Stalno prigovaram drugarici da je baba što bi radije sjedjela kući sa dečkom i gledala neki film nego da izlazi po klubovima. Svaki put kada se vidimo na kafi govorim joj da je postala dosadna i punim joj glavu glupostima. Zapravo bih sve dala da imam nekog dečka i da mogu sa njim da se mazim svaku noć i da gledamo filmove i serije. Znam, zla sam.
Iz Hrvatske sam, moj dečko je iz Srbije. Preživjeli smo pakao zbog toga. Pola moje rodbine je prestalo pričati sa mnom, svađali se i napadali me ogovarali kad nisam bila s njima, svaki dan sam bila pod stresom. Pobjegla sam od njih i živim sa njim već godinu, presretni smo zajedno, uskoro idemo u inostranstvo i jedva čekamo da odemo iz ovog primitivizma. Iako smo u ozbiljnoj vezi i planiramo brak, rodbina nikad ne pita za njega, kao da je moja sramota. Čim odemo s Balkana preporoditi ćemo se. Vi novije generacije, ne radite to svojoj djeci, ne ubijajte ih u pojam, ne branite im da budu sretni, mogu samo vas zamrziti. Volite se u inat.
Imam novu cimericu. Ona nikad nije dala novac za hranu, pojede moje, koristi moj šampon, moju pastu za zube. Kad sam tražila da kupi mlijeka jer je popila moje samo se nasmijala. Sad sam usipala laksativ u mlijeko i sok, ispekla kifle i namazala ih ricinusovim uljem. Ako tad ne prestane zamijenit ću šampon sa tekućim deterdžentom za veš. Kad već ne možemo razgovorom riješiti problem, onda se mora nekako drugačije.
Užasno me nervira moja zaručnica. Živimo u unajmljenom stanu u centru grada jer se njoj ide biciklom ili pješke na posao, ne želi da imamo 2 auta. A moji roditelji imaju cijeli kat kuće prazan, udaljen od njenog posla svega 35 min vožnje. Da kupimo još jedan auto, bila bi rata manja nego ova za stanarinu. Ali ok, prešao sam preko toga da ne želi živjeti ni sa mojim ni svojim roditeljima u istoj kući. Ali, moji će meni ostaviti tu kuću i trebalo bi već sad počet ulagat u nju, jer krov već prokišnjava. Izložio sam joj prijedlog da štedimo, jer oboje dobro zarađujemo, pa da sredimo kuću za našu budućnost. Njoj ne pada na pamet, jer ja imam i sestru i ona misli da će morat dijeliti kuću s njom. Ali koliko mi se čini, njoj je više ispod časti da živi na selu. Nisam više siguran da smo jedno za drugo.
Rodom sam iz jednog gastarbajterskog sela na istoku Srbije. Kod nas u selu nema normalne kuće, samo vile i zamkovi. Komšinica koja je preko milion evra uložila u vilu sa 15soba, bazenom i placom od 80ari, je preminula prošle godine, nije dočekala penziju, međutim deca rođena u Švici, tamo se se skrasili osnovali svoje porodice i naravno ne pada im napamet da se vraćaju. Prodadoše za 150,000e kuću, zamak iz bajke i zemlju nekoj Ruskoj porodici. Realno 10% koliko je uloženo. Sa jedne strane drago mi je što će bar neko živeti tu i uživati u toj lepoti koju su punih 30godina krvavim parama gradili, a sa druge strane mi je žao da je toj ženi bukvalno prošao život u pravljenju te kućerine u sređivanju imanja koju su deca prodala za smešne pare i nikada im nije ni trebala. A san joj je bio da napravi to zbog unučadi, da oni tu žive. Živela promašen život. Prođem danas pored kuće i vidim deca se igraju u bazenu i mislim se, e moja Stamena, da si ovo znala, da li bi drugačije živela. Tuga.
Zaljubila sam se i dečka koji ima djevojku pa sam mu anonimno poslala fotošopirane slike njegove djevojke kako ga vara. Napisao mi je kako je to najgori fotošop koji je ikada vidio i da nađem život. Osjećam se tužno i jadno.
Bez obzira na moj prosjek od 10,00 i izbor za Zlatnog studenta, napustio sam medicinu na specijalizaciji za abdominalog hirurga. Nisam se mogao pomiriti sa činjenicom da ću morati spašavati živote pedofilima, ubicama, silovateljima, narkomanima i sličnom otpadu ljudskog društva kad bih ih najrađe lišio života. Trenutno radim u USA u skladištu brze pošte.
Rodbina, prijatelji, porodica i profesori to zovu glupošću i za njih sam propali talenat. Za sebe sam čovjek koji je spasio svoju dušu.
Dugo sam razmišljao da li da podelim ovo sa svima ali priča kreće ovako, igrom slučaja sve mi se u životu poklopilo kako treba i stvarno sam bogat, imam veliku kuću, dva automobila, vikendicu na moru, gliser mali, lijep sam, zgodan baš ono sve imam što kažu i padne meni na pamet da testiram malo po parkovima brakove, znam smešno je ali to me jako zanimalo i stvarno sam razočaran, vozam se u autu kraj parka i čekam da ugledam ženu sa mužem i detetom, i onda privučem pažnju zvukom motora i zagledam se u tu ženu, posle produžim, parkiram auto i peške ih pratim da vidim gde stanuju, i tu posle čekam dok ta žena ne izađe sama da joj priđem sa nekom totalno glupom pričom kako mi se svidela odma i kako imam sve što može da poželi, uradio sam to 4 puta u godini i nijedna me nije odbila, kunem vam se da sam nastavio pisati sa njima sve i jednu bih rastavio od muža, i to me razočaralo imam 29 godina a i dalje sam totalno sam.
Imam ćerku sa ženom već 3 godine. Imao sam sumnju da djevojčica nije moja i uopšte ne liči na mene. Na kraju sam poklekao i krijući uradio dnk test. Zaista nije moja ćerka. Prije nedelju dana sam rekao ženi za to i tražio razvod. Vrištala je, udarala me, govorila da me nije prevarila. Ostao sam miran i sabran i govorio joj da prizna i da ću joj oprostiti. Na kraju je priznala da me prevarila ali po njoj to nije strašno jer se desilo samo jednom. Naravno, nisam joj oprostio. Rekao sam joj da uzme dijete i da ode kod svojih na par dana da bih navodno razmislio. Kada je otišla promjenio sam bravu. Ne planiram da oprostim i nema šta tu da se razmišlja sa nama je gotovo ali sam morao to reći inače bi odbila da ode. Žao mi je djeteta ali ja nisam njen otac i ona više nije moja odgovornost. Moja uskoro bivša žena neka se javi biološkom ocu njenog djeteta ako joj treba pomoć. Sama je sebi rupu iskopala i uništila nam živote.