U našoj kući kada je večera dobra svi jedu, niko ne priča i vlada tišina. Ukoliko je loša, roditelji ne prestaju raspravljati o mojim ispitima, ponašanju, planovima i sl.
Najviše brakova opstalo je samo zato što žena ne bi imala kamo otići niti se vratiti.
Uvijek bilo i bit će. Manjak nekretnina uzrokuje ovisnost o onome tko ju ima.
Kad sam bila manja, svaki put kad bih išla spavati, namjerno se ne bih pokrila dekom kako bi mama došla i lijepo me ušuškala.
Moja djevojka misli da je u redu da imamo odnose samo kad ona to želi i onda je sve super, a kad ja imam potrebu a ona baš nema, e onda zaje** stvar.
Imam pa bukvalno fobiju da mi neka od varijanata ne ostane trudna, ali me to ne remeti da batalim šeme. Užasava me pomisao da bi morao da delim život sa osobom koju sam odabrao u 3 ujutru polu pijan i imao se*s čisto razonode radi. Problem sam rešio savetom drugarice pa sada pored kondoma u novčaniku nosim i one tablete za dan posle, a devojci kažem naravno kada smo već kod mene da bi trebalo da ih popije, jasno koja baš i neće tu se zabava završava. Žene pljujte me, ali bolje to nego da ulazimo bukvalno dva stranca u brak sa zajedničkom omaškom koja se u ovom slučaju zove dete.
Na sastanku u firmi sam rekla: " Ovdje nema krompiruše", a trebalo je da kažem: " Ovdje nema kompromisa". Šef je svima na pauzi naručio krompiruše.
Radim u jednom luksuznom beogradskom hotelu, kao sobarica. Pozovu me sa recepcije da sredim tu i tu sobu, klijent je upravo izašao. Odem do sobe, u sobi sve u redu, ali na krevetu i foteljama razbacane stvari, nova odeća, sa etiketama. Očigledno bio u kupovini, pa sve povadio iz kesa i kutija. Pobrišem prašinu, zamenim peškire i uzmem i složim sve te stvari i ostavim ih na dnu kreveta, mada nisam smela. Posle par sati, zovu mene opet sa recepcije, trazi me klijent iz baš te sobe. Mislim se j*bi ga, sad će da mi pridikuje što sam dirala stvari, možda mu je nešto nestalo, svašta mi pada na pamet, svakakvih ljudi ima, pogotovo ovih imućnijih.
Pokucam ja, otvara prelep momak, oko 30 godina. ''Vi ste sređivali moju sobu'', pita me. Kažem da jesam i pitam ima li neki problem. Odgovara da nema, pruža 100€ i kaže ''Ovo je za vas''! Ja zbunjena, pitam zašto, on kaže zato što dobro radim svoj posao! Ubeđuje me da uzmem, jer kako kaže, nekome ni žena ovako ne složi stvari kući! Oduševio me :)
Ispred naše zgrade je često dolazio jedan pas i stalno ležao tu. Bio je jako umiljat i miran, čim nekog iz zgrade ugleda odmah trči i legne mu ispred nogu. Još uvek je tu, svi ga volimo i hranimo, napravili smo mu kućicu ispod jedne terase. Prekjuče je nestao, svi su se pitali gde je, kad ja idem u podrum i čujem neke zvuke, kad ono pas se porodio, 3 kučića. Saznali svi, nose mu hranu i brine kao o nekom detetu, on ne izlazi iz podruma jer čuva kučiće. Jako mi je drago da imam takve komšije, još uvek verujem u dobre ljude.
Sa svojih 18 batalio sam djevojke skroz, znači nisu me zanimale, zbog iskustava iz prošlosti. Od 18 do 23 radio sam kao sivonja, po 16 sati na dan, radio da zaradim za ono što sam želio. Sa 23 otvorio sam firmu, sve je išlo jako sporo i trebalo mi je 6 godina da postignem svoj cilj. A onda je krenulo. Napunio 29, našao sebi zamjenika i krenuo da putujem po svijetu. Za tri godine bio sam u skoro svakoj državi, radio razne gluposti. Oženio sam se skoro, u 36, našao sam super ženu, iskusnu, zrelu, sposobnu. Volimo se puno, mislim da nisam pogrešio.