Tek kada su se pojavili ležeći policajci u gradovima, moj ujak vozio babu i kaže, evo ga ležeći policajac, a ona sva pogubljena, gleda dole i kaže:" Gde leži j*** ga otac?"
Dečko me je izbacio iz kuće jer sam plakala uz finale Parova.
Slušam Prti Bee Gee od svoje 8 godine i oduvek sam voleo njihov smisao za humor i taj krimi-komedi fazon i ako me droge i kriminal nikad nisu zanimali, kroz detinjstvo stalno su mi govorili da ću "postati isti kao i oni" i stvarno na kraju su bili u pravu, nakon 13 godina izgradio sam fin smisao za humor i navikao da ne gotivim ograničene ljude :)
Moja devojka nije želela da izgubi nevinost sve dok se ne stupi u brak. Pošto sam ja imao ozbiljne namere sa njom a istovremeno sam želeo da imamo intimne odnose, dao sam joj veliku količinu novca koja je potrebna da se ponovo vrati himen plastičnom hirurgijom u slučaju da nas dvoje raskinemo, a ako ostanemo zajedno onda ćemo taj novac iskoristiti za naše zajedničko venčanje.
Otključaću profil na instagramu samo da njegova bivša može gledati naše slike sa mora.
Mama sam jednog malog dječaka za kojeg se sumnja da ima autizam. Trenutno smo u fazi dijagnostike. U međuvremenu se prehladio i otišli smo na pregled kod pedijatra. U čekaoni sjedi bračni par sa djetetom i komentarišu mog sina "Vidi ovo djete kao da je blesavo". U tom trenutku sam pogledala svog sina i u sebi rekla "Prinče moj, uz sve ovo što te snašlo u ovom svijetu ti neće biti lako". Kad smo došli kući, zatvorila sam se i satima plakala. Plačem i dok ovo piše. Boriću se za svoje djete dok sam živa a sve vas molim kad vidite djete sa problemom , ne morate mu pomoći ali ne otežavajte ni njemu ni roditeljima. Srce mi se cjepa.
Prinče Ogi , tata i ja ćemo dok smo sve uraditi dok smo živi da ti pomognemo i da budeš srećno djete. Plakaćemo kad ti spavaš. Pozajmićemo novac da ti pružimo svu potrebnu stručnu pomoć, nas dvoje moje dnevno o kori hleba ali ti Ogi moraš da budeš srećan.
Idem sama ove godine na more, ne zato što nemam društva, već zato što želim da se odmorim psihički i fizički.
Sramota me što su ljudi koji ne razlikuju "jer" i "je'l" diplomirali u roku, a ja nisam.
Majka mi je dala otkaz nakon osam godina što sam radila za nju i njenu firmu. Podigla sam joj brend, svakih par godina mijenjala web stranicu, izradila hiljade oglasa, letaka, dogovarala intervjue za novine i tv i nakon osam godina mi kaže da marketing i nije nešto neophodno i da je za sve te poslove meni trebalo pet minuta i da je moja plaća prevelika. Plaća mi je bila jednaka svima u firmi, a od nekih čak i manja. Koliko sam godina unijela u ovaj posao, cijelu sebe.. Najviše me boli sada kada sam našla drugi posao, sad zove kao da joj napravim nešto oko jednog eventa jer je to "sitnica" za mene, a žena koja joj rekla pomoć (vjerojatno za novce) me pitala da joj proslijedim sve što sam ja radila prije kako bi ona napravila isto. A moj otac je sada izjavio da sam konačno počela nešto raditi kao da nisam nikada radila, a ona je samo šutila. Ni ne zna da za istu plaću na novom poslu radim manje, a nema ni poziva u deset navečer, odradiš smjenu i ideš doma. Ne razgovaram više s njima.
Pitam se za kog čoveka ću da se udam. Šta on radi sada, jel ima devojku sa kojom uživa, jel pati zbog neke ljubavi, jel je usamljen ili zadovoljan, iz kog je grada/sela, sa kim se sve druži sad, gde izlazi, šta planira za budućnost, jel to neko od mojih poznanika ili skroz neki drugi lik.i onda ću jednog dana ja da uletim u njegov život, on u moj i sve će da se promeni. Strah me je budućnosti. Želim da vreme stane!😓