Ljudiii!!! Nakon 20 godina konačno idem na more sa mužem i sinom.
Hvala Bogu na svemu!
Jedva čekam.
Muškarac sam i ne znam nijednog muškarca koji želi mršavu devojku. Uglavnom kad kažu: zgodna, misle samo na to kolike su im grudi i zadnjica. Ne znam zašto se žene, pa i moja devojka, toliko opterećuju veličinom struka i stomaka. Valjda je najbolje da budete ono što jeste. Ne kažem da nema muškaraca koji vole mršave, ali ja za 35 godina života nisam naišao ni na jednog, većina misli kao i ja.
38 godina mi je, ostvaren sam muškarac u svakom smislu ali nažalost solo igrač oduvek. Nije da nisam imao cura, bila je tu ozbiljna veza od nekoliko godina u ranim 20tim nakon čijeg kraja i prevare sam ostao nekako oštećen. Više nije bilo veza, po neka kombinacija i karijera/poso. Sve do pre nekih godinu dana, kada sam na poslu upoznao novu koleginicu, cura ima 25, taze svršena ekonomistkinja, sef sam joj. Odmah je pokazala interesovanja i bili smo u kombinaciji (sumnjao sam u iskrenost njenih namera). Međutim od danas je prešla u novu firmu i malopre mi stiže poruka “mogu li sad konačno biti tvoja devojka?” Priznajem pod kožu mi je ušla, da traži zvezde, skinuo bi ih ali se bojim da opet volim, uzvratio sam porukom “da je tako posmatram već duže vreme”. Nadam se da ne grešim i da neću biti prevaren opet.
Najgori trenutak u mom životu se desio sinoć, kada mi je sada bivši momak rekao da me više ne voli, da je sa mnom mogao spavati samo kada je mislio na svoju "najbolju drugaricu", da ga je smarala moja pažnja i ljubav. Pritom, lijepa sam i zgodna, sasvim normalna djevojka, uvijek sređena. Dobar sam čovjek. Taj osjećaj poniženja nikad zaboraviti neću, samopouzdanje mi je na nuli. Dvije godine sam bacila u vodu, a Bog mi je svjedok da sam bila maksimalno korektna i ispoštovala sam ga u svakoj situaciji. Bol u grudima koji sada osjećam ne mogu da opišem. Ja ne znam kako ću se oporaviti od ovoga.
Pre nekih godinu dana sam raskinula sa tadašnjim mužem. Tek danas sam shvatila da sad ponovo mogu da slušam muziku koja mi se sviđa, nema njega koji je prvo navodno voleo muziku koju i ja volim, a onda je isprva fino pa zatim sve odlučnije i nadrndanije tražio da smanjim ili promenim, a onda i da potpuno isključim šta god da pustim, kako bi kada smo zajedno mogao da sedi na kauču i bulji u svoj telefon u mrtvoj tišini. Ne mogu da verujem da mi je ovoliko trebalo da shvatim da sam sada slobodna i mogu da radim bukvalno šta želim, kao da me čovek izdresirao, strašno. Uglavnom, ceo dan mi piči Ramštajn, baš sam srećna! :)
Kad bi se svi mi fokusirali na sebe i trudili da budemo najbolja verzija sebe, ogovaranje, kritikovanje i ljubomora bi sigurno nestali.
Slučajno sam u dečkovom laptopu našla gole slike bivše i "šaljive" snimke gde je zadirkuje i snima na potpuno isti način kao i mene. Zajedno smo skoro 3 godine. On kaže da nije znao da su tu, da nikada nije proveravao taj folder i da je mislio da je sve izbrisao. Mnogo me je sve povredilo, pogotovu što sam na tim snimcima doslovno videla sebe i baš sam se bedno osetila. Ne znam kako da mu poverujem i zaboravim..
Poseban krug pakla za one koji prepisivanjem dobiju bolju ocenu od nas koji učenjem, trudom i radom pokušavamo nešto da učinimo.
Kad sam primetila da moj momak sa divljenjem priča o jednom čoveku opisujući ga kao velikog švalera, dozvala sam se pameti...
Saznao sam da je devojka pričala drugaricama kako sam loš u krevetu. Znam da umem da budem nespretan, ali nikad nije htela da (po)kaže šta voli. Dešavalo se da vidim da nije to to, ali je ona uporno negirala. Očigledno imamo problem u komunikaciji, a ona ga je ovim ogovaranjem samo pogoršala.