Pokušavam da shvatim kada je postalo sramota voziti taxi, raditi u prodavnici ili kafiću, a prestalo da bude sramota da ojadiš babu za pola penzije, uvališ roditelje u dugove jer ne vraćaš kredit a hipoteka je na njihov stan, da ti dečko daje za mesečno održavanje u frizerskim i kozmetičkim salonima itd. Kada, to me zanima?
Malopre mi je muž rekao, da ako budem upola dobra majka našoj deci ko njegova njemu on će biti zadovoljan, ja sam super mama i briga me šta on misli, seronja!
Nikad nisam bila s lijepim momkom, ali su svi bili neviđeni carevi.
Svako jutro donesem devojci doručak u krevet radim sve kućne poslove jer ne želim da rizikujem da 2. put izgubi trudnoću. Prvi put kada se to desilo krivio sam sebe, još uvek imam osećaj krivice.
Najbolja stvar koju mi je momak rekao je: ''Ako misliš da imamo problem u vezi i ako ti nešto smeta, reci meni i sa mnom riješi, a ne svim svojim drugaricama, pa da ti problem bude još veći.'' Zahvalna sam mu na tome, jer mi je pomogao da naučim šta je komunikacija. Dosta je analiziranja sa drugaricama i ''očekivanja'' da on nešto uradi sam. Stisni zube pa progovori, teže je možda početi pričati, ali barem možete zajedno doći do riješenja.
Samo moji roditelji mogu da uspeju da se razvedu, instaliraju neki sajt za upoznavanje i naprave profile sa lažnin slikama, OD SVIH LJUDI NALETE JEDNO NA DRUGO, ZALJUBE SE i zamislite šoka kad su otišli uživo da se upoznaju...
Kad je deda (tatin otac) umro, ostavio mi je veliku sumu novca (više od pola miliona evra) tj. svoju životnu ušteđevinu, zlato i firmu koja više nego uspešno posluje, jer sam jedina ja otišla i brinula o njemu kad se razboleo, pored njegova živa 3 sina i 2 ćerke i ostalih unuka, jer niko nije hteo da brine o "starcu iz provincije", a deda nije hteo u dom. Sad su svi ljuti na mene, ogovaraju me, pa čak i moj tata, jer njima nije ostavio ništa od ovoga (a sve ih je za života lepo zbrinuo). A kad je trebalo dedi pelene da se menjaju, nigde nikog.
Znate one poglede u busu i pitanje oćete li se ikada srest, e ja danas pitao za broj i dala je pa šta bude bude.
Po završetku srednje sam trebala da upišem fakultet. Moji su se protivili studiranju u gradu gdje žive ljudi druge nacionalnosti, nagovarali me da upišem nešto što ne volim. Bila sam pod pritiskom sve vrijeme, da nisam mogla ni prijemni da spremim. Bez ičijeg znanja se prijavim za posao na kruzeru. Na moje ogromno iznenađenje su me primili. Spakovala sam kofer, napisala roditeljima pismo i otišla.
Sada kada je prošlo 5 godina, kada sam vanredno završila željeni fakultet, proputovala pola svijeta, upoznala toliko ljudi... shvatila sam da je to najbolja odluka u mom životu.
Ginekolog-akušer sam po zanimanju i sinoć sam porodila verenicu svoje prve ljubavi. Bila sam fina i nasmejana, a kada se beba rodila, zatvorila sam se u kupatilo i ridala od plača.