Prijava komentara

     Zašto želite da prijavite ovaj komentar? (Primer: vulgaran, uvredljiv, irelevantnan,...)
Prijavi Nazad
Vaša ispovest je uspešno poslata i uskoro će se naći u sekciji Budi Admin.
Ne možete ostaviti više od 1 ispovesti dnevno.


#2581693
22 May 19
Otkad radim u dućanu , stvarno mogu reći da mrzim ljude.. Zašto nemate hladne pive u frižderu ? Zato što mi punjenje pive nije jedini posao! Jel vam kruh od danas? Ne znam ,hoćete da isprobamo tak da vam bacim jednu štrucu u glavu pa da vidimo hoće vas ubit ili onesvijestit! Dajte mi vrećicu , kaj mislite kako ću to nositi ? Boli me ona stvar kako ćete to nositi , vjerujem da je svatko dovoljno intelegentan da zna tražiti vrećicu! Stvari se ne zahtijevaju s blagajne , sve što trebate uzmete sami , moja je dužnost samo vam naplatiti nisam vam osobni asistent ! Kada se ulazi u dućan pozdravi se! Na pitanje - jeste li imali prazne boce od pive/jamnice? odgovarate sa da ili ne ,a ne sa - pa kaj me niste vidjeli da ih nosim? Ne nisam jer nemam 10 očiju i nisam u svakom trenutku fokusirana jer moram misliti na 56 stvari odjednom i još k tome paziti da netko nešto ne ukrade. I na pitanje- još nešto? isto tako odgovarate sa da ili ne, a ne da me gledate blijedo kao da sam vas tražila bubreg..
3212
4151
285
share
odobravam
osuđujem

#2581527
22 May 19
Bio sam na brodu 10 mjeseci. Kući mi je ostala predivna supruga i ćerka od 16 godina. Supruga mi je često govorila da od kad sam otišao, ćerka pravi probleme, kasno dolazi kući, dovode je momci, nikad je nema kući, itd. Kad sam se vratio kući, stvarno se promijenila. Pokušao sam razgovorom srediti stvari, ali nije uspjelo. Nedelja je bila kad' mi je u toku razgovora, još za ručkom rekla ,,mrš bre". Tu je bio kraj. Uzeo sam joj telefon, kompjuter, zabranio izlaske 4 mjeseca. Samo škola-kuća. Čak sam je vodio i dovodio iz škole. Ne znam je li ovo ispravno, ali nemam drugog izbora.
7855
355
167
share
odobravam
osuđujem

#2581237
21 May 19
Moja mama je doktor, neurolog. U očima drugih odličan lekar, prelepa žena sa srećnom porodicom. Ali ljudi moji koliko je ona sebična i samoživa ja se i dan danas pitam zašto je mene i sestru rađala. Od kad znam za sebe ona radi prvo u državnoj bolnici, onda u privatnoj ordinaciji ili je na nekim seminarima i kongresima ili u teretani i na razne tretmane lica i tela. Nas je podigao tata i žena koja nam je bila kućna pomoćnica. I dan danas zaplačem kad se setim koliko smo puta sestra i ja zaspale na stolici čekajući da je bar vidimo, a ona i dalje ne shvata sta je toliko strašno u tome što se nekad nismo viđali po 10 dana jer ona ima obaveze... Kad bi znala majko koliko patim što nijednu uspomenu iz detinjstva sa tobom nemam.
5568
255
107
share
odobravam
osuđujem

#2581390
21 May 19
Iako je moja žena tek u 4. mesecu trudnoće, našu nerođenu bebu volim najviše na svetu, život bih dao za nju. Jedva čekam da dodje na svet i da žena i ja napokon započnemo život sa detetom. To nam je oduvek bila najveća želja.
5789
106
46
share
odobravam
osuđujem

#2581711
21 May 19
Moj muž je prelep, uspešan, duhovit, porodičan čovek. Apsolutno sve što jedna žena može poželeti. Ja nisam baš prelepa, a po zanimanju sam učiteljica i na početku naše veze bila sam vrlo nesigurna i osećala sam se kao da zaslužuje bolje od mene. Nakon svih ovih godina, mislila sam da je taj osećaj nestao, sve dok se nije desio jedan incident sa njegovom bivšom devojkom. Ništa nije bila njegova krivica, ali mene je preplavila samomržnja i u toku naše rasprave napravim glupu analogiju kako je ona kao torta na tri sprata, a ja krem bananica. Od tad mi svaki dan šalje sliku kako jede bananicu.
8357
180
73
share
odobravam
osuđujem

