Danas sam prisustvovao ogromnom i tragičnom požaru na Novom Beogradu.. Tolika panika oko preživljavanja, cika, vika, plač i tuga.. Sestra koja na parkingu moli Boga da joj neko živ iz stana izađe, al sudbina je odabrala drugačije.. Njihov prijatelj je svoj život spasio, preskočivši sa devetog sprata na drugu terasu, dok su ostali bili zarobljeni.. Takav bol i nada u očima da opet vidi voljene, da mi vidimo naše prijatelje i da Bog ne oduzme živote nedužnih. Ne mogu Vam opisati ovu tugu koju u sebi nosim, a nezamislivo koliku tugu ona nosi, sama bez svoje porodice.💔 A. Lj. Z. Počivajte u miru dobri ljudi, anđeli su sada na nebu sa vama, čuvajte vašu ćerku i seku! Morao sam negde da izbacim ovaj emocionalni teret, ne zamerite.. Čuvajte svoje voljene i najmilije, najveća je tuga izgubiti porodicu i bližnje❤️
Kada sam imala 14 godina bila sam zaljubljena u drugara mog starijeg brata. Moj brat je ubrzo otišao u inostranstvo i tako sam ja izgubila svaki kontakt sa njim. Evo danas idem kod zubara i vidim dobro poznato lice i taj osmeh koji nikada nisam zaboravila. Ćutala sam dok me sam nije prepoznao, bila sam presrećna. Nakon 8 godina sam ga srela i razmenili smo brojeve telefona. On mi je sada novi zubar i što je najbolje slobodan je. Vreme je da si ispunim tinejdžerske želje.
Zvuči bolesno ali ova izolacija i rad od kuće mi prija. Prirodno se budim bez budilnika. Popijem kafu i pročitam mailove dok deca ustanu oko 9.30. Doručkujemo, oni gledaju školu na RTS ja se vraćam poslu. Kad završe sa TV izađu na dvorište. Ja za to vreme radim i spremam ručak uporedo. U 16h gasim laptop ručamo i onda se družimo. Mnogo su mi nedostajali tek sad vidim. A i ja njima.
Pre neki dan sam čula kako moja ćerka (16) priča sa drugaricom na telefon i u toku razgovora je rekla kako obožava svoju maćehu (bivši muž se ponovo oženio ali to još pre 4 godine) i kako bi iskreno želela da joj je ona majka umesto mene. Otišla sam u sobu i isplakala se.
Brak ne može da vam uništi ni ljubavnik, ni ljubavnica, ni svekrva, ni tašta, ni život u zajednici, ni komšija, ni tamo neke instagramuše itd. Brak možete uništiti samo VI i vaš partner i vaš međusobni odnos i niko više. Da se vi poznajete, volite i poštujete ne bi vam mogao niko ništa. A ovako kad ulazite u brakove radi reda, zbog trudnoće, zbog para, sa osobama koje ni ne znate dobro, ko vam je kriv? Posle tu krivicu svaljujete na okolinu, a zapravo ste jedini krivci vi i/ili vaš supružnik.
Moji otac i majka su oduvek trpeli razna sr*nja, saplitanja i pritisak od strane 80% uže i šire familije. Iz neobjašnjivih razloga.
Oboje su se zbog svega toga odrekli sve imovine svojih roditelja, koja je u oba slučaja bila poprilična. To je zapravo i bio glavni cilj tih idiota.
Preselili su se u drugi grad, stvorili porodicu i radili, mučili se, kasnije i započeli svoj posao koji je ispao baš uspešan.
Sva ta j*bena rodbina je odmah navalila da traži, da im se pomaže, pokušavaju da se izvinjavaju, da optužuju druge za svoje ponašanje u prošlosti. Proćerdali su skoro svo nasledstvo, trošeći i svađajući se dalje međusobno.
Roditelji su ih sve redom odj*bali. Sve, do jednog.
One retke, koji su prema njima uvek bili dobri i pošteni, pomažu i šakom i kapom. I kad traže i kad ne traže. Ostali... crkavaju od muke i besa. Bagre!
Ako komšinica sa četvrtog ne ostane trudna tokom ove karantine neće niko. To stenje, to vrišti, to... malo joj zavidim.
Ne znam što nas čeka. Ne znam što nosi sutra ili idući tjedan,ili mjesec. Odjednom je sve postalo nesigurno i tako mi nedostaje moje buđenje u 5 ujutro (jer mi smjena počinje u 6), saplitanje o slape i patike moje djece, i ispijanje prve kave dok je vani još mrak. Želim svoj iscrpljujući, dosadni i predvidljivi život natrag.
Gdje su vam sada influenseri, youtuberi, pjevači, fudbaleri, kriminalci, privatnici i ostali što ih obožavate i dižete u nebesa i što ih društvo neproporcionalno nagrađuje za pozive koji su beskorisni? Sakrili se u mišiju rupu. Sad ste svi uprli oči u naučnike, doktore, inženjere, policiju, vojsku, komunalne radnike, radnice na kasama i ljude koji stvarno održavaju vas i vaše porodice u životu. Koliko smo samo kao društvo glupi i nakaradni, to je čudo jedno. Što ne idete sada Ronaldu il Messiju da nam naprave vakcinu i spase živote najmilijih. I opet, bezimeni ljudi će nas izvući iz ovog i opet ćete ljude koji rade beskorisne i nebitne poslove dizati u nebesa dok ćete koristiti svaku priliku da sve ove svete pozive omalovažavate i pljujete po ljudima koji to rade.
Ne mogu da podnesem svog supruga, jer je debil koji nije sposoban da izdržava mene i dete ako ja ne radim. Živim za dan kad ću da odem od njega.