Ako smatrate da samo ljudi koji su imali loše detinjstvo (odsutne roditelje, stroge, razvedene...) imaju poteškoća u budućim vezama, evo moje situacije - ja imam problem da održim vezu zbog mog oca koji je postavio standard kako se žena tretira. To sam gledala ceo život, kakav je prema mami, sestri i meni. Kad bih vam sve ispričala mislili biste da prepričavam film. I tako uđem ja u vezu, partner uvek divan na početku, ja se trudim jer znam da uspeh u vezi/braku zahteva trud i tu dolazi do problema. Oni uviđaju da sam ja uvek tu, da se trudim i počinju da me uzimaju zdravo za gotovo. Ja se i dalje trudim (jer sam to naučila iz svoje porodice o odnosima) do mere dok ne budem skroz povređena i onda raskinem. Oni se na kraju uvek pokaju i pokušaju da se vrate ali nije to to kad znaš da te neko nije od početka poštovao. Ne znam kad ću više pronaći osobu koja će uzvratiti sav trud, ljubav, nežnost..
Ima jedna stara kuća pored naše. Mama je uvek koristila kao letnju kuhinju i kuče je bilo vezano iza nje. Bila sam mala, 10 godina. Izbio je požar i ja sam odvezala kuče dok se još čak nije toliko ni raširio požar. Dobila sam ogromne batine jer sam odvezala kuče. Uvek sam mislila da sam uradila nešto pogrešno, a sad kad sam odrasla osoba smatram sve odrasle ljude, koji su taj dan bili tu, zlobnim ljudima sa nedostatkom empatije prema jednoj životinji koja je mogla da se spasi. Požar nije bio veliki.
Majci i ocu želim reći samo jedno... Zbog vaših reči ostala sam puna nesigurnosti koje i danas dan rešavam sa 32 godine. Meni je gledano koliko imam kilograma viška, ismejavana sam od strane majke zbog gluposti koje pogrešm, neretko me je zvala glupom, otac me je ceo život ućutkivao da se ne svađam, govorio da ne filozofiram a imala sam puno reći, u školi sam bila loša ne zbog toga što nisam mogla naučiti nego jer sam bila jako nesigurna i zaključivali su da ne znam. Upisala sam medicinu i završila je, radim kao lekar, izuzetno sam posvećena. Sad me naravno roditelji tapšu po ramenu kažu "znali smo da ces biti uspešna". A slušala sam snimak razgovora svoje majke gde je svim kolegama pričala o meni da sam neverovatno glupa jer ništa u životu neću uraditi jer sam bila mlada u dugoj vezi, nisam još ništa upisala od fakulteta. Još uvek sam u istoj vezi(braku), 16 godina, nikad nije gledao kilograme, izgrickane nokte od razvijene anksioznosti, šta sam u životu. Sve mi je pomogao i verovao u mene.
Za mene je neprihvatljivo da nečije drugarice budu u vezi sa bivšim momcima svojih drugarica. Znam takve slučajeve, ali meni je to užas.
Stravično me je smaralo što mi baka na svaki minut šalje poruke na vajberu. Šalje pesme, video klipove, citate, slike sa životinjama ma sve što može. U jednom trenutku sam postala svesna da će jednom te poruke prestati da stižu i sad mi bude puno srce kad mi nešto pošalje.
Tokom studiranja nosila sam zimske jakne koja sam dobijala od drugih, jer su svi znali da je moja porodica slabog materijalnog stanja. Nisam birala ni boju ni veličinu. Počela sam da radim i danas sebi kupila jaknu kakvu želim. Evo sedim i već sat vremena plačem...
Ubiće me moja empatija... Svih je meni žao, za svakoga nađem opravdanje i do zadnjeg vjerujem u nekoga, vjerujem da je dobar čovjek dok mi život ne opali šamarčinu i ljudi moji nikad da se naučim pameti..
Moj muž očekuje da pomažem financijski njegovim roditeljima. On im svaki mjesec šalje 200 eura i očekuje dio od mene. Ima svoju plaću i neka ju troši kako želi, ali nema šanse da dajem nešto njegovim roditeljima. Imam i ja roditelje i radije bi njima pomagala ako treba. Ali nikad ne bih tražila od partnera da to radi.
Suprug i ja imamo troje djece. Imamo prosječne plaće i moglo bi nam biti taman dosta od mjeseca do mjeseca za normalne životne potrebe da on ne puši kutiju cigareta dnevno. U početku sam mu govorila lijepo da to nije u redu, da nam je to trošak koji ne možemo sebi priuštiti, da treba prestati pušiti ili bar smanjiti. Stalno je govorio da hoće. Ali nije. I sad imamo 3000kn minusa jer smo malo po malo ulazili u minus isključivo zbog cigareta koje nas koštaju 1000kn mjesečno. Jučer mi je uzeo zadnjih 50 kn iz novčanika i ostavio me bez novca za kruh i mlijeko, a plaća je za tjedan dana, minusa više nemamo... Rekla sam mu da prestaje pušiti ili odlazim sa djecom. Pričajte što hoćete, ali smatram da su cigarete legalizirana droga koja čovjeka čini teškim ovisnikom.
U svekru i svekrvi nikada nisam imala podršku. Iako oboje imaju privatan biznis nikada nisu hteli da "utrče" da pričuvaju decu već sam ja bila ta koja je kombinovala bolovanja, slobodne dane i sl... suprugu je to bilo neizvodljivo zbog njegovog posla. Deca su porasla, sami brinu o sebi. Svekar se razboleo, lude jedno sa drugim pa je svekrva došla na ideju da uzmem bolovanje jer je njoj preteško da brine o njemu a moj suprug ne može tj ne sme da ide na bolovanje da ne izgubi posao. Rekla sam da neću! Što su bezobrazni da nisu hteli unučiće da čuvaju je strašno, ali taj bezobrazluk da očekuju da ja brinem o njima??? Ja iskreno ne razumem! Ne znam odakle im smelost da pitaju. Pa gde ste bili dok sam se ja mučila. Evo sad ja imam posao i jurim karijeru. Jbg...