Dečko je upravo izvadio svoju...stvar, šljapnuo me po potiljku i rekao da me je time učinio "vitezom".
Vjerenica mi je iz imućne porodice i njeni su joj prošli mjesec kupili stan. Juče mi je predložila da potpišemo predbračni ugovor pošto želi da se zaštiti. Ja sam odmah pristao iako joj svedno ne bih dinar uzeo. Međutim meni se ukazala jako dobra poslovna prilika u inostranstvu koja se možda jednom u životu dobija. Predložio sam joj da prihvatim tu priliku, da odem u inostranstvo na dvije godine, zaradim novac i kupim neku malu garsonjeru. Tu garsonjeru bi izdavali a novac bi išao u naš kućni budžet. U slučaju da se rastanemo taj stan bi išao meni, da ne dođem u situaciju da ostanem na ulici. Ona je na to jako burno reagovala, počela je da pravi drame i rekla je da će me ostaviti ako to prihvatim. Sad stvarno ne znam šta da radim, jako je volim, o razvodu ni ne razmišljam ali opet ne znam šta može da se desi u budućnosti. Ne želim da je izgubim ali takođe ne želim da u starosti opet počinjem život od nule.
Imam cimerku koja je jako pobožna, toliko da kad je crveno slovo ne želi da uključi mašinu. Verujem u Boga ali smatram da se religija razvila mnogo pre pojave mašine tako da bilo kakvi običaji vezani za pranje veša se mogu odnositi na ručno a ne mašinsko pranje veša. Isto tako kada je crveno slovo mi takođe peremo sudove, kuvamo ručak itd, onda je i to greh. Smatram da to što ćemo pritisnuti jedno dugme, nije greh jer ceo proces pranja izvodi mašina. Trebalo bi da vodimo računa o većim gresima, kao što bi moja pobožna cimerka trebalo da povede računa da manje vara dečka i da manje laže mamu, tatu, pa i mene.
Drugaricama nije smetalo kada sam bila u depresiji i kada sam imala 20 kila viška i konstantno sam se debljala. Govorile su 'ma zdrava si super izgledaš' . Odjednom kada sam počela zdravo da se hranim i da mršavim počelo je da im smeta i da me peckaju. Kada sam počela u teretanu govorile su mi da prečesto idem i da sam opsjednuta. Kada sam postala mršavija od njih (one su malo buckaste ali ne koliko sam ja bila) govorile su mi da izgledam bolesno. Svi ostali sem njih su mi davali komplimente i prvi put u životu su me gledali i prilazili mi muškarci. Na kraju sam ih otkačila i sada vidim da me je prošla i depresija. Otarasite se toksičnih ljudi iz vašeg život!
Odlučio sam ustreliti pticu, vjevericu, zeca... Za svaki put kad je odbie devojka, pa idući put dobro promislite oćete odbit tipa, možda život jednog vrapca ovisi o tome.
Ljudi nemojte svoje najlepše 20e godine trošiti uzalud, ne tražite izgovore, iskoristite svaki dan. Ne žurite sa ženidbom/udajom. Koliko god voleli neku osobu, nikada se nećete provoditi i osećati bezbrižno kao kad ste sami. Neverovatne su obaveze i nedostatak vremena još i kad dodje beba. Tek tada shvatite kako vam je lepo bilo pre svega toga. Ne dozvolite da ceo život žalite za 20im i onome što niste, a mogli ste da uradite. Budite pomalo i sebični. Spavajte, izlazite, vežbajte, čitajte, družite se, šetajte, putujte, upoznajite nove ljude.
Moj bivši dečko je pričao ružne stvari o mojoj drugarici. Nije ju voleo kao osobu i govorio mi je da je loš utecaj na mene (bila je dosta promiskuitetna i uvaljivala se u probleme sa oženjenim muškarcima). Prekinuli smo pre par godina i izgubila sam kontakt i sa tom drugaricom. Godinu dana nakon našeg prekida i puno drame sa njegove strane, eto njega sa njom u vezi. Za mene je on ispao dvoličnan i očajan i dno od čoveka. Žao mi vremena kojeg sam potrošila na njega. I ne, neću da joj kažem ikad šta je pričao o njoj, neka joj ga. Videće sama jednog dana.
Danas smo žena i ja isplatili poslednju ratu kredita koji je trajao 10 godina. Osećam se kao ponovo rođen.
Nikad neću razumeti žene koje kažu "Moj najveći uspeh u životu su deca". Dete može da napravi skoro svako i stvarno treba biti jako ograničen da ti sama činjenica katapultiranja čopora dece iz sebe predstavlja "najveći uspeh". Okej, nije svako rođen za vrtoglavu karijeru ili uspeh i razvijanje na ličnom planu, ali bi onda uspeh trebalo da predstavlja bar VASPITAVANJE te dece u izvanredne ljude, a ne čisto eto sama ČINJENICA njihovog postojanja. Svako relativno zdrav može da rodi dete, šta je tu dostignuće i šta je tu fascinantno? Vaspitati tu decu ispravno, a pritom se razvijati duhovno i intelektualno, ne izgubiti svoje ja u moru pelena, nespavanja i vrisaka, obrazovati se i izgraditi karijeru pritom je već sasvim drugi nivo. To već i jeste neko dostignuće.
Sinoć se moj dečko napio. Jedva sam ga odvela do taxija i do 5 sprata stepenoćama, jer je lift pokvaren. E sad bi to sve bilo ok da on nije legao u mom krevetu i izjavio:,, Brate što moj krevet miriše na ovu glupaču koju jeb*m povremeno." E se bude probudio videće nešto lepo npr kako glupača može da ti za*jebe život.