Imamo rođake u Hrvatskoj koji ne podnose Srbe! Ako se zarati-oni su spremni! Imamo rodbinu u Srbiji koji ne da nepodnosi Hrvate, nego ko da jedva čekaju da rat počne. Godinama nam useru svako obiteljsko okupljanje i ja sam uvijek šutjela. Ove godine kad su počeli s baš gadnim prepucavanjima sam pukla. Počela sam vrlo sočnom psovkom koja je insinuirala da su retardirani i jedni i drugi. I ako nisu u prošlom ratu naučili tko je stradavao, a tko je omastio brk preko tuđih leđa dirigirajući iz svojih sigurnih rezidencija da su stvarno nenormalni. Nisu trepnuli. Rekla sam im dalje da slobodno nađu livadu za njih debile i riješe sukob među sobom, skupa sa huškačima koji jedva čekaju rat da opet pokradu i Boga i vraga, a da nas ostale ostave na miru. Tu mi je stric kojeg stvarno volim rekao da ja to ništa ne shvatam. Kad sam ga pitala da što će sa mnom kad sam iz miješanog braka, a znam da sam mu najdaža nećakinja-svi su se složili da mijenjamo temu. Aha! I ja mislim. U mojoj kući rat zazivat nećete.
Moram da se ispovedim vama pa neka me osude. Ja ne razumem poentu toga da muž mora da čisti, kuva, pere, pegla po kući i da ga treba ostaviti ako to ne radi. Moj to nikada ne radi, ja sam znala od početka da ni neće nikada raditi, svesno sam ušla u takav brak. Mislim da je jedini problem današnjih žena što nisu poštovane, ne treba da mi aplaudira ako nešto uradim, ali ni da jede go*na ako ne. Moj se ne hvata ničeg u kući ali ga zabole uvce ako nije nešto urađeno, ne zvalavi mi po podu, ne mrvi, ne baca stvari po kući koje kuda, ne ulazi obuven, meni je i to dovoljno. Ako ne pomažeš, ne odmaži. Ako ne mogu ručak da spremim, nema veze, ješćemo iz frižidera ili ćemo pokupiti negde ako nas i to mrzi. Šta nas briga, kod mene nije cirkus u kući i 90% vremena je čisto i uredno ali i da nije, šta koga briga. Danas dva prozora 10 minuta posla, sutra još 2 ili prekosutra. Svega će biti samo nas neće. Opustite se malo.
Važim za lepu i zgodnu devojku i dala sam šansu momku koji, da budem fina, nije imao sreće što se tiče fizičkog izgleda. On se tokom cele naše veze ponašao prema meni kao da sam ja neki odvratni goblin koji ga ne zaslužuje, dok ja njemu nikada nijednu ružnu reč nisam uputila. Negativno je komentarisao sve što je mogao u vezi mog fizičkog izgleda, nalazio mi besmislene mane, u smislu “jao fuj, vide ti se strije na butini”. Čak je U TOKU seksa jednom rekao da imam premale grudi za njegov ukus i onda se čudio zašto mi je neprijatno. Bilo je tu još milion primera. Tek kad smo raskinuli (što se brzo desilo, hvala bogu) sam se opametila i shvatila da je on samo duboko nesiguran i bezobrazan. Međutim, toliko mi je poljuljao samopouzdanje da je i dan danas imam ozbiljne probleme oko toga 😕
Mnogo mi je drago zbog jedne drugarice Milene. Ona je bila tako siromašna i niko nije hteo sa njom da se druži. Nisam je ismejavala, nisam je izdvajala, ali ona nije želela neki jači drugarski odnos, stidela se možda. Samo ćao-ćao, imaš li olovku, imam. Nosila staro, bledo, često bila neokupana. Oca nije imala, o njoj su brinule baba i majka. Leti kad smo mi išle na more, ona sa majkom i babom brala maline ili pečurke. Nakon srednje otišla je na more da radi i procvetala bukvalno, prolepšala se. Sretali smo je na njenim radnim mestima (kafei, picerije), uvek je bila ljubazna. Upozna ona nekog bogatog dasu i sada sa njim ima dete i živi u lepoj kući, izgleda ko boginja. Nije ovo telenovela, život piše romane, svetlo na kraju tunela postoji!
Svekar se uvredio jer sam mu rekla da ne može da nam upada u stan nenajavljen i bez kucanja. Rekla sam mu da sam ja žena njegovog sina, i da se možda tuširam, možda spavam, možda sam gola i ne može tek tako da upada. On se naljutio, rekao da ne brinem jer ne dolazi mene da gleda nego da vidi unuka. Sad me je i suprug napao jer sam drska i bezobrazna. Neka dede i babe shvate da nisu roditelji unucima i da imaju svoj život i da se bave njime, a ne nama. Znam da ću ispasti bezobrazna ali mislim da stari ljudi baš nemaju nikakve obaveze te se samo nama bave.
Poslodavac se ljuti što sam dala otkaz, a plaćao mi je minimalac i nešto preko na ruke. Našla sam posao sa 40% većom platom i prijavom na punu platu. Ja mu to sve kažem i on sebi da za pravo da se ljuti. Ja ne znam da li poslodavci misle da smo mi mentalno zaostali i da ćemo im biti robovi, a ne ići za boljom prilikom?
Moj muž se ljuti, jer su deca privrženija meni. Kada idemo u prodavnicu on hoda sam, a deca se motaju oko mene. Kako smo pri razvodu, ne želim još više da ga povredim, i da mu kažem da je tako jer od kad su se rodili, na prste ruku se mogu nabrojati koliko je pelena zamenio, a isto toliko puta ih je izveo napolje za ovih 14 godina roditeljstva. Ne zna ko su im razredne, nastavnici... Stalno igra igrice, a nema razumevanja ni za koga, još i često viče...
Privrženost se zarađuje, ljubavlju, radom, podrškom, pažnjom, čitanjem knjiga, pevanjem pesmica....
Problem o kojem se ne priča, a saznaš ga tek kad te pogodi pa istražuješ - sve više žena danas ima muške hormone, realno zbog načina života i ponašanja, prehrane, svega. Feminizam ih od malih nogu usmjerava da misle kako mogu sve šta i muškarci i da se tako ponašaju. Zbog tih hormonalnih poremećaja i viška testosterona onda ne mogu roditi djecu, imaju PCOS. Žive nezdravo, sve su gojaznije, od muških hormona postaju dlakave i sve ono šta nije ženstveno, na kraju imaju i zdravstvenih problema. Sve ovo sam iskusio iz prve ruke sa djevojkom s kojom živim, sad daje novce i pamet na pretrage i lijekove, poružnila se kilažom, brije brkove i bradu, da me pričam i druge stvari, samo čekam da joj još naraste i ona stvar a u pitanju je žensko u 20im. Dobiće nogu čim nađem normalnu curu, a možda i prije, ova veza postaje nemoguća.
Operisala sam srce i imam užasne bolove, otvarali su mi grudni koš. Nemam snage da stojim i generalno se brzo zamaram. Jednog dana mi bude bolje, bilo je lepo vreme i ja željna sunca i vazduha rešim da izađem ispred zgrade. Odem do prodavnice da kupim sok, i kako stojim na kasi, zamolim da samo spustim sok jer ne mogu da ga nosim. Čovek ispred mene je počeo da galami što sam spustila tu su njegovi proizvodi, da sačekam njega da završe. Likuša iza mene mi kaže da sam razmažena jer ne mogu sok da držim šta se prenemažem. Treći lik počne da me vređa jer nosim masku (moram bar neko vreme). Znači, preselo mi je. Ne znam šta je sa ljudima i zašto daju sebi za pravo da nekoga vređaju a nisu upućeni u nešto.
Pre nego sto smo ušli u vezu poznavali smo se par godina. Razlika 6 godina između nas. Vidim je jedno veče sa drugaricama u izlasku, loše izgleda. U jednom trenutku se pozdravlja sa njima i kreće napolje. Ja za njom, ona pod temperaturom, raspada se. Rekoh 'ideš kod mene, neću da te pustim u dom'.
Ceo vikend i ponedeljak, supica, vitamini, i od tad se ne razdvajamo. Posle par meseci se preselila kod mene, završila faks u roku, venčali se i sad nastavljamo dalje. Tašo volim te!!!