Imamo divan brak i troje djece koje sam rodila na carski rez, prva dva su odlično prošla a treći nešto teže, tada su mi i anesteziolog i ginekolog savjetovali da više ne rađam jer bi to moglo biti kobno za mene. A muž želi još jedno dijete i okrene to na šalu kao ti si zmaj, izdržaćeš to. Pijem pilule bez njegovog znanja. Šta ću, bojim se, djeci treba majka.
Izlupala bih šamare svima koji pate i kukaju za bivšima, koji navodno bez istih ne mogu živeti, koji sebe i svoj život uništavaju zbog nekoga ko nije tu, a čim nije znači da ne treba ni biti! Alo ljudi, osvestite vaše mozgove! Šta ćemo sa onima koji izgube majku? Oni koji izgube oca? Decu? Brata, sestru? Njih više nema a oni moraju nastaviti živeti u ovom prokletom svetu, pomire se i nastave život! Vi ste našli da patite za osobama koje su negde tamo srećne, budale.
Pričala sam sa drugaricom koja vara muža na svakom koraku i rekla joj kako ja nemam potrebe da varam jer sam zadovoljna našim seksualnim životom, na šta mi je ona odgovorila "zadovoljna si jer ni ne znaš za bolje. I ja sam bila dok nisam počela da švrljam. U početku grize savest, posle ti postane normalno". Evo razmišljam o njenim rečima i možda ima smisla.
Dokaz da ipak postoje dobri ljudi, uverila sam se pre par dana.
Ocu i meni se ugasio auto u sred Hrvatske, kad smo se vraćali sa puta.
Stali smo samo sa strane, i nismo mogli ništa jer je bila noć. Posle izvesnog vremena dvojica momaka su stali da nam pomognu.
Bili su sa nama sve vreme, gurali auto, zezali smo se. Nisu mogli da nam pomognu ništa bez majstora, al opet su se potrudili.
Svi smo mi ljudi, bez obzira na nacionalnost. Nemojte dozvoliti da nas mržnja razdvaja.
Radim kao konobarica u restoranu na moru, preko sezone. Danas vadim suđe i ispadne mi 5 čaša, šefica sva iznervirana, ljuta, agresivno počinje da se dere i govori kako do kraja smjene trebam stvoriti 200 kuna za polomljene čaše. U to dođu 2 jako divnih gostiju, Sarajlije, i kroz priču s njima ispričam im taj incident i čovjek mi da 200 kuna da platim čaše, jer je njemu taj gest moje gazdarice katastrofa. Ja odbijam i on dođe poslije mojoj kolegici i da novac i kaže kako se nema volje raspravljat sa mnom u vezi toga i da uzme i da novac za čaše. Ne znam mu ime, ali mu hvala do neba. Uvijek ću pamtit ovako divan potez.
Zemlja je ravna. Sve što vam oni daju za "dokaze" su crteži kugle umjesto fotografija, čudne snimke iz bazena umjesto sa svemirske postaje, loše studijske snimke umjesto hoda po Mjesecu, loše montiran auto koji putuje na Mars, govore vam da su izgubili tehnologiju za put na Mjesec, nabacili su vam teoriju gravitacije i teoriju evolucije te imaju gomilu opravdanja zašto nema niti jednog jedinog dokaza za bilo što od navedenog. A vi i dalje nas napadate gdje su naši dokazi... pa mi nismo ni rekli da smo prije 50 godina bili na Mjesecu, da imamo satelite i postaje u orbiti ili auto koji lebdi prema Marsu. Oni jesu a vi im i dalje vjerujete?!? I Nixon je telefonirao s Mjesecom preko fiksnog telefona, ali mi smo problematični...
Prošli vikend u klubu:
ortak i ja blejimo već neko vreme, on ode po piće, ja ostanem sam. Primećujem da devojka (jedna iz grupe od 4) gleda u mene, smeška se, namešta kosu, prepoznam signale, krenem.
Dođem do nje, predstavim se i započnem konverzaciju. Njene "kokoške" (tako se međusobno nazivaju) pogledaju me kao da su pale sa marsa, i onda krene ona "namiguša" da se ponaša kretenski, pritom me još i izvređa, i kao šlag na tortu kaže mi da se vratim svom drugu kretenu.
Okrenem se i odem nazad do stola.
Kasnije, izlazimo, čekamo taksi, kad izlaze kokoške. Ona se odvaja od njih, prilazi i izvinjava se što je tako reagovala, ali ne može drugačije kad su "ONE" tu. Htela bi da se vidimo sutra na lokaciji i u vreme, da ispravi utisak.
Oteram to u majčinu, i uđem u taksi...
Žene, šta vam je?
Od sezonskih poslova sam kupio stan sa 25god. Stan je plaćen 40.000e. Od svoje 18te godine radim, živim sa roditeljima (to je naravno bio presudan faktor) i sve što sam zarađivao sam štedeo za stan. Radio sam kao konobar u Beogradu, na primorju, radio na kruzeru 2x 6 meseci, bio učlanjen u omladinsku gde sam par puta mesečno fizikalisao, držao časove online engleskog jezika. Odredio sam da trošim 10e dnevno. To mi je to. Od toga se provodim, kupujem odeću, mobilni, odvajam za more itd. Sve ostalo ide u banku. Naravno, glavnica para je bila od kruzera gde sam za te dve ture vratio ukupno 17.000e. Nikome nisam pričao da štedim, jer ne valja laprdati mnogo da imaš 15, 20 hiljada na računu posebno u Srbiji, i svi su bili u šoku kada sam objavio da sam kupio stan. Sada mi je sledeći cilj da dovršim faks, ekonomija gde mi je ostalo još 2 god, tako da sam smanjio poslove i konobarišem 4x nedeljno samo.
Pre par godina moj brat i njegova devojka su krenuli put Beograda. Bili su veoma lep par on mišićav ona zgodna, imali su velike ambicije, hteli su da kupe hotel, izgrade kuću, venčaju se i još mnogo toga. Kad su krenuli niko nije ni slutio da nešto može da se desi. Krenuli su auto-putem, nije vozio brzo bio je trezan i odmoran. Vozio je po ograničenju, hteo je da pretekne neku pijanu budalu kada je naglo skrenula ka njima i udarila ih. Nisi vezali pojaseve, a auto je udario na stranu devojke. Ona je umrla u bolnici a brat je preživeo sa lakšim povredama. Sada brat živi i radi u Rusiji potpuno sam bez žene, devojke podrške, ima 30 godina. I dalje njihova velika slika stoji na zidu u njegovoj sobi.
I sama sam devojka, i sama imam PMS, ali nikad, nikad to ne može biti opravdanje za nasilje i bezobrazluk. Ma koliko god da ti je PMS jak, jedna stvar je kad si nervozna, a sasvim druga kad se ponašaš kao da si izašla iz pećine, dernjaš se na ukućane, vređaš ih, bacaš stvari po kući i slično. Kada bih bila momak i kada bih imala devojku koja ‘pobesni kad je u PMS-u ili kad dobije’ i ponaša se kao ludak, postala bi bivša i to odmah. I to preporučujem svim momcima ovde čija se devojka ponaša kao šimpanza. Niko bre nije dužan da trpi vas bezobrazluk i nedostatak kulture koji pravdate onim danima.