Naišao mi je tužan period života. Fakultet mi je išao loše. Raskinula sam sa dečkom, patila sam mesecima. Patim i sada dok se on provodi i briga ga za mene. Taman počnem da dolazim sebi, desi se smrtni slučaj u porodici. Kroz sve prolazim sama, teško je. Svaki dan se gušim u suzama. Još teže što se on ponaša kao dete i preko društvenih mreža želi da se prepucava (insta story). Iskuliram to. Bila sam na lekovima. Smatram da treba da sednem sama sa sobom, da razmislim o svemu... Raskid nije najveći problem u životu. Samo želim da se fokusiram na sebe, da sredim misli, da skupim snage, izađem iz svega ovoga i nastavim sa fakultetom. Nadam se da ću uspeti.
Ja sam striptizeta, ali nisam od onih koje je život naterao na to. Sama sam to odabrala kao moje zanimanje. Ne mogu sebe da zamislim kao kuvaricu, spremačicu, advokata ili nekog drugog. Jednostavno nisam ni pametna ni vredna da bih našla neki pošteni posao ili možda završila fakultet. Jesam niskog morala, ali se ne stidim toga i ako me neko pita čime se bavim, kažem im istinu. Razumem da ljudi ne žele više nikakav kontakt sa mnom kada saznaju za moju profesiju i to je potpuno u redu. Moja porodica me ne prihvata i to je u redu. Ali popizdim kada mi se neko od njih ponudi da nađe posao iako sam im sto puta rekla da ja posao već imam.
Devojku sam uhvatio u kafiću sa drugim dečkom, i samo sam prišao njihovom stolu i dao joj 20 evra i rekao hvala za ono sinoć. Njegov pogled je bio neprocenjiv. Čuo sam da su raskinuli sledećeg dana.
Ceo život sam bila siromašna i gladna. Do skoro nisam znala kakvog su ukusa milka čokolada, kinder jaje, pomfrit, pljeskavica, pica... Ma skoro sva hrana. Zaposlila sam se, dobro zarađujem i većinu trošim na hranu. Toliko sam željna svega, želim sve da probam. Odem u restoran i želim sve sa menija. Uđem u radnju i natrpam kolica raznom hranom i slatkišima. Skroz sam neiživljena. Naravno, zbog svega toga sam se ozbiljno ugojila. Smršaću, srediću kilažu, ali samo još malo želim da uživam u hrani. Mislim da sam zaslužila da prvi put sa 30 godina probam hranu koju sam ranije samo gledala. Pa neka sam i debela.
Poslala sam dete na odmor s mužem. Ja nisam dobila slobodno. Svi me ružno gledaju i pitaju kako sam mogla. Ja ne znam dal ja nisam normalna ili svi oni nisu baš čitavi. Čuj kako sam mogla dete sa rođenim ocem da pošaljem da se odmaraju da im bude lepo. Jok nego sam trebala biti egoistična stoka koje dete ne odvaja od sebe jer će mi eto nedostajati... Možda grešim ali dete treba malo da promeni okolinu da se nadiše svježeg zraka da upoznaje nove ljude..
Dajem ženi sumu novca koju je ona rekla na mesečnom nivou, za njene potrebe, decu, kuću + uplaćujem joj radni staž, penziono, socijalno i zdravstveno kao da radi u mojoj firmi. Imam svoju firmu, zarađujem jako dobro, živimo u inostranstvu. Dva auta, dve kuće, tri stana, nekoliko lokala, dve vikendice na moru i jednu na planini prepisao sam na njeno ime. Zaposlio sam dve žene da joj pomažu u kući. Ona može da radi šta hoće i da ide gde hoće dok mi nismo tu, samo da bude kući kad deca i ja dođemo. Da ih uvek dočeka zagrljaj, pomoć i topao ručak kad se vrate kući. Ja sam taj koji je i tata i bankomat. Ona samo treba da bude mama. Ja svoje radno vreme organizujem tako da sam na poslu dok su oni u školi. Ja ih vodim i vraćam iz škole. Samo želim da vreme provedem sa mojom porodicom. Znam kako je meni bilo dok sam bio mali. Od treće godine sam ostajao sam jer su moji radili od jutra do mraka. Ja svoju ženu volim. Zašto bi radila negde, kad može da radi za nas isto kao ja i da ima sve?
Drugarica mi je nedavno rekla kako je trudna s dečkom s kojim je samo šema i kako ima zakazan abortus krajem meseca (obe imamo po 20 godina i studiramo). Nismo još uspele da se nađemo i uživo razgovaramo, već samo preko poruka. Kada mi je to napisala, rekla sam joj da će sve biti dobro, da sam tu za nju i da podržavam svaku njenu odluku. Pripremam se za taj razgovor i želim da joj budem podrška. Ali, ljudi moji, svaki put kada stavi sliku na instagram ili story, ja nekako u sebi pomislim kako ona ima bebu u svom stomaku i to mi izgleda kao kao nešto toliko veliko. Ona je u međuvremenu otišla na odmor, svadbu i kao da neometano funkcioniše. Ne osuđujem je, shvatam da je to njena odluka i želim da joj se nađem, ali osećaj mi je tako čudan. Ne znam kako da opišem, ona ide na posao, ide na more, radi sve te svakodnevne stvari, a u njoj bezbrižno raste beba kojoj se zna datum prestanka postojanja. Inače, za sebe mislim da ne bih mogla da abortiram, mada poštujem pravo izbora.
Moja bivša je zarađivala duplo više od mene. Nikada mi to nije smetalo, naprotiv, radovao sam se njenom uspehu, ali ona je mene ismevala i vređala jer zarađujem manje od nje. U početku je bilo kroz šalu, a posle ozbiljno vređanje i ponižavanje. Iako sam ja bio taj koji uvek plaća izlaske, ona ni dinar nije potrošila na mene. I nije mi smetalo. Ostavio sam je jer su uvrede i ismevanja prešla svaku granicu. Ona sad priča okolo kako sam raskinuo jer se plašim uspešnih žena. Da se plašim, ne bih nikada ništa ni započinjao sa njom, niti bih se radovao njenim uspesima i motivisao da bude još bolja. Nije mene strah, neka bude uspešnija, bolja, neka zarađuje 10 mojih plata, ali bezobrazluk neću da trpim.
Bogata sam i nikad to ne naglašavam. Jer svesna sam gde živim i ne želim da bude nekom neprijatno. Često mi ljudi govore kako sam previše skromna, ali ja ne vidim poentu bahaćenja, pogotvo jer su to pare od mojih roditelja, a ne moje.
Komšiničin mali pao prijemni, oni ga poslali na more. Kaže, samo nek je živ i zdrav,a i platili su sve dosta ranije. Moji bi mene poslali u rudnuk da skupljam svoje suze dok se ne opametim i ne shvatim sama zašto nisam položila.
P.S. Ja završih medicinu a šta li će biti s njim....