Odlučila sam da počnem da "pušim". Cigarete mi se gade ali pošto moji ukućani svi puše i za cigare uvek imaju, imaju i meni da daju svaki dan 250 dinara koje ću ja odvojiti i tako uštedeti. Počinjem od sutra i taman ću skupiti za godinu fakulteta ako ne upadne na budžet ili ako upadnem onda za fiksnu protezu.
Roditelji su mi preminuli prije četiri godine, i od tada mi je tetka,koja ne živi u mom gradu, staratelj. Tog je dana za mene otpočeo pakao. Sa tetkom sam u veoma lošim odnosima, i pored svog truda da to popravim. Ona svaki trenutak iskorištava da me napada i omalovažava. Jednom, kad sam se razboljela derala se na mene, rekavši mi da mi više nikad neće otići u školu (u toj istoj školi se samo dva puta pojavila). Kada su joj ukazali na moje čudno ponašanje (anksiozna sam i u depresiji) rekla mi je da je baš boli briga za mene i moju depresiju. Ljetos sam je zamolila da mi samo 15 minuta produži izlazak, zbog koncerta koji je bio održavan, te me je pred svojim ćerkama optužila da sam kur*a, da se smucam svuda, i da izlazim sa starijim momcima (ništa od toga nije tačno, nikad nisam ni bila u vezi). Jako se loše osjećam zbog njenog takvog ophođenja. Mnogo sam usamljena, toliko da mi se čini da ću da poludim. Samo mi treba neko ko će da me razumije, i ko će da me voli. Treba mi ljubav.
Imamo 2 psa, oboje su jako razmaženi i žele da se pomaze kad dođemo u dvorište. Sestra je jednom prošla kraj psa i ušla u kuću. Ujutru kada smo ustale da idemo u školu njene dve patike su odnesene na sred dvorišta pod jedno drvo na kišu složene jedna pored druge kao da se neko izuo i ostavio. Pa neka neko kaže da kučići nemaju osjećanja i da ne razumiju ništa.
Piškila sam cimerkama u šampone. Zaslužile su jer nisu nikada pospremale stan, a suđe su prale tek kada se skupi i to ponekada. Pozdrav za Eminu i Jasminu.
Iz Splita san i užasno me sram radi napada na igrače iz Srbije. Oprostite stvarno nismo svi takvi...
Živim u zgradi gde su zidovi tanki kao papir, i sve čujem kao da su u sobi pored, komšije ispod mene se svađaju bar tri puta dnevno, komšije iznad mene par puta nedeljno samo vika, dreka, plač.. Kad jedan dan dečko i ja vodili ljubav, i neko kuca mi iskulirali i nastavili, opet kuca pa zvono i ja onako besna oblačim se i otvaram vrata kad dva pandura, ladno nas je neko prijavio... Živote robijo, sreća dobili smo samo opomenu.. Od tad ih sve prijavljujem kad god čujem da se SPREMAJU da se posvađaju.
Pre par godina sam imala vanmateričnu trudnoću. Doktori su bili ubeđeni da ne mogu više imati dece. Ja naravno verovala sam sebi i nisam ih slušala. Posle dve godine ostanem u drugom stanju a onda dođe spontani. Posle samo dve godine rodila sam zdravog dečaka dok su doktori bili u čudu. Nisam prestala da verujem u sebe. Uvek ima nade.
Radim u HRu u jednoj kompaniji. Pre par godina imali smo konkurs gde nam je trebao neko sa dobrim iskustvom, ali su šefovi tražili da se pozovu svi koji su konkurisali kako bi se stvorila slika da kompanija daje podjednaku priliku svima. Razgovarala sam sa preko 500 ljudi i bila je tu jedna devojka koja je po meni bila rođena za taj posao. Studirala je 2 godine duže, prosek joj je bio solidan i razumela je posao kao da ga radi ceo život, ali nije imala iskustva. Zbog toga je nismo primili tj. ovi sa vrha se nisu složili da nju primimo. Preporučim je ja koleginici iz druge firme, kažem joj ma samo razgovaraj sa njom i videćeš. Prošle godine ja zaboravim na to skroz. Kad juče čeka me neko da razgovara sa mnom, kad ono ona. Došla da se zahvali. Odlazi za Japan, tamo će biti zamenik CFO matične firme. Oduševila me :)
Iskreno se sramim ljudi koji su napravili incident u Puli. Smatram da nažalost još uvijek nacionalizam u Hrvatskoj nije završio i, nestao!. Žalosno je što su taj incident napravile mlade osobe kojima je nažalost ispran mozak mržnjom i nacionalizmom!. Smatram da velika većina mladih pa i starijih ljudi u Hrvatskoj nemaju mržnju prema Srbima. Da se mene pita ja bi utakmicu predao Crvenoj Zvezdi bez igranja utakmice. Ovim putem se ispričavam svim Srbima koji su na bilo koji način uvrijeđeni ili povrijeđeni činom koji su počinili Hrvati ispranih mozgova!. Još jednom se ISPRIČAVAM.
Rešio sam da se osvetim njenom ocu, preko nje. Radio sam sve i svašta, samo da bih je osvojio. Na kraju sam i uspeo. Godinu dana smo zajedno, a na leto treba da pravimo svadbu. Moj plan je bio da je ostavim ispred oltara. Njen otac je uništio moju porodicu i vreme je da ja to uradim njemu. Međutim, počeo sam da se zaljubljujem u nju, ali smatram da ne treba da odustanem od svog plana. Ne znam ša da radim.