Muž i ja imamo tamnu kosu i tamniji ten. Kćerka(3) je plava sa svjetlim tenom. Svi zezaju muža da je komšijino, te šale su mu toliko isprale mozak da sada želi uraditi test da utvrdi očinstvo. Strašno sam bijesna na njega, zar nakon 8 godina zajedničkog života on sumnja u moju vjernost i stvarno misli da sam se j* po komšiluku. Blago je reći da sam razočarana i povrijeđena. Sve sam mu to i rekla, i da nije problem da uradimo test, s tim da će ga on platiti(neće koristiti za to zajednički novac). Dijete je naravno njegovo(za 2 sedmice će imati i dokaz), ali me njegovo nepovjerenje toliko povrijedilo da razmišljam o razvodu. Ne znam da li burno reagujem, ali mi se toliko zgadio. Od prve godine fakulteta smo skupa, izgradili život zajedno, pregurali teške trenutke, brak je skladan, sretni smo zajedno (barem smo bili). Sve mi se sada čini lažno sa njegove strane, ne znam šta da radim.
Veličinu ljudskosti kod mog bivšeg verenika sam saznala tek kad sam ga prevarila pred vjenčanje. Prekinuli smo i ja svojima nisam htjela reć razlog pa su se oni skupili svi zajedno i pošli do kuće mog verenika. Nakom dreke i vike mojih moj bivši je rekao da je on kriv i da je on sve prekinuo. Čovjek je ladno slagao i svalio krivicu na sebe da bi meni ostala reputacija časne žene. Sramim se sama sebe.
Planirali smo samo jedno dete, a onda saznam da nosim blizance. Tužna sam i besna.
Prdnuo sam tiho nekoliko puta na sahrani, zbog problema sa stomakom toga dana. Rodbina i dan danas optužuje pogrebnu kuću da dedu nisu držali u hladnjači.
Nevjerovatno kako neke, na prvi pogled nebitne stvari, promijene nečiji čitav život. Prije 10 godina sam završavao srednju školu i na zadnjem času matematike profesorica iz čistog mira otvori dnevnik i zaključi mi 5 (iako sam imao ocjene za jedva 4) i kaže:"Ti možeš mnogo više ostvariti, potrudi se, vjerujem da ćeš uspjeti u životu". Zbog te petice sam primljen na Mašinski fakultet i kad god sam se našao u bezizlaznoj situaciji sjetio bih se tih riječi, da vjerujem u sebe, da mogu izgurati do kraja. Završio sam fakultet i našao dobar posao. Danas sam dobio unapređenje u tehničkog direktora i ove godine idem na okupljanje desetogodisnjice samo da nađem profesoricu i zahvalim joj se na nesvjesnoj podršci zadnjih 10 godina.
Ja ni danas ne razumem zašto je moj dečko izabrao mene, realno gledano prosek sam u fizičkom smislu, šta više štreber sam, tako sam se i oblačila/oblačim. On u svemu iznad proseka, posebno po izgledu. Toliko se trudio oko mene, a ja ga mesec dana odbijala jer sam mislila da me zeza ili da je neka opklada. Kada ga pitam što je izabrao curu sa 10kg viška, on kaže da je pao na moj morbidni smisao za humor i generalno na to što sam uvek raspoložena i što se uvek smejem. Već godinu dana imam razlog da budem srećna i da se još više smejem. Željko obažavam te, tvoja M :)
Prije 5 dana sam saznala da sam usvojena. Imam 22 godine i to su vješto krili od mene. Od početka mog odrastanja sam imala osjećaj da nisam njihova kćerka. Nijedne slike nema na kojoj je mama (i dalje je tako zovem) trudna ili gdje slave moj prvi rođendan. Kada sam imala 18 mjeseci usvojili su me, jer nisu mogli imati djece. Moj tata je profesor engleskog jezika a mama je advokat. Ja studiram elektrotehniku. Uvijek sam se smijala i prebacivala im to kako sam ja izrod u porodici i da jedina znam matematiku. Na kraju ja jesam izrod, jer nisam njihovo biološko dijete, ali ja te ljude osjećam kao biološke i volim, oni su i dalje moji roditelji. Bilo mi je teško prvi dan, nisam ih htjela vidjeti uopće. Biološke roditelje ne želim tražiti, jer da su me htjeli i željeli naći, do sad bi me našli. Razmislila sam i shvatila da su moji roditelji (koji su me usvojili) učinili nešto lijepo, za sebe, za mene, za nas. Imam sreću pa su me odgojili fini i čestiti ljudi. Mama i tata volim vas.
Moja drugarica je nasledila četvorosoban stan u centru grada, a otac joj je preko veze našao posao u struci čim je diplomirala, pritom joj njeni daju po par stotina eur mesečno "za džeparac". Ja nisam uspela da se zaposlim u struci, radim za minimalac i živim s roditeljima jer nemam para da se osamostalim. I onda meni ta drugarica drži predavanja i soli pamet o tome kako mi je vreme da se odselim od mojih, blam je imati 25 godina i živeti s roditeljima, nije joj jasno kako to da ja ne mogu da plaćam kiriju iako zna da radim za 250e, što je manje od džeparca koji njoj roditelji daju. Kada mi je na kraju rekla "nađi cimerku", pukao mi je film i pitala sam je da li ona hoće da mi bude cimerka i da živimo zajedno u njenom stanu, ionako joj 3 sobe ne služe ničemu, kad joj je već toliko stalo do toga da se odselim od mojih. Samo je rekla "ne, ja volim svoj mir" i nakon toga počela da me izbegava. Valjda se uplašila da joj se ne uselim u stan.
Mlad sam, 29 mi je, ali poslednje dve godine života su mi veoma stresne i bolne. Mlađe dete nam je poranilo i prevremeno se rodio, usledila je velika borba za njegov život, strašan period strepnje, iščekivanja i straha. Srećom, mali borac se izvukao. Nedavno, supruga je doživela dva moždana udara, u 31.godini života, borba još uvek traje, ali svaki dan joj govorim da ne sme odustati, zbog dvoje dečice, koji u zbiru nemaju pet godina, da se bori kako bi ih gledala u odrastanju. A ja, živim za njih troje, ništa drugo ne želim osim da potrajemo svi na okupu. Bog mi je podelio loše karte, ali i sa takvim kartama čovek može da pobedi u igri, ako zna za šta i za koga se bori.
Bio sam u vezi sa djevojkom više od tri godine i trebala se preseliti kod mene, al je problem nastao jer ja kući posjedujem "Maine coon" mačku koja je ogromna jer je to takva pasmina domaće mačke i tu mačku imam više od 8 godina i jednostavno sam navikao na nju i ne mogu zamislit dan bez mačka, al moja već sad bivša cura je bila protiv mačke i rekla ili mačak van ili ona. A ne shvaća da ne možeš mačka dat nekome nakon 8 godina i da to nije obična ulična mačka, već mačka za koju sam dao poveću svotu novaca i da ne govorim koliko su me veterinari koštali, te da se ta mačka više radovala kad bi me vidjela nego ona. I jednostavno preko toga nisam prešao jer šta ti je životinja kriva koja ne grize ruku koja je hrani za razliku od nas ljudi. A kada je dolazila kod mene mačak joj nije smetao i sad je odjednom kao problem postao mačak? Ako je problem u mački nije problem u mački.