Kada sam se udala imala sam 25, a moj muž 35. Mama mi je stalno pričala da se sada razlika u godinama ne oseća, ali kako starimo da ću sve više biti tužna i nesrećna, da će on ostariti i biti praktično neupotrebljiv, a ja u najboljim godinama, da ću biti željna pažnje a kada do toga dođe da je i razvod blizu.
Evo već smo 20 godina u braku, meni 45 a njemu 55. On je aktivniji od mene. Stariji sin trenira fudbal i on bukvalno kada dođe sa posla tera sina da idu na trčanje, sa mlađim rekreativno igra tenis, mene tera da vikendom izađemo do grada, stalno nešto čačka po dvorištu... Često se setim maminih reči i čudim se sebi kako je malo falilo da je poslušam i raskinem sa njim. Kako bih se samo grdno pokajala da sam to uradila.
Radim kao psihijatar, privatno. Često mi dolaze ljudi koji su debelo u problemima i ne vide izlaz iz njih. Da li znate zašto je to tako? Kada ih pitam zašto nisu došli odmah na razgovore i seanse, 95% njih kaže da nisu dolazili jer ih je sramota šta će ljudi reći. Kao da imate temperaturu i ne liječite je danima, pa na kraju dođete u hitnu sa 40+ stepeni. Veoma mi je žao na kakav način razmišljamo i nadam se da će se ljudi prestati sramiti odlaska kod psihologa ili psihijatra, zbog njih!
Moja majka nema novac za lekove a ja sam kupila nove patike znajući da ona ovog mjeseca neće imati dovoljno novca za sve što joj je potrebno. Slagala sam je da sam morala kod zubara i da je bilo nešto hitno pa da zato nemam novca da joj pomognem.
Upoznala sam dečka, naš čovek, Srbin, ali rođen i odrastao u Švajcarskoj. Pozvao me je na piće i ja sam pristala, lep dečko, pa rekoh što da ne. Međutim, jednostavno mi se nije svideo kao osoba, non stop se hvalio kolima od 100 000e, svojim nekretnima, garderobom, kako živi...imala sam utisak da smatra da sam neka sponzoruša koju to impresionira, čak mi se i podsmevao što sa fakultetskom diplomom radim ceo mesec "za novac koji on potroši za jedno veče". Odbila sam i da me odbaci do kuće, pozvala taxi i najkulturnije rekla da možemo biti samo prijatelji i da smatram da smo dva sveta. Dečko je nakon tog mog odbijanja, toliko pobudalio, da je produžio odmor i ostao ovde već mesec dana. Zove me po ceo dan, moli da se vidimo, pitao me da se udam za njega, a nismo se ni poljubili. Danas je čak zvao na fixni i pitao moju majku da dođe sa svojim roditeljima da popriča, jer on ima ozbiljne namere i smatra da je našao pravu ženu za brak. Razmišljam da ga prijavim policiji, šta me snađe gospo....
Bila sa drugaricama na kafi i pokrenula se tema o našim momcima i kućnim poslovima. Rekla sam kako sam se pre neku noć prepirala sa dečkom jer nije oprao suđe. Jedna drugarica je na to odgovorila kako ga ona ne bi trpela ni dana i da mu ne bi prešla preko toga već bi ostavila lenštinu i da sam ja glupa što to trpim (ovo se desilo samo jednom i inače on nije lenština, uvek je odgovoran i pomaže mi stalno i retko se svađamo zato me iznenadio komentar). Nisam mogla da verujem jer je ona svom dečku prešla preko puno gorih stvari i rekla sam:"Ne bi prešla preko neopranih sudova a okej ti je da te momak prevari i laže te stalno? Imaš pogrešne prioritete". Na to je ona skočila kao oparena i krenula da me vređa i govori kako sam loša drugarica i kako pokušavam da je ponizim. Rekla sam joj da je sama sebi iskopala rupu sa svojim komentarima. Ona je otišla uplakana a drugarice su mi rekle da sam preterala jer nisam trebala spomenuti činjenicu da je njen dečko nju varao a ona mu je oprostila.
