Smatram da SVI fakultetski obrazovani ljudi, moraju biti pismeni i znati osnove pravopisa i gramatike svog maternjeg jezika!
Srećan sam jer sam imao seks s devojkom posle skoro dve godine! Ona je bila silovana i prebijena i za ove dve godine doslovno je dobijala panične napade kad god pokušamo da imamo seks, da ne pominjem osećaj krivice jer često mašta o silovanju...ali uz pomoć psihologa i strpljenja danas smo konačno imali seks i mislim da smo oboje plakali bar jedno sat vremena posle..Ono što hoću da kažem devojkama koje su prošle slično da ne treba da se osećaju krivom, da nije sve izgubljeno i da čak ako maštate o silovanju posle istog to ne znači da ste to želele već je to način na koji vaša psiha pokušava da se izbori sa traumom smeštajući negativno iskustvo u vašu maštu gde vi imate kontrolu i zamenjujući negativne emocije prijatnim tj seksualnim..to je jednostavno biologija i psihologija i ne govori ništa loše o vama.
Prije tri dana se desilo nešto veoma čudno, dok sam prolazio ulicom čuo sam dva muška glasa koja govore da ne znaju gdje se nalaze i odakle to da se Sarajevo ovako izgradilo, bilo mi je veoma čudno, kada sam izašao ispred njih pogledali su me i pitali koja je godina rekao sam da je 2018. Oni su se izbezumili i govore kako je prošlo 38 godina kada su prije 3 sata bili u 1980 kada sam počeo da se smijem rekli su da se što prije moraju vratiti i sjedaju u Ladu nekih za mene nikad viđenih tablica i odlaze. Iskreno se nadam da neću završiti na nekom skeču.
Nedavno sam završio fakultet i mogu vam reći da samo za jednu rečenicu "Kolega XY proglašavam vas magistrom" vrijedi živjeti. U tom trenutku sam zaboravio sve muke, sve neprespavane noći, sve obnove, sve padove, sva poniženja i bez obzira šta me sada čeka i koliko se ta diploma ne cijeni, ponosan sam i zadovoljan što sam savladao još jednu životnu stepenicu.
Danas odlazim na konjičke trke i gledam kako jedan džokej u trci drugog džokeja hvata za nogu i zbacuje ga sa konja, svi vide i svi se između sebe došaptavaju, ali niko ne reaguje, sudije ništa, nikom ništa. Ja kao gledalac odlazim da se žalim, meni sudije u kontrolnom tornju samo kažu pregledaćemo snimak, ne brinite i opet ga proglase pobednikom, tog što ga je gurnuo! Odmah zatim, na trkama, saznajem da je pre par meseci jedan dečko, student, umro iznenada, a primao studentski kredit, odmah nakon toga su roditelji, iako su sahranili sina jedinca, dobili dopis od države da vrate 100.000 din što im je sin primio kao studentski kredit jer nije završio studije u roku, a on umro u toku studentske godine, naravno da neće završiti! I to se došaptavaju ljudi, niko o tome javno ne priča. E ZATO NAM I JESTE OVAKO. ZATO ŠTO SMO BUDALE I SAMO ĆUTIMO! ĆUTIMO! Idem odavde što pre, a vi nastavite da ćutite, dabogda progovorili!
Neki dečko je muvao moju devojku i ona mi slikala i poslala cet. Ja reko ok, super sto mi rekla i to je to. A kad je ona videla da sam reagovao sasvim normalno promenila je ploču skroz. Počela je da se ponaša bezobrazno prema meni i kad je svaki put opomenem i kažem joj da promeni ponašanje ona ide na tu kartu kako me nije prevarila a mogla je. I sad zbog toga ja treba da joj se klanjam izgleda ? Ne znam sta ona očekuje sad da ja nju dižem u nebesa zato što je uradila jednu stvar koja se podrazumeva u vezi, a to je da ne vara. Svaku glupost koju uradi od sad opravdava sa time kako me nije prevarila. Ona misli da zbog toga ima kredita da se ponaša kako hoće. Da ne pišem sad kakve sve ona ima izlive frustracije u zadnje vreme ali ako se ne promeni meni ne preostaje ništa drugo nego raskid...
Radim u trgovini i obožavam biti ljubazna prema neljubaznim kupcima. Njihovi izrazi lica kad shvate da me ne mogu isprovocirati su neprocjenjivi.
Divim se svom mužu i ljubomorna sam na njega. Uvek ga sačeka ručak i kafa kada dođe sa posla (posao na kom ceo dan sedi u kancelariji) uvek ga sačekam sređena i našminkana i ako sam do pre pola sata bila sva prvalja i u testu dok sam kuvala ručak. Nikada ni mrvica ne sme da bude na podu ili stolu ili bilo gde. Šolja, prozori, vrata, stolovi, ogledala, prašina se brišu svaki dan obavezno, čaše perem po dva puta istu. Ćutim po dva tri sata kada dođe jer pije kafu i igra igrice. Uveče mu pružam razna zadovoljstva ne bi li on uživao. Vređa me ponižava i juri kada se napuje što je 4 puta nedeljno, i ima jako loše društvo koje grozno utiču na njega i stalno nas svađaju. Iako sam 13 godina mlađa od njega on to ne poštuje niti mu išta znači. Ne poštuje me kao ženu ni kao čoveka. Ne brine o meni ni da li mi nešto treba. Ne znam dokle ću izdržati tu torturu više. Da ne spominjem da me nikada nije zadovoljio u krevetu jako je nasilan i grub. Tretira me kao stoku.
Kada sam bio dete više vremena sam provodio u drugom delu grada kod babe sa mamine strane nego sa mojima. Baba je nekako umela da mi priđe, da me zainteresuje nekim temama, da mi čita zanimljive priče, da zajedno listamo dnevnu štampu... Baba je umela sve što je moje mrzelo ili nisu ni umeli da rade. Zahvaljujući njoj ja sam se zainteresovao za filozofiju pa sam na kraju taj faks i završio. Nažalost baba nije dočekala moju diplomu, nema je već jedanaest godina i svaki put kada joj odem na grob plačem kao kiša, mnogo mi fali.
Ne shvatam zašto bih ja kao žensko trebala da čekam da se osoba koja mi se sviđa smiluje i javi mi se, i strepim da će pomisliti da sam ovakva i onakva ako se prva javim? Javljam se kome hoću, misli šta hoćeš, ne interesuje me, nisam pasivni posmatrač svog žiota, uzimam stvar u svoje ruke.