Imam super muža, živim u inostranstvu, karijera napreduje, zdrava sam i našla sam mir. Ne mogu više ni zamisliti da sam osoba čije je detinjstvo bilo obeleženo roditeljskim alkoholizmom i nasiljem svaki dan.
Hvala ti Bože što si mojoj duši nakon svih tih nedaća pružio mir i zadovoljstvo.
Bila sam osoba koja radi sve da ugodi drugima. Porodici, prijateljicama. Na naizgled smiješnom primjeru sam shvatila koliko to prijateljice iskorištavaju; uvijek sam izlazila sa njima na mjesta na koje izlaze momci koji im se sviđaju i to su bile jedine opcije za izlazak. To su znale biti i birtije, mjesta za propalice, svejedno, uvijek bi pratile nekoga. Kad su konačno više završile u vezama, poželim da se nakon duugo vremena izađe gdje ja želim. Mjesecima nisu htjele. Tad sam počela otvarati oči. Vremenom sam se promijenila, ugađam sebi. Sad mi porodica govori da sam sebična i da nemam osjećaj za druge ljude. Prijateljice kažu da ih zapostavljam, ne znaju šta mi se desilo, nisam ona stara. Zanimljivo je kako odma ne valjaš ljudima čim poželiš ugoditi sebi za promjenu..
Nije mi jasno da neko planira drugo i treće dete, a da nema za kiriju. Jednostavno mi je to sebično ma koliko me osudili.
Krenula sam u drugi grad na fakultet prije 5 mjeseci. Teško mi je pao odlazak i zbog momka i zbog porodice. Upisala sam jako težak fakultet gdje se treba baš posvetiti. Trenutno se raspadam da postignem sve, da učim, da dolazim svaki vikend kući da bih se vidjela sa momkom sa kojim sam u divnoj vezi preko 2 godine i sa društvom koje je ostalo u mom gradu. Danas sam imala burnu raspavu sa majkom. Ona osuđuje moje dolaske, smatra da se nisam posvetila dovoljno fakultetu i da sam bezobrazna, neodgovorna i željna provoda i hodanja. Ona ne shvata da ja svaki put kad treba da krenem suzdržavam suze, da sam tamo sama, tužna i da samo odbojavam dane do petka i tek za vikend budem srećna. Očekivala sam bar od nje podršku i potporu da mogu postići sve a sada sam u još gorem stanju i ne znam šta da radim...
Sve velike žene, majke, kraljice a deca im jedu u pekari..
Ne razumem roditelje kojima se ceo život svodi na decu, koji nemaju nikakav društveni život, prijatelje, hobije... I onda ti sole pamet kako je najbitnije roditi decu, zarobiti se oko njih. Nismo svi isti i ne čine nas iste stvari srećnima.
Mrzim objašnjavati zašto ne radim. Ljudi se čude jer sam magistar, načitana, sa raznim interesima. Malo mi je glupo da im kažem pravi razlog, a to je da ne radim jer ne moram. Muž zarađuje više nego dovoljno, a meni se više ne da provoditi trećinu života sa ljudima koji mi nisu niko i ništa.
Pre neki dan ulazi devojka u tramvaj i pita prvog lika na kojeg je naišla da joj ustane da ona sedne jer je umorna od treninga. On ustao i pita je posle šta trenira, ona kaže - šah. Bukvalno sam se upišala od smeha.
Bivši i ja smo prekinuli jer ja nisam pristala da svoj dvosobni stan u centru grada dam njegovoj mami kako bi on i ja prešli na periferiju u kuću. Kao njoj bi bilo bliže kod liječnika, a mi buduća mlada obitelj trebamo veći prostor? Pritom nam je posao od mog stana pješiće 5 min, a od kuće 20 min autom minimalno do posla, grada, škole, vrtića. U moj stan trebalo uložiti max 5000€, a u tu kuću minimalno 15000€ jer nema centralno i ništa nije obnavljano od 1989. god.
Živimo u malom mestu i svako se poznaje. Pre par godina je jedan momak iz kraja oženio devojku iz drugog grada i sada imaju sina i žive ovde. Ta žena je neverovatno lepa i zgodna i mislim da zbog toga svakakve priče kruže o njoj. Pre par godina sam jednom stajala pored nje kada smo došle po decu u vrtić i toliko sam se ružno osetila pored nje da mi je bilo veoma lako da poverujem u sve što se priča o njoj. Međutim, sada naša deca idu zajedno u školu i druže se. Skoro je moj sin bio kod njih i kada sam došla po njega pozvala me je na kafu. Ljudi moji, ona je toliko obrazovana i kulturna. Tada sam shvatila zašto kruže takve priče. Baš mi se promenilo mišljenje i sram me je što sam ostalim ženturačama tako lako poverovala. Ne znam kad sam postala takva.