Ne mogu da razumem prijateljice, pa i muškarce koji se svađaju sa svojim ili roditeljima partnera. Trenutno živimo sa muževljevim roditeljima, spratovi su nam odvojeni, na početku mi je svekrva smetala, ali sam je prihvatila. Šta više volim je, jeste da malo dosađuje i zabada nos, al šta se ljutit, pa stara žena, šta će drugo raditi, plus svaki dan s posla kad dođem čeka me ručak, opran veš, sređena kuća, isto tako i kod mojih kad smo kod njih. Muž i ja putujemo, investiramo jer dobro uštedimo, razvijamo poso i čuvamo decu. Čak nam roditelji i decu čuvaju ponekad. Zahvalna sam i da naravno progutam malo gunđanje, pametno tele 2 krave sisa, ženske moje pamet u glavu.
Ja sam prizetko. Živim u kući svoje žene. Nije da sam tako hteo nego je tako ispalo. Imam svoj stan nasleđen od babe koji nam služi za izdavanje i da popunimo kućni budžet. Zadnjih nekoliko meseci kuburimo sa parama jer su meni smanjili platu, a ženina firma je pred raspadom. Ona me nagovara da taj stan prodamo kako bismo se izvadili iz dugova i kredita. Ne pada mi na pamet da taj stan prodam iz poštovanja prema babi koja je učinila za mene koliko je mogla, a ja joj nisam vratio ni deseti deo. Neću da prodam iz poštovanja prema mojima koji su mojoj sestri decidno rekli da taj stan pripada meni na šta se ona naljutila i ne priča sa mnom. Neću da ga prodam jer me za njega vežu samo lepe uspomene. Žena se ljuti, preti razvodom, a ja ću raditi kao magarac i konj zajedno samo da vratim dugove i sačuvam to svoje.
Vraćam se iz noćne smjene, umoran, nenaspavan, i sjedam u bus. Šofer je moj školski drug kojeg nisam vidio sigurno 10 godina. I tako krenula ona standardna priča "šta ima šta nema". Kaže on bio u Sloveniji par godina i nije mu se svidjelo i vrati se kući. Pitam ja njega a šta radiš ovdje čime se baviš?
Dečko moje kćerke radi kao vozač kombija. Razočarana sam njenim izborom, jer sam je od malih nogu učila da treba biti ambiciozan i želeti da što više znaš, ne da si ravna linija i da te boli briga da nešto naučiš. Zato mi nije jasno šta ona fakultetski obrazovana i ambiciozna radi sa njim. Pokušavam da pričom postignem da raskinu, ali njen odgovor je da je on dobra osoba i da je voli i poštuje i to je njoj dovoljno. I otac joj je obrazovan, pa ne znam na koga nam je takvo dete. A mnogo smo uložili u nju, jer samo nju imamo. Bespomoćna sam.
Danas sam na fejsu odblokirao bivšu koju sam blokirao prije 5 godina. Udana je od nedavno. Bit će veselo kad joj krenu stizati obavijesti o uspomenama. Sve u svoje vrijeme carice.
Pre 15 godina sam bio siromašni student, koji je radio par poslova te provodio vreme uz knjigu. Moja komšinica (mojih godina) me je ismejavala, gledala s visoka, te mi se rugala. Ona se za to vreme zabavljala sa raznim tatinim sinovima i mangupima...
Danas sam vrlo situirana osoba sa odličnom platom, a komšinica je samohrana majka.
E sada sam joj ja postao interesantan, postala ljubazna, počela se nabacivati te me zvala na piće.
Rađe bih kopao u rudniku ili išao na robiju nego takvima davao ikakvu šansu.....
Rodila sam bebu prije nedelju dana i danas je prijateljica došla da je vidi. Bila je bolesna, kašlje, kija i kaže ima virus. Nisam dovela bebu iz sobe i nisam joj dala da je vidi i rekla sam joj da ide kući da ne zarazi i mene jer bih mogla to da prenesem bebi. Ne priča sa mnom uvredila se.
Nije mi jasno kako si samo kod nas na Balkanu ljudi dopuštaju nekoga osuđivati:
ako nije oženjen, ako ima 30 nije ni u vezi, ako je u braku nema djece, ako je rastavljen, ne daj Bože drugi put oženjen, ako radi puno po terenu, ako ne radi nikako. Pa znate li vi ljudi da možete čovjeka povrijediti, nikada ne možeš znati šta se nekome u životu desilo i zašto je u toj situaciji.
Sestru volim više nego bilo koga na svetu, više nego mog muža. Znam, to su dve različite ljubavi. Ja njega volim svim srcem i svoj život bih dala za njega, ali njen ne bih. Kad bi mi rekli da biram koga ću baciti u vatru, nju ili njega, bez razmišljanja bih bacila njega. Iako bi mi se srce slamalo. Jednostavno, sestra je sestra. I bez obzira koliko se posvađamo, sestra mi je. Odrasle smo zajedno, slične smo, razumemo se, uvek je tu za mene, to je neraskidiva spona. Nisam je birala, ali da mogu da biram, opet bih izabrala nju. Možda ćete me osuditi, posebno ako nemate brata ili sestru, ali tako je kako je.
Verovatno će sad svi da me osuđuju, ali ljudi sa fiksnom protezom, prestanite da se kezite i mislite da je to lepo. Uopšte nije lep prizor. Da, biće, kada skinete protezu. Sad to izgleda : "vidi imam metal u ustima."