Najveća želja mi je da oporavim koleno i ponovo zaigram fudbal. Never give up 💪
Volela bih jednom da upoznam ljude koji su dobili moju krv (kao dobrovoljnog davaoca), čisto da čujem njihove priče, nadam se da im je bar malo pomoglo.
😊
Znam da je pogrešno, ali spavanje smatram gubljenjem vremena. Spavam samo kad baš baš moram.
Toliko sam se već navikao da se nijednoj devojci ne sviđam da mislim da bih se uplašio kad bih počeo nekoj da se sviđam.
Cimerka ima prosek 10.0. Po ceo dan il uči li je na faksu i to je njen život. Svi su ponosni na nju - od roditelja do gazde stana. Šteta što ne znaju da devojka živi u haosu, da usisivač uzme samo kad treba njena soba da se usisa, a da đubre bacam ja, stan brišem i usisavam ja, za kuću sve kupujem ja. Džaba sve desetke kad ne znaš sudove da opereš devojko.
Tokom snežnih dana, moja rutina je ista. Ujutru ustajanje, pravac kotlarnica. Dok se vatra otpali, očistim sneg u dvorištu i ispred kuće, pa opet usput komšijama (koji zaista ne mogu sami zbog starosti). Kada je osvanulo Božićno jutro, na kapiji me je sačekao okačen skromni novogodišnji paketić, od istih starih komšija sa samo jednom rečju u poruci "hvala". S' obzirom da imam 28 godina, radovao sam se kao dvoje dece od 14. Paketić sam naravno podelio sa decom iz komšiluka, ali mi je jako drago da još uvek postoji ta neka dobrota i zahvalnost.
Istog datuma smo rođeni deda Mile (moj prvi komšija) i ja. On je napunio 93 godine, a ja 33. Kao i godinama ranije pozvao sa ga na žurku, piće i tortu jer moje društvo voli deda Mileta možda čak i više od mene. Deda Mile se stvarno potrudio da bude pozitivan, veseo da razgali društvo. Pevao je, pokušavao da igra, pričao neke stare viceve, popio jednu čašu vina i otišao kući. Sutradan me tata probudio rano ujutru i rekao da je deda Mile umro. Otišao sam tamo da zapalim sveću, a njegov sin mi je sav u suzama zahvalio što je zadnji dan njegovom ocu tako dobro prošao. Ispričao mi je da kada se deda Mile vratio kući bio je oduševljen i do kasno u noć je pričao njemu i njegovoj porodici kako se lepo proveo, kako je igrao i pevao, kako sad neće žaliti ni da umre... i umro je u snu. Celo društvo sa rođendana je otišlo na sahranu i ne zna se ko je više plakao.
Već mi se duže vrijeme sviđa kolegica s faksa. Inteligentna je, ima smisla za humor, znala bi vraga potkovati, a toliko je dobra osoba. I odlučio sam joj reći, ali mučilo me kako. U menzi sam se požalio prijatelju da mi se sviđa jedna cura (nisam spomenuo koja), ali da ne znam kako bih joj prišao, a baš bih ju htio oboriti s nogu. A ona mrtva-hladna sjeda do mene i kaže: "Izmakni joj stolicu, to je najsigurnije." Svi smo se nasmijali, ali dala mi je ideju. Sutra ću joj na predavanju onako kavalirski pridržati stolicu, a kad me blijedo pogleda, reći ću: "Znam da si zamislila malo drugačije, ali radije bih da padneš na moj šarm, nego na pod." Držite nam fige..
Imam najboljeg ljubavnika ikada. Ne razmišljam gde sam ostavila telefon, ne razmišljam da li će se javiti u nezgodno vreme. Uvek je tu kad god da mi treba da pobegnem od svakodnevnice i nikad mi ne stvara pritisak. Svima vama želim jednog takvog jer ih u svetu ima dovoljno za sve. To su knjige 😍