Sinoć je muž uzeo gitaru i počeo svirati, ja pjevala i bili smo sretni kao da nam je 18, a prešli smo 50 oboje. Sreću zaista čine male stvari. 💗
Tata mi je umro pre 19 godina, bila sam jako mala. Da nema fotografija ne bih znala kako izgleda. Noćas sam prvi put u životu sanjala njega. U snu se cela porodica okupila i tu je bio i on. Navodno, svi su znali da je on živ ali su mene lagali da je umro jer nije mogao da ostane da živi ovde. Kroz ceo san ja sam njega odbacivala, vikala na njega i plakala jer sam se osećala iznevereno. Na kraju sna smo se ipak zagrlili, oboje smo plakali i on mi se izvinjavao što nije bio tu za mene. Tad sam mu prvi put čula i glas. Probudila sam se uplakana, a plačem i dalje. Iako ne znam da li je to stvarno njegov glas i da li bi stvarno tako izgledao, bar sam na kratko videla kako bi bilo da je tu... a bilo bi lepo... Nedostaješ mi tajo... :(
Zatrudnela sam sa 20 godina sa dečkom sa kojim sam tada bila u vezi. Koristili smo zaštitu, ali se omaklo. Tad sam studirala i deca/porodični život mi nisu bili ni na kraju pameti, niti sam sa tim dečkom bila u nekoj preozbiljnoj vezi pa sam abortirala odmah sledeće nedelje i prestala da se stresiram oko toga. I dan danas mislim da je to bila prava odluka i ne osećam nikakvu tugu niti grižu savest. Završila sam fakultet, posvetila se karijeri, sa 30 sam se udala za čoveka sa kojim sam i dan danas i sa kojim imam decu. Da sam odlučila da rodim tada, život bi mi postao katastrofa, niti bi bilo lepo meni, niti bi to dete imalo normalnu porodicu. Nisam došla ovde da se “ponosim” time, već želim da kažem svim ženama — birajte ono što je najbolje za vas i ne dozvolite da iko drugi odlučuje umesto vas samih. Pustite šta vam okolina priča, nit oni nose to potencijalno dete, nit će ga oni roditi, nit su oni ti koji se o njemu moraju brinuti do kraja života, tako da je njihovo mišljenje nebitno.
Učiteljica sam a ne podnosim djecu. Moj muž je veterinar a mrzi životinje. Da smo se tražili, ne bismo se bolje pronašli.
Nacionaliste smatram manje inteligentnim, ljudima koji sem nacionalne pripadnosti nemaju šta drugo ponuditi. Budi vredan, dobar, čestit i ti si onda Čovek, osoba vredna svakog poštovanja. Sve drugo je bacanje prašine u oči.
Ne mogu da se družim sa ljudima koji imaju decu.
Smatram da je društveni život za ljude koji imaju decu gotov.
Ostavio sam je prije 10 godina, jer nisam imao hrabrosti boriti se za tu vezu, biti joj podrška u dobru i zlu. Borila se sa rakom, bila je ćelava, nosila je perike. Bilo me je sram nje i kako izgleda, u biti bilo me je sram samog sebe, bježao sam od sebe, ona je bila savršena. Kada me je uhvatila u prevari, sve svoje probleme sam svalio na nju, da je ona ta koja je kriva za sve, a krivac sam bio jedini ja. Planirali smo da uzmemo kućicu za letovanje na moru, planirali život, ja sam to sve zasrao. Zamijenio sam je sa drugom koju ne volim. Sorry, sve sam ti lagao. Čuo sam od poznanika, nakon našeg prekida nikada nije imala nikoga, nikad se nije udavala, sama je. Ostvarila je sve što je zacrtala, ali nema mene, za mnom najviše žali. Uništio sam joj život. Čuo sam da je kupila onu kućicu na moru. Planiram da je posjetim tamo, možda još mogu sve ispraviti, a možda bolje da sve pustim koji sam gad htio sam voditi je da zajedno živimo tamo. Možda i bolje, osuđen sam na propast.
Kao posebnu đubrad od ljudi bih izdvojila one koji u autobusu spuste sjedalo da spavaju, i nije ih briga što leže na tebi. I onda se naljute kad im kažeš "Oprostite, možete li podignuti sjedalo usko mi je?" Još se ja moram ispričavati bezobzirnim kretenima koji se onda i naljute na mene.
Konačno nakon 3 godine samoće našla sam onog pravog. Mislim da je vrijedilo čekati. Želim vam svima sreću koju trenutno osjećam.