Muž je mislio da je savršen poklon za moj rođendan da mi pokloni tiganj jer nam je trebao novi tiganj. Ja sam onda njemu za rođendan kupila fen za kosu jer nam se stari pokvario. Pitao je "Kako je ovo poklon za mene kada oboje koristimo ovo?". Samo sam se nasmijala i rekla sam "Pa i ti koristiš moj tiganj".
Bivša devojka je prezivela pokušaj silovanja. Iako je tvrdila da je sve ostalo na tom pokušaju ostavio sam je jer se nisam mogao nositi s tim. Sa promenama raspoloženja, skakanjem na svaki moj dodir i napadima panike. Bilo je previše za mene i rekao sam da je kraj. To sam sebi oprostio, ali ono što nisam je to da me nazvala nakon mjesec dana, rekla da sumnja da je trudna a ja sam kretenski rekao da ne mogu biti siguran da joj silovatelji nisu napravili ništa te da je dete,možda njihovo. T, oprosti 💙
Imam predivnog muža, o takvom mužu svaka devojka sanja pa i ja sam dog ga nisam upoznala. Cenim njegov trud, paznju, ljubav i volim ga svim srcem.
Međutim, nešto me izjeda iznutra vec četri godine od kako me je zaprosio. Između nas nema tajni ali mislim da je ovo bolje zadržati za sebe jer ne želim da ga povredim na bilo kakav način.
Radi se o tome da živimo u inostranstvu gde za jedan verenički najjednostavniji prsten moraš da platiš minimum 700€. To je van svake pameti.
Muž se odlučio za normalniju varijantu i pozvao kuma,objasnio mu je kakav prsten želi.Kum je otisao u prvu zlataru i kupio prsten i poslao mužu. Prsten je stvarno lep, ali je meni žao što ga nije birao muž lično, da se razumemo, pristala bih i da je dosao sa prstenom napravljenim od plastike, samo da je on lično odabrao..
Izbegavam nositi prsten jer me podseća na kuma..
Nosim burmu ponosno ali verenički stoji u kutijici upakovan.
Možda sam nezahvalno đubre ali stvarno ga ne mogu nositi na ruci.
Nakon raskida sa bivšom pre dve godine, pao sam u duboku depresiju, toliku da sam napustio faks koji je bio pred završetkom.
Nakon toga rešio sam da ne želim 'cupkati' u mestu, već da hoću 'videti sveta' dok sam mlad. Jedini i glavni problem je bio što nemam novca. Te sam tako rešio da dva meseca radim na crno, a treći mesec da obilazim i putujem po toj državi, jer drugačije ne mogu skupiti novca.
Nikada nisam bio ispunjeniji. U dve godine, obišao sam Slovačku, Češku, Nemačku i Austriju, nazovi 'živeo' u Bratislavi, Regensburgu, Bernu i Beču. Radio sam sve moguće poslove, od zidara, molera, pa do operatera na traci i vozača kombija. Ne samo da sam obišao i video što sam želeo, već sam zaradio i dosta novca koji 'štekam' sa strane u nadi da ću nekada pokrenuti svoj biznis kada se vratim. Putujem sve svojim kolima, ali ih razmišljam prodati i uzeti neki manji kombi, koji bih mogao da preradim po svojoj želji.
Imam 24 i ne žalim ni jednog trenutka što sam ovako postupio. Peace!
Dečku sam rekla da se bavim prevođenjem preko interneta i držanjem časova engleskog preko Skajpa, dok je istina drugačija. Radim kao "cam girl". Mislila sam da veza neće postati ovako ozbiljna, a ako postane, da mu kažem istinu. Planiramo da uskoro živimo zajedno i onda neću to moći da krijem od njega, ali ja ne smem da mu kažem. Kroz priču sam provukla temu o cam girl i tog posla, na šta se on zgrozio i rekao kako je to za njega online prostitucija i kako nikada ne bi mogao da bude sa devojkom koja svašta seksualno radi pred kamerom za novac. I sad ne znam šta da radim. Znam da će me ostaviti čim sazna jer em se time bavim em sam ga lagala, ali ja ne želim da raskinem. Volim ga i ovakvi momci poput njega se retko sreću. Jedino mi ostaje da prestanem time da se bavim, ali to takođe ne želim jer su dobre pare i neću naći posao gde tako lako mogu tako mnogo da zaradim. Odlažem zajednički život koliko mogui i ludim, nije mi trebalo ovo petljanje u laži.
