Jednom sam lajkovala na instagramu sliku bivšeg sa njegovom devojkom na njenom profilu, i toliko sam se uspaničila da će me provaliti i kad skinem “like”, da sam skinula profilnu sliku, promenila nick u Stojan Automehaničar i deaktivirala instagram na nekoliko dana. Sve bi to bilo super, da nakon vraćanja profila kad sistem ponovo taguje ljude na slikama, mojim prijateljima nije stiglo obaveštenje: Stojan Automehaničar vas je tagovao na slici. Blam me pojeo dok sam objašnjavala ljudima.
Ukratko: imam bruh, diskus herniju, imao sam infarkt, dva puta sam bio ranjavan na Kosovu, počeli zubi da mi ispadaju, nemam devojku, ženu, nemam dece, ali jedan je život, ne predajem se....
Danas je lepo vreme u Beogradu. Krenula sam da se promuvam kroz grad da kupim neke sitnice i izlazeći iz autobusa primetila sam ispred sebe lepu ženu oko 35 godina i dvoje male dece, rekla bih oko 5 i 3 godine. Svi lepi. Mala devojčica nestašno se udaljila pola metra i počela da skakuće. Utom je majka krenula da je doziva da joj da ruku. Majka joj pruža ruku ali, pomalo čudno, ne uzima detetovu ruku, već joj ćerkica prislanja svoju ruku. Pogledala sam malo bolje i videla da je majka najverovatnije slepa. U trenutku sam osetila i tugu i neizrecivo oduševljenje tom mladom ženom.
Romskog sam porijekla ali ja i moja porodica živimo normalno. Svi rade, ja sam završio fakultet i radim u struci nikada nismo morali da prosimo itd. Prosječna smo porodica i dosta ljudi ni ne zna da smo romi. Znam da je većina nas nevaspitano i bahato, pa me jako sramota kada nekome moram da kažem da sam rom. Uglavnom budu iznenađeni jer ne izgledam kao rom, obrazovan sam i vaspitan. Znam da nije lijepo ali ne volim druge rome, smatram da su sami krivi za svoje siromaštvo i da se malo potrude mogli bi i oni biti normalni.
Imam koleginicu koja je onako punačka, nema neku kosu, ne šminka se. Šta znam, meni nije lepa, fizički stvarno ne izgleda ništa posebno. Ali je toliko pozitivna, ima muža koji je obožava, pametna je, zna da se šali. I skoro svim muškarcima u firmi se sviđa. Ja lepo izgledam, zgodna sam, uvek doterana, ali sam nekako negativa, uvek kukam, u braku sam zbog dece, s mužem odnose nemam, i nekako sve odbijam od sebe. Šta sam htela reći, nije sve u fizičkom izgledu, i tačno je kako zračiš tako privlačiš.
Ne kapiram ove pojedine momke. Izađem s dečkom na prvi dejt, napolju kiša, a njemu se šeta navodno. Predložim da sednemo negde u kafić i popijemo čaj ili limunadu dok ne pođe, kaže ne voli kafiće. Reko naćićemo neki a da nije gužva, pretpostavljam da je problem u tome. Kaže neće, ajmo da šetamo još. Reko ne mogu, iovako vidi da sam prehlađena, tako da odoh kući. Ne razumem, plaše se potencijalnog plaćanja pića ili odlaska u javnost, šta? Što je fora platila bih ja bez problema, neće niko bankrotirati od dva pića, ali kakav je to usiljeni sastanak prepun kalkulacija? A ako nećeš sa mnom u javnost, nemoj me ni zvati. I moje drugarice su podelile slična iskustva, drugarica kaže jedan se na prvom dejtu posle pola sata pozvao kod nje u stan da im ona sprema večeru, kaže gladan je, što bi trošili pare kad možemo tako. Devojka se šokirala. Jasno mi je da je vreme puno sponzorusa, bojite se zloupotrebe, želite da proverite, ali sa takvim stavom prema nama normalnima nećete ni imati devojku.
Smatram da je odlazak na žurke i zlaženje po klubovima samo zanimacija single osobama i osobama koje nisu u srećnim vezama. Dosta puta sam se u to uvjerio, svaki ortak koji je obožavao da izlazi kada nađe curu odjednom im to nije zanimljivo više. Ista stvar i sa mojim drugaricama, kada nađu dečka odjednom su im klubovi dosadni. Ja lično nikada nisam volio to svakako, ali zanimljivo mi je kako se ljudi promijene kada zapravo imaju nekog u životu ko ih čini srećnim. Odjednom im alkohol i lumpovanje ne treba već ta osoba ospuni svu prazninu u njima.
Skoro sam se doselio u kuću i do mene stanuje komšija koji svoju završava, a mojoj fali fasada. Jedno prepodne njegova majka padne i slomi kuk, moj sin bio u dvorištu, odmah otišao kod nje, zvao hitnu pomoć i otišao s njom u bolnicu pošto nikoga nije bilo kod kuće. Kad sam došao s posla, sin mi priča šta se dogodilo. Uveče dolazi komšija i zahvaljuje. Posle nekoliko dana eto majstora kod nas u dvorištu, kažu rade fasadu. Ja kažem da su pogrešili, moj komšija radi na kući a ne ja. Kažu, on nas je i poslao. Pogledam preko puta i vidim komšiju kako ulazi u kola i viče...Srećni radovi komšija. Čovek je platio majstorima da mi završe radove na kući...
Tri godine sam bila s njim u vezi, otišao je na drugi kontinent raditi bez da me uopće pitao za mišljenje, ostavio me, nije htio ni ostati u kontaktu samnom, otišao je sebi tražiti sreću. Meni se svijet raspadao. Nešto što smo gradili toliko vremena, raspalo se u par dana. Vratio se nakon par mjeseci jer nije našao to što je tražio. Htio je da mu se vratim, govorio mi da za njega postojim samo ja. Žao mi je, jer sam ga zaista voljela, ali on je meni dokazao koliko mu zapravo nisam bila bitna tada, a sada on nije bitan meni.
Bila sam mlada, 18 godina i na poslu upoznam 15 godina starijeg kolegu i njegovu ženu. Mnogo mi je bio privlačan a i ja njemu što mi je tada i sam više puta rekao. Stalno sam razmišljala o njemu i odlučim da mu priđem i dogodilo se što se dogodilo, afera za jednu noć mislila sam. Evo ta afera "za jednu noć" povlaci se već 8 godina a ja sam mladost provela balanasirajući u tom začaranom krugu između sebe, njega, njegove žene i djece. Davno sam se pomirila da nikada neće ostavit ženu a ja snage da prekinem nemam. Svo to skrivanje i planiranje viđanja psihički me iscrpilo i ispraznilo. Već sam dobro naučila šta smijem a šta ne, nikad ne zovem, nikad prva ne šaljem poruke, ako ga žena zove on odlazi istog trena i oko toga nema rasprave. Bila sam mlada i glupa a on mi je pricao kako me voli. Sad sam samo glupa i nakoh svih ovih godina iskreno ni nemam volje da nešto promjenim.