Zbog devojke je rasturio naše dugogodišnje prijateljstvo. Kulirao me zbog nje, nije mi odgovarao na poruke kada je u njenom društvu, da ne pričam o tome da se nismo viđali kao ranije jer mu treba vremena za nju. Jednom prilikom kad smo se čuli kaže on da ide na kafu sa njom. Ja pitam mogu li im se pridružiti jer se celu prošlu nedelju nismo videli, kaže on može. Kada sam došla, dotična je doslovno kolutala očima i ponašala se arogantno. Posle te kafe se još više distancirao, očigledno smetam dotičnoj. Jako me boli što je osobu koju poznaje par meseci stavio ispred mene, koja sam tu za njega mnogo duže.
Sa 17 godina sam bila depresivna, jer sam bila ružna i nikad se nikom nisam sviđala. Tata mi je pomogao da izađem iz toga. Počela sam da treniram, stavila protezu, radila vežbe za vilicu, naučila da se šminkam, redovno išla kod frizera i na kraju uradila usne i grudi. Sad imam 25, zgodna sam po svim merilima. Imam muža kojeg volim i dobar posao zahvaljujući svom izgledu. Da sam išla onom linijom takva sam, kakva sam danas verovatno ne bih bila s vama. Nemojte da prihvatite svoje nedostatke kao nepromenljive. Menjajte se, radite na sebi. Vredi!
Asistent sam na fizičkom fakultetu i prisustvovao sam odbrani master rada koji se ticao Keplerovih zakona (položaj i kretanje tela u kosmosu, u konkretnom slučaju su bili veštački sateliti u pitanju). Odličan rad, dobar student, lepo napisano sve, odbrana pri kraju, profesor pita studenta- šta mislite, kada će se čovek vratiti na mesec sa ovom današnjom tehnologijom?- onako čisto da malo proćaskaju, na šta student hladno odgovara- nikada nismo ni bili na mesecu, to je sve izmišljeno, u pitanju je jeftina američka propaganda. Oborili smo ga onako sa zadovoljstvom. Nije mi samo jasno kako je takav čovek uopšte uspeo da dođe do mastera.
Moj muž je imućan čovek, ali i posesivan. Pored njega imam šta god poželim, od odeće i obuće od par hiljada eur, kozmetiku, parfeme, putovanja na egzotične destinacije, najskuplje hotele, restorane, salone, moje je samo da tražim. Ali nemam "slobodu". Nigde ne smem da idem bez njega, čak ni do radnje ili lekara. Društvo nemam jer mi je zabranio, a kancelarija mu je u kući, pa nisam sama ni kad je na poslu. Dvorište je najdalje dokle mogu sama. Ne da mi da radim, nemam svoju karticu, stalno mi kontroliše telefon i laptop, bukvalno svuda ide sa mnom, kod lekara čak i u ordinaciju uđe sa mnom. Porodicu ne smem da posetim bez njega. Ljudi me žale, ali meni nimalo ne smeta. Svesna sam da je preterano, ali kada me svaki drugi dan vodi u šoping i kupuje cipele i bunde od po 4000-5000e, kada idemo na Maldive, Bali, Dubai čim ja tražim, bukvalno sve što hoću dobijem, meni ne smeta nimalo. Imamo ljubavi i novca, a ko kaže da novac nije bitan i da se ne bi menjao sa mnom, sigurna sam da se teši.
Nemojte gubiti vreme pa biti u vezi sa momkom koji ima 25 godina ili manje od toga. Nipošto! Nezreli momci. Čisti gubitak vremena. Ništa ozbiljno ne shvataju, ali ništa! Nikada neće odrasti. Večno razmaženi i neodlučni. Posvetite se nekome ko je stariji. Svi mladi su nesposobni za bilo šta ozbiljnije. To samo luta, pije... Nije vredno, verujte mi na reč. Oni ne žele postati ozbiljni. Ne znači ako imaju toliko godina da moraju biti razmaženi i da rade sve što hoće. Ja sam sa 18 bila ozbiljnija. Od takvih nikada pravih muškaraca neće biti.
Živele smo jako teško sa majkom. Najveća trauma iz škole mi je kada su se skupljali dobrovoljni prilozi za bolesnu decu, simbolično po 100-200 dinara, a ja nisam imala ni toliko. Ako bih slučajno imala morala sam da dam i da toga dana budem gladna, jer su se deca iz razredna izrugivali svakome ko ne donira novac proglašavajući ga cicijom. Kasnije sam lagala da smo novac uplaćivali preko računa direktno obolelom da ne bih morala da objašnjavam. Bogata deca su ponosno stavljala na sto po nekoliko hiljada i hvalila se humanošću svojih roditelja. Ja sam se osećala kao loš čovek.
Epilog priče je da sam postala lekar. U zemlji gde se lekari plaćaju skromno ja sam svoj život "donirala" pomaganju bolesnima. I dalje mi je teško kad vidim decu koja nemaju za užinu, lek, a daju novac za svakave izdatke, dok bogataši mirno spavaju bez trunke sažaljenja.
Izbegavam devojke koje se mnogo šminkaju. Čim vidim da imaju one boje oko očiju ili karmin odmah izgubim interesovanje. Da ne pričam pirsinzi i minđuše koliko su mi odbojni...
Zanima me vaše mišljenje o mojoj priči. Dakle, saznala sam da me dečko prevario dva dana prije vjenčanja, ali smo se ipak vjenčali. Ispričao se i nekako smo se uspjeli sve dogovoriti. Glavni razlog vjenčanja je bio to što se pripremalo skoro godinu dana, što su i moji i njegovi, a i ja i on uložili stvarno puno novca. Svadba je bila za oko 380 ljudi, a dolazila je rodbina iz Kanade, Austrije, Njemačke, Čilea... I svi samo zbog naše svadbe. Stvarno bi bilo glupo toliki novac i trud baciti u vjetar. Muža volim i vremenom ću preći preko prevare, bitno je da su svi sretni na kraju.
Smatram da je nekulturno zapaliti cigaru u tuđoj kući u kojoj se ne puši.
Danas sam prekinuo kontakt sa osobom sa kojom sam varao curu jer je počela biti ljubomorna na nju... Obe sam ih upoznao u isto vreme... Nedostaje mi, ali istrajaću valjda... Samo da me sad ova prva ne ostavi...