Devojka i ja smo skupa preko 3 godine ona je završila elektroniku ali godina je radila poslove ne vezano uz struku tako da je nikad nisam vidio u tom okruženju. Nedavno je počela radit u jednoj IT firmi i zovu je jedan dan nešto vezano uz posao i ona priča na engleskom, kad sam čuo kako brata materijom i sve objašnjava do najsitnijim detalja kao da je to ništa još jednom sam se zaljubio u nju.
Ja sam u fazonu sve može i sve ćemo da se dogovorimo, samo lagano, nemoj da me forsiraš i ubrzavaš.
Kratko smo u braku, a muž je skoro dobio novi, bolje plaćen posao. Na drugoj strani, ja sam takođe zaposlena sa platom koja je i sada veća od njegove. Nikome ne govorimo o svojim finansijama, muževljev posao je sam po sebi malo zvučan i ljudi pretpostavljaju da on sada ima veliku platu, međutim, ne znaju ništa o mojoj. U našoj bliskoj okolini, a posebno njegova porodica, pokreću se komentari na temu kako on sad zarađuje puno, kako sam se ja dobro udala, kao da nismo i pre toga bili zajedno, nezavisno od novca koji imamo. Ja sam odlučila malo da se našalim pa prokomentarišem kako sam smanjila svoje radne sate i obim posla, kako pre 10 jutru ne ustajem, kako imam mužića koji zarađuje, a ja ne moram da radim, samo da trošim, kako kosu odsad ne perem sama, samo kod frizera i tako dalje. Naravno, ništa od toga nije istina, ali je lepo videti kako ljudi vole da se trpaju gde im nije mesto i kako ih zapravo baš boli kad im pokažete da radite ono što bi oni želeli, a ne mogu.
Brat je često bio strog prema meni. Kontrolisao me je, mnoge stvari mi je branio, ali me je i od svih ljudi štitio i niko nije smeo da me dira od njega. Nije mi branio da imam momka, ali ne bih smela da radim mnoge stvari koje su radile neke devojke (da pijem, da se provokativno oblačim i još neke stvari). Kad se odselio iz kuće, i dalje je ostao veliki autoritet. A onda sam upoznala momka koji je 10. godina stariji. Momka sa sela, i iako su njegovi i on solidno živeli moji roditelji nisu podržali tu vezu. Najviše sam se plašila bratove reakcije, ali smo se svi šokirali kad je on podržao tu vezu. Kad sam završila fakultet, verila sam se (u međuvremenu su svi prihvatili tu vezu), a onda se i udala. Na venčanju sam mu se zahvalila jer me je podržao. Zagrlio me je i rekao: " Ljepotice moja, on je mnogo dobar čovek. I dobar je prema tebi, a to mi je najvažnije. Znam da sam nekad strog, ali to je za tvoje dobro. Ako ne budeš srećna, kod mene uvek možeš da se vratiš, meni je tvoja sreća najvažnija."
Tužan sam nešto, a ne znam ni sam zašto. Možda zbog vremena, hladno je i ludački duva vetar. Možda jer mi grejanje nije idealno u stanu, možda jer mi je mačka napolju i brinem da će ponovo da se razboli, možda jer me mrzi da radim a u robovlasničkom sam sistemu u kojem se očekuje da budem produktivan 8h dnevno svakog jebenog dana u godini.
Možda jer nemam muda da kupim auto, možda jer jedva pamtim kada sam se poslednji put poljubio sa devojkom, a kamoli imao seks. Možda jer živimo u propaloj državi u kojoj ne znamo šta bukvalno sutra može da nas snađe. Možda jer su nam zagađeni voda i vazduh, a možda jer je i dalje jebena pandemija korone, i ne vidi se da će ikada proći.
Možda jer mi se bliži 31. rođendan, starim, vreme i život mi prolaze, a ne uživam u njemu ni na koji način. Možda zato što pušim kao idiot, narušavam svoje zdravlje a koliko god pokušavao ne mogu nikako da prestanem.
Ne znam zašto sam tužan.
Varao sam suprugu sa kojom imam troje male djece. Kada je saznala za to pokušala je proći preko prevare. Oboljela je psihički izgubila 20kg imala je oko 44kg možda manje, ja se ni nakon toga nisam smirio. Izgledala je loše. Nije imala ni podršku obitelji. Izbacila me na Badnjak iz kuće. Uzeo sam joj novac koji je imala. Oporavila se nakon duljeg perioda krenula je dalje. Upoznala je drugoga prihvatio je djecu. Pokrenula je sudski postupak dobila je spor protiv mene preselila sa djecom u inozemstvo. Kada su došli nakon jednog dužeg perioda sa djecom (nakon situacije sa koronom). Sreo sam ih u gradu izgledala je predivno djeca potrčala prema tome čovjeku u zagrljaj naprosto ga obožavaju. Kada ih pitam nešto o novome partneru od bivše pričaju o njemu sa toliko veselja kroz smijeh. Osjećao sam se kao ološ i posramljeo izgubio sam najvrednije u životu obitelj radi avanture iz koje se rodilo još jedno dijete, a ja i dalje sam.
Čekam dan kad će se naši privatnici promijeniti. Uvesti da je normalna radna sedmica 5 dana, a ne 6. Da je radni dan 8 sati, a ne više od toga. Da se poštuju prava radnika, da se ne vrši pritisak na radnike. Nažalost, dosta ljudi je primorano da radi bilo šta, ne mogu svi birati, a privatnici to koriste.
Oduvek će lepše biti plavuše. Ne bi nikada bio sa crnkom.
Ništa ne boli više nego gledati rođenu sestru koja plače zbog dečka koji ju je povredio. Ona ima 19 godina, a ja 22. Nenormalno me boli duša što već 3 meseca plače, postala je skroz asocijalna, ne izlazi iz sobe. Nikada nisam ni jednu devojku povredio, i neću, jer znam kroz šta bi ta devojka prošla, gledam tu scenu mesecima, ne znam kako da joj ponognem.
U mom gradu je imala jedna devojka koja je bila toliko nestvarno lepa. Prirodno lepa. Svi momci su hteli da budu s njom, svaka devojka da izgleda kao ona. Kao mlada Jessica Alba ili za današnje generacije Madison Beer. Videla sam je posle nekoliko godina i ona se isto napumpala... usne, grudi...Mislim lepa je i sad ali nekako genericki... whatever... ko sve ostale napumpane i izoperiane devojke. Nekako sam se razočarala. Nikad ne bih pomislila da ona za sebe misli da joj je to potrebno ili da joj fali nešto....