Priča lik. Kao nagovorili oni momka iz sela da priđe nekoj curi kad su izašli negdje s pričom kako on ima poljoprivredno imanje, traktore, kombajne i šta već, eto kao da mu se narugaju. Umjesto da ispadne momak glup, njih dvoje se uzmu. Onda mu mi objasnimo da lik kojeg su htjeli ismijavat ima nekoliko stotina hiljada maraka u mašinama, životinjama, voćkama i zemlji, i da to vrijedi puno više od njihovog mangupiranja u golfu dvojci. Da je cura vidjela vrijednog muškarca kojem nije sramota živjeti od svoga rada.
Moja sestra se porodila u jeku pandemije virusa. Rekla sam joj da, naravno, neću odlaziti kod njih dokle god se cela ova situacija ne smiri i virus ne oslabi. Rekla mi je "pa naravno Bože, zar misliš da bi ikoga primila kod bebe u ovoj situaciji". Pošto evo virus jenjava, ukinuta su vandredna stanja, život se vratio u normalu, pomislila sam da sada više nije toliko opasno da odem kod njih jer zaista jedva čekam da vidim bebu, ipak je to ćerkica od rođene sestre. Pozovem je da vidim šta ona misli o tome, a ona ni pet ni šest nego odmah počela da me napada da li sam normalna, da još uvek opasnost od virusa vreba, da je to malo dete koje je osetljivo i ne zna kako uopšte tako nešto mogu da je pitam. Bila sam u fazonu okej, možda stvarno treba da sačekam još malo, nije problem. Danas vidim da ju je označila na fejsbuku koleginica sa posla, koja je sa još 2 koleginice došla kod njih da vidi bebu, uslikale se sa maleckom u naručju. Baš se bezveze osećam.
Bila sam ljubavnica oženjenom čoveku koji me je zavlačio i govorio da će se razvesti. A onda umesto razvoda, žena mu zatrudni. Govorio je kako će je ipak ostaviti, obećavao da ćemo biti zajedno, a ja glupača verovala i čekala. I tako godinama. Onda je dobio drugo dete, kupio stan sa ženom, a meni prodavao prazne priče. Trpela sam to jer sam ga volela. Onda sam pukla, sve mu sasula u lice i ostavila ga, na šta sam mi je rekao "zar si stvarno mislila da ću ostaviti ženu i svoju porodicu zbog nekoga ko mi služi samo za seks? Takvih kao ti ima na svakom ćošku, ali takve nisu za zajednički život i brak". Nikada u životu se nisam poniženije osećala. Raskinuli smo, odselila sam se, ali i danas, 10 godina nakon toga, on je jedini muškarac kog sam volela. Da mi se javi i kaže da hoće opet da bude sa mnom, iste sekunde bih otišla. Jadna sam, znam, ali šta ću, volim ga.
Već godinama sam rob dobrom prijatelju. To ide od toga da mu perem, čistim, spremam kuću do toga da me ponižava i verbalno i fizički, i za to mu plaćam. Prije nekoliko dana mi je rekao da ako želim da ostanem njegov rob, moram da raskinem sa djevojkom, što sam danas i uradio jer želim da mu služim zauvijek. Mislim da sam rođen da služim uspješnim i ostvarenim ljudima kao što je on.
Nikada neću shvatiti zašto mi je majka branila da, kada sam ušla u pubertet, brijem noge i pazuh, pa sam išla dlakava u školu gde bi me ismevali zbog gustih crnih dlaka. Nije mi dala da se kupam, tuširam i perem kosu drugim danima, samo nedeljom, pa su me u školi ismevali kako smrdim i imam masnu kosu. Nije mi dala da nosim brus ili topić kada su mi grudi porasle, a rano su počele da rastu, pa su me i zbog toga ismevali. Kada su mi izlazile bubuljice, nije htela da me vodi kod dermatologa i branila mi je kreme, losione i bilo kakvo saniranje, pa su me i zbog toga ismevali. Pakao sam proživela u pubertetu zbog nje, a ona i dan-danas tvrdi kako nije pogrešila, a ismevali su me jer su, navodno, bili ljubomorni na mene. Ljubomorni na dlake, bubuljice, smrad, prljavu kosu... Čisto sumnjam. Pojedine žene kao da zaborave kako je njima bilo u pubertetu, pa brane ćerkama navedene stvari.
