Odrasla sam uz jako stroge roditelje, stroge u smislu šta se smije a šta ne smije, ali koji su i pored toga imali bezgranično povjerenje u sestru i mene. Nikada nismo bile u kazni niti znamo kako bi ta kazna izgledala, ali uvijek smo zamišljale kraj svijeta ako bismo, ne daj Bože zakasnile iz izlaska, pile, pušile. Izlazile smo koliko želimo dok god se vraćamo kući na vrijeme, spavale smo kod drugarica jer je bilo apsolutno nezamislivo da smo negdje drugo, i roditeljima i nama, odlazile na ekskurzije... Rezultat je taj da smo izrasle u karakterno čvrste osobe, završile jake fakultete, zaposlile se, udale za dugogodišnje momke, a da smo pritom zadržale društvo i da smo međusobno jako bliske, kao i sa roditeljima. Poenta je ta da sa djecom od malena treba razgovarati o tome šta je život, postaviti jasne granice, a unutar tih granica djeci dati slobodu da rastu i razvijaju se na način kako sami žele. U odgoju svojih roditelja ni dan danas ne bih promijenila ni najmanju sitnicu. Hvala im.
Trudna sam i ostavila sam muža jer više ne mogu da podnesem njegovu majku i njeno petljanje u naš život, dok on ne može da razumije u čemu je problem.
Od sad na izjave da sam se udebljala odgovaram "i ti isto, super ti je". Ljudi ne znaju i ne moraju znati da se ja borim sa svojim izgledom iako objektivno znam da nemam kila viška, ali zato bar mogu znati osnovnu kulturu da se takve stvari ne komentiraju.
J***m mater sledećim osobama:
- svima koji mljackaju dok jedu,
- svima koji ne puštaju vodu nakon male nužde ili ostavljaju urnisano nakon velike,
- svima koji ne vode računa o ličnoj higijeni,
- svima koji ne poštuju tuđa pravila (kada odu u goste, teretanu, na posao, itd.),
- svima koji ispituju parove na temu svadbe ili rađanja dece (ovde važi uopšte mešanje u tuđe živote).
Preteraste ga više sa svojom nekulturom.
Sex treba da dođe iz ljubavi, a ne ljubav iz sexa. Ne znam zašto danas većina pokušava obrnutim putem?
Ako vas je neko zavolio zbog sexa, pitanje je samo kada će mu/joj se pojaviti ko će na bolji način ispuniti njegove/njene sexualne potrebe.
I pitamo se zašto su ljudi u vezi a bez veze, i zašto su zajedno a ne vole se.
Bliži smo 2050. godini nego 1990. Pročitala sam ovo upravo slučajno i evo dobro mi nije. Gde je prošlo ovo vreme? Ja sam dete devedesetih. Sada imam skoro 30, a i dalje slušam 90te vrlo rado i često. I dalje živim u tom nekom vremenu kad sam bila tinejdžerka... ne bukvalno da sam zaostala "tamo" nego mi je to vreme previše blizu, previše prisutno i dalje... Kao da sam juče bila srednja škola... A ja još malo pa 30, a nemam pojma šta ću sa životom još uvek... :(
Bili smo srodne duše, rođeni jedno za drugo. Isto razmišljanje, iste želje, zajednički snovi. On doduše ne voli da izlazi niti da se doteramo, ja to volim, ali nema veze, mogu da živim s tim. Mogu se doterivati i za posao. Rođendani, nove godine, godišnjice, on bi radije da to iskuliramo, ja mnogo volim da slavim važne datume, ali ako njemu nisu važni, nisu više ni meni.... Ispostavi se da uopšte ne volimo istu muziku, ali nije ni to bitno. Film može da se svidi ili meni ili njemu, ali zar ne možemo raditi nešto drugo uveče? Dok sedimo u tišini, jer dakle ne slušamo istu muziku. Naravno, možemo, ono što parovi rade, hehe. Dok strast koja puca na sve strane nije pukla i dok posao nije počeo previše da ga umara. Pa nakon što svako pojede svoju večeru, pošto ni za hranu nemamo isti ukus, sedi svako sa svojim telefonom, svako na svom čošku kauča, u našem malom romantičnom stanu, i meni stvarno nije jasno kako sam ikad mislila da imam bilo šta zajedničko s tim čovekom.
Vređa me kada ljudi pokušavaju indirektno da mi stave do znanja da sam lepša od svog dečka, tj. da je on ružan. Obrni okreni isto je. I ne mogu to da shvatim kao kompliment meni, jer na taj način rečeno sve je samo ne kompliment. Naravno, nikome ne možeš da zabraniš da li će za nekog da misli da je lep, ružan, lepši ili ružniji od partnera, ali govoriti o tome osobi sa kojom je taj neko u vezi smatram da je odraz nekulture i nevaspitanja.
Upravo me je momak svom snagom gađao plastičnom flašom, ali sam se izmakla i promašio je. Zapravo, šalila sam se sa njim da ga jurim tom flašom da se vrati da ruča, jer je rekao da je moj ručak grozan. Ušla sam u "njegovu" sobu, gde mu se nalazi računar, počeo je da histeriše i da mi otima flašu iz ruku, pa je isprskao sa par kapi vode sobu i onda je počeo da mi se unosi u lice, da lupa pesnicama o zid, da me vređa... Ne mogu da verujem sa kim sam bila dve godine.
Umočio sam ga drugaru u čašu vode dok sam išao da mu sipam.