Tetak je ostavio tetku kad je oboljela od raka jajnika i nakon par mjeseci se oženio 15 godina mlađom ženom, jer šta će mu bolesna i nesposobna žena, bile su njegove riječi. Tetka je preživjela i 10 godina kasnije, njegova mlada i zdrava žena je njega ostavila kad je obolio od raka prostate. Bog je puž...
Osjećam se grozno. Mama mi je bolesna, ima karcinom, IV stadijum, budem sa njom koliko god mogu, pomažem, sve što treba, ali imam i svoje dvoje djece, dobili smo i bebu skoro, i tako sa sve djecom, letim kod nje dok je sestra na poslu-sa njom živi, ali se uhvatim nekad da razmišljam kako sam umorna od svega, imam bebu, ali nisam uspjela ni sa njom uživati niti osjetiti te sve radosti, od trudnoće, do rođenja i svega, tako nekad želim da jedan dan ne moram ići kod nje, da sam sa svojom djecom, da idemo šetati, znam da je to grozno ali jednostavno nekad me uhvati, sve me stigne.. S druge strane, znači mi svaki tren koji provedem sa njom, kad je dobro, pa pričamo, kad joj bilo šta uradim, pa vidim tek obris nekog osmjeha.. Teško je ovo sve, a opet njoj je najteže i zbog tog još dodatno samu sebe krivim zbog tog svog razmišljanja.. Kako se ljudi uopšte bore u ovakvim situacijama, kako ostati normalan..?
Moj otac je nekada znao doći kući i bacati stvari i galamiti na nas zbog raznih problema koje je imao na poslu. Zato ja sada dođem na rub suza kada se desi da malo povisim glas prema supruzi, što je veoma veoma rijetko. Trauma me prati iz djetinjstva kada sam i rekao sam sebi da nikada neću biti kao otac u tome. Svađam se na poslu i svima kažem direktno kada pređu granicu. Na poslu sam zeznut, ali kući sam jako dobar. Možda je mom ocu to bila jedina mana, ali svakako sam i iz nje dosta naučio.
Par meseci posle porođaja, sam se vratila u teretanu, pre svega jer mi prija da bar dva puta nedeljno imam sat vremena za sebe. Muž me podržava, majka i svekrva nam pomažu i na tome im hvala. Jednom prilikom sam ostavila malu kod mojih, i kako sam žurila za trening, nisam ni ulazila unutra. Videle su me starija komšinica i njena neudata ćerka, koja je par godina starija od mene. Naravno, pitale su me gde žurim i kad sam rekla da idem na trening... Joj ljudi moji, ova starija me najstrašnije izvređala kako sam neodgovorna, nesavesna, sebična i samoživa. Ja onako pogledam u mlađu komšinicu očekujući podršku, ali i ona je samo nastavila. Rekla mi je, da je ona na mestu mog muža, odavno bih ja bila samohrana majka. Iako je možda trebalo da ćutim, rekla sam joj, da ima decu i da ima muža, znala bi koliko prija sat vremena tišine. Nisam se ni ja mlada udala, tek sa 35, ne vređam nikog ko nema decu, ali kad već napadaju, morala sam da se branim.
Moram nekome da se olakšam pa mi je ovo rješenje. Moj brat je postao kockar u ranim 20im. Kada smo za to saznali i dugove koje je napravio, otac je dobio šećer a majka za mjesec dana smršala 15 kilograma. Krenula su ubeđenja da se kani toga, ali kao svake navike, a posebno ove, najgore i najteže, nije lako. Lagao je da se okanio toga. Uhvatila sam ga nekoliko puta kako to radi preko telefona, ali samo da ćutim. Problemi odatle počinju. Život u lažima. On koji laže da to ne čini više, otac koji se predaje alkoholu. Kad god neki problem manji ili veći imamo, on je pijan. A nije samo stvar ni u problemima, kada god je kući, pijan je. Ne znam više kako dalje, majka je rastrzana između svih nas da nas sačuva, opravdava brata iako brat svjesno tone... ja sam studentkinja koja je na ivici da dobije šećer zbog količine stresa koji sam prošla od ukućana. Borba. Grozna i teška, između dva najcrnja poroka! Značilo bi mi da svako ko je prolazio kroz isto napiše komentar... hvala vam...
