Dobijem zahtjev za prijateljstvo od lika što mi je u srednjoj pretvorio život u pakao. Uznemiravao me je, tu je bilo i fizičkog i psihičkog nasilja ne želim da ulazim u detalje ali i dalje vučem komplekse i posledice zbog njega. Nikada mu ništa nisam uradila ali sam bila trn u oku izgleda. Noge su mi se okinule kada sam dobila taj zahtjev. Odbijem a on pošalje poruku, zamoli me da se nađemo i popričamo. Odbijem i to, blokiram ga. Međutim lik me sjutradan zove na telefon! Na kraju pristanem da se nađem sa njim, u prepunom kafiću jer me bio strah da budem sa njim nasamo. Odmah se izvinjava, puna bijesa sam mu sve sasula u lice i rekla mu za sve noćne more koje imam zbog njega. Sve sam očekivala sem to da će on početi da plače. Rekao mi je da ide kod psihologa, da se trudi da se promijeni, da je preživio pakao od strane očuha u djetinjstvu, sve mi je ispričao do najsitnijih detalja. Molio je za prost, oprostila sam mu. Shvatam da je i meni ovo bilo potrebno koliko i njemu.
Moja drugarica jednom u 6 meseci ode negde sama na vikend. To je obično neki spa centar ili muzički festival ili samo obiđe neki lepi grad tu blizu i prespava. SAMA. Ostavi decu i muža taj vikend i samo im se javi kad stigne i kad krene kući. Sad posle 5 godina u braku i jednog deteta - potpuno je razumem i mislim da je i 2 dana malo. Ne radi se o tome da imam loš brak, teškoće oko deteta već mi je samo potrebno da me niko ne traži, da nikome nisam potrebna i to je predivno. Jedan je napisao ovde da žena nema potrebu da ide negde sa njim bez deteta. Čoveče, ja imam potrebu da odem i bez muža i bez deteta sama sa sobom. Mislim da je to bitno za mentalno zdravlje žene. Naravno, isto važi i za muškarce. Predložiću i mužu da napravi svoj beg.
Iako sam oženjen, imamo decu i generalno sam srećan, celo veče sam proplakao kad sam čuo da mi je bivša devojka umrla. I ne, nije to zato što sam “zaljubljen” u nju pa je ona neka moja neprežaljena ljubav, već zato što smatram da je to jednostavno ljudski. Bili smo zajedno dosta dugo, pre toga smo bili dobri prijatelji, a nakon raskida smo ostali u kontaktu. To što mi je bivša ne znači da je loša osoba koja ne zaslužuje srećan život. Imala je samo 30 godina kada je umrla, bila je verena i imala je ceo život pred sobom. Žena mi ne veruje, sinoć me je napala kako ja tu devojku još uvek volim, kako treba da me boli du*e za nju i slično. Ko je ovde lud?
Moj muž ima sina iz prvog braka i sada sa mnom dvoje dece. Mali živi sa mamom, ali dolazi kod nas jednom ili više puta nedeljno. Užasno sam ogorčena na mog supruga koji pravi jako veliku razliku između svog sina iz prvog braka i naše zajedničke dece. Istina, maltene nije ni živeo sa njim i sve to stoji, ali smeta mi što je toliko pristarsniji našoj deci, a njega nekako smatra bukvalno kao treći točak. Bude mi žao kada to gledam. On ima 11 godina i veoma je pametan dečak, primetio je i sam da ga tata ne voli jednako kao mlađeg brata i sestru i da ih razdvaja u svemu, počevši od kupovine, pažnje, pružanja ljubavi, nežnosti... Kakvu god da je priču imao sa svojom bivšom ženom, nije razlog niti opravdanje da se tako ponaša prema svom sinu. Dete apsolutno ništa nije krivo i pokušavam već jednom da mu objasnim to, ali uzalud.