Čula koleginica da sam raskinuo sa curom pa želi da me nabaci nekoj svojoj prijateljici i pokazuje mi sliku cure koja ima 30 kg viška. Nisam htio da komentarišem ništa loše, fino rekoh hvala ali da nisam zaintetesovan. Kasnije čujem od kolege kako je ona rekla da bih trebao prihvatiti šta mi se nudi jer sam NIZAK pa nemam puno izbora. Od kada je biti nizak jednako loše kao biti debeo? Kao prvo ja visinu ne mogu da dovedem u red dok neko bira da bude debeo. Sem toga ja treniram i brinem o sebi. Nikada nisam imao problem naći curu i nije mi niko nikada nabacivao djevojke. Bivša cura mi je bila gimnastičarka i bila je jako zgodna i slatka (po mom mišljenju naravno, svako ima svoj ukus). Nije mene pogodilo to što mi ona nabacuje debelu drugaricu koja mi se ne sviđa već me pogodilo to što ona misli da ja MORAM da prihvatim bilo koga jer sam nizak i da zbog toga ne bi trebao da biram. Sada će me cure osuditi ali zamisli da za vas neko kaže "nema oblina, ona je ravna zato ne smije da bira."
Moja žena i ja smo u braku 20 godina, a sve je počelo tako što smo se skontali što bi mladi danas rekli kao kombinacija. Ništa ozbiljno, samo seks i drugarski odnos. Tokom jednog čina meni kondom spadne i malo semene tečnosti završi u njoj. Nismo pridavali preveliku pažnju jer ko je još toliko potentan da mu toliko malo bude dovoljno za oplodnju, ali njoj menstruacija zakasni na više od deset dana. Test na trudnoću pozitivan.
Od ''ne, nema šanse da rodim to dete'' upornim razgovorom sam je nekako ubedio da malom damo šansu. Dogovorili smo se da ako nam ne ide u braku sve to batalimo, ali da bebu zajedno čuvamo. Tako smo se lepo navikli i uklopili jedno sa drugim da mi je i posle 20 godina prosto neverovatno i nestvarno, bolju ženu da sam tražio ne bih našao. Ubrzo je došlo drugo pa i treće dete, a naš prvenac, junoša, ove godine kreće na faks, ljubi ga tata.
Moj sin od 9 godina nam je napravio ručak. Znači ja sam se jednog podneva vratila sa posla umorna i ukočila sam se čim sam legla da odmorim a moj sin je bio gladan sa izgovorom "tata se uskoro vraća kući, napravi ručak", a ja nisam bila u stanju i kaže on meni da ja njemu uradim domaći (bio je bolestan pa se nagomilalo) i da će on napraviti ručak. Nisam imala šta da izgubim pa mu dadoh da napravi ono što bi našao u frižideru i uzme on, čujem da se nešto krčka ali sam nastavila da mu radim domaći. Vratio se muž sa posla i sedne da jede, odjednom me upita da li sam promenila recept i ja reko mali pravio šta ćeš. Kada on poče da se smeje i kaže da sin ume bolje ručak da napravi. Ne mogu da verujem.
Devojke koje mnogo putuju su u 99% slučajeva promiskuitetne, imaju mnogo partnera iza sebe i (meni) svakako nisu materijal za neku ozbiljniju vezu. Kada vidim da devojka ima mnogo fotografija sa putovanja i studiranja u inostranstvu na Instagramu, odmah mi se pale crvene lampice u glavi i takva mi ne dolazi u obzir za bilo šta dugoročno. Bez obzira koliko je lepa. Osuđujte koliko hoćete ali to su činjenice u velikoj većini slučajeva.
Radim na kruzeru, 9 meseci godišnje provedem sa hiljadama gostiju i posadom, non stop gužva i nikad mira i privatnosti. Od marta, kako je krenuo ovaj haos sa virusom, sam kući. Od tada nisam izašla iz kuće, osim u nabavku hrane jednom u 10 dana. Živim na selu, imam veliko dvorište. Ljudi moji, koliko meni prija ovaj mir i vreme samo sa porodicom, vi niste svesni. Kupila sam i montažni bazen, sredila dvorište, lepše mi je nego na Karibima, na kojima sam bila bog sam zna koliko puta. Odmorila sam se kao grofica ! Prijatelje lažem da ne želim da se viđam zbog virusa a zapravo nemam želju apsolutno nikog ni da gledam ni da slušam, preporodila sam se.