Muški varaju jer im švalerka priča o nebitnim temama, lepše izgleda od žene, ne opterećuje ih, vreme provode ko klinci, uživaju, misle samo o sebi. I naravno da je to dobar osećaj. Dok se tvoja žena raspada kući podižući decu, sva priča vam se svodi na brige o kući i porodici i teško je. Nemojte varati žene, uplatite sebi vikend negde a decu ostavite babi i dedi. Biće vam žena najlepša na svetu, okupana i doterana kakva voli da bude i muvajte se ko tinejdžeri. Tako se rešava težina roditeljstva, a ne pljuneš na nju jer se jadna raspada jer jedva stiže sve... eto jednog predloga iz mog iskustva ;)
Imam 23 godine. Preselila sam se u stranu državu sa 15 godina (prvi razred srednje), odmah sam počela da idem u školu i da učim strani jezik. Sklapala sam prijateljstva samo sa strancima jer su mi više odgovarali u tom trenutku. Mrzim kada odem u CG kod mojih na leto, i svi mi se sprdaju kako ne znam dobro da pričam srpski, kako mi se ponekad desi da zaboravil neku reč, pa kažu i da glumim. A svi ti ljudi pričaju samo srpski. Ja pričam sada tečno pored srpskog i engleski, francuski, i nemački, i dosta razumijem španski i portugalski. Normalno da mi se nekad reči pomešaju. I normalno je da ne pričam perfektno kao oni, da ne pogađam svaki padež kao oni jer jednostavno nisam dobila takvu školsku edukaciju. Ali većinom naši ljudi samo traže razlog da ti se posprdaju, što je meni jako tužno.
Bili smo skoro na svadbi i dobili smo magnet sa slikom mladenaca (?!) Tačnije, stojao je pored tanjira svakog gosta, da ponesemo kući. Nismo uzeli jer ne vidimo razlog da gomilamo gluposti u kući, a još manje da kačim nečiju sliku na frižider. Isto tako mi je glupo da uzmem i kasnije bacim u smeće, pa smo ostavili jer možda neko od rodbine želi još koji komad. Mlada se uvredila, a ja mislim da stvarno treba da prestanete sa glupostima oko tih venčanja i proslava, samo nabijate sebi stres.
Danas kiša pljušti i sednem u jedan kafić da sačekam, posle nekog vremena ulazi čovek i pita konobara da li može da sedne dok malo kiša ne stane, a nema para i on ga pusti i još mu je i skuvao kafu. Na ovom svetu ipak ima predivnih ljudi!
Radim kao nastavnica u jednoj srednjoj školi i ne mogu da ne primetim koliko su neka deca iskompleksirana i koliko žude za tim da budu najbolje i najskuplje obučeni. Pričajte vi šta želite, ali smatram da nije normalno da jedan tinejdžer, srednjoškolac, u školu dolazi obučen u odeću koja vredi kao odeća Kim Kardašijan. Ma nek su mu roditelji milioneri, jednostavno ta potreba da se izdvoji i pokaže pred drugom decom samo govori o tome koliko je zapravo on sam iskompleksiran. Znam da nisu ista vremena kao nekad, ali meni je strašno to što danas ogroman broj dece samo gleda ko će da kupi skuplje patike i bolji telefon. A mislim da na ovo najviše utiču ovi naši “influenseri” i njihovi kancerogeni videi poput “koliko košta tvoj outfit” koji deci samo nabijaju osećaj niže vrednosti. Mada su tu krivi i roditelji koji popuštaju deci i nisu u stanju da ih vaspitaju kako treba.
Toliko sam razočarana. Dolazi sestra neki dan kod nas u posetu, plače i priča majci i meni kako je prevarila muža i sad ne zna šta da radi. Sa druge strane majke je smiruje, daje joj ‘savršen’ savet, a to je da prećuti i ‘spasi’ brak i porodicu (imaju i dve ćerke), uz komentar “nije to ništa strašno, svakom se može desiti”. Ne znam da li me je više zgadila sestra svojim postupkom ili majka svojim savetima. Ja sam joj rekla da mužu prizna, a ako to ona ne uradi, ja ću mu reći umesto nje.
Imam prijateljicu koja je najduhovitija osoba koju poznajemo svi mi. Poenta je da se ona ne trudi, ona kad izvali nešto, svi se onesvijestimo od smijeha sljedećih 10minuta. Izuzetno pametna i inteligentna osoba. Nije onaj tip "dvorske lude", već jednostavno tako prirodno joj to dođe. Neki dan sam došla kod nje iznenada (nije nam prvi put, živimo blizu pa nam je to praksa), otvorila je uplakana. Prvi put u 15 godina da sam vidjela da plače. Ima još 2 mjeseca do poroda, odrasla je bez roditelja, po domovima i s rođacima. Kaže nedostaje joj mama al' pusti hormone, obrisa suze i napravi nam kafu kao da ništa nije bilo. Kad sam došla kući, dušu sam isplakala. Kako je to jaka žena. Dusa me moja boli zbog nje, jer nisam ni pomislila kako joj je. Drago mi je što najboljeg čovjeka ima uz sebe i što su sve stvorili sami. Ja ću da budem najbolja tetka tom malom smrdi!
Pozdrav. Ja sam ona od 32 godine koju je u Abu Dabiju zaprosio arapin na aerodromu i koja je žalila što nije pristala. Komentari koje su mi ljudi ostavljali su bili baš grubi i uvredljivi, ali ispostavilo se da je upravo to ono što mi je trebalo. "Tough love" zaista ima učinka. Bilo da su ljudi to pisali iz dobre namere ili ne - svakako je pomoglo. Da nije tih komentara koji su me vratili u realnost, i dalje bih žalila što nisam pristala. Sada shvatam koliko je gadno sve to moglo da prođe i da ne treba da "padam" na reči nepoznatih osoba, samo zato što sam usamljena. Zaslužujem više i bolje od toga. Vi ste me tome naučili. Hvala vam puno, dragi ljudi.
Iz jedne firme su me šutnili najstrašnije. Navodno nisu bili zadovoljni, loše sam radio posao, savetovali mi da menjam struku da se ne bavim ovim, teško sam to podneo u prvi mah. U roku od 2 nedelje sam imao 4, da četiri, ponude za posao, i to svuda su me preporučili ljudi koje sam znao sa terena iz prethodne firme. Prihvatio sam ponudu od firme gde sam bio na zadnjem razgovoru za posao. Ja sam izašao sa razgovora za posao, seo u kola, i zvali su me da dođem i rekli bukvalno "ajde vrati se dok te nije neko drugi pokupio". Evo ovde sam napredovao i već sam među rukovodećim strukturama posle svega 3 godone. I tako se ponekad setim onih šabana što su mi pametovali kako nije ovaj posao za mene...
Moja žena je profesor na fakultetu, važi za veoma strogu, svakog ispitnog roka pre dana njenog ispita noću vodimo ljubav ili ujutru jer i sam znam da nema goreg od nadrndane profesorice. Ujtru je sva happy, nadam se da malo smanji kriterijum i naravno uvek je molim da pusti decu i da ne detaljiše, ionako je život težak i zajeban.