#2580683
21 May 19
2012. sam bio sa devojkom 6-7 meseci. Dogovorili smo se mesec dana unapred da idemo na koncert njenog omiljenog benda sa mojim drugom i njenom drugaricom. Par dana pre koncerta uhvatio me grip i na dan koncerta nisam mogao iz kreveta da ustanem. Došla je njena drugarica po nas, al ja sam odlučio da ostanem kući. Drugarica je pokušala da je ubedi da ostane kući sa mnom, al ona nije htela jer joj se bas išlo na koncert. Njena drugarica je odlučila da ostane da brine o meni tu noć, a ona i moj drug su otišli na koncert. Kuvala mi je supu, skidala temperaturu sirćetom i celu noć nije spavala. Ujutru se budim, vidim spava na podu pored mog kreveta, umotana u ćebe i razmišljam kolki sam debil sto sam joj dozvolio da ostane. Ustanem, vidim moje devojke još nema nigde, a trebala je da se vrati oko 3. Došla kući, kaže slučajno me je prevarila sa mojim drugom. Raskinuli smo i 4 dana kasnije sam započeo vezu sa drugaricom, tad sam shvatio šta znaci voleti i još uvek to znam. Hvala gripu!
6303
836
93
share
odobravam
osuđujem

#2580590
20 May 19
Moj muž je prije braka bio romantičan, pažljiv, dobar, nikada ispred mene nije podrignuo ni p*dnuo a izlazili smo 5 godina i mislila sam da ga poznajem bolje nego sebe. Prošle godine od kada smo se uzeli on je sebičan, bezobrazan, lijen, p*di i podriguje po cio dan, ponaša se prems meni kao da sam robinja. Ne znam gdje je onaj divni muškarac za koga sam se udala. On misli da ga neću ostavit a ja sam već podnijela zahtjev za razvod i čekam da stignu papiri.
5295
579
142
share
odobravam
osuđujem

#2580666
20 May 19
Trudna sam nakon 7 godina pokušavanja! Večeras ću reći suprugu kad se vrati s posla😁
8399
105
81
share
odobravam
osuđujem

#2580034
20 May 19
Imam 20 godina, u Beču sam, studiram, živim sam, roditelji su mi kod kuće. Već duže vremena ne osećam se dobro ali izbegavao sam odlazak kod lekara, danas su mi otkrili rak jetre, i rekli da je ostalo još najviše 6 meseci, jer je sve u odmakloj fazi. Najviše mi je žao roditelja i njihovog truda da završim fakultet, pogotovo silne njihove muke, koje su do sad preživeli, a što je najgore imaju samo mene a njima je već 49 godina i kasno je da dobiju novo dete, zašto živote kurvo sve to radiš dobrim ljudima 😢. Još mi je teže da to njima kažem, danas smo razgovarali i videli su da nešto nije u redu, kad smo prekinuli plakao sam kao malo dete.
5659
166
157
share
odobravam
osuđujem

#2579894
20 May 19
U 38. godini sam počela borbu za potomstvo, prvim odlaskom na kliniku za vantelesnu oplodnju. Prvi proces za vantelesnu oplodnju mi je veoma teško pao, primila sam 80 injekcija za stimulisanje jajnih ćelija, ali na kraju ipak nije uspelo. Drugi put sam ostala u drugom stanju, ali sam na žalost izgubila bebu. Od šest oplodnji, tri su se završile spontanim pobačajem. Postavljala sam sebi hiljadu pitanja, uporno tražila odgovore, ali nije ih bilo. I kada kreneš da brojiš, umoriš se dok stigneš do devet, a kamoli kada se radi o procesima oplodnje. To su zapravo meseci priprema, pa posle intervencije veliko iščekivanje da li će uspeti, a onda ogromna tuga i razočarenje kad se to ne dogodi. Pokušala sam i deveti put i uspela, u svojoj 49. godini. Opustila sam se tek u bolnici posle porođaja. Sin je na rođenju dobio čistu desetku, a supurg i ja smo nakon toliko muka, mogli da odahnemo. Ponekad se uštinem da proverim da nije san. Zapitam se da li je moguće da sam mama, da smo sve pregurali.
6522
280
223
share
odobravam
osuđujem


Budi Admin!
Arhiva