Nekome je bogatstvo imati puno novaca, meni su to moje radne navike. U srednjoj školi sam važio kao propalitet od kojeg nikada neće biti ništa. Imao sam loše ocjene, svakodnevno sam bježao s nastave i pušio travu u obližnjem parku. Kladionica mi je bila drugi dom, sve do jednog dana kada sam shvatio na koje sam dno pao. Trebalo mi je jako puno samoće, neprospavanih noći, rada i truda da se dovedem u red. Svatko tko je prošao slično zna koliko je teško promijeniti život iz korijena. Poslje srednje sam radio teške fizičke poslove i paralelno učio za maturu(budući da su mi ocjene bile katastrofa morao sam rasturiti maturu da bih upisao faks). Uspio sam nakon 5 godina. Sada imam 24 god i 2. sam godina faksa. Znam da sam u debelom zaostatku za svojom generacijom, ali svejedno sam ponosan na sebe i volim osobu koja sam postao.
Momak mi je dao šifru svog fb profila, prijavim se ja i odem u messinger u chat sa njegovom bivšom curom. Nađem njihove slike 20ak otprilike (bili su u vezi na daljinu, pa se nisu često viđali). Ljudi moji, meni su suze krenule, koliko su se oni zaljubljeno gledali, koliko je bilo ljubavi između njih. Daću sve od sebe da se pomire, iako ga volim više od života, ali oni su jednostavno stvoreni jedno za drugo.
Nedavno dečko i ja u kinu, kad usred filma ulazi žena s dvoje djece od 10 godina i sjeda kraj nas. Svi troje su cijelo vrijeme glasno pričali nevezano za film, pa čak i derali se. Djeca dobro da se nisu potukla oko kokica, dok mama tipka po mobitelu i ne reagira uopće što joj djeca uznemiravaju sve oko sebe. Nakon 10.-og urlika kaže dečko ženi da smiri djecu, na što nas ona obadvoje glasno izvrijeđa. Kasnije se počne smijati i glasno vikati i ponavljati "Ovi dvoje kraj ništa ne razumiju film, morati će opet gledati!" aludirajući da smo mi glupi. Inače sam izrazito tolerantna i kulturna, jako rijetko ulazim u ikakve konflikte, ali sad sam se suzdržavala da kozu ne udarim u glavu i izađem van iz kina. Gade mi se ove današnje Instagram mame koje lijepe svaki dan slike dječice, a ne daj Bože da sjednu s tom djecom i porade na odgoju i prihvatljivom ponašanju.
Godinu dana nakon smrti mog dede moja baba je počela češće da ide sprat niže kod jednog udovca inače doktora u penziji. Kada bi je moj otac pitao zašto toliko često ide ona bi uvek govorila da ne ide samo ona nego da se skupe svi stariji ljudi kojih nema mnogo u zgradi pa se druže i pričaju. Sve je to ''pilo vodu'' dok se jednog dana nije ceo dan javljala na telefon, a mene otac poslao da idem da vidim šta se događa i dao mi ključ od stana. Prvo sam kao manijak zvonio na vrata, pa onda lupao u njih i kada sam se već toliko uplašio da nije možda mrtva čujem kako se otvaraju vrata od sobe i njene korake ka ulaznim vratima. Kada mi je otvorila ja sav besan je pitam zašto se ne javlja, a ona kaže da se uspavala. Vidim ja nešto mi tu čudno i hteo sam da uđem u stan na šta me je ona izgurala i rekla da je umorna. Krajičkom oka vidim cipele u hodniku od doktora udovca sa sprata niže. Samo sam se nasmjeao i okrenuo, a ćaletu rekao da je sve u redu. Opasna gerijatrija neka.
Viđam neke iste devojke u teretani već 2-3 godine vredno treniraju, uvek preznojene, trče na traci, voze bajs, vežbaju na spravama... a d*peta im i dalje ogroooomna... kantetine, bukavalno! Ne kapiram, odakle im uopšte volja da i dalje vežbaju kada efekta očigledno nema?!
Jučer sam nakon svađe s djevojkom shvatio koliko sam bio egoističan prema njoj i koliko sam se infantilno ponašao. Da ne bude zabune, stvarno je volim i s njom želim imati obitelj jednog dana, ali to nije bilo dovoljno da ne budem kreten. Žene, nije vama s nama muškarcima lako. I kad imamo čiste osjećaje i stalo nam je do vas, da Bog sačuva kako to znamo ružno pokazati. Razočaran sam sam sobom, al želim se popraviti.
Devojka mog najboljeg druga mi je glavu razbila pričom o nekoj njenoj drugarici koja je trenutno sama, a za koju misli da bi bila idealna devojka za mene. Pokaže mi njenu sliku i devojka jeste lepa, čak toliko da sam mislio da kod nje nemam šanse jer ja sam sve samo ne lep. Ova nam ugovori spoj, izađem na dogovoreno mesto, glumim nekog džentlmena, poneo sam cvet i čokoladu na šta mi je ona rekla da slatkiše ne jede, a cveće mrzi. Kažem joj da nisam znao, ali da iz kurtoazije prihvati poklon. Ona uzme čokoladu, da je nekom klincu koji je sa roditeljima sedeo pored našeg stola, a cveće baci u kantu. Ajde nema veze, neka je bacila, možda stvarno mrzi. Krenemo mi sa nekom pričom i devojka stalno o sebi priča u superlativima. Te sve je ona najpametnija, ona je najbolja, svi je mrze i zavide joj... Jedva sam čekao da krenemo kući i otvoreno joj rekao da neću više da se viđamo na šta je ona odgovorila ''Ne bih ja ni htela, ti si tri skale ispod mog nivoa''. Zgranut sam.
Za mog pomorca koji svaki dan ovo čita dok plovi po svitu. Čekan te ka i uvik i stalno mislin na tebe. Planiranje vinčanja je u toku i ža mi je što nisi tu da budeš dio toga. Volin te Mate. Što bi rekla naša pisma koja će nam biti i za prvi ples - "Opet proklinjat ću more.. Dugo te vidit neću moć.. Pučina pusta, prazne zore.. Al ka uvik ja ću doć."❤
Upoznam jednu djevojku preko instagrama i dogovorimo se da izađemo, upoznamo se i usput prošetamo pse jer oboje imamo istu vrstu i bio je baš lijep dan za šetnju. Na prvu, super cura, lijepa, pametna i već kontam kako da ju poljubim, kad ovaj njen joj skoči u krilo i obliže joj i usta i cijelo lice. Nakon toga nisam mogao ni zamisliti da ju poljubim jer mi se zgadilo. Da se razumijemo, obožavam životinje, ali da me liže ker koji je prije toga lizao svoj šu*ak i njuškao go*na po cesti, tu ipak podvlačim crtu.
Volim ga, a ne umem to da mu pokažem. Znam da i on mene mnogo voli, i svaki dan nađe način da to i pokaže. A ja bolesno ljubomorna, i stalno tražim razlog da se posvađam sa njim. Studiram u Beogradu, a on je 180km udaljen od mene. Sinoć sam se posvađala sa njim, a on je danas došao da bi mi doneo ružu i kinder jaje. Stajao je tako ispred zgrade, i molio me preko poruka na instagramu da izađem, dok sam ja glumila neko ludilo i nisam htela da izađem. Otišao je. A sad bih dala sve da mogu da ga zagrlim i poljubim. Tako mi treba kad sam nezahvalno đubre koje traži razlog za svađaju onde gde nema nikakvog razloga. On je najdivniji dečko na svetu i nikad nije uradio ništa što bi me povredilo. Ne zaslužujem ga. Stidim se sebe.