Na Balkanu, uspješan može biti samo onaj ko se uklapa u šablon. Uglavnom politički. Na Balkanu, bogat je onaj ko izgleda bogato. Skupa odjeća, auto, rasipanje. Na Balkanu, siromašan čovjek je dobar i pošten, a bogat loš. Na Balkanu je pohlepno željeti promijeniti posao jer neko nema nikakav. Na Balkanu, dobar vjernik je onaj ko je nacionalista i mrzi druge vjere. Na Balkanu, dobar domaćin je onaj koji nikad nije ušao u kuhinju. Na Balkanu, dobra supruga je ona koja sve sama sprema, sramota je imati pomoć. Na Balkanu, uspjeh je oženiti se/udati i dobiti dijete. Nema veze što nema novca za normalan život, snaći će se. Na Balkanu, uspjeh je ako sin trenira fudbal, a kći ide na ples. Obrnuto nije OK. Kursevi jezika su isto OK, ali su skupi. Bolje uložiti u još jedan sprat kuće koji se nikad neće opremiti. Na Balkanu je OK potrošiti brdo novca na ljetovanje u Crnoj Gori ili možda Hrvatskoj, druga putovanja su rasipanje. Na Balkanu nije OK ne uklapati se u bezbrojne šablone. Zbogom, Balkane.
Lažu svi koji kažu da su nesretni s parama. Ja dok nisam radila bila sam tužna i usamljena, jer nisam imala mogućnost da sebi kupim neke sitnice koje će me usrećiti ili da izađem negdje kada mi se ide. Sada kada zarađujem usrećuje me što mogu platiti članarinu u teretani, kupila sam auto, usrećuje me i što mogu kupiti kozmetiku, skuplje gelove za tuširanje, kvalitetniju obuću i odjeću, mogu otići na par dana na more, itd. Mene su godinama lagali da ako imam više novca da ću biti nesrećna ili se razboljeti, jer eto ako imaš novac sve ostalo u životu će da stane, a nije tako.
Kad šetam sa sinom koji ima 3 godine, čim smo u blizini neke dobre ribe, raspričam se sa detetom kao pomahnitao. A pola sata pre toga sa njim reč nisam progovorio.
Najbolji osećaj na svetu je kad gledaš šta ćeš kad da polažeš, pa računaš koliko lekcija na dan, to izađe neki sitan broj 2-3 na dan, ti sav srećan, već ti se čini ko da si završio godinu, brojiš tu neke 10-tke jer ko još ne može da nauči 2-3 lekcije na dan, onda na kraju dana budeš u fazonu ma šta da učim tako malo na dan krenuću od sutra pa ću po 3-4 lekcije.. Na kraju dođe do 10-11 lekcija na dan, al tu i dalje imaš mišljenje da će sa 10-kama završiti... Onda dođe noć pred ispit gde moliš za 6 sve Bogove za koje znaš i nasumično biraš par lekcija, pa ako te ubode pitanje ubode, praviš kombinacije svakojake i ljutiš se na sebe što nisi učio 2-3 lekcije na dan... Sledeći ispitni rok, sve ispočetka.
Godinu i pol dana sam bio u vezi sa curom druge vjere. Nedavno smo prekinuli, i tek sada vidim koliko je zapravo zatucan narod. Selo u kojem živim je manje, i svi znaju sve i svakoga. Glavna tema sela je da sam ja prekinuo s muslimankom, i svi mi na tome "čestitaju", govore mi da sam se spasio. Scena, kada mi tata mog najboljeg prijatelja govori kako sam super stvar napravio i kako bi bila sramota za moje roditelje da sam nastavio tu vezu, a ja samo slušam i ne vjerujem. Ne mogu vjerovati da ljude toliko pate stvari koje ih se ne tiču. Mrzim zatucani balkan.
Raskinula sam s dečkom 4 mjeseca prije svadbe. Razlog tome je što si je njegova mama uzela za pravo pozivati ljude u naše svatove, koje mi ne želimo. Dakle žena uzme telefon i zove okolo koga ona hoće. A moj dragi na sve šuti i kaže 'pa neka, pusti ju.' Žao mi je što prije nisam shvatila koliki je mamin sinčić. Neka si sad skupa traže drugu snajku.
Vozač sam, jedno veče mi je na parking prišla jako mlada devojka i ponudila sex. Pitao sam je koliko, rekla je koliko daš. Sex sam odbio, ali sam joj dao 50eur i tražio broj telefona. Kad sam stigao kući, rekao sam ženi, i složili smo se oboje da želimo da joj pomognemo, da ne radi to što radi. Umrlo nam je dete koje bi sad bilo njenih godina. Kad već našem nismo mogli da pomognemo, da bar njoj život učinimo boljim.
Deka je preminuo od kancera pluća 01. 07., i svi smo jako teško podneli njegov odlazak. Stric živi u Nemačkoj, a ja sa roditeljima živim na periferiji grada, dok je kuća u kojoj su živeli njih dvoje u prigradskom naselju pored Beograda. Došla sam na par dana da spremam ispit za jul i da budem sa njom. Sinoć gledam film i čujem ženu kako priča. Ulazim u sobu i vidim je kako drži njegovu sliku, plače i priča mu kako je provela dan. Brinula je o njemu i kada je bio zdrav, a i kada nije mogao da se kreće. 52 godine braka su proslavili na Vidovdan. Želela bih takvu ljubav koju su imali oni. Volimo te, deda.
Svaku večer podsjetim se koliko je dobar muž i otac, nabrojim 5 lijepih stvari koje je napravio za mene tijekom dana, 5 lijepih stvari koje je napravio za našu kćerkicu, zagrlim ga i zaspim sretna. Idući dan nastojim biti još bolja prema njemu. I eto recepta za lijep i skladan brak-ne zaboravljam cijeniti, ali i njegovati to što imam.
Sebično sa moje strane ali... Stvarno bih voleo da se završi ova 2020 godina jer me je toliko ubila da više ne znam šta da radim. Najzad smo kupili stan o kojem smo maštali, krenulo renoviranje, ideje za sređivanje... Trenutna situacija je takva da me je ostavila (imali smo probleme), onda doživim saobraćajnu nesreću, uz to joj nađem i poruke od kolege sa posla da se viđaju ko zna koliko. Kreće korona i policijski čas, sam u kući u kojoj smo trebali da živimo zajedno pre stana. U tom trenutku niko od drugara nije ni znao za situaciju oko razvoda. Dete i dalje misli da nisam tu zbog korone i to me ubija. Svaki put kada ga uzmem i kada mi kaže kako ćemo da budemo zajedno u novom stanu samo ovo da prođe, mislim da mi otpadne jedan deo srca. Ne spavam, ne jedem i tako već par meseci. Prosli mesec zamalo da imam još jedan udes. Ne mogu više, pucam...