Osudite kolko hoćete al ovo obožavanje pasa i mačaka nije normalno! Kad sam bila mala samo je jedna rođaka od sve dece volela pse i postala je veterinarka! Sad je potpuno normalno da svi žive sa psima i mačkama, troše na njih pola plate i pitaju te na prvom sastanku da li si dog ili cat person? Nisam ni jedno ni drugo, imam papagaja i ribice ali nisam opsednuta njima. U životu se ne bih zabavljala s dečkom koji drži životinje u stanu. Stvarno ste preterali!
Kad sam rekao da će moja žena ovaj put da se porodi u privatnoj bolnici jedino sestra mi je rekla - Bravo, tako i treba. Svi ostali misle da je to bacanje para i kako je razmažena, pa čak i njeni roditelji. Prvi put je ostala jedva živa, beba i ona, zbog nemara lekara, rekao sam da više neću dopustiti to. Plus su i nju i sve žene tamo tretirali užasno, samo što ih nisu tukli. Nakon svega dođe mi majka i kaže kako se mora praviti proslava rođenja. Na prošlu proslavu sam dao mnogo para, oko 3k evra, prostor, piće, hrana. Plus moraš da častiš doktora, sestre, itd. I onda ispadne ista cifra kao privatnog porođaja. Lepo sam im svima rekao da prave šta hoće, ja ću biti sa svojom ženom uz nju dok se bude porađala i sve vreme u bolnici, to mi je najbitnije. Daću im pare za piće pa neka prave šta hoće, ali kući njihovoj, kod nas niko neće dolaziti mesec dana, sve dok ona ne bude spremna na to.
Prvi put kad sam video suprugu znao sam da ću je oženiti. Naravno, ako se ona slaže. Inače, nisam želeo ni brak ni decu. Sve se promenilo kada sam nju upoznao. Pre nekoliko dana sam je grlio i plakao od sreće. Nekada se pitam "Bože, čime sam zaslužio svoju ženu? Imamo sina i ćerku, moje dve velike ljubavi, posle njihove majke i zaista mi je puno srce. Mislio sam da čovek ne može da oseti ovoliku količinu ljubavi prema bilo kome. Zajedno smo petnaest godina i kada me pogleda, ja se sav raznežim. Ona se o meni brine kao da je majka, ja je štitim kao da mi je dete, svuda idem sa njom kao sa prijateljem i bratom. Izlazimo u kafanu i klubove. Bogu hvala, nekada bake i deke pričuvaju decu. Bila je sa mnom kada sam bio nezaposlen, jeli smo pljeskavice i pili koka kolu. Ne znam, umro bih da se njoj nešto dogodi. Ona to zna. Volim ja decu. Otac sam, umro bih za njih. Uvek sam tu za roditelje, ali ona je moj svet. Nju sam čekao ceo život, a nisam ni znao da je čekam. Tvoj Luka, zauvek.
Moja žena neće ići nafrakana i napirlitana na posao kao da ide u noćni provod.
Da je tamo odmeravaju šefovi, kolege i šta ti ja znam.
Ako je nesigurna i ima manjak samopuzdanja, postoje psihijatri, pa neka se leči.
Kompleksi, frustracije, nisko samopuzdanje, nesigurnost, sve…
A ne kilo šminke i svi gledaju u mene, pa i u mene bi svi gledali sa kilo šminke. 🤣😆
Moram negde ovo da kažem.
U braku sam 19 godina. Volim svog muža, nikad ga nisam prevarila, ma čak ni ponizila. Bila uvek tu i kad je dobro i kad je loše, sad je našao drugu i želi novi život. Prihvatila sam to, šta mogu, ali kako emotivno da odem od njega, volim ga još uvek, fizički ću nekako, a kako emotivno. Stekli smo za to vreme, nije previše, dovoljno je, sad mi žao to da delim parčam, otišla bi samo sa mojim ličnim stvrima, imamo dvoje dece maloletne. One žele sa mnom.
Nisam verovala, da ovoliko može da boli, raspadam se. Nisam ružna, čak bi mogla i reći da sam aktraktivna, često me startuju. U kasnim tridesetim sam. Da li sam kriva, što sam muža uvek stavljala ispred sebe, pumpala mu ego kad je bio na dnu, nema šta ne bi uradila za njega. Osećam se izdano, bedno, bezvredno, ne znam kuda dalje.
