Abortirala sam i nisam rekla dečku. Znam da bi se usprotivio, a nemamo uslova za dete.
Muž i ja smo išli u posetu kod njegovog rođenog brata i njegove dece. Nisu u nešto dobrim odnosima zbog neke svađe od pre 7 godina i muž mi je rekao da se ponašam onako kako osećam da treba. Naravno, deca nisu ništa kriva. Dečak ima 2 godine a devojčica 7. Potrudila sam se oko poklona, bili su bogatog sadržaja isto tako i bogato ukrašeni. Čarapice, bojice, čokolade, knjižice, neka sitna igračkica, a dekoraciju sam sama štampala, sekla, lepila....Klinci su odmah sa vrata bili oduševljeni kada su videli poklone, ali malo je reći da sam bila zatečena kada mi je devojčica zgrabila oba poklona iz ruku i po sred sobe rastrgla poklon, tako da je pocepala i jednu kesicu koja je već bila unutra. Bojice je odmah otvorila, napravila koji žvrlj i ostavila na stolu. Obula je samo jednu čarapu i tako sa različitim čarapama šetala po stanu. Možda sam old school, ali mene su moji učili da moram da se zahvalim kada primam poklon, da ispoštujem gosta do kraja i da ono što je unutra moram da čuvam.
U vezi sam skoro 6 godina.
Radim u drugom gradu gdje je prije dva mjeseca došla nova cura. Počeli smo da se družimo i jednu noć smo bili sami u stanu, ona je pravila palačinke. Nista se između nas nije desilo niti je neko nešto pokušao. A cura mi konstantno prigovara zbog toga i zbog te cure.
Zanima me vaše mišljenje, ko je u pravu?
Bio sam godinu i pol dana bez posla. Bez posla, bez društva, bez novca, pao u tešku depresiju, povukao se totalno u sebe, prekinuo kontakt sa svim prijateljima i samo dublje tonuo. Čak sam razmišljao da si oduzmem život. Ali prije šest mjeseci dobio sam posao koji mi se jako sviđa. Lijepo zarađujem, počeo sam opet izlazit, družim se, častim sebe. Ljudi moji, ima nade, samo nemojte odustati, gurajte dalje kad je najteže!
Sa punih 35 godina i sa ljubavnim životom u ćorsokaku izgubio sam svako interesovanje za devojke i pomirio se sa tim da se nikada neću oženiti. Ja se jesam pomirio, ali nisu moji roditelji koji su me svakodnevno pritiskali dok jednom nisam pukao i rekao da od mene u tom pogledu više ništa ne očekuju i da ako već hoće da se ženim neka lepo izvole i nađu mi nevestu misleći da sam im time zapušio usta i da će me ostaviti na miru.
Narednih meseci nisam ni znao da tata radi punom parom na tom planu i uskoro mi je ugovorio sastanak sa ćerkom nekog svog bivšeg kolege. Ne zna se kome je bilo neprijatnije da li meni ili toj curi, ali se ispostavilo da nas dvoje veoma lepo pašemo po karakterima i da se fino slažemo da bi se posle godinu dana veze i venčali.
Bukvalno sam prošao kao moj deda kome su roditelji ugovorili curu, ne žalim se ali se ponekad osetim kao zadnji paćenik zbog toga.
Moj bivši muž radi kao profesor na fakultetu. Danas smo se slučajno sreli u jednom od kafića, gde sam svratila sa koleginicom nakon posla. Bio je vidno pijan, seo do mene i rekao: "Slušaj, smuvao sam jednu moju studentkinju, ali mala nema pojma u krevetu. Ajde da vas upoznam, pa da je naučiš kako se to radi, ti znaš najbolje." Oterala sam ga u tri lepe i zamolila koleginicu da odemo u drugi kafić. To je čovek od 48 godina (meni je 42) i evo, sramota me je u njegovo ime. Hvala Bogu pa nismo imali dece i ne moram biti ni u kakvom kontaktu sa njim nikada više.
Umro mi je otac. Drugarica me zove da izjavi saučešće i kaže žao joj je što nije bila tu za mene. Rekla sam joj da ne mogu nešto mnogo da pričam i da se koncentrišem na stvari i devojka opušteno 45 minuta priča o dečku i njegovim problemima.
Izgubila sam jako dugo čekanu bebu, pre mesec dana... 6 nedelja staru.. Za mene najsrećnijih 10 dana u poslednjih nekoliko godina... ginekolog mi je pre 2 nedelje rekao da možemo da probamo ponovo, jer ovuliram... I danas sam dobila svoju prvu menstruaciju, što znači da nema nove bebe i upravo sam videla treću osobu, među našim prijateljima, koji su u poslednjih mesec dana objavili da im stižu devojčice... Raspadam se i nemam kome da kažem osim vama. I znam da ću dobiti milion negativnih i osuđujućih komentara, ali moram iz sebe ovo da izbacim...oprostite....