Nikako mi ne izlazi iz glave situacija od letos. Na granici sa Mađarskom, na izlazu iz Srbije, nesnosna gužva, kolone u više traka, hiljade automobila, pomeranje na svakih 20-30 minuta... Užas. Sedim sa roditeljima u kolima, svi nervozni. U kolima do nas, sa leve strane, momak i devojka, čačanske registracije. On drema za volanom, prekrstio ruke, a ona zaturila sedište, podigla noge na tablu i čita Večernje novosti. S vremena na vreme mu nešto kaže, pa pucaju od smeha. Kad krene kolona ispred njih, par metara, ona ga opomene, on pomeri auto i nastavi da drema. Više od dva sata smo mi tako išli jedni pored drugih. Svi okolo psuju, trube k'o nenormalni, izlaze iz kola, a njih dvoje kao da nisu tu, u gužvi, nego su toliko opušteni bili, da ih nije bilo briga ni za šta i bili su mi baš zanimljivi. Svi bi tako trebalo da se ponašaju. Neće ni besomučno stiskanje sirene, ni dreka, ni psovanje ubrzati stvari. Oni to znaju i totalno su se isključili iz situacije. I bilo im je lepo, bez obzira na toliko čekanje.
U životu sam dosta gubio. Gubio sam devojke, šanse, posao i zbog svega toga izgubio i zdravlje, ali sam najtežu i najvažniju bitku dobio jer sam pobedio rak pluća. Vest me zadesila kao grom iz vedra neba, a otišao sam kod doktora zbog upornog kašlja koji mesecima nikako da prestane, ni slutio nisam da ću u 34. godini oboleti od toga jer u životu nisam cigaru zapalio. Loše prognoze, lutanja od doktora do doktora, počeo sam da gubim na kilaži, da se brzo zamaram, pojedini lekari mi nisu davali više od šest meseci i onda sam na nagovor dobrog prijatelja kombinovao klasičnu medicinu sa alternativnom. Tumor je još uvek tu i biće dok se ne odlučim na operaciju, ali se od šest cm smanjio na dva i već punih deset godina miruje. Pazim šta jedem i shvatio sam koliko je važno biti optimista tek kad me ta nesreća zadesila. Dodatnu snagu mi daju supruga i deca koju sam u međuvremenu stekao i kako stvari stoje mogu samo da kažem ''ode rak niz brzak''
Cura mi je rekla da sam ružan ali to je ok jer njoj to ne smeta jer ona nije površna. Na to sam ja njoj odgovorio da ni meni ne smeta što ona ima 10 kg viška i da je meni to skroz nebitno jer mi ne treba zgodna cura. Evo ne priča sa mnom nedelju dana hahah.
Pre dve godine me je devojka koju sam voleo više od svega prevarila kada mi je njena podrška bila najpotrebnija jer sam tada saznao da mi mama boluje od najgore bolesti. Ona je znala za to takođe. Bili smo 4 godine u vezi. Nakon toga moja sestra je izgubila bebu u trudnoći. Zbog svih tih stvari sam studiranje pauzirao. Bio je to najgori period u mom životu. Sada sam najsrećniji jer je moja mama pobedila bolest! Jedan sam od najboljih studenata na godini, imam svoj biznis od kojeg školujem sebe i pomažem porodicu. Nadam se da ću uskoro upoznati i pravu devojku koju ću voleti beskrajno. Posle kiše uvek dođe sunce! Verujte u sebe i posle svega mogu vam samo reći zdravlje je stvarno najbolje!
Moja starija sestra kada se udavila pravljena je baš velika svadba i naši roditelji su spucali baš mnogo novca za taj događaj, pritom su mladenci dobili veoma vredan i skupocen poklon pored svega. Sada je došao red na mene da se udajem i po želji mene i mog izabranika svadba neće biti velika kao sestrina, želimo čisto da obeležimo sa najužom robinom, kumovima i prijateljima. Moji roditelji su apropo toga izjavili kako će zbog tako skromne svadbe biti skroman i svadbeni poklon od njih. Ostala sam u neverici i veoma sam se razočarala. Ne zbog poklona, već zbog te izjave. Od kada je pravilo da se poklon meri veličinom ceremonije? Kratko sam joj rekla "neka hvala, ne treba ništa samo dođite ukoliko budete raspoloženi".
