Par drugara je dobilo koronu sada, srećni su jer su se zarazili svi zajedno i to poštujem, jer mogu da se nađu/zableje, ali čujem se pre neki dan sa njima, kažu da su u kafiću, ne znam kako mogu da budu okej sa tim da izlaze među svet, pogotovo kada kod nas niko u kafiću ne nosi masku ili ista....
Većinu profesora bih poslao na psihološku procjenu, nije mi jasno kako imaju želju studentima ogaditi studiranje i nabiti osjećaj niže vrijednosti.
U ranoj fazi trudnoće su se vidjele deformacije na fetusu i odlučili smo se na pobačaj. Nismo htjeli da djete odrasta u teškom stanju. Sad imamo dvoje zdrave djece i ne žalim zbog svoje odluke. Samo želim da su mi djeca zdrava i da imaju mogućnosti biti normalna djeca.
Prošle godine dotakla sam dno. Upisala sam zaista težak fakultet, daleko od kuće, uz to sam sve vreme radila, teška situacija kod kuće. Posle tri prilično uspešne godine sam pregorela, nisam mogla dalje, nisam mogla da ustanem iz kreveta, pala sam godinu i zamalo izgubila posao. Godinu dana sam vegetirala, pomišljala sam da sebi oduzmem život i tada sam srela njega. 15 godina stariji, razveden, nikad ne bih pomislila da ću se zaljubiti u nekoga kao što je on. Njegova ljubav me je podigla na noge. Opet učim, završavam fakultet, našla sam posao u struci (svojim zalaganjem) i nikad nisam bila sretnija. Čak i ako se jednog dana rastanemo, on će zauvek biti osoba koja se pojavila niotkuda, kao Bogom poslana i spasila me.
Mrzim kad pravim nešto po receptu pa kaže 10 kašika nečega. Alo sestro kako ja da znam kakva je tvoja kašika, jel okrugla, jel ovalna, velika, mala??? Objasni brate!
Kad ja buden našao dobar i normalan posao, i budem imao devojku, biće smak sveta. Ne brinite obavestiću vas na vreme.
Imamo ljubav kao iz romana. Kad god se osećam loše zbog nečega samo se setim kolika je to sreća u životu i bude mi lakše.
Danas sam prvi put posle nekoliko godina izašla iz kuće bez šminke. Ove godine ima da prihvatim sebe, makar mi bilo poslednje.
U vezi smo tri godine, još ne živimo skupa i njeni uporno nju forsiraju kad ćemo se priseliti i kad ćemo kreniti na djecu. Imamo 24 godine, i nedavno pričestitanju nove godine njeni dobace kao u šali, a poklon za Božić nek bude prinova, i ja na to pristojno odgovorim polako sve u svoje vrijeme, to još nije u planu. I njeni odma kako nije, mi smo stariji nama je bitno doživiti unuče, i ja na to odbrusim malo bez povišenog tona ja ću djecu praviti za sebe, a ne za vas. I naravno cura se naljuti na mene. Pa pustite nas da živimo svoj život, jebotee Balkan….