Prije mora odvela sam svog papagaja kod bake na čuvanje i sve je bilo uredu prva dva dana, a onda djeda zove i govori da se vračam što prije jer se baka neodvaja od njega i da nekuha ništa, stalno sjedi pored papige i pričaju (inače papiga zna pričat).
Ostavio me zbog ljepše, to je i sam rekao. Ja počela da se hranim zdravije da bi mi se koža popravila, stavila protezu, prestala da farbam kosu da bi bila zdravija i krenula u teretanu. Evo nakon godinu dana, juri me i moli da se pomirimo, a ja i dalje vježbam i uživam. Ne pada mi na pamet da popijem piće s njim a kamoli da se mirim, ali hvala mu što je probudio taj inat u meni.
Četrnaestogodišnjoj sebi bih volela da kažem: Porašće ti kosa i obožavaćeš (a i oni oko tebe) to što je neukrotiva i puna volumena; nos ti neće više delovati tako ogromno (nikad i nije, videćeš po slikama); grudi će ti porasti samo malo u odnosu na to kakve su, ali volećeš ih takve i tolike i shvatićeš da su jednako privlačne kao i veće. Nećeš porasti u visinu, ali nisi niska, i ubrzo nećeš na to obraćati pažnju. Zaljubljivaće se u tvoj osmeh jer je iskren, i taj jedan krivi zub će samo doprinositi njegovoj posebnosti. Naći ćeš prave prijatelje, one koji te vole jer tako otvoreno pokazuješ osećanja, i one koji te neće izbegavati jer nisi "popularna". Znam da si tužna, ali ubrzo ćeš plakati od smeha, a ne od tuge. Bićeš srećna i ŽELEĆEŠ da povremeno odeš sa roditeljima na letovanje (da, iako možeš i sa društvom). Neće te definisati to što nemaš novca, već pozitivna energija kojom zračiš. Biće u redu, videćeš.
Znam da nemam nikakve šanse kod drugarice iz razreda ali sam se toliko zaljubio da je sanjam svaku noć već 15 noći za redom. U svakom snu ili se ljubimo, ili se dopisujemo kao da je obostrano, ili se muvamo. Treći sam srednje.
Zavidim onima koji su birali svoje partnere u vrijeme kada nije bilo društvenih mreža. Bar su mogli i ako prekinu i raziđu se, lakše da to prebole jer nisu baš imali puno načina da saznaju šta radi druga strana, da se zanima za druge osobe ili da se već snašla. A sad, sve informacije dostupne, par klikova i sve znaš. Teže preboljeti, a i nema neke ljepote u udvaranju kao prije, realno... Koji lajk, javljanje i odmah kreće sve bez ikakvog posebnog truda. Šteta što nisam rođena prije...
Bili smo zajedno 3 godine. Bila je to prelepa veza, puna ljubavi, smeha, nežnosti. Medjutim ja sam imao problem. Nisam mogao da obuzdam ljubomoru jer ona stvarno predobro izgleda. Izjedala me je pomisao da može lako otići sa drugim, iako mi se klela na vernost. Ostavio sam je misleći da je to najlakši put da se otarasim tog osećaja koji me je ubijao. Ona je taj raskid jako teško podnela, slala mi je poruke još neko vreme ali sam je kulirao iako me je bolelo. Mislio sam da je tako najbolje. Iskreno sam mislio da ću je posle nekog vremena ponovo pozvati i da će biti moja. Juče sam je posle godinu dana sreo u gradu sa drugim. Bila je puna sreće i gledala ga zaljubljeno. Tada sam sve shvatio. Izgubio sam ljubav zbog svoje gluposti.
U mesecu julu sam startovao 79 devojaka.Spavao sam sa 3.U svgustu hoću da startujem 100, sigurno ću spavati sa 5.Ovo radim jer mi je dosadilo da budem fini drugar.
Poslao sam sestrinog dečka na intenzivnu negu nakon što je prevario, ima samo jedan problem sutra imam suđenje.
Dok sam imala odnose sa jednim dečkom na moru, njegov drugar je bio prisutan u sobi. U jednoj sekundi je uzeo moj telefon i od tog dečka i počeo da snima dok smo nas dvoje bili u akciji. Znam da ga nikada više neću videti, jer sam verovatno pogrešon upisala broj, ali makar imam taj klip od 1minuta koji će me sećati uvek na njega.
Svi volimo da kažemo : ,,Ne zovi i ne piši mi više!". A onda sedimo. I čekamo.