Upoznah lika, 36 godina… 36 godina. Sakuplja nekakve vatrice na Snapchat-u. 36 godina. Je*em te zemljo.
Živim u inostranstvu i plaćamo stan muž i ja. Pričajući o nasledstvu familija u Srbiji mi je rekla šta će tebi nekretnina u Srbiji kada nisi ovde. Mom bratu je otac kupio stan pre mnogo godina jer ga smatra za naslednika koji produžava njegovu lozu, a meni ništa jer sam žensko. Moj brat polako grabi i nekretnine od strica i tetke koji nisu imali dece u dogovoru sa tatom a mene niko ništa ne pita i na način da pravno mene zaobiđu da nemam nikakve šanse. Što sam ja zaslužila da me tretiraju kao da nisam deo familije zbog toga što sam žensko ili u inostranstvu? Žao mi moje dece kako da im objasnim da ih ne vole? Kao da žele da moja deca nemaju uslova za život, da li je to moguće? Ali hvala Bogu mojim i muževljevim radom mi smo sve njima obezbedili! Volim zaista Srbiju ali ne znam dokle ćemo ići svake godine na odmor tu i čemu da se radujem kada dođemo? Avali, zoološkom vrtu, Kalemegdanu, dečijim igralištima u parkovima...
Bio sam među omiljenima u društvu, dobar radnik na poslu, zarađivao solidno za bosanske uvjete, smatrao da imam sve za jedan uspješan brak i da sam već blizu max u životu. Sada, nakon 5 godina braka, zarađujem 5 puta više, govorim još jedan strani jezik, i danas održavam ista prijateljstva, roditelji me još više vole i u još boljim smo odnosima, finansijski pomažem porodicu, naučio sam svašta da kuham dok sam kod roditelja samo jaje znao napraviti... Sada smo supruga i ja dobili prvo dijete. Mislio sam da sam super i da imam sve, pa sada sam još bolji i imam svega više, hvala Bogu. Sada sa djetetom aBd idemo u nove pobjede... Žena mi je čudo od života napravila. Prava supruga je najveća nagrada. Čak sam zamrzio i pornografiju, što mi je najdraže od svega. :D
Vodim marketing jednog salona venčanica. Nedavno sam bila na kafi sa vlasnicom salona. U jednom momentu prilazi joj mladi par i javlja se. Devojka lepa, mada sa povećim viškom kg, ali pozitivna, draga, prijatna osoba. Dečko potpuno suprotno. Mršav, nikakav, koliko sam videla nema pola zuba, neki odvratan, neljubazan stav. U tom momentu shvatam da sam sa njom bila u kontaktu radi ustupanja slika jer su nedavno pravili svadbu. Tu me vlasnica predstavi i ja joj kažem kako treba da postavim slike itd. Oni sedaju za susedni što i čujem kako je pita za slike, o čemu se radi. Kad mu je rekla on se bolesno nasmejao i kao "Pa nemoj da se ljutiš onda kad ribe sa Instagrama navale na mene." Kaže ona njemu da će možda neko gledati i nju. A on će: "Molim te, budi realna ti sa 100kg ne pališ ni najobičnije drk*dzije". Danas kad sam postavila slike isekla sam sve tamo gde je on. Iz principa.
Muž i ja imamo ritual da ujutru uz kafu popušimo po jednu cigaretu, i kad se vratimo s posla po jednu, osim toga ne pušimo. Pakla nam traje i po nekoliko dana. Od kad se doselila njegova sestra ta pakla ne izdrži ni dan. Gospođica svrati posle posla i dok ne završi paklu ne ide kući. Pre par dana ja odem kod nje na kafu krenem da zapalim ona mrtva ladna meni ovde se ne puši, ne voli da joj smrdi soba na dim. Pa da, ali zato kod nas em naše cigare, em naš stan...
