Prišao mi je dečko koji mi se sviđa. Njegovo društvo bilo do moga stola i on je bio u blizini mene. Na pola večeri izvadio on mobitel, okrene se prema meni i pita me kako se zovem na instagramu. Ja se sva zbunim i odgovorim samo da nemam instagram. Nisam se ni snašla on reče samo oke i okrenuo se. Ništa mi nije bilo jasno. Kasnije mi drug koji ga zna kaže da je on mislio da ga ja lažem da nemam instagram samo da ga se rješim pa mi nije htio dosađivati, jer eto svatko naših godina ima instagram. Ja nemam.. **bem vam instagram.
Nisam majka, znam da ne treba da me se tiče, ali imam potrebu da kažem ovo, kad sve češće viđam ovakve primere. Ja ne znam otkad je postao trend da se beba bukvalno čim izađe iz stomaka slika i kači na društvene mreže. Javno se piše koliko beba ima grama, koliko je dugačka, minut kad je rođena, slavi se svaki mesec koji beba napuni. Razumem da je majčinstvo nešto posebno, ali ne razumem kako neke takve stvari ljudi ne čuvaju za sebe, malo privatnosti, nego imaju potrebu da to svi znaju, a na kraju krajeva ne znam koga uopšte to i zanima.
Na dočeku 2019. jedna budala me pogodi flašom i slomi mi nos pa završim pola sata posle ponoći u hitnoj. Već 16. januara padnem, to jest okliznem se na led, i slomim članak na levoj nozi. 20. juna taman što sam osposobio nogu i nos mi poprimio zdrav oblik, krenem sa društvom do obližnjeg izvora lekovite vode i tamo loše stanem na kamen, padnem i slomim ruku. Celo leto sam vukao gips na ruci i loše mi je zarasla pa su je ponovo lomili da bi je namestili. Negde tu na kraju godine, nepažnjom na poslu slomim oba prednja zuba i do nove godine sam jurio veštačke krunice da bar na dočeku ličim na čoveka. Na dočeku ove nove godine, neki klinja baci petradu koja mi upadne u kapuljaču, od praska izgubim sluh na desnoj strani i opet završim u hitnoj. Pukla mi je bubna opna, ali doktori kažu da će mi se sluh vratiti. Plašim se samo da mi i ova godina ne prođe kao prošla.
Kad sam se oženio, imao sam sistem da moje i ženine pare idu skupa jer smo u zajednici. Ali gospođa ko gospođa ona hoće svoje pare i ja pristanem, da bi ona sad shvatila da joj je to sad premalo, preračunala se, i sad traži da joj ja dajem od moje plate a ja plaćam još i sve dadžbine. Ne može proći sa cjelom platom, a ja i plaćam sve i još uštedim. E pa ženo moja evo ti boba, za koji dan kad me iznervira kupim svoje ćage i odo ja a ti vidi kako ćeš dalje, rospijo.
Vozač sam kamiona i zbog posla sam odsutan od svoje supruge. Imam jedan običaj. Nosim njen miris sa sobom. Kad god mi nedostaje, prsnem taj miris na ruku i to mi znači, podsjeti me na nju. Volim je i zauvjek ću je voljeti.
Ukoliko se ne slažete u braku, ukoliko se često svađate čak i zbog sitnica, ukoliko ste se ohladili jedno od drugog, molim vas da se razvedete. Zašto? Zato što sam ja dete roditelja koji se ne podnose i zato što znam kako mi je svakoga dana. Ne dozvolite da vaše dete pati zbog vas. Slušati svakoga dana svađe, galamu, prepirke, užasan je osećaj. Nemojte da se čudite ako dete neće da provodi vreme sa vama i da razgovara.
Kada je mama odlučila da otvori Fejsbuk nalog, ja sam joj ga napravila i učila je kako se koristi. Ukratko, 30% vremena sam je učila tehnikalije, kako se šalju poruke, kako se komentariše, lajkuje itd., a 70% vremena provela objašnjavajući joj šta je "društveno prihvatljivo" na toj mreži. Ne verujem da joj je baš u potpunosti jasno zašto se na komentar ne odgovara: "hvala za smajli koji si mi poslala, draga Smiljo", ali je makar naučila šta je ok, a šta ne. Evo, već dve godine prolazimo bez blamova i ispada i jako sam ponosna na nas dve! :)
Imam 39 godina. U braku sam već 12 godina i sve te godine, sve do sada nisam mogla da ostanem trudna nikako. I suprugu i meni najveća želja su deca, toliko smo propatili, namučili se, izdvajali mnogo novca za vantelesne oplodnje ali svaka do ove poslednje je bila bezuspešna. Borili smo se svim silama, odlazili u inostranstvo, kod raznih lekara, pila sam razne terapije i konačno, u avgustu prošle godine ostanem u drugom stanju. Svi iz našeg okruženja, prijatelji, rodbina, kumovi znali su kroz šta smo sve prošli da bi se ostvarili kao roditelji i koliko smo to silno želeli. Ono što me je užasno razočaralo je što su reakcije od strane svih njih kada sam im saopštila da sam trudna bile "znaš li ti koliko je trudnoća u vašim godinama rizična pogotovo prvo dete; ako niste mogli do sad niste trebali ni sada, to dete kad bude imalo 10 godina vi ćete biti baba i deda" i još mnogo ovakvih replika i komentara. Malte ne niko nam nije pružio podršku, čestitao, nije se iznenadio, nikome nije drago..
Vozio sam pijanog druga kući, on je divljao na zadnjem sedištu i smetao mi. Odjednom je rekao da mu se povraća i izbljuvao se maltene meni u vrat, okrenuo sam se da mu kažem da je mamlaz i kreten kretenski i čuo prasak. Pregazio sam kolima jednu devojku koju uopšte nisam uočio jer je vozila bicikl bez svetlosne signalizacije i u uglu ulice koju nisam odmah osvetlio farovima. Drug se otreznio u sekundi i zajedno smo je ubacili u auto i odmah prevezli do hitne. Devojka je imala baš ozbiljne povrede jer ja nisam vozio baš polako, ali zahvaljući brzoj intervenciji doktora sve je ispalo kako treba. Beskrajno sam joj zahvalan jer nije htela da me tuži i platio sam samo bolničke troškove. Razlog zbog koga nije podnela tužbu ni ona ni njeni roditelji je taj što sam se momentalno zaustavio i bez razmišljanja je prevezao u bolnicu što joj je na kraju uz lekarsku pomoć i spasilo život. Ne smatram da sam uradio bilo šta neuobičajeno, a ona kaže da bi retko ko uradio tako nešto.
Kada smo se poslije jedne fešte moj dečko i ja vraćali kući, on je bio toliko pijan da je svakoj osobi koju smo sreli (bar 30) govorio kako sam ja najljepša osoba na svijetu, svima je govorio da me pogledaju da vide kako sam predivna, derao se da sam njegova cura, nekim je curama u prolazu rekao da nikad neće biti lijepe kao ja, svima se hvalio samnom itd.(naravno ja sam ga ušutkavala cijelo to vrijeme). U životu me nije bilo više sram, ali mi je u isto vrijeme bilo jako toplo oko srca.