Došli smo u USA pre 7g, zbog mog posla. Muž je pre 5g imao operaciju, zbog koje je ostao neplodan. Za nju nije rekao svojim roditeljima u Srb, da ih ne bi sekirao. Ove godine smo putem vto(od nepoznatog donora sperme) dobili dečaka. Muževa majka, koja je inače kivna na mene što sam joj odvela sina, svima pokazuje slike i priča kako je dete isti otac, i svaku sliku na fb tako komentariše... eh, kad bi znala...
U Italiji sam u karantinu. Napravila sam zalihe na vreme. Iskreno, prija mi ovo. Posao me iscrpljivao, i za vikende sam samo spavala i nisam radila ništa mnogo korisno za sebe sem spavanja, jedenja i sređivanja sebe i stana samo kolko mora. Od kad je počeo karantin uspešno sam napravila veliko spremanje stana. Konačno cakum pakum sređen. Krenula sam na dijetu i svaki dan vozim sobni bicikl. Svaki dan se mackam, stavljam razne maske, kreme itd koje su mi do nedavno stajale i skupljale prašinu jer nisam imala snage da ih koristim. Prolepšala sam se komplet, i duša mi nekako sinula. Osećam se ko na odmoru.
Bila sam šokirana kada sam slučajno pogledala štedni račun i videla da na njemu nedostaje mnogo novca, tačnije skoro sve. Račun je zajednički, oboje smo štedeli, za ne daj Bože, za školovanje dece itd. On je skoro sve podigo da bi pomogo svom bratu koji se kocka. Najgore od svega što mi nije reko i što sam taj račun više ja punila jer imam dva puta veću platu, plus živimo u mojoj kući, a i moji nas pomažu dok njegovi pomažu njegovog brata kockarinu. Posvađali smo se i rekla sam mu da se spakuje, osećam se izadano od svog supruga, deca plaču jer tata ide van kuće... Mislim da bi mi lakše pala prevara sa drugom ženom nego ovakva prevara. Nisam ljubitelj novca ali ljudi moji zamislim da nam hitno treba novac... Ovo je prvi "problem" u braku ali sam mnogo ljuta, izdana, ponižena, neki lični planovi su mi uništeni, zaista sam ga volela ali je nekako sve umrlo u meni u trenu, on plače sa decom i neće izvan kuće i moli me da se ne razvodimo. Kasno Marko.
Kakim po parkovima i šumarcima Beograda, jako je uzbudljivo, ima nas još, nisam jedini, tako sam upoznao buduću ženu i mog kuma.
Spomenuo sam svojim prijateljima kako nedjeljom idem sam u na večeru i poslije toga popijem sam kahvu u obližnjem kafiću.
To čuđenje i osuđivanje riječima ne mogu objasnit. Pitanja kako možeš sam, kako te nije stid. Ljudi ba odakle vam toliki kompleksi. Ja mozak očistim od svakodnevnih gluposti za ta dva-tri sata samoće.
Nakon nekolika dana dopisivanja, dogovorimo se da se nađemo i upoznamo uživo. Nalazimo se, a onda šok za mene, to nije devojka sa slike. Na slikama je izgledala sasvim lepo, a uživo... deblja minimum 20kg. Da se razumemo, ja nisam Bred Pit, ali kakav sam na slikama, takav sam i uživo. Ljudi, nemojte obrađivati slike i predstavljati se kakvim niste, jer kad tad će doći do upoznavanja i razočarenja.
I tako familija se okupila, došao tetku sin iz amerike sa ženom i djecom i ponesta soka, kaže tetak meni "ajmo skočit do prodavnice kupit par sitnica" pošto on nema auto, reko okej ajd, došli mi u trgovinu kupili par sitnica, sokova, malo mesa za roštilj i to. I dođemo ti mi na kasu a na kasi baš prelijepa djevojka mojih godina radi slatka kao med, i šta će tetak normalno počeo me podjebavat pred njom "vidi lijepe cure, mogao si joj bar kafu platit" i tako smo se malo smijali zezali, platimo mi stvari, djevojka se zahvali "Hvala, doviđenja" a moj tetak će na to "Fuck you, doviđenja" nasmija se mahnu rukom i ode... Gledam ja, gleda ona, gledaju ljudi iza nas što čekaju u redu nikom ništa jasno nije... Sjeli mi u auto reko "Tetak extra tebi taj engleski" kaže on "Jel de dobar? Pitao ja unuka kako se kaže hvala u americi i još par riječi tako"...Bas smo se kvalitetno ismijali svi kad smo došli kući i na kraju sam ga morao vozit nazad da se ide izvinuti djevojci, inače tetak ima
70 godina.
Uskoro mi je dečku rođendan. Za poklon će dobiti raskid i javno sramoćenje. Prevario me s curom koja ima zaručnika. Javno ću objavit prepisku njihovih poruka. Pa kad ste gamad, onda nek svi znaju da ste gamad. Ako varate i ako je to po vama fer, onda nemate problem da ljudi oko vas znaju kakvi ste.
1999. godine sam imao 14 godina i nekako su mi roditelji objasnili zašto bombe lete okolo i zašto smo svi svako veče u skloništu, ali mojoj sestri od 7 godina ništa nije bilo jasno ma koliko se moji trudili i bila je mnogo uplašena. Kako smo tada imali crnog mačora Gašu ja sam njoj ispričao da je Gaša tajni agent u mačlijem svetu i da ga sada Amerikanci traže jer je užasno važan pa pokušavaju da ga nađu tako što bace bombu da bi osvetleli mesto i videli da li je tu. Do kraja bombardovanja ona je verovala u tu priču i čim se čluju sirene ona zgrabi Gašu, odvuče ga u podrum i čuva ga da ga Amerikanci ne bi našli. Nije se plašila jer je imala ''misiju'' da ga sačuva i do kraja bombardovanja se držala hrabro, čak hrabrije od mene. Mojima je bilo mnogo lakše jer im više nije pravila probleme da plače, da se upiški od straha i slično i nekako su od tada počeli da me gledaju drugim očima.
Ne mogu da pređem preko toga što je moj momak slao poruke drugoj djevojci. Da li sam ja jedina na svijetu kojoj je to prevara, iako nisu imali fizički kontakt, ili ja kasnim za ovim svijetom par vjekova?