Odbila sam poklon laptop od 1000€ od momka jer nisam još spremna da se odreknem starog. On je vratio poklon i rekao da laptop više neće da mi kupi ni ako tražim. Takođe je rekao da spadam u 0,1% osoba koje bi odbile takav poklon. Ne znam, moj laptop je star 5 godina i malo koči, ali mi ne smeta, jer smo tata i ja zajedno skupljali novac i otplaćivali kredit da bih ja imala laptop za fakultet kao i svi ostali. Toliko truda uloženo da kupim ovaj laptop i zato ga se ne mogu odreći dok ne crkne sam. Možda sam luda, ne znam.
Visoka sam 178cm, imam 90kg. Debljina me nikad u ničemu nije sprečavala. Znam kako izgledam i u skladu s time se oblačim. Nekoliko puta tjedno odem trčat po 10km. Hodam dnevno min 7km. Kad mi se jede sladoled, jedem ga. Kad mi se pije vino, pijem ga. Plešemm kad sam sama, plešem kad sam u društvu. Nije me sram kako izgledam. Često me momci traže broj, zovu na piće... Kad sam u jednoj večeri odbila nekoliko dečkiju jer mi se nisu svidjeli svojim stavom, ponašanjem i načinom na koji su razgovarali sa mnom, poznanica je rekla da sam umišljena, debela ku*va koja misli da može birati. Znam što želim, za što sam sposobna i koliko vrijedim i nikad u životu ne ću pristati na manje od toga. Žene, molim vas da i vi počnete sebe tako odgajati. Budite samopouzdane zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga što vi ili drugi mislite da trebate biti.
Muškarac je taj koji treba da plaća ženi i izdržava je. Žena treba da bude finansijski samostalna, ima posao i platu, ali je isključivo troši na sebe. Muka mi je od plitkoumnih ljudi koji ovakve žene odmah povezuju sa sponzorišama. Oduvek je bilo da muškarac zarađuje za porodicu, a žena treba da čuva decu, obavlja sve kućne poslove i brine se da je uvek "u elementu", njen posao nije da plaća. Kraj priče.
Imam tri starija brata. Kad smo bili mlađi neprestano su me tukli kada god roditelji nisu bili u blizini. To nisu bile dječje igre već premlaćivanje i udaranje šakama dok ne padnem pa cipelarenje dok ne isplačem dušu iz sebe. Kad god bi rekla roditeljima nešto, osim što mi nisu vjerovali, kasnije bi dobila troduplo jaču porciju udaranja. Jednom me brat toliko jako ošamario da mi je nastala modrica na oku i rana preko obraza. Kada je mama došla kući rekla sam joj što se dogodilo i ona se samo nasmijala i rekla da sam to izmislila. Mrzila sam kada bi kod nas došli gosti... često su govorili "Kako ti je lijepo. Ti jedina curica, i još najmlađa. Sigurno te drže kao princezu". Tada bi se samo nasmijala kiselo i spustila glavu da ne vide kako mi suze oči. Danas, 15 godina nakon, imam dečka koji je predivan, ali i dalje skočim na svaki nagli pokret ili se rasplačem čim se naljuti. Žao mi je kad vidim koliko podsvjesno vučem trauma i ne želim da mi to utječe na budućnost. Trebam pomoć.
Upravo sam se razveo. U poznim sam godinama, još malo do penzije. Dobro sam situiran. Živim u Stockholmu. Danas sam prvi put kupovao hranu samo za sebe posle 40. God. Bože koji osjećaj. Samo što ja volim. Gledam oko mene žene u tržnom centru. Koja bi mi odgovala. Ma ništa specijalno, samo da ima malo intelligens, malo stidljivosti, povučena, nenapadna, to jest diskretna. Skim jag ostarih 40 god, em varala me, em glupa ko konj. Nema veze idem na pivo, toplo veče na severu.