Za sve što sam rekao da neću nikada uraditi- uradio sam.
Nikada neću tolerisati Rome- Sve dok se nije doselila romska porodica tik do moje kuće. Boljeg komšiju nisam mogao ni da zamislim
Nikada neću probati bilo kakvu drogu- Sve dok se nisam napio kao stoka i ispurnjao jedan džoint
Nikada se neću petljati sa bivšom devojkom svog druga- Sve dok ona nije počela da se petlja sa mnom, a ja to oberučke prihvatio
Nikada neću dozvoliti sestrinoj mački da ulazi u moju sobu i tu spava- Mačka ne samo što spava u mojoj sobi nego mi često spava i na glavi
Nikada neću biti neprijatan prema ljudima koji to ne zaslužuju- Kad sam nervozan svi mi živi smetaju
I na kraju, nikada neću biti u vezi sa devojkom koja je mlađa od mene više od osam godina- U vezi sam sa curom mlađom deset godina
Kad