Supruga je insistirala da budem uz nju i prisustvujem porođaju. Naravno rekao sam da želim, i u dubini jesam htio da joj budem podrška, ali ipak smatram da muževima nije tu mjesto. Porod je protekao dobro, sve je išlo brzo i najvažnije da nam je beba živa i zdrava. Ali ljudi ba, mene neki prizori i danas proganjaju. Koliko god se trudio ne mogu da je više gledam isto. Najveći problem mi se stvori kada trebamo imati intimne odnose, jer mi je u glavi samo jedna užasna slika od "dole" kada je beba izlazila. Divim joj se na snazi, svaka čast svim ženama to stoji. Volim je najviše na svijetu, ali to je zauvijek promijenilo našu intimu. Nadam se da nisam jedini muškarac koji ovo kaže, jer se već osjećam usrano. Ali ovdje makar mogu sve reći bez da iko zna. Pozdrav
Napustila sam toksičan posao i toksičnu vezu. Nakon mjesec dana našla nov posao, bolji, sa boljim radnim okruženjem i boljom platom. Jer naravno, ne idem ispod svojih kriterijuma. Nakon raskida, ne želim da ulazim u vezu duže vrijeme, izlazim, družim se, putujem, želim da blistam i da budem zdrava i srećna, tijelom i duhom. Svi me gledaju poprijeko kako sam samo imala hrabrosti da napustim nešto što je loše i tražim bolje, kako sam mogla da ostavim posao i momka, uzmem svoj život u svoje ruke, napravim dobre korake, a ne samo da sjedim i kukam kao oni.. Naš narod je zaista čudan, svega se boje, sve ih je sramota i samo kukaju a ne rade apsolutno ništa da nešto promijene. A nas hrabre poprijeko gledaju. Kao da smo im za nešto krivi. Ja živim 100 na sat, punim plućima!
Momci ako vaša devojka želi ići u noćni provod, klub, disko.
To samo znači da je željna pažnje i drugih muškaraca, vaša pažnja joj nije dovoljna i očigledno je da vam takva devojka ne treba.
Ta koja se previše eksponira, samo je jedna mala neiživljena likuša, iskompleksirana i l*da.
Znak da bežite od takve glavom bez obzira istog momenta.
Hvala.
Ja od devojaka očekujem da ima vrhunski fizički izgled, dakle seksipilno i prelepo lice (ono da se smrznem kada me odlučno pogleda), zgodne noge, izraženu i oblikovanu zadnjicu, grudi ne moraju da budu velike (i ako jako volim velike i čvrste grudi) ali je važno da ih ima i da su lepog oblika. Da je negovana, obrazovana, ima harizmu, ambicije, visoku inteligenciju i smisao za humor. Da je odlična i u kuhinji i i u krevetu. Još mnogo toga gledam kod devojaka.
Razmišljam da donesem tešku odluku i raskinem dugogodišnju vezu. Njoj je ogroman problem razlika u načinu života naših roditelja, tačnije moje i njene majke. Njena majka je, da kažem neka klasična balkanska majka. Sve joj je u životu podređeno djeci i mužu, njoj ne treba ništa. Ženi se sin, dovodi snajku u kuću. Majka je tu da kuva za sve, čisti, čuva unučad i ostalo. Dočarao sam vam ukratko sliku. Moja roditelji su totalno drugačiji, nekako zapadnjački tip, odgojili smo vas i pomagaćemo vam u životu, ali imamo svoj život. Tako da je sve što oni rade mojoj djevojci totalno nenormalno i ludo. Zašto oni putuju 5 puta godišnje? Zašto idu po restoranima? Treba da sjede kući. Ovo sve već stvara nesuglasice, šta će biti kad budemo u braku i dobijemo djecu. Ja znam da bi mama pomagala oko djece, ali isto tako znam da ne bi čuvala unučad 6 dana sedmično i kuvala nam ručak. Teško mi je da raskinem jer je sve ostalo super, ali je ovo prosto tolika razlika u mentalitetu da nema rješenja.