Imam drugaricu koja stalno tripuje da neko gleda u nju i da svi nju žele da muvaju. Neko nas nonšalantno pogleda u prolazu - "Jao jesi li vidjela kako me odmjerio". Neko u klubu stoji ispred nas i povremeno podigne pogled jer realno neće da bulji u pod - "Ovaj lik me gleda stalno, baš mi je neprijatno". Gdje god odemo neko u nju gleda i bolji i ona jadna ne zna šta će od udvarača. Jedan dan sjedimo ja i ona u kafiću i jedan dečko i ja smo se šmekali i smješkali jedno drugome sve vrijeme. Ona naravno opet utripovala da nju gleda. Sjutradan me on pronašao i javio mi se na instagramu i govorim to njoj i ona kaže "Mora da će htjeti da te pita za mene, nemoj mu dati moj broj". 🙄🙄 Lik naravno nije pitao za nju niti je spominjao, pitao me je da izađemo.
Moja starija sestra i ja smo izašle u grad. Ona je vozila i blizu naše kuće izgubila kontrolu nad autom, skrenula sa puta i zakucala se u drvo. Otac je istrčao iz kuće i poleteo ka nama. Brzo je izvukao iz auta i plakao od straha da joj se nešto desilo. Grlio je i uneo u kuću pa pozvao hitnu. Mene je ostavio tamo, sve dok hitna nije došla nije se ni setio da me proveri. Obe smo prošle sa lakšim povredama ali poenta je da me je samo ostavio. Nije problem što je izabrao nju ali što se uopšte nije vratio čak ni kada je uveo u kuću, to je ono što me najvise boli. Nisam to zaslužila, celog života se trudim da ga usrećim, brinem o njemu, živim po njegovim pravilima, odustala sam od mnogih životnih prilika da bih brinula o njemu, radila sve da mi pokaže bar trunku ljubavi ali uzalud. Ali sad znam kako stoje stvari i neću nikoga više da molim za ljubav i pažnju-bar toliko poštujem sebe. Počeću da živim život onako kako želim i okrenuću se ljudima koji će mi ljubav uzvratiti.
Moja žena je jako duhovita, takva je od kad sam je upoznao i mislim da bih mogao knjigu da napišem o njenim forama. Moji rodiitelji i uopšteno cela porodica i društvo je obožava. Skoro došli moji kod nas, baš kad su se vraćali sa pijace. Tu se pozdravljamo, ćale daje meni neke kolače što kupili, a majka ženi kesu sa jabukama. Na to ona kao neće da uzme, a majka se skroz zbunila. Na pitanje zašto neće ona kaže "Gledala sam ja Snežanu, moraćeš više da se potrudiš." Baš smo se mnogo smejali, a moji svima to prepričavaju već treći dan.
Poveo sam curu na putovanje u Rim i onda se naljutila što je tamo nisam zaprosio jer je ona čitavoj porodici i prijateljicama rekla da ću da je zaprosim. To ja nikada nisam spomenuo, ja i ona nikada nismo razgovarali o braku i izlazimo samo pola godine. Imam 23 godine i nije mi u planu da se ženim još minimum 5 godina, ona kada je to čula počela je da me vređa i raskinuli smo.
Profesorka sam u srednjoj školi i drugačije gledam na devojke koje dođu našminkane. Trudim se maksimalno da budem objektivna i da ih ne oštetim, ali nekad je jače od mene. Ja se ni na fakultetu nisam šminkala. Škola je obrazovna institucija, a ne noćni klub.
Imam 38 godina, muža i dvoje djece. Prije dvije godine život u braku upadne u rutinu, a ja nekako upadnem u flert i priču sa kolegom. Poljubili smo se jednom. Poslije toga sam se tri dana pretvarala da sam bolesna kako ne bih išla na posao. Kad sam se vratila rekla sam kolegi da povlačim ručnu i narednih nekoliko mjeseci sam išla na psihoterapiju povremeno, da se izborim sa krivicom. Predložene su mi tu i neke promjene, muž i ja sad jedan vikend na svakih 4-6 nedelja pošaljemo djecu njegovima i odmaramo i uživamo dva dana. Njemu sam rekla samo da sam imala psihičku krizu, ne i ovo sa kolegom. I dalje me ponekad grize savjest, ali sam zahvalna što nisam uništila nešto što smo cijeli život gradili.
Odlučim da zaprosim svoju djevojku. To je znao samo moj drug. Okupim u restoranu sve prijatelje i porodicu. Prije nego što sam zaprosio svoju djevojku moj drug je ustao i zaprosio svoju djevojku koja je takođe bila pozvana. Svi su se radovali i slavili su jer nisu znali da sam ja to organizovao sve i platio da bih zaprosio svoju djevojku. Bio sam bijesan i svi su se čudili zašto se ne radujem. Nisam ništa mogao da kažem jer bih onda odao da sam htio da zaprosim svoju curu, to treba biti iznenađenje. Od tada ne razgovaram sa njim i svi misle da je to jer sam ljubomoran..
Operisala sam srce odmah nakon rođenja."Družila" sam se sa djecom preko puta moje kuće. Uvijek su imali nešto protiv mene. "Nemoj ti, ne možeš trčati" nisam bila glupo dijete pa sam se prestala igrati s njima. Komšija me je odvajao od druge djece i govorio ne možeš ti, ti imaš problema sa srcem. Odvajali su me UVIJEK. Danas sam sretno udata, zdravlje mi je sasvim OK, imam vjerovali ili ne dvoje blizanaca, i više nego dobru platu, a ono najbitnije udaljila sam se od ljudi sa predrasudama.
Moja baba je imala dve komšinice na njenom spratu sa kojima je bila nerazdvojna. Sve tri su radile u istoj fabrici, u istoj smeni, mašina uz mašinu i živele na istom spratu u zgradi. Moja baba je bila najstarija od njih, pa potom teta Dana koja je od babe bila mlađa 11 godina i na kraju teta Jela koja je od babe bila mlađa 15 godina. To poštovanje između njih, kafenisanja u devet ujutru kada su napokon sve tri bile u penziji, ta solidarnost i pomaganje, to cimanje kada mojoj babi bude loše a one spavaju kod nje u stanu da budu sigurne da joj u sred noći neće pozliti. Njihova deca su bila kao da su rođena braća i sestre pa i mi unuci imamo sasvim korektne i drugarske odnose. Kada je moja baba umrla, njih dve su plakale na sahrani čini mi se više od nas. Neku godinu kasnije je umrla i teta Dana i danas je živa samo teta Jela. Koliko god mogu pomažem joj jer sada ja živim u stanu moje babe, a teta Jela kada vidi sliku njih tri u mojoj sobi od pre petnaestak godina plače kao kišna godina.
Ne mogu da razumem prijateljice, pa i muškarce koji se svađaju sa svojim ili roditeljima partnera. Trenutno živimo sa muževljevim roditeljima, spratovi su nam odvojeni, na početku mi je svekrva smetala, ali sam je prihvatila. Šta više volim je, jeste da malo dosađuje i zabada nos, al šta se ljutit, pa stara žena, šta će drugo raditi, plus svaki dan s posla kad dođem čeka me ručak, opran veš, sređena kuća, isto tako i kod mojih kad smo kod njih. Muž i ja putujemo, investiramo jer dobro uštedimo, razvijamo poso i čuvamo decu. Čak nam roditelji i decu čuvaju ponekad. Zahvalna sam i da naravno progutam malo gunđanje, pametno tele 2 krave sisa, ženske moje pamet u glavu.