Devojka mog sina je debela i ja ne znam šta više da mu pričam da je ostavi. Uništiće ga. Mi smo svi normalno građeni, ne znam šta je video u njoj.
Kada sam išla u osnovnu školu, roditelji bi mi svaki dan davali mali džeparac za užinu, ali je svaki put taj džeparac dolazio uz rečenicu: "Nema se para, ali mi odvajamo od naših usta da tebi damo". Svaki dinar koji sam dobila mi je preseo. Gomilu puta uzmem, ali ne potrošim, pa vratim mami u novčanik, jer sam se osećala krivom što sam uzela taj novac. Nikada to nije primetila i uvek je bila ista priča. Roditelji mi ne znaju da sam mnogo puta bila mrtva gladna u školi, jer su mi nabijali krivicu kada su mi davali pare za užinu. Sada imam svoje dete i nikada mu nisam prebacila za nešto što je dobio. Roditelj sam, svakako da ću odvajati od svojih usta da dam njemu. Draže mi je kada on ima. Za sebe se uvek snađem. Naučila sam se tako od malih nogu.
Kada mi se ćerka smuvala sa klošarom, pokušali smo joj lepo objasniti. Da nije za nju, da je mlada, da znamo sve o njemu ali ne, gospođa se još i verila sa tadašnjih 18 god i počela odlaziti kod njega da spava u neku baraku. Onda sam odlučila da se srce stegne i oduzela joj sav novac, promenila bravu od vrata kuće, uzela auto i telefon i poslala je da mu bude pralja. Ako je već odrasla za veridbu onda nek snosi posledice. Posle par dana bez uobičajenog luksuza došla je kući i shvatila da nije za takav život. Pišem ovo kao savet! Danas je ona uspešna mlada devojka, zaljubljena u pravog muškarca, a ne propalicu koji se hteo uvaliti da uživa.
Preko vikenda izlazim često u jedan kafić koji se po potrebi pretvara i u klub. Nikada nisam prišao devojci iako je moj staž u izlascima na tom mestu preko deset godina sigurno. Izađem isključivo sa prijateljima na piće, na razgovor i da se dobro provedemo i to je to. Poslednje dve godine gazda tog mesta često vrti konobarice, jednu turu drži dva, tri meseca pa zaposli nove. Trenutno rade dve lepotice za koje sam mislio da me ne bi pogledale i da sam poslednje muško na planeti. Sinoć naručim pivo i jedna od njih sasvim slučajno mi prolije po majici nešto malo, skoro da me nije ni pokvasilo. Izvinila se, donela ubrus da se obrišem i zapričali smo se oko konobarisanja jer sam i ja u ranoj mladosti to radio. Celo veče sam proveo sa njom u neobaveznom razgovoru i mnogo sam se iznenadio kada mi je potražila broj. Malopre se budim, pogledam telefon a ono poruka od nje sa pitanjem kada sam slobodan za kafu da nastavimo priču od sinoć. Prosto ne mogu da verujem da mi se ovo dešava.
Kada sam bio mali zbog jako loše materijalne situacije nikada nisam imao za poklon drugoj djeci za rođendan ali su me moji uprkos tome slali bez poklona da bih jeo tamo. Bilo mi je jako neprijatno i često bih plakao jer sam se osjećao odbačeno. Sjećam se jednog dana kada sam prespavao kod najboljeg druga a sjutradan je trebao biti njegov rođendan. Njegova majka me krijući izdvojila i pokazala mi je neke igračke što mu je kupila za rođendan da bih izabrao jednu da na nju upakuje i stavi moje ima, da bi se pretvarali kao da sam mu ja to kupio. Nikada joj to neću zaboraviti!