Ćerka(21) je dogovorila da dovede svog dečka na večeru i upoznavanje kod nas. Pokazivala nam je slike ranije i govorila kako joj momak bilda al kad se grdosija od 130kg i 2m i tetovazama po rukama pojavila na vratima us*o sam se. Odma sam sebi zacrtao ima da ga ostavi posle ove večere ili nećemo pričati više. Ali ljudi moji kad sam ja kroz priču i manire video kakav je to čovek, ne mogu vam opisati toliko dobar i čedan momak sa svojih 25 godina u duši tako dobar a izgledom najveći kriminalac. Nikad ne sudite po vanjskom izgledu osobe, Aleksandre dobrodošao u moj dom, sad znam da je moja ćerka najsigurnija devojka na svetu.
Iz manjeg grada sam. Dok sam bio klinac bio sam gradska faca. Bavio sam se sportom, bio odličan u školi, lepo izgledao, roditelji su mi imućni, tako da čim sam položio dobio sam bmw. Devojke kojima sam se sviđao bile su nezrele klinke. Ponekad su mi te beneficije koje mi je takav život donosio prijale, ali uglavnom mi je bilo dosadno sa takvim devojkama sa kojima ne možeš pričati ni o čemu drugom osim o izlascima i tračevima. Naime, sa 19 godina, 2 meseca pre odlaska na faks imao sam udes. Ostao bez skupog auta, bez prijatelja koji su se družili sa mnom samo iz interesa, bez tih devojaka koje su trčale za mnom, dobio sam desetak kilograma jer sam zbog povrede noge morao da mirujem i nisam mogao da treniram. Tada sam odlučio da promenim svoj život iz korena. Kada sam otišao u veći grad na faks nisam želeo da iko sazna da su moji imućni da bih se ljudima svideo ja a ne ono što imam. I uspeo sam, upoznao sam nove drugare koji su uvek tu za mene i divnu devojku koju volim i koja me voli.
Živim sa svojim mužem i naše troje dece u Pragu, i živim život iz svog sna. Radim od kuće ono što sam od malena učila. Sve je počelo kad sam sa 23 godine dala otkaz u firmi u kojoj sam doživljavala mobing. Tada sam imala podršku svog momka (sada muža) koji nas je izdržavao dok sam se ja trudila da razvijem posao od kuće. Trebalo je par godina ali se sve isplatilo. Tada sam živela kao podstanar, a sada sam toliko zahvalna što sa svojom porodicom konačno putujem, i imamo sve što nam treba. Verujte u sebe. Samo želim da se zahvalim svom bivšem šefu što je od mene pravio budalu jer danas ne bih bila ovde gde jesam.
Vegetarijanka sam, takođe i majka dvoje dece. Ishrana mog muža pre mene sastojala se uglavnom od mesa. Finansijska situacija nam je trenutno stabilna, ali takva nije bila pri stupanju u brak. Posto se ja nisam htela odreći svoje ishrane zbog smanjenja troškova on je prešao na vegetarijanski način života. Sada kada smo stabilni finansijski svi se porodično, uključujući decu, hranimo na moj način. Okolina, a pogotovo svekar i svekrva me osuđuju što decu uskraćujem za meso, ali meni to nije jasno. Pa ja sam im majka ako ja smatram da je meso loše za njih imam pravo i da im zabranim da jedu isto?
Dečko me posle skoro 4 godine ostavio 2 dana pred najbitniji ispit u tom trenutku (anatomija na medicini) i pritom posle nedelju dana nađe novu devojku. Mislila sam da ga nikada neću preboleti, da ću uvek samo njega voleti, da za mene neće postojati ni jedan drugi dečko... Pišem ovo i smejem se sama sebi, tako da, devojke, ako prolazite kroz neki bolan raskid, PROĆI ĆE SVE!