Slavili smo rođenje (mog) detata i čašicu po čašicu i opalim kumicu...
Pre neki dan je nestalo struje u kući. Pošto nisam imala šta drugo da radim, zapalila sam dve sveće i počela da čitam knjigu. Nakon pet pročitanih stranica struja se vratila, a realnost me udarila u glavu, TV je počeo glasno da radi, telefon mi je podivljao od poruka i sve je bilo po starom. Samo sam pogasila svetla u kući i zvuk na telefonu kako bi nastavila da čitam. Pročitala sam celu knjigu i nikada prije se nisam lepše osećala.
Zaručnik i ja planiramo našu svadbu u Lipnju. Odlučili smo pozvati 80 najbližih osoba (i naravno platiti sve za njih, od leta do hotela jer je svadba u Dubrovniku), kombinacija prijatelja i obitelji, ali ne želimo djecu na vjenčanju. Otkad smo to usputno spomenuli, ne prestaju komentari, primjedbe i podbadanja kako glumimo, kako smo jadni, kako izmišljamo itd. samo kako bi se predomislili. A mi smo smanjili broj uzvanika na 67, možda i na 60 zaokružimo kako stvari stoje. Još mi susjeda kaže da nema seoskog veselja bez djece, ne želimo mi seosko veselje, mi želimo ozbiljnu i svečanu svadbu. Kad već plaćamo masno, plaćamo da se naše želje ispune pa nek' smo pokvareni zbog toga.
Sestra i ja smo oduvek različite. Uvek je bila problematična, loš đak u školi, studirala neku bezveznu višu školu, kupovala seminarske i na kraju i diplomski. Nikada nije stvarno radila, roditelji joj na kraju otvorili prehrambenu prodavnicu u selu nadajući se da će tu makar uspeti. Nije uspela. Moraće da prodaju njivu da vrate dugove koje je ko zna kako napravila. Sa druge strane, ja sam uvek bila dobra i poslušna, radim, udala sam se, primam platu. I nikada od roditelja nisam dobila ništa. Muž i ja smo u kreditima jer pravimo kuću, odgajamo decu, radimo dva posla. I kad pitam a gde je meni njiva roditelji kažu - šta hoćeš, ti nemaš probleme kao tvoja sestra! Pa nemam, jer ih ne pravim! Pukla bih od muke zbog toga!
Mama mi pred svaki ispit kupi nešto. Pred prošli rok kupila novu torbu, pre toga kaput i šal, onda sandale, novu posteljinu, romane koje volim itd. Evo sad mi je kupila bundu i dijamantski prsten. Mene zaista bude sramota kad posle svih poklona dođem kući da im javim da sam pala ispit a mama onda kaže- ma u redu je sine naučićeš za sledeći rok ajmo na letovanje. Mislim da su joj svi pokloni kao motivacija za učenje al meni bi bilo lakše da se žena dere na mene kad padnem nego da je toliko fina. Evo još jedan ispit ostao valjda ću dati da žena više ne kupuje poklone nego da ja počnem da zarađujem i njoj da priuštim neka putovanja ili šta god već želi.
Najveću motivaciju za mršavljenje mi daje moj momak. Ali ne tako što trenira sa mnom, kupuje mi voće i sl., već što mi govori da će puknuti stolica na koju sjednem, hvata me za moj stomak koji mi, po njegovim riječima, služi kao šlauf da ne potonem kad plivam, govori da mi je velika gu*ica, upoređuje sa drugima itd. Inače on nije loš, ali s vremena na vrijeme pusti takve komentare. Upoznao me je s viškom kilograma koji realno nije ogroman i takvu prihvatio. Ja sam na dijeti već neko vrijeme, treniram i rezultati se polako primjećuju. Svaki put kad mi se javi želja za slatkišima ili kasnim obrokom, sjetim se nekog njegovog "komplimenta" i pojedem jabuku. Nastaviću tako još nekoliko mjeseci, a kad se skroz dovedem u red, on će da dobije nogu u du*e.
Skoro sam počela da živim sa svojim dečkom. On više nije onakav kakvog sam upoznala. Ocekuje od mene da u stanu sve bude sređeno, veš opran, osušen i popeglan, ručak uvek spreman, sudovi oprani. Kada dođem sa posla, uvek ga zateknem sa daljinskim i na krevetu. Ne može nikada da se seti krevet da raspremi. Uvek to ja radim. Jednom kada nisam stigla, i zamolila ga da on to uradi, nije hteo. Kaže da je navikao da to, pazite sad, žena radi u kući! Kada mu kažem da pospremi stan, dok spremim ručak, odmah se naljuti. I još se na sve to žali kako mu je neredovan seks. Stvaro želim da mu izađem u susret apsolutno za sve, ali isto tako želim da me poštuje. Planira da ima dete sa mnom, ali ja mislim da do toga neće doći. Ako nastavi da se ovako ponaša i nakon mog razgovora sa njim, pakujem kofere.🖐🏻
Ne mogu shvatiti momke koji zaprose curu na tuđoj svadbi..krasti trenutak mladencima, a curu pokloniti te 2 sekunde dok kaže da, jednostavno očajno, ja bih iz principa rekla NE pred svima!
Kada bih pronašao devojku kojoj nisu bitne štikle, noktići, firmirana garderoba i ostale gluposti... Devojku koja opušteno sa mnom prošeta u trenerci i bez šminke i koju će obradovati 1 a ne 101 ruža, voleo bih je zauvek... 💙
Na mom fakultetu se svaki rok izvlači drugi profesor (medicina je u pitanju). Tako da prolaz pored toga što naučiš dobro zavisi i od toga kod kog si profesora. Izvukla ja strogu profesorku i izađem skroz spremna na ispit ubeđena proći ću i dobiću lepu ocenu. Počnem da pričam svoja pitanja samo me zaustavlja i postavlja podpitanja na koja sam tačno odgovorila al me žena očigledno ne sluša, samo me odmerava kako sedim i šta sam obukla. Postavi mi jedno pitanje na koje sam tačno odgovorila i tu odmah kaže- koleginice to nije tačno, vi apsolutno ništa ne znate, kako vi mislite da studirate medicinu, mene je sramota da vas slušam. Totalno me ponizi žena i ja počnem da sumnjam u sebe dal ja zaista znam taj predmet. Izađem nakon nedelju dana na isti ispit ali druga profesorka. Prošeta me kroz celo gradivo, nema šta me nije pitala, i teoriju i kliniku i van knjige ma apsolutno svašta. Da mi 10, kaže da sam najbolje odgovarala od svih u tom roku. A ja obnavljala nisam ništa od prošlog roka...