prozor i vidjet ćete da je život ljepši.
Suprug i ja smo se super slagali i voleli dok nismo dobili dete. Onda je sve krenulo nizbrdo. Njemu se podrazumevalo da ja treba i danju i noću da brinem o detetu, on ne može duže od pola sata dnevno da provede vremena sa njom jer je umoran od posla. Noću ne može da ustaje da je uspava ili donese mleko, jer mora da bude odmoran za posao, čak je i prešao u drugu sobu da spava, ali zato noću može da igra igrice jer ga to relaksira od posla. Pritom radi kancelarijski posao od 9 do 17h i ne radi vikendom. Sada kad je dete veće on želi više vremena da provodi sa nama i priča o drugom detetu. A ja planiram da se razvedem. Ne volim ga više i nikad mi se ljubav prema njemu ne može vratiti. Zgadio mi se.
Kada sam bio u osnovnoj školi moji su me terali da učim, da bih upisao gimnaziju koja je dobra, a potom fakultet da bih imao dobar posao i lep život. Moj drug iz osnovne je upisao srednju elektrotehničku i moji su ga tada koristili za poređenje ''Eto, da nisi učio završio bi kao on.. On će ceo život da skapava, ti ćeš da uživaš'' jer je ta srednja važila za lošu. Ja upisao faks, ekonomiju, i sada godinu dana nakon diplome našao ''stabilan'' posao u većoj firmi, plata 42.000. Pre dve nedelje sretnem tog druga, a nismo se čuli od II srednje, u Audi A4 novom švedske tablice. Pitam ga šta ima, kako je itd. Kaže da je odmah nakon srednje otišao u Švedsku, preko nekog dedinog rođaka, da radi kod njih u održavanju nekih elektrana. Radi 7h dnevno 4x nedeljno, i jednom mesečno ima noćnu smenu od 12h. Vidi se na njemu da uživa u životu. Kaže došao na par dana da obiđe svoje pa ide dalje da obiđe Dubrovnik sa devojkom. E pa je*ite se i roditelji, i gimnazija i fakultet. Nisam zavidan, mene mi žao.
Shvatila sam da u životu nema garancije, apsolutno nikakve. Diploma ne znači posao, posao ne znači ispunjenost, ljubav ne znači brak, brak ne znači ljubav, veza ne znači sreća, samoća ne znači usamljenost, djeca ne znače sreću i smisao, porodica ne znači zajedništvo...
Sve je ruski rulet.