Kako je svet mali, a sudbina nepredvidiva dokazuje slučaj moje veze sa jednom devojkom. Studiramo oboje medicinu, simpatisali smo se još od prve godine, ali smo vezu započeli tek na trećoj. Kako je veza odmicala tako smo počeli da pričamo i o svojim roditeljima pa smo tako došli do saznanja da su naši očevi isto godište. Kada sam bio kod svojih ćale me pitao da li tamo imam devojku i na moj odgovor da imam pitao me odakle je cura. Kažem da je cura iz Loznice, a ćale kaže kako je u mladosti dok je on bio student imao mnogo dobrog druga iz Loznice, ali su svaki kontakt prekinuli kada su se vratili u svoje gradove nakon fakulteta. Ispostavilo se da je taj stari tatin drug sa faksa otac moje devojke i niko od nas ne može a poveruje kako se sve tako pogodilo...
Ja sam bio zaljubljen u jednu devojku iz razreda, al joj to nikad nisam rekao, već sam sa njom bio na ratnoj nozi i stalno smo se tukli, ja odlazim na faks završavam medicinu, specijalizujem ginekologiju i opštetričiju, od srednje škole prošlo je 21 godina, vratio sam se u rodni grad da sam bliže roditeljima, jednog dana dolazi ona sa trudnom ćerkičom od 16 godina, sva zapuštena u dronjcima, tako mi je bilo žao, ona mi je ispričala da ju je muzej napustijo u 3 mesecu trudnoće, da živi sama sa ćerkom i da spaja kraj sa krajem čisteći restorane, te me zamolila da joj ako mogu pomognem da počne raditi kao medicinska sestra, do kraja pregleda sam ostao smiren i profesionalan, a kad sam došao kući plakao sam kao pljusak. Usamljen sam, radim težak posao, supruga mi je umrla od leukemije, tužan sam, razmišljam da je pitam da se uda za mene, da neko bar brine o meni i sinu, da budemo sretni nakon mnogo godina da pronađi da se volimo.
Bila sam trudna kad mi je poginuo momak. Udala sam se za dečka koji me je muvao i pre, prihvatio je i bebu, dao mu je svoje prezime. Dobar je prema nama, pažljiv. Vremenom sam ga zavolela. Ono posebno što volim kod njega, je to što kroz priče priča detetu kako ima dva oca koji ga vole i čuvaju, jednog na zemlji, i jednog anđela, na nebu. Skoro smo vodili malog na očev grob, muž je pričao sve najlepše o nama. Ne nisam plakala tad, bila sam sigurna da je on anđeo na zemlji kojeg nam je tata poslao da nas čuva.
Kako mi godine prolaze, sve češće mi se javljaju slike iz detinjstva...Otac, pijan, jedva stoji na nogama, radio nešto (skupljao seno, brao kukuruz, šta god) kod jednog od svojih ''drugara,, (a imao ih je četvoricu, ni jedan od njih nije imao dece, živeli su sami i bili u šestoj, sedmoj deceniji) za flašu rakije, dolazi oko dva, tri ujutru i viče ''Vi spavate dok ja mičenik radim, da zaradim za vas,, i majka, brat i ja ustajemo, nema veze što ujutru idemo u školu, on viče na majku, neretko je i udari, mi vičemo na njega...onda on legne, mi se vratimo unutra, ujutru ustanemo za školu, pravimo se da je sve u redu... Žao mi je te dece koje smo bili brat i ja, žao mi je majke, nije imala kuda da ode...Sada imam svoju decu, pružam im sve ono što ja nisam imala ni emotivno ni materijalno.Ali te slike me stalno prate, verovatno jer ne mogu da oprostim svom ocu sav taj bol koji smo doživeli i majka i brat i ja. Jednostavno ne mogu.
Bilo mi je potrebno ovo da napišem, ne znam zašto...
Upoznali smo se dok sam ja još bio u dugogodišnjoj vezi i svidjela mi se, trudio sam se silno da ju izbacim iz glave, pomoglo je to što ona nije htjela ništa sa mnom jer sam bio zauzet. Tri godine kasnije ju sretnem, ja svježe slobodan, nešto se tu ganjali i započnemo vezu. Ona 10 godina mlađa od mene, još na faksu, viđali se jednom mjesečno. Bila je sve što sam ikad tražio u djevojci, ali nas je malo ta razlika u godinama kočila i ne znam šta se tačno desilo i kako, uhvatila me je ona ''vrijeme mi je'' panika i mene prebaci i vratim se bivšoj. Kad smo sjeli za sto i kad sam joj rekao, ona se nasmijala i kratko mi rekla da mi želi sve najbolje i da se nada da ćemo biti srećni. Dodala je da će doći dan kad ću ujutro ustati, pogledati oko sebe i shvatiti koliko sam pogriješio i da ju tada ne tražim. To je bilo prije 5 godina i danas je taj dan. Kakvo sam ja go*no pojeo i koliko je užasno ovo što sam uradio i njima dvjema i sebi. Razmišljam da predam papire za razvod, da barem probam biti fer. Pojedoh se.
4 meseca se kidam oko majke. Vozim na terapije, pomažem, kupam je, hrani. Prešla je u moju sobu da spava kako bih je noću čula i vodila je wc. 4 meseca ne sastavim 4h za spavanje. Mrtva, odem na posao, vratim se, peri, kuvaj, ribaj... Trpi njenu nervozu, njen plač od bolova, njene uvrede... Sve prećutim jer znam da ima jake bolove. Od brata ni traga ni glasa. Otac hoće, trudi se da pomogne koliko može ali ni on ne može. Kolege me komentarišu kako sam propala. Mrtva, iscrpljena.. Danas dođe brat nakon 6 meseci, a majka srećna.. Razumem je.. Ali ne razumem njene reči ,,moj sin najbolji na svetu, izleči me jednim pogledom." Zabolelo me je jer sav moj trud oko nje ne vredi ni jedne njene pohvale već naprotiv - vređanje! Dok on koji se pojavi jednom u 6 meseci a živi na 30km od nas zasluži svu njenu ljubav.
Već duže vrijeme smo ja i djevojka bili u krizi što se tiče veze. Između nas nije bilo nikakvih nježnosti, suptilnih dodira, seks jednom u 2 tjedna, nema ljubljenja, osjećao sam se kao da imam isključivo prijateljicu pored sebe. Umjesto da prekinem s njom, odlučio sam joj dati još jednu šansu nakon što se vratimo s mora. Na kraju sam se ko balavac ponovno zaljubio u nju, samo bih ju grlio i ljubio. Najbolje od svega, problem uopće nije bio u njoj, već u meni. Ona je inicirala nježnosti dok sam ja bio preumoran, a na kraju je i ona sama odustala. Zapravo, hoću vam reći da vjerojatno pored sebe imate predivnu osobu samo to ne vidite zbog posla, stresa, ostalih obaveza. Nemojte to prekasno shvatiti.
Kad sam bila mala, baš mala mala, tata me je svake subote vodio na gimnastiku. Polako uz gimnastiku počela sam da idem i na balet kao rekreativnu aktivnost. Volim svog tatu. A mama nas je ostavila i odnijela sve sa sobom. Nikad nije ni slala za alimentaciju a radila je. Samo bi nazvala jednom godišnje kad joj treba neki odvjetnički savjet, jer moj tata radi taj posao. Tako, imala sam dobar život kao dijete, onda sam ja odrasla, tata je imao nesreću, .... . Oženio se ponovno, a ja sam krenula svojim putom. Danas sam ljubavnica jednom oženjenom čoveku, koju ima prelijepu ženu i još lepšu kćerkicu. I to je poso!
Bila sam tinejdžerka poznata po noćnim izlascima, neozbiljnosti i naglosti, sve na prvu loptu, ništa promišljeno, sve transparentno. Kako su godine prolazile, tako su mi se vidici menjali, ja sazrevala, prioriteti se promenili, sad već godinu dana živim sa dugogodišnjim dečkom, radim u struci ozbiljan i odgovoran posao, drugarice se više ne druže sa mnom, jer kažu da ovo nisam ja i da sam se zbog dečka promenila i nigde ne izlazim. Evo ne znam, imam 28 godina, plaćam kiriju i račune, sami živimo, pa i kuvam i spremam, i pravim kolače, idem na posao od 06h, ranije ležem-logično, samo me zanima šta ste mislile, da ću doveka biti neodgovorna, razuzdana tinejdžerka koju ćete zvati samo kad su žurke?
Moj sin je mislio da se ja zovem Ljubavi jer me muž tako stalno zove. Sad me obojica tako zovu. Ja sam najsrećnija žena na svetu.