Usred seksa njega nazove prijateljica u suzama jer ima problem sa roditeljima. On je samo ustao i otišao. Od danas više nemam dečka.
Ne mogu zamislit da postoje ljudi koji ne mogu sebi priuštiti da izađu na večeru, obiđu neki grad, odu na odmor po par puta godišnje. Što će vam takav život?
Pre neki dan sam bila kod ginekologa i čekam red za rezultate i dolazi devojka, prvi put u životu je vidim, trudna, po stomaku bi se reklo 6. ili 7. mesec. Ja je, naravno, ljubazno pustim da uđe pre mene, jer imam vremena, a i nisam u drugom stanju i valjda je to neko osnovno vaspitanje, nije u redu da čeka sa tolikim stomakom. Ona mi se nasmeši i uđe u ordinaciju. A žena pored me gleda kao da sam joj pobila pola familije. I posle 2 dana odem da uzmem rezultate i srećem tu istu trudnu devojku. Ona je mene prepoznala, nasmešila mi se i tako ljubazno mi se javila. To sad možda nije neki gest, ali ona je ostavila tako divan utisak. Malo je ljudi danas koji znaju da cene tako neke nebitne sitnice.
Kada je Rakitić zabio odlučujući penal za polufinale Svjetskog prvenstva, usred punog Trga bana Jelačića sam u euforiji zagrlila lika do sebe kojeg nisam poznavala. Sada smo u vezi :)
Doživio sam saobraćajku i ostao u kolicima uslijed čega me ostavila djevojka, a potom sam obolio od teške depresije i paničnih napada. Tata se nakon pola godine razbolio i umro prošlog Božića, a majka doživjela živčani slom. Odustao sam od fakulteta. Izgubio sam prijatelje, svi oni imaju svoj život. Prije tjedan dana uginuo mi je i pas koji mi je bio jedini pravi antidepresiv svo ovo vrijeme. Sve se to dogodilo u manje od 5 godina, iz goreg u još gore. Ne znam kako da se dalje borim, evo stvarno ne znam. Previše je ovo, odavno je previše.
Moja tetka je u srednjoj školi imala prijatelja romske nacionalnosti. Na odmoru je išla do pekare i donese i njemu kiflu. On je hteo da joj da pare ali ona nije htela. Tako se ubeđuju i na kraju mu ona, nesvesno, kaže "ma daj nemoj da se ciganišemo za 20 din." 😁 Oboje su popadali od smeha 😂
Posle mesec dana braka žena mi je uz jutarnju kaficu saopštila ,,Ljubavi više nema moje i tvoje sad je sve naše". Posle nekih sat vremena nisam mogao da pronađem pantalone i setivši se razgovora uz kafu nisam mogao da izdržim a da je ne pitam ,,Ljubavi jesi videla negde naše pantalone"?
Često smo ležali do kasno i gledali filmove. I oko 2-3 ujutro njoj bi uvjek dolazile neke fiks ideje kako joj se nešto jede. Nikad mi nije bilo teško. U početku sam se ustao, obukao, otišao na benzinsku i kupio. Kasnije bi samo obuo papuče i kakav jesam, otišao po ono što joj se jede. Jedne noći dok sam rovao po onim bombonima na polici, onako u papučama, pospan, nisam mogao naći one koje je htjela. Uzimam mobitel, zovem princezu pitam što će. Kaže ona meni, ja poklopim, uzimam i idem na kasu. Dečko na kasi se smije, kuca sve, pa mi kaže:
Pa koja sila tebe čoviječe tjera da dolaziš u neko doba i kupuješ vam sve te bombone, kekse...šta sve ne?
Nije nikakva sila prijatelju, volim je, šta ću sa njom, kad me onako milo pogleda, zagrli i poljubi, pa išao bi na kraj svjeta, a kako ne na benzinsku.
Pa volim i ja svoju ženu, pa mi ne pada na pamet da u 3 ujutro idem po bilo što osim ako nije hitno.
Voliš kažeš? Laku noć.
Minut ćutanja za sve nas u stogodišnjim vezama, koji ne znamo više da li smo sa partnerom iz ljubavi ili navike.
Nakon raskida veze, odlučila sam da se posvetim sebi i tako lakše prebolim bivšeg. Upišem kurs engleskog, dođem na prvi čas, kad i on tu. Upisao isti kurs, isti nivo. Nikad ranije nismo pričali o tom kursu, niti je i jedno od nas znalo da drugo upisuje. Ne zna se ko je bio više šokiran na tom prvom času. Sudbina, šta li je...