Nakon užasno teškog višednevnog poroda rodim dijete. Odmah mi kažu da ima problem sa srcem i da ne smije plakati (!!!) jer mu to pogoršava stanje na srcu. Da je moguće da će morati raditi operaciju. Doktorica izričito zabrani da iko dolazi doma, da nema babina, nema posjeta, da djetetu treba samo dojenje i apsolutni mir. Svekrva se pripremila da odmah dođe sa komplet familijom i djecom od drugog sina. Rekla sam može doći ona i njen drugi sin, ali bez djece. Djeca su živa, deru se, skaču, neka dođu nekad poslije, ne odmah. Optužila me da sam sve izmislila, zvala bolnicu da provjeri, kad je utvrdila da je istina i dalje je bila ljuta i nije dolazila mjesecima. Dan-danas govori svima da sam joj branila vidjeti unuče. Samo što mene živo zaboli. Meni je bitno samo djetetovo zdravlje, njoj očito nije.
Komšija iznad mene prodao stan prošle nedelje. Danas dolazim iz druge smene kući i vidim pisamce u poštanskom sandučiću. Buduće komšije se izvinjavaju što ovako pitaju putem pisma ali su čuli da radim po smenama pa ne žele da me uznemiravaju jer ne znaju kad odmaram. Naime, imaju mogućnost da postave mašinu za veš u kuhinji i u kupatilu pa pitaju gde meni manje smeta i koje mi vreme odgovara da puštaju mašinu da me ne ometaju u odmoru. Za laminat da ne brinem, nadaju se da se neće čuti koraci jer su kupili stazice i patofne da se što manje čuju i ako se ja nečega setim da im slobodno napišem i ostavim kod komšije dok se ne usele da bi znali na šta da obrate pažnju. Malo je reći da sam oduševljena ovim postupkom. Sad mogu da stave mašinu u sred moje spavaće sobe, nema problema.
Na dan venčanja se pojave zaova i svekrva sve u belom. Jedina razlika je bio bidiermajer koji sam ja imala. Nisam bila ljuta već razočarana , nisam htela ništa da komentsrišem ni da se nerviram kako mi ne bi propao dan. Kad se završilo venčanje u crkvi i kada smo pošli u restoran videla sam da njih dve nema, kao ni moje braće (imam tri brata). Posle nekih sat i po pojave se braća pitam gde su? Kažu na bezbednom, zaključane u podrum našeg stana, čuvaju ih komšije da ne pobegnu. Neka znaju s kim imaju posla. Volim svoju braću najviše na svetu 😁
Imam najbolje komšije na svijetu. Muž i ja bili smo pod kirijom u jednom stanu, te smo odlučili da ga kupimo. Stan je bio jako skup, a muž jedini radi i nije mogao dobiti od banke kredit koliki nam treba. Zafalilo nam je 6.000 KM, a naše komšije (12 porodica) su nam skupili i poklonili taj novac. Nemate pojma koliko sam sretna. Vjerujem, da sam nekome bližnjem rekla za taj naš novčani problem svi bi slegli ramenima (iako bi dobro bilo i da ga pozajme a ne poklone). Ovo im nikada neću zaboraviti. Čuvenu izreku "komšiluk kupuje kuću" meni se bukvalno desilo. Hvala vam od srca ♡♡
Ja sam onaj lik za koga žene kažu da baš takvog žele.
Lep, visok, obrazovan, odlična karijera, smisao za humor, situiran i vise nego dovoljno...
Nemam problem da privučem žensku pažnju, ali nisam lak i jako držim do sebe i do toga sa kim sam. Kombinacije, udate i laka zabava me ne zanimaju jer sam u prošlosti imao svega i video šta mi ne treba u životu.
Ne varam, ne igram igre i otvoren sam, ne lažem.
Problem je što je jako malo kvalitetnih žena, a takve su uglavnom zauzete, ili su razvedene sa decom i jako teške osobe ili same i pune strahova i ožiljaka iz prethodnih veza pa sabotiraju i sebe i vezu, ili su pak totalno nesposobne, nerealne i prazne (ja nisam kao druge) i samo traže magarca da se "dobro udaju".
Nudim zaista puno, ali i tražim makar pola od onoga sto nudim.
Da li uopšte postoje žene koje su same a kvalitetne, drže do sebe, ne varaju, ne jebu se sa oženjenima - nije ih imalo pola grada, rade na sebi i žele više od života, a da pritom žele partnera a ne spasitelja.