Ne shvatam zašto bih ja kao žensko trebala da čekam da se osoba koja mi se sviđa smiluje i javi mi se, i strepim da će pomisliti da sam ovakva i onakva ako se prva javim? Javljam se kome hoću, misli šta hoćeš, ne interesuje me, nisam pasivni posmatrač svog žiota, uzimam stvar u svoje ruke.
Zbog austrijskih papira sam oženio 10 godina stariju Hrvaticu, koja je tamo rođena, ne znajući da će se roditi ljubav i da ćemo ostati u braku i postati roditelji. Danas nam je osma godišnjica braka, imamo troje dece (svi su pravoslavne vere i svi imaju čisto srpska imena). Međutim, vrhunac svega je što se njen otac zove Ante, a moj Srbislav. Obojica veterani rata u Hrvatskoj (ćale mi je oficir u penziji) i zajedno piju rakiju, slušaju našu muziku i zezaju se, bez obzira na politiku i prošlost.
Supruga me je razmazila na samom početku braka i već 14 godina sam takav. Čim legnemo privučem je sebi na rame ili ja legnem na njeno. Stalno želim da se ljubimo, mazimo i češkamo. Ne mogu zaspati ako nismo zagrljeni i ne mogu dan započeti bez njenog poljupca. Volim je najviše na svijetu. Ona je moje sve.
Danas kada pozajmiš nekome pare i tražiš mu da ti ih vrati ta osoba se uvrijedi kao da TI duguješ pare a ne ona. Katastrofa, ne smiješ ni tražiti ono što je tvoje. Ne daj Bože da im još dodješ do kuće da im tražiš svoj novac, odmah te prijave za uznemiravanje. Pa ti sledeći put pozajmi nekome pare u nevolji.
Kad sam bila mala,za Novu godinu mi ujak je kupio lampice koje sviraju,i kad on uveče izađe, ja ostavim lampice uključene na prozoru, da zna da sam budna, a kad se vrati, on mi baci petardu pod prozor. Njegove korake sam gazila u snegu. Želela sam da budem kao on. Večito dete. Nasmejano, razigrano. Možda i jesam, ali nikad više niko nije bio kao moj ujak, niti će, jer njega više nema.
Rođendan mi je.
Brat mi "čestitao porukom". Sin se setiio kad je čuo da me zove drugarica i čestita mi.
Bivši muž poslao poruku.
Majka ne zove i neće jer se duri po običaju.
Onaj koga volim ne zna ni da ga volim ni da mi je rođendan.
Idem da otplačem.
Jednom sam u tri ujutru iz čistog zezanja krišom izašao u hodnik zgrade i počeo da se derem kao da me kolju. Brzo sam ušao u stan i čekao ko će od komšija prvi da izađe. Izašao je deda Rade, a za njim još neke komšije pa sam izašao i ja da se čudim sa njima dok sam u sebi umirao od smeha.
I ja sam bio tinejdžer od 15-16 godina, i ja sam se drao kao magarac u tri ujutru, i ja sam lomio klupe i prevrtao kante iz čistog besa... Ali kada bi me stariji uhvatili ili opomenuli nedelju dana bih izbegavao da ih pogledam u oči od stida i sve mi je manje padalo na pamet da to radim. Pre neki dan, treba da ustanem u pola pet za prvu smenu, ali neka tinejdžerska stoka peva u dva sata ujutru tik ispred mog prozora. Otvorim prozor i zamolim ih da ućute, oni se smeju i nude mi pivo. Posle 20 minuta opet ih zamolim da ućute, a jedan baja od njih kaže ''Ajde matori, ne smaraj''. Onda ja lepo uzmem lavor, napunim ga vrućom vodom, otvorim prozor i prospem po njima. Ućutali su se u sekundi pa sam proveo na prozoru još desetak minuta da budem siguran da se neko od tih magaraca neće baciti kamenom u prozor da odmah preskočim da mu počupam uši. Nisam ni ja toliko mator, tek su mi 33, volim i ja da se ponekad tako opustim, ali brate za sve postoji mera.
Muž i ja imamo ugovor overen u sudu o podeli posla u kući sa propisanim kaznama i nagradama. Oboje smo pravnici.
Данас сам, изнад улаза у Боку Которску, гледајући из мора, видео како су облаци формирали слова мог надимка. Желим да верујем да је то поклон од мог покојног оца за мој 25. рођендан који је данас а који сам већ годинама уназад желео да прославим у заједничком омиљеном месту. Захвалио сам му се наглас! То ми је најлепши поклон икад! Нисам имао прилику да фотографишем моменат, али ћу га радо чувати у мом сећању као најлепши тренутак у мом животу након толико тога ружног и оно мало лепог! Заувек! Хвала ти тата! Никад нећу заборавити шта си урадио за мене док си био жив нити шта си оставио иза себе! Од кад си отишао моје срце је било празно и тужно, а данас је најсрећније на свету.