Sa mužem sam 4 godine u braku, ja imam 31 a on 38 godina, pre mesec dana sam pokušala da malo osvežim naš učmali i neredovni seksualni život zavodljivim donjim vešom, gospodin me je pogledao bukvalno sa gađenjem i rekao da nemam dostojanstvo da ličim na por*o glumicu i da ne zna zašto se tako ponašam. Ubio mi je samopouzdanje i nema teoretske šanse da me dotakne više, samo neka proba da stavi ruku na mene polomiću mu sve prste, sešću i dobro ću razmisliti šta da radim dalje sa ovim brakom, nemamo dece tako da sam blizu odluke da ga ostavim.
Shvatio sam da mi vikendica i imanje koje imam u prirodi više ne predstavlja ni malo užitak. Svaki vikend se svodi da to da moram po čitav dan raditi na tom imanju, više se umorim nego što se opustim. Skoro svaki drugi vikend potrebno je kositi, orezivati, đubiti i prskati voće, na vikendici uvjek ima nekih građevinskih zahvata koje je potrebno uraditi. Onda uvjek se pojave neki gosti koji dođu da sjednu u stolicu i očekuju od kafe do roštilja. I još mnogo toga. Koliko me fizički iscrpi toliko me i finansijski potroši. Pored svega toga još par ljudi je u blizini napravilo vikendice, pa se za svaki vikend samo čuje trimer, motorka ili muzika sa zvučnika. Nema više mira i tišine. Odlučio sam da to presječem i stavio sam oglas za prodaju. Bolje je da za to para što potrošim u gore nabrojano za vikend sjednem u auto sa porodicom i posjetim neku destinaciju gdje ćemo se opustiti i odmoriti.
Naša kćer još studira, a njen momak (isto student) ju je zaprosio. On bi se vjenčavali prije nego završe fakultet, a mi smo protiv. Niti imaju poslove, mi plaćamo kćerki stan, a njemu plaćaju njegovi roditelji. Rekli smo da ako su spremni za taj korak onda su i spremni brinuti se o svojim financijama jer mi više nećemo plaćati njima stanarinu. Njegovi roditelji su se isto složili s nama. Sve je ovo prebrzo i ne želim da požale.
Za sve vas koje imate osude o svekrvama. Mama moga dečka nas uvijek dočeka sa gozbom na stolu. Žena pravi najbolju hranu, a posebno kotlete. Pokrije te dekom po leđima da ti nije hladno dok si zaspao na kauču. I niz drugih sitnica. Za mene VELIKIH stvari. I dobri primjeri postoje ;)
Vratila sam se s porodiljskog. Posle porođaja mi je ostao stomak koji sam uspela koliko-toliko da skinem ali se i dalje poznaje, kilaža kao i pre trudnoće. Koleginica koja vidno ima višak kilograma stalno me je podbadala za kilažu, kako sam omatorila, da je moje vreme prošlo, a obe smo u 30im i to je uglavnom radila pred ostalim kolegama. Kada sam joj rekla da ja i pored deteta opet imam bolju kilažu i jedva primetne bore u odnosu na nju uvredila se. Kad hoćeš da uvrediš nekoga budi spreman da ti se uzvrati!
Imam problem s dečkom koji ne mogu podijeliti s njim. Mlađa sam od njega 3 godine, ja završavam faks dok on radi već 3 godine. Istina, od početka nije fizički moj tip jer sam uvijek maštala o visokom tipu, a on je skoro niži od mene i ima par kila manje. Ali je sladak i nije ružan. On je introvert, ja esktrovert. Ja ga volim i vidim lijepu budućnost s njim, sviđa mi se smirenost i sigurnost koju mi pruža, dobar je, drag, marljiv i imamo iste vrijednosti. Međutim, meni nedostaje divljine. Ja bih da je spontan, ja bih da se strastveno svađamo o politici, kontroverznim temama, ja bih da ogovaramo, da pijemo, da se seksamo bez mjere. Ja bih da se ne osjećam kao srednjovječna žena s 24 godine.
Radila sam u kiosku i to popodne naiđe momak oko 30 godina sav izvan sebe na rubu plača i onako čisto ljudski kažem što god vas muči danas posložit će se kako se mora.
Na što on samo ne znate vi gospođo da sam danas zadnji dan bio na poslu a tako sam volio to raditi i ja ne znam kako dalje.
Ja onako više u šali izgovorim samo da će naći drugi posao nije sad to smak svijeta i snaći se se za dan dva.
On onako izbezumljen ode i prošli su već dani od tada.
Kad zove mene radna kolegica za vrijeme mog godišnjeg i kaže bio je tu jedan momak donio ti cvijeće u znak zahvalnosti jer mu spasila život.
Ja mislila zeza se sa mnom ta kome sam ja ikad spasila život.
A ona će na to
Kaže izgubio je posao taj dan i nije ni sam vidio izlaz tog dana da dočeka novi ali tvoje riječi kojima si ga tješila napola u šali održale su ga živim.
I moj je život u to vrijeme bio u rasulu.
Ali danas je sve na svom mjestu.
I znam samo da ima istine u tome kad kažu:
Ako spasiš i jedan život Spasio si cijeli svijet.
Moj sin je za razgovor za posao menadžera u jednom hotelu u centru grada došao u trenerci, patikama i staroj majci. Izvinio se što je tako ispalo ali stvarno ima dobar razlog za to. Naime, komšijinoj ženi počeli trudovi dok je komšija bio na poslu a moj sin čuo ženu da zapomaže i otišao do nje...odvezao se s njom do bolnice taksijem i istim otišao na razgovor za posao. Ljudi ga saslušali, ispitali šta je potrebno za razgovor i ...u ponedeljak počinje da radi. Ljubi ga majka...
Ima nas četvorica drugara koji smo nerazdbojni od detinjstva i sad jedan od nas kad je dobio dete, ko da ne postojimo više za njega. Da se razumemo, ne očekujem da se viđamo kao kad smo bili srednja škola, ali možeš nekad u nedelju dve da izdvojiš makar 2h da odemo na piće. Beba mu ima sad tek mesec dana, i nema nešto ni puno obaveza oko nje, i kad god ga zovem nakon posla da svrati na kratko, kaže žuri kući da vidi ćerkicu. Nije svestan da ako ovako nastavi da mu nećemo doći ni na svadbu. Treba u životu imati balans i između posla, porodice, društva,...
Ljuta sam na svoje roditelje što su se sredinom 40-ih odlučili na još jedno dete. Razlika između mene i brata je skoro 20 godina. Roditelji popuštaju sa zdravljem, a ni finansije im nisu kao pre i nema ko drugi osim mene da uskoči. U godinama kad treba da stvaram nešto svoje i da proživim mladost, meni je nametnuta obaveza da brinem o detetu koje je tek pošlo u školu. Imam osećaj kao da sam postala roditelj, a niko me nije ni pitao da li želim dete.