Moj muž smatra normalnim da poslje posla ode na večeru sa društvom ili u kafanu bez da mi se javi. Kad pošaljem poruku da vidim da li je još na poslu jer je već 17-19h, tada saznam da je nakon posla produžio dalje. Sinoć je se desilo isto tako i rekla sam u redu što si otišao ali voljela bi da mi javiš kad ideš negdje. On je se složio s’ time. Poslje dva sata kad nije došao kući, opet sam pitala da li je još sa društvom i tada sam saznala da je otišao na drugo mjesto sa drugim društvom i naravno opet bez ikakvog javljanja. Da li je ovo normalno na balkanu? Živim u inostranstvu već dugo godina i moje radne koleginice dijele lokacije/kalendare etc sa partnerom i ne mogu da razumiju da moj muž čisto radi šta hoće i kada hoće.
Često čujem u poslednje vreme rečenice poput.. "Oženio sam lepu ženu koja je uvek bila doterana i mirišljava, a sada se zapustila i pretvorila u babu". Muškarci uvek žude za ženama koje su lepe, doterane i negovane, što je potpuno legitimno. Ali kada ožene jednu takvu ženu počnu da im uskraćuju tretmane, šoping i ostale stvari zbog kojih jesu negovane, zbog toga što im je to sve previše novca i uvek je prioritet nešto drugo ili neko drugi. Vremenom pojedine žene spuste standarde, zapuste do neprepoznatljivosti i više nisu ni negovane ni doterane i muškarac tada traži drugu koja jeste, a ovu koja se zapustila zbog njih odbace jer se pretvorila u "babu". Čast izuzecima..
Žene drage, držite se svojih standarda i rutina koje vas čine srećnim i negovanim, nemojte da dozvolite sebi da postanete gora verzija sebe jer je vašem čoveku uvek prioritet nešto drugo.
Roditelji su besni na mene jer sam se vratio kod njih u kuću nakon raskida. Konteksta radi: imam 35 godina, nisam parazit, učestvujem u troškovima i održavanju domaćinstva, imam platu malo više od 200 hiljada. Nije kao da nam fali prostora, ali džaba. Navodno sam ispustio priliku svog života jer je završila doktorat, radi super posao, potiče iz dobre i ugledne familije i ima svoj stan gde smo živeli do raskida. A to što neko u četiri zida i društvu pokaže pravo lice i patološku alavost i želju da svaki mogući segment kontroliše - to nikom ništa jel. Ta pametovanja šta sam trebao da kažem, šta da obučem, kako nešto da bolje uradim, sa zajedljivim tonom, kao da sam nesposoban za život ili dete od 5 godina. Nek traži nekog paćenika koji ne zna bolje, na nju ni ne mislim. Ali boli kad roditelji ne razumeju situaciju, a toliko ste puta bili uz njih kad je njima bilo loše. Nije bre ni lako naći normalan stan u BG a da nije Bogu iza kičme, ali objasni ti to roditeljima iz doba socijalizma.
Bivša mi je skratila život. Raskinuli smo, nije prvi put. Sledeće jutro se budim rano da idem na posao, ulazim u poruke, slika njene ruke i puno krvi. Sa porukom, zbogom. Posle milion poziva mojih ona se javi. Pitam je gde je, kaže mi u bolnici. I čujem puls aparata u pozadini. Dobila je neki napad panike i vrištanja prekinula mi je poziv i blokirala me je. Živeli smo jedno od drugo 100 km. Ja sam u 4 sata ujutru, uskočio u auto stigao za pola sata na njenu adresu. Video svetla da gore. Unutra je bila ona sa par drugarica mrtve pijane. Ja sam zanemeo. Okrenuo se, seo na klupu ispred i gledao u nebo. Imao sam saobraćajnu nesreću pre 10-ak godina. Nisam doživeo takav stres kao sada. I sada pijem lekove za smirenje. Takva gluma i da mi priredi tako nešto. Nisam nikad očekivao.
Ne opravdavam momke koji navaljuju. Ali pazite vi sad ovo. Upoznao sam djevojku u gradu, razmijenili kontakte, super si kliknuli i dogovorili izlazak. Otišli smo prvo na večeru, pa poslije i na piće, stvarno atmosfera opuštena i normalna. Nakon toga ju pozovem kod sebe kući na što je i pristala. Upalim film i logično krenem na prvi korak. Tu mene ona odgurne kako sam ja manijak, kako mislim samo na sex, kako ona neće takvog muškarca, kako smo svi isti s tim da sam ju samo htio poljubiti. I ništa ja ju kulturno zamolim da izađe iz stana bez ikakve daljnje diskusije. Drage djevojke zar vi stvarno mislite da muško kad vas pozove u izlazak prvi put, a prije toga vas nije poznavao želi s vama biti nekakav prijatelj?!