Znam da trenutno ima većih briga zbog ovog virusa ali moram ovo negde da podelim. Idem u gimnaziju i ova "internet škola" je najjveća glupost. Svaki profesor misli da nam je u ovim trenucima njihov predmet najvažniji i mi zbog toga treba da sedimo za kompjuterom/telefonom po 10 sati dnevno da bismo sve stigli. Na nedeljnom nivou pošalju više prezentacija i zadaju više domaćeg nego kad idemo u školu. Pritom, svi su na različitim platformama, viber, whatsapp, edmodo, google classroom itd... Nema nikakvog dogovora i organizacije, a tu je i nastava na rtsu koju isto pokušavam da pratim. Na kraju dana sam totalno iscrpljena od silnih zadataka i neprestanog buljenja u ekran. Odličan sam učenik, planiram da upišem jako težak fakultet i zbog toga mi je mnogo stalno do učenja i škole, ali ne znam da li je moguće izdržati ovo još par meseci.
Jučer me nazvao moj stanodavac, i rekao da dok traje kriza, pošto zna da sam ostala bez posla, da mi kaže, da ne plaćam stan dok ovo traje. Samohrana sam majka i bila sam u velikom grču, ali nije mi palo na pamet pitati pomoć ikoga. Čovjeka viđam 5 minuta mjesečno, i to samo kad mu predajem kuvertu. Od šoka sam zanijemila i potom se rasplakala, iako godinama nisam briznula u plač. Dat će Bog i bolje dane. Želim mu sve najbolje u životu. Izgleda da ova kriza iz nekih izvlači najbolje, iz nekih najgore. Ovisi što je u ljudima.
Kozmetičarka sam već godinama, imam svoj kozmetički salon u kojemu nudim prije svega njegu i čišćenje lica, medicinsku pedikuru i manikuru i sl., ali s obzirom na potražnju na tržištu, školovala sam se i za ovaj estetski dio. Dakle, većina mojih novih klijentica dolazi radi ugradnje trepavica i noktiju. Jedan dio mojih stalnih mušterija se također odlučio isprobati te tretmane. I sada, u ovoj novonastaloj situaciji s koronom sam dobila toliko ružnih poruka u inboks, i to od novih mušterija. Sve je to na foru: sad kad ste zatvorili, kako da ja skinem te nokte, trepavice su mi poispadale, dođite meni kući to napraviti, nemam ja koronu, kako da hodam takva?! Dok me stalne mušterije zamole za savjet kako da same uklone nokte bez da oštete svoje. Odlučila sam nakon korone srezati broj klijentica i ostaviti si samo one kojima je i moje i njihovo zdravlje važnije od izgleda u ovim, svima nam teškim situacijama. Ostanite zdravi, ali i pri zdravoj pameti!
U zgradi gde živim ima 6 sprata sa po 7 stana, u polovini tih stanova žive penzioneri, sami ili sa bračnim drugom, bez dece. Jedna devojka sa trećeg sprata, od kako je počelo vanredno stanje, svaki dan im kupuje potrebštine. Ja da bih stupio nekako u kontakt sa njom, pošto mi se sviđa, a i mojih je godina, pitam je da li joj treba pomoć. Ona je prihvatila, ja je dedinim kolima vozim do prodavnice, pijace, pošte, banke.... Budi mi žena kada se sve ovo završi, molim te.
Zbog korone muž mi je ostao bez posla. Imamo malo dijete i bukvalno ne znamo od čega preživjeti. Jutros ustajem i izlazim vani, a ispred vrata 3 kese pune osnovnih životnih namirnica, pelene za bebu i kutija puna voća i povrća. Suze su mi krenule. Hvala ti ko god da si!
Odrasla sam u velikom siromaštvu sa starijom sestrom i mlađim bratom. Otac lenčuga, jedino je majka radila. Završila sam fakultet, sama ga finansirala i od tad radim u struci. U početku su to bile niže pozicije, ali vremenom sam napredovala. Trebalo mi je 5 godina za to. U međuvremenu sam živela u kolektivnim smeštajima, jela lošu hranu, u početku imala minimalac. Ali sam uvek slala majci novac. Kupila nov nameštaj, kućne aparate. Ostalo je još da se uradi fasada i za to sam štedela mesecima. Došla kući i zadesila se korona. Videla sam koliko me ne cene kao ni moj rad i trud. Majka se stalno istresa na meni, a viđamo se 2 puta godišnje. Uz to naravno ja sve finansiram, a dobar deo novca se daje mojoj starijoj sestri jer se ona nije snašla u životu i uvek joj treba, a nikada se ni za šta nije pomučila, a pritom joj i ja šaljem novac. Mislim da je vreme da mislim na sebe, i da posle toliko godina i sebi nešto priuštim. Od sada većinu novca ću trošiti na sebe i brata. Zaslužila sam.
Ovo pišem zbog svih devojaka koje misle da ih ljubav/želja za nekim nikada neće proći. Vidjali smo se nekih godinu dana sa pauzama, nije to bila kombinacija jer je bilo dana kada smo izlazili na piće, zezali se, a opet, nije bila ni veza. Meni su se probudila osećanja prema njemu posle određenog vremena, koja on nije bio spreman da mi uzvrati. Bilo je dana kad mi se nije javljao, preplakala sam X noći, bila toliko smešna da sam radila čak i uporedni horoskop, uhodila kad je bio na whats-u, postavljala priče na whats zbog njega i ostale vrste ponižavanja, a kada bi mi se javio, osećala sam se kao da sam dobila 7 na lotou. Poslednji put smo se videli pre mesec dana. Nakon tog viđanja, čuli smo se jednom. Kako je vreme prolazilo, a ja imala više posla i obaveza, shvatala sam da mi ne treba ta toksična priča. A ni on. Včrs mi se javio. Ništa nisam osetila. Otkačila sam ga kao poslednje go*no. DEVOJKE, SVE PROLAZI!
Ne razumem zašto svaka devojka sa kojom sam bio u vezi očekuje da se dopisujem sa njom ceo dan. Pobogu, kao da nemam druge hobije, posao, prijatelje, porodicu već samo telefon i nju. I onda se ljute jer im ne odgovorim odmah na poruku, jer želim da npr. nekad pogledam neki film ili pročitam knjigu umesto dopisivanja. I pre nego što me napadnete i kažete kako im ne posvećujem pažnju, to uopšte nije tačno. Jesam za poruke i pozive ali u granici normale. Ukoliko ima neka tema, naravno, ali da mi 'pričamo' tako što šaljemo jedne te iste poruke i smajlije, to je već gubljenje vremena. I takođe, ukoliko sam u društvu, normalno da se neću dopisivati sa devojkom preko poruka. Prvenstveno je nekulturno prema njima.
Pre mesec dana želje su mi bile da krenem u teretanu, da nađem praksu, prebolim prevaru bivšeg dečka... Sada samo želim da mi tata dođe kući i ozdravi.
Ljudi su potpuno prolupali od ovog virusa! Ja sam medicniski radnik, ne radim direktno sa zaraženima ali postoji mogućnost da dođem u kontakt. Juče sam htela da popijem kafu sa najboljom prijateljicom, nije htela da mi otvori vrata (živi sama, zdrava je, nema starih/bolesnih ukućana). Ljudi izbegavaju i razgovor telefonom (proći će kroz slušalicu virus). Vrhunac je bio kad mi je momak rekao da je bolje da se ne vidimo dok ne prođe epidemija! Na žalost, kad prođe biću "trajno zauzeta" za takve likove!