Svima želim da nađu ljubav kakvu sam ja našao. Prije 15 godina smo se upoznali. Ona je dolazila iz fine porodice a ja sam bio klinac koji je dane provodio na fudbalskom terenu. Nijedna djevojka me nije htjela jer nisam imao para i nitko nije vjerovao u mene osim nje. Sada kada sam uspješan fudbaler i imam milione svi govore da je ona sa mnom zbog para..e pa nije. Ona je sa mnom bila kad sam bio nitko i ništa, kad nisam imao para za kavu. Dolazila mi je na utakmice navijala, bodrila me, vjerovala u mene. Mali milion puta sam htio odustati, ali ona bi se naljutila na samu pomisao o odustajanju od životne želje. Želje da postanem fudbaler, što i zahvaljujući njoj jesam. Bila je najljepša djevojka u gradu, upucavali su joj se svakakvi momci ali ona je ipak mene odabrala pored tih bogataša. Toliko sam sretan kada je vidim kako se smije i uživa u životu. Malo je reć da je volim❤️
Cijeli život imam astmu. Preživjela sam rak i tešku trudnoću sa carskim rezom na kraju. Nikad se nikom nisam žalila, to je život, ni crn ni bijel, nego eto siv. Muž neki dan izvadio zub. Eno ga leži 3 dana, rođaci iz Australije zovu da pitaju kako je. Nisam feministica, al ga brate pretjerujete.
Mladi sam policajac i do sada sam napisao kaznu svim profesorima koji su bili strogi prema nama u školi. Dočekao i ja svojih 5 minuta!
Saznao sam da me moja zaručnica vara sa mojim rođakom. Saznao sam ime njihovog "tajnog" restorana. Sutra će biti tamo. Pozvao sam cijelu familiju i rezervisao stol pored njihovog.
Moja bivša žena je došla jedno veče, istuširala se, izašla iz kupatila i rekla "Gajim duboka osećanja prema drugom" i otišla. 8 godina je nestalo u jednoj prosto proširenoj rečenici. Šta sam sve za nas učinio. Prihvatio je sa dvoje male dece kao da su moja, mazio i pazio sve troje, premetačine po stanu, krediti, selidba.... Mislio sam da je za sva vremena. Preko svega sam mogao da prođem, ali joj nikada neću oprostiti što je decu odvela, a mene u potpunosti izbacila iz njihovih života, kao da nema poente da održavaju kontakt sa mnom, kad će se odseliti i dobiti novog "tatu". Jako je teška i nezahvala uloga očuha. Zavolite tuđu decu, zavole ona vas, a onda u slučaju razvoda, nekako samo isparite iz njihovog života. Oca imaju, uvek će ga imati. Novog očuha će dobiti. A ja sam bivši očuh. Kako ta "titula" užasno zvuči. Ali se nadam da me njih dvojica neće zaboraviti. Ja ću dati sve od sebe da sa njima ostanem u kontaktu. Nadam se da će i oni imati istu želju.
Svekrva je svim silama pokušavala da nas razdvoji. Zagorčavala nam je život. Smestila mi je dva otkaza, uništila naše zajedničke fotografije (koje smo izradili), pojavila se na letovanju gde smo bili i ušla s nama da spava u krevet, ručak kad je spremala ja sam ostajala gladna jer 'nema više', spuštala me pred ljudima, tretirala me kao služavku kad je neko slavlje (al bez preterivanja), na dan veridbe zavijala na sav glas, pred 50 ljudi, kako ona to ne odobrava, plakala i kumila ga da me ostavi, da će mu ona naći bolju. I tako dalje, to su samo neki primeri. Prestali smo da komuniciramo s njom nakon toga. Dan pre naše svadbe, obesila se. U pismu okrivila mene. Naravno, svadbe nije bilo. Zvučaće ružno što to kažem, ali ne ide mi u glavu i ne mogu da poverujem dokle je ta žena mogla da ode, do sopstvene smrti. Kako, zašto? Čemu tolika mržnja kad joj nikad ni reč ružnu nisam rekla? Da li je bila zla ili samo bolesna? Nikad neću saznati.
Zbog roditelja sam napustila fakultet. Brat i ja smo studirali u isto vrijeme dva različita fakulteta i on je uvijek dobijao više novca, bio je oslobođen kućnih poslova dok ja nisam. Nisam bila ljubomorna, ali problem je nastao kad smo se svađali oko sobe u kojoj treba da učimo. Ja sam prva počela da učim i on je samo došao, uključio laptop i pustio lekciju. Počeli smo se svađati, došla je majka i rekla meni da napustim prostoriju da pustim brata da uči. Kad sam pitala zašto, rekla je "Zato što je njegov fakultet teži." Bez riječi sam napustila prostoriju. Dva dana kasnije sam našla posao, spakovala kofere i otišla.
Moja devojka ne ume da hoda na visokim štiklama, i sada je moja mama uči. Ono su šokovi za gledanje.
Živim sa majkom, i stalo mi je da bude nasmejana. Posle smrti oca, trudim se da "ne oseti toliko" samo želim da naučimo da živimo sa tim. Teško jeste, ali šta da se radi, sve je to život. Živim za to da je nasmejem. Na bilo koji način. To mi je prešlo u naviku, pa sam počeo i ženski svet oko sebe da iznenađujem sitnicama. Uvek imam par papirnih cvetova u džepu, ne bi li izmamio ženski osmeh, u kojem jednostavno uživam. Nisam nikakav slabić, niti heroj, bilo šta. Samo sam to što jesam. Čovek.
Iznervirala me jedna koleginica na poslu. Nabacivala mi se i odbio sam je i ona me pitala gdje su mi oči jer je ona po njenim riječima očigledno milion puta ljepša od moje 'grdne' djevojke. Imam prelijepu djevojku, ne šminka se puno ali ima prirodnu ljepotu. Koleginica nosi kilo šminke i bukvalno ne izlazi iz kuće dok ne nacrta facu. Moja cura ima zdravu smedju kosu a koleginica ima ofarbanu plavu kosu koja je kao metla. Moja cura trenira pa ima fino izvajanu figuru iako nema velike grudi, pristojno se oblači itd. Koleginica ima par kila viška i stalno je utegnuta i grudi su joj na juriš. Naravno zbog toga što je stalno gola dobija mušku pažnju pa se utripovala da je riba. Meni pravo da vam kažem ona izgleda kao našminkana vreća sala i ne vidim šta je tu njima lijepo. Samo sam se nasmijao i rekao sam joj da sam zadovoljan sa svojom curom.