Stojim u kuhinji i pravim salatu, a kroz prozor vidim momka i roditelje kako pričaju i zasmejavaju jedno drugo i uživaju u društvu jedni drugih. Ne mogu biti srećnija.
Živim u dijaspori tačnije Kanadi (Vankuver) i oženjen sam sa kanađankom. Moja žena ima promiskutentnu drugaricu za koju znam da voli da spava sa muškarcima i da joj je cifra sigurno preko njih 50. Ne osuđujem je nikako i to je njena stvar ako voli, voli. Neki dan mi je žena otišla na kafu sa tom drugaricom i drugarica joj je pričala da se tek vratila iz evrope. Jedna od država koju je posjetila je Srbija i pohvalila se da se tamo kresnula sa nekim i da joj je to bio najbolji seks koji je u životu imala. Kad mi je to žena ispričala osjećao sam se toliko ponosan na svoj narod i svoje ljude. Majstore ko god da si gdje god da si SVAKA TI ČAST!
Kum dobio ćerku. Slavili smo uz večeru i zapili se. Pio sam i ranije ali nikad do te mere. Postalo mi je baš loše. Imao sam neki nepoznat osećaj i sine mi da sam se verovatno otrovao i da mi treba ispiranje. Izašao sam napolje, seo na nečije biciklo i vozio 4km do bolnice na ispiranje i trežnjenje. Lekar nije mogao da veruje da sam se otrovao jer sam izgledao normalno i govorio razgovetno. Onda kad je izmerio, viknuo je 2,8! Tu sam se onesvestio. Sva sreća pa je sve prošo dobro. Jos uvek mi nije jasno kako sam uspeo da vozim biciklo, jer ni trezan nisam baš vešt na njemu.
Momak me je zaprosio. Đevojke obično plaču od sreće u takvim momentima jelte, ja sam se upišala od smijeha. Mrčo se sav pogubio, citiram "Ivana, viđii... Prvo znaš da te mnogo volim. Drugo znaš da si mi život uljepšala za ovih (dramska pauza dok se sjeti koliko izlazimo) tri godine... Treće... Viđi ja sam nesposoban za ovo, aj se udaj za mene života ti!"
Čitajući ovdje o propalim prijateljstvima i nekom ponosu ili inatu zbog kojih nećemo prvi da se javimo, odlučim da se javim svojoj bivšoj cimerki i dobroj prijateljici s kojom sam skoro izgubila kontakt. Napišem joj šta mi leži na duši, koliko je volim i da mi nedostaje. Ona oduševljena, izvine se i nađemo se. Osjećaj je predivan, obnoviti prijateljstvo i oprostiti, zagrliti se i smijati. Želim samo da vam kažem da se isplati ponekad i preći preko ponosa, oprostiti i voljeti. Bićete sretniji i zadovoljniji ljudi.
Od trenutka kada sam priznao sebi da ne mogu naći devojku i da me žene iz nekog razloga ne vole, oslobodio sam se svih kompleksa koji su me proganjali. Sada sam toliko opušten u ženskom društvu, kada mi se neka devojka svidi pohvalim njen stil, parfem, izgled ili nešto drugo. Kada već ja ne mogu da imam devojku, barem onim devojkama koje mi se dopadaju da podignem samopouzdanje, ulepšam loš dan ili ih razveselim, i zbog toga se osećam odlično.
Danas me je devojka nazvala maminim sinom i edipovcem koji ne može da se odvoji od mamine suknje, jer svaki dan posećujem majku koja leži u bolnici, na samrti, zbog raka. Ozbiljno sam se zapitao sa kim sam ja to u vezi i zašto pojedine devojke žele da muskarac potpuno zaboravi da ima majku čim uđe u vezu, inače je mamin sin.
Kada sam bio prvi srednje moji su mi stavili šifru na računar jer su mi bile užas ocene. Otkljucavali su mi sat vremena dnevno.
Drugi dan sam na svaki taster na tastaturi stavio po milimetarsku trunčicu od neke biljke, tako da kada su ukucali šifru sa tih tastera su nestale te trunke. I onda sam na osnovu kombinacije tih slova i brojeva provalio šifru.
Mislim da sam srećniji bio što je plan uspeo nego što sam saznao šifru.
U braku sam 6 godina. Pre neki dan mi je žena priznala da je radila kao striptizeta, papiri za razvod su spremni!!
Ona me gleda popreko jer vidi kako gledam njenog dečka. Zapravo je prava srećnica i ne vidi nešto bitnije - on ne vidi dalje od nje...