Bila sam veoma ješna trudnica. U petom mesecu trudnoće, mislim da sam pojela jednu farmu pilića. Belo meso sam jela 6x dnevno. Noću u 3h moj suprug je budio gazdu kafane, koja nam je u blizini. Jer mi se jeo dimnjeni batak. Čovek je ustao sišao u lokal, nije raspaljivao roštilj zbog komšiluka, ispohovao mi je jednu porciju belog mesa. Mom suprugu je rekao: " Brate, svakojakih ljudi sam se ovde nagledao, a veće budale od tebe video nisam. Ako se ikada budem oženio, smatraj me većom od sebe.."
Mnogi mi se rugaju i sprdaju me što idem u bioskop sam. Pa ne idem ja tamo da sa nekim pričam ili da se ljubim. Jednostavno idem da gledam film ili predstavu. A ne da mi neko odvlači pažnju svojim komentarima.
Predajem fizičko u osnovnoj školi. Uvek sam dobijao peti razred ili uskako da menjam neke učiteljice, jer one neće da se "prljaju s loptom". Čas izgleda ovako. Zagrevanje, odradimo korektivne vežbice sve za 20 minuta i ostatak časa je po volji. Učenici imaju desetak aktivnosti i mogu da biraju, ako neko neće da učestvuje, ne prisiljavam ga niti insistiram na objašnjenju. Trudim se da to bude prilika deci da se združe i bolje upoznaju. Često im zadajem timske vežbe i poligone gde moraju da pomažu jedni drugima ili da rade u parovima i malim grupama, ali sve kroz igru. Ponekad držim za dva razreda odjednom, iako ne bi trebalo, ali čak mi i odgovara kad ih je više. Od skora sam uveo rvanje, jer grupa dece oponaša makljaže s tv-a. Više je to igra nego pravo rvanje. Nekad bude njih 6 protiv mene, pa možete zamisliti na šta to liči. Oni to obožavaju i odu dalje preporođeni! Neki roditelju su tražili moje "saslušanje" da odluče je li to okej. Eeej!!! Ja ispadam zlikovac! Jedva čekam!!!
Samo bih volela da se vratim u doba kad sam imala 10 godina i kada mi je jedini problem bio ko će izneti loptu da se igramo... Takođe bih lupila šamar maloj sebi svaki put kada bi rekla "volela bih da odrastem". Ne, ne bi volela.
Došao letos u selo drugar iz Minhena, on inače tamo super zarađuje i dobro živi. Izlazili, provodili se, išli po klubovima, uglavnom smo onako delili račune. Bio sam rezervisao i vikend na moru tako da smo i tamo proveli neko vreme. Ugostio sam ga i kod mene kući par dana, na moje insistiranje, moja je žena kuvala 3 obroka, prala mu, imao pun pansion. Sve bilo ok da nisam, kad je otišao našao kovertu sa parama u džepu. On je ladno preračunao koliko sam ja potrošio u toku njegovog boravka, pa pošto je znao da ne bih uzeo tajno mi ostavio pare i još dosta preko jer navodno nije stigao deci ništa da mi kupi. Znam da će mnogi reći kako je divan i fer, ali mene je to uvredilo i od tad sam postavio distancu. Ne trebaju mi tako sitničavi ljudi koji gledaju svaki dinar da isplate u životu. Došao sam do zaključka da je poprimio njihovu osobinu koju najviše mrzim i postao pravi proračunati švaba.
Nedavno smo, u okviru nekog seminara, nas 10 tak studenata odsjeli u jednom od luksuznijh hotela. Zadnji dan, dan polaska, planiran je tako da odjavimo sobe, te je bio planiran i zajednički oproštajni ručak prije samog polaska. Pred kraj ručka, dolazi menađer hotela, ili se barem meni učinio kao takav i pita ko je bio u toj sobi, misleći na moju. Govorim da je to moja soba, pretpostavljajući da sam nešto zaboravio ili oštetio u sobi, no, on prilazi i čestita mi. Ja začuđen gledam dok on govori da je soba ostavljena tako čista i uredna, kao da je tek pripremljena za doček nekog gosta, kao da niko nije ni bio u njoj. Na kraju mi reče da, obzirom na taj moj "uspjeh", imam besplatan dvodnevni boravak kad god to poželim, svakako uz prethodnu blagovremenu najavu. Iskreno, vjerovatno više nikad neću odsjesti u tom hotelu, ali bilo mi je drago da se i danas cijene takve geste i "sitnice".
Žena kojoj se ja najviše divim je bratova žena. U ovih 7 godina koliko ju poznajem, ja njoj niti jednu manu nisam pronašao. Počevši od izgleda pa do karaktera i sposobnosti, nema joj ravne. Vježba, zdravo se hrani, tijelo joj je savršeno. Lice bez i jedne mane, osmijeh u koji se moraš zaljubiti. Prije godinu dana je završila svoj 2. fakultet, a uz to je cijelo vrijeme radila. U kući kod njih je sve na svom mjestu, ormari su im pod špagu složeni, ručak uvijek skuhan i to kuha kao šef kuhinje, moja mama joj nije ni do koljena, a njenu kuhinju su svi uvijek hvalili. Imaju i vrt za koji se ona brine, pravi zimnicu pa još okolo dijeli. Prošlu nedjelju su bili kod nas, nama se najavili gosti prekasno, ni jedna trgovina ne radi, a mama nema ništa za kolač napraviti. I ona ode u kuhinju i napravi kolač sa onih par sastojaka što je bilo i još pred gostima nije htjela odat da je ona pravila, nego mama pokupila pohvale. Moj brat je isto super osoba, sretni su skupa, a ja znam da neću nikada ni sličnu naći.
Uspeh kod devojaka sam počeo da ostvarujem tek onda kada sam počeo da im odgovaram istom merom. Na njenu konstataciju ''ružan si'', ja odgovorim ''nisi ni ti Afrodita''. Na njene reči da nisam zgodan, ja odgovorim da i ona sebe prvo pogleda u ogledalo pre nego što drugome prigovori. Na njenu izjavu da mi fali malo mišićne mase i da je potrebno da češće idem u teretanu odgovorim joj da ću ja mišiće i nabaciti, a ona te male sise može jedino hirurškim putem da poveća. Nikada nisam grub, navalentan ili nepristojan ali uvek uočim neku manu i nje se držim kao pijan plota ukoliko devojka počne da me ''spušta''. Tako sam od momka koji je za svojih 29 godina imao samo dve devojke u celom životu došao do toga da mogu da osvojim svaku na koju bacim oko.
Svekrva želi da prisustvuje na mom porođaju. A ja ne želim nikog osim muža tamo. Mislim dovoljno je što me on i oni tamo gledaju golu još mi samo i ona fali.