Kada idem negdje ljeti nakon kiše, cilj mi je da od tačke A do tačke B izgazim sve puževe koji mi se nađu na putu i svaki put kad je kiša trudim se da oborim sopstveni rekord.
U 8 mj idem u London kao podrška djevojci. Pati od alopecije. Idemo da joj instaliraju periku na njenu glavu. Istovremeno moja prva ljubav je otišla za London prije 5god. Dok mojoj djevojci budu radili kosu kontao sam se javiti bivšoj i otić sa njom na kavu. Možda još ima nade, ako me odbije vraćam se ovoj sadašnjoj. Neće ni primjetit.
Ja sam mislila da se ovo dešava samo u filmovima. Dečko mi sredi pregled kod doktora specijaliste u bolnici preko veze, koji je brat od muža njegove sestrične, dakle nikakav rod nisu. Ja dođem na pregled i mi se smuvamo u ambulanti! Jednostavno proradila neka strast među nama i eto jbg desilo se. Nije bilo odnosa, ali su pali poljupci i hvatanja, što ne umanjuje ono što se desilo. Ne osjećam grižnju savjest i osuđujte me koliko hoćete ali meni je bilo odlično i toliko dobro da bih ponovila to opet bez razmišljanja. Ne vidim ništa loše u tome da se ne iskoristi takva situacija, ako već dođe do nje!
Idem u srednju školu, treći razred. Uvijek sam voljela da vrijeme provodim u školi zbog društva. Sa skoro svima sam se družila, ali mi je uvijek bilo žao onih što se uvijek drže po strani, što su sami i nemaju nikoga. Sa takvima sam uvijek preko dana bar malo popričala, našalila samo da ih nasmijem i da nisu čitav dan usamljeni. A za vrijeme časova ponekad sjednem sa jednim drugom sa kojim niko neće da sjedi, iz ne znam ni ja kojeg razloga, valjda jer je uvijek tih i distanciran od drugih. Sa njim se uvijek lijepo ispričam. Inače, nije bio neki učenik, ali vremenom se popravlja i drago mi je zbog toga. Veliki dio takvih osoba koje sam upoznala su stvarno dobre osobe.
Upoznala sam dečka o kakvom sam samo mogla sanjati. Svideo mi se kao niko nikada pre. Kada bih mogla da biram kakav će biti čovek mog života, sigurno bi bio takav. Obrazovan, kulturan, nestvarno lep. Hemija između nas je bila nešto što ni sa kim više nisam osetila. Dopisivali smo se neko vreme i onda smo izašli da se bolje upoznamo. Tek tad se postavi pitanje o godinama i ja saznam da je 12 godina stariji. Ja 23 a on 35. Nakon toga, stavljam po strani i način na koji mi se obraća sa toliko poštovanja, stavljam po strani takvu hemiju, jako dobru komunikaciju, ista interesovanja i to da mi se svideo kao niko pre. Najviše zbog straha od moguće osude moje porodice, prijatelja i sredine... On je pokušavao da stupi u kontakt sa mnom više puta, hteo je i da razgovaramo na tu temu, ali ja sam prekinula svaki kontakt sa njim. Zbog razlike u godinama i straha od osude. Ne prođe ni dan a da ga se ne setim jer je ostavio prejak utisak na mene. Prošlo je 9 meseci a i dalje mi je u mislima 24/7.
Smeta mi što dečko ide van po klubovima i prilaze mu stalno cure, a ja ne smijem niti spomenut da idem u klub, čak ni na rođendan od najbolje prijateljice.
Verenica i ja smo u vezi na daljinu već godinu dana, živimo u različitim državama zbog posla. Stvarno sam je voleo i odgovarala mi je kao osoba, ali nešto se desilo. Pre nekoliko meseci sam upoznao jednu devojku s kojom sam počeo da se družim, isprva nisam ništa osećao, ali sam vremenom shvatio da je ona osoba kakvu želim pored sebe. Malo detinjasta ali i ozbiljna, smisao za humor isti kao moj, milion tema za razgovor, dobra kao osoba, opuštena, inteligentna, ma sve.. I shvatio sam da sam se zaljubio u nju, nažalost. I nije to nešto prolazno, razumno gledano, više mi odgovara od verenice.. :( Verenica i ja treba da se vidimo za dve nedelje i planiram tad da raskinem s njom. Sve ću joj reći. A tek posle ću da probam s tom drugaricom, pa ako uspe - uspelo je, ako ne - preboleću, šta da se radi (iskreno, ne želim da varam i da pokušavam nešto pre raskida s verenicom). Osećam se kao loša osoba zbog svega ovoga, al' srce ne bira, i želim da mislim da ispravno postupam.
Maloprije sam saznala da sam pobijedila rak, ne mogu vam opisati svoju sreću!❤️
Ne varajte, nikad! Prevarila sam dečka i užasno me grize savest, a planiram s njim zajednički zivot. Ako mu budem rekla izgubiću ga, pa zato ćutim i grizem se u sebi. Nadam se da će vremenom taj osećaj proći. Trudim se da budem što bolja prema njemu, da makar malo ublažim svoj postupak. Shvatila sam šta sam uradila, ali je kasno da ispravim grešku.
Odem sa devojkom kod njene sestre u goste i kada smo ušli u stan, iz jedne sobe izleće njena ćerka od 4 godine i viče "spasila sam jejena, spasila sam jejena", sva srećna trčeći kroz stan.
Kada se smirila, pitam je ja šta je tačno uradila, a ona će:"Gjedaja sam tejevizor i jedan čiko je hteo da ubije jejena, ali sam ja ugasila tejevizor pre nego što je pucao u jejena" 😂😂😂 valjali smo se od smeha celo veče 😂