Kada smo bili djeca rekao da ćemo uvijek biti prijatelji, slagao je, zaljubili smo se jedno u drugo. Kada je rekao da ne planira da me zaprosi na moj rođendan, slagao je, to je uradio baš taj dan. Kada je rekao da te godine ne može ići u Pariz zbog posla, slagao je, krijući je kupio karte da me iznenadi. Kada sam mu rodila kćerku rekao je da ne može čekati u bolnici već da će biti kući, slagao je, kada sam izašla iz sale on me je čekao sa balonima i ogromnim plišanim medom. Kada je rekao da ne može da ode ranije sa posla zbog naše godišnice braka, slagao je, već me je čekao kući i spremio je večeru. Kada je rekao da nema vremena da pokupi našu ćerku iz vrtića već da moram ja, slagao je, njih dvoje su me čekali na parkingu kada sam završila sa poslom sa sladoledima i mojim omiljenim grickalicama da odemo na piknik. Kada se razbolio toga ljeta rekao je da će brzo ozdraviti. Slagao je. Nedostaju mi tvoje slatke laži.
Mislila sam da moj šef ne može da me smisli, nekoliko puta sam se izblamirala pred njim zbog svoje mutavosti. On je mlad samo 5 godina stariji od mene ali je jako sposoban, strog, ozbiljan. Jednom ja pustila muziku u kancelariji, nije bilo nikoga, dok sam gledala neke papire igrala sam u mjestu kao idiot. Kada sam se okrenula vidim šefa da me gleda šokirano. Odmah sam ugasila muziku ali on je samo prošao pored mene nije mogao ni u oči da me pogleda. Onda sam se jednom saplela u štiklama i kako sam padala njega sam udarila laktom u usnu i imao je modricu nedelju dana, ni tada nije htio sa me pogleda u oči, čak ni kada sam se izvinjavala. Ima puno takvih situacija i čudila sam se kako još nisam dobila otkaz zbog svoje mutavosti... dok danas na pauzi on nije prišao, jedva me pogledao u oči i pitao me je "Da li želiš da odemo na kafu". Pošto sam glupa i nisam shvatila rekla sam "Ja već pijem kafu". On se pogubio i okrenu se brzo i otišao. Tek kasnije sam shvatila da me pitao da izađemo.
Muž i ja radimo jako puno i jedva imamo vremena da se viđamo kako treba. Kada dođe vikend zatvorimo se u kuću i dva dana se seksamo kao nenormalni. Po ceo dan.
Moj dečko smatra da žene ne treba da imaju porodiljsko i da trebaju što pre da krenu da rade, bukvalno dok je dete još uvek beba i ne pada na pamet da u budućnosti samo on u kući radi, plaća račune i kupuje hranu, dok žena "uživa". Ne želi da izdržava ženu 3 god. (9 meseci dok je trudna + 2-2, 5 god dok dete ne stasa za jaslice) . Smatram da žena u braku treba da ima svoj novčanik, da sama kupuje uloške, kozmetiku, da napravi slatkiš, kupi igračku detetu, a da većinu troškova treba plaćati muž, a ona da pripomogne.
Hoda neki gospodin i ispadne mu novčanik. On razgovara na mobilnom, nije ni primjetio. Trčim ja za njim da mu ga vratim dozivam, on ništa. Povučem ga za rukav kada se on meni brecnu "Šta bre ti oćeš? Vidiš da razgovaram". Rekoh mu, ništa samo sam htio nešto da vas pitam, ali vidim zauzeti ste. Onda sam se okrenuo i otišao. Uzeo sam sve pare iz novčanika i bacio ga praznog onda u smeće. Takav buzdovan ne zaslužuje da mu vratim novac.
Bila sam naručena na pregled i ovaj put je mogao i muž sa mnom, kaže doktor sve je u redu i da je najvjerojatnije curica iako nije potpuno siguran. Nije me bilo briga bitno da je zdravo.
Izađemo iz bolnice i krene on vikat na mene kako sam nesposobna da rodim muško dijete njegovi već računaju da je dječak, neka poduzmem nešto inače da ćemo se rastat.