Uvek ću pre verovati mužu nego drugaricama. Ako nemate video dokaz ili bar sliku, uopšte me ne zanima gde ste ga videle i sa kim. Toliko sam se ženske zlobe nagledala u životu i propatila zbog nje. Brak mojih roditelja se raspao, jer je na majku uticalo sve što su joj drugarice govorile o mom ocu i verovala je glasinama. Nemam nameru da dozvolim da me to šta priča "selo" ili "šta se zna" dotiče.
Juče sam imala napad panike po prvi put u životu, ispred muža. U sedmom mesecu trudnoće sam, i ugojila sam se podosta, sigurno 20+ kila. Spremali smo se ići u goste, dok se on na brzinu spremio, ja nisam imala šta obući, te sam samo od jednom počela plakati, čak i misliti da me se srami što sam tolika. Rekla mu sve to, na šta me je on samo pogledao i rekao: "Lepota nije prelazna, ali je prolazna. Nisi debela, puna si ljubavi. Moja si žena, pa makar i duplo toliko kila imala!"
Ako ovo nije ljubav, ja onda ne znam. Naprosto ga obožavam!
Pomalo sam ljubomorna na mlađu sestru. Mlađa je od mene 18 godina, a od druge dvije sestre 12 i 15 godina. Kada smo mi bile male teže se živjelo, roba je išla od jedne do druge pa do treće. Njoj sada roditelji kupuju sve, platili joj vozački, kupili najnoviji Mercedes, dobila potpuno novi stan od njih, najnoviji mobitel. Roba koju nosi je gotovo u potpunosti markirana. Plaćali joj privatnu srednju umjetničku školu, plaćaju joj sada fakultet dramskih umjetnosti u drugoj državi. Znam da ona nije kriva za to. Financijski su nam se roditelji u zadnjih 15-ak godina totalno oporavili. Osnovali svoje firme, zarađuju i više nego odlično i njoj se sve lijepo posložilo, ona je super sestra, nikada se ničim ne hvali, uči, vrijedna je, čak i sama radi uz fakultet, moju djecu obožava i često dodje paziti njih i psa. Roditelji sada i nama ostalima maximalno pomažu i novcano i svakako, ali ponekad osjećam malu zavist prema njoj i osjećam se jako loše zbog toga. Grozna sam kćerka i sestra.
Je l' normalno da me nerviraju toliko verenikovi nokti? Ljudi u mojoj porodici sa obe strane svi imaju dugačke nokatne ploče i na rukama i na nogama, i ja imam takve, a on ima one koji su širi nego duži, pa još ružnog oblika. Ne smetaju mi ovako i znam da na to ne može da se utiče, ali ne želim da naša deca naslede takve nokte.
Nisam zamišljala svoj život ovako. Željela sam putovati, istraživati, biti slobodna, a udata sam, imam relaciju posao kuća, i muža koji me voli samo kad mu "fizički" trebam. Ne mogu da vjerujem da je ovo moj život. Razočarana sam u sebe prvenstveno.
Osobe koje sa 20ak godina žele i dobiju dete smatram jako intelektualno ograničenima, još nisam video da je pametna osoba tih godina dobila dete, samo neki propaliteti bez žute banke i posla.
Živim u inostranstvu i radim u jednom uglednom restoranu. Danas me je jedan od viših šefova pozvao na razgovor u kancelariju. Rekao mi je da se par radnika na mene žalilo jer se neprijatno ponašam prema njima. Šta se dešavalo? Meni je u interesu da imam ljubazne odnose sa kolegama, da nam svima bude prijatno i da se svi slažemo. Desi se nekad da kada pozdravim nekoga (bilo muško ili žensko) da mu pružim ruku, potapšem po ramenu ili neki kratak zagrljaj. Na mene su se par njih žalilo zbog toga na šta je moj šef meni skrenuo pažnju. Moj odgovor na to je bio da mi je u interesu da nam svima bude dobro jer po cele dane provodimo zajedno i da bez obzira kako se ko oseća, ja ništa loše nisam uradio. On se sa tim slaže i rekao je da nismo svi isti i da takav kontakt ne prija svima. Od sada pa nadalje ću imati veoma hladan odnos prema svima, radiću samo ono što je neophodno i neću biti mnogo zainteresovan. Neka pričaju da sam čudak, ali ne i kako sam odvratan...
Ne bih volela da se organizuje proslava za rođenje deteta dok ja u bolovima ležim. Nek se sačeka par dana da proslavim sa svima njima, ipak sam ja ta koja se porodila.
Otkako sam dobila unapređenje na poslu i super zarađujem moj muž je naprosto poludeo. Stalno mi dobacuje da ću ga ostaviti ili prevariti i da ću naći drugog jer sam ja sad “iznad njega”. Ja nisam takva osoba i to svi dobro znaju. Nisam u životu pogledala drugog muškarca sem njega. Svaki dan mi pokvari svojim nebulozama. Na kraju će se ispostaviti da on vara mene.
Ne znam kako, ali skupila sam snagu i ostavila manipulatora koji me je predugo zavlačio, iako ga volim i duša me boli. Sigurna sam da će ova bol proći, a iz začaranog kruga ne bismo nikada izašli, da sam ostala u tom odnosu. Najteža je borba protiv samog sebe, ali daću sve od sebe da istrajem u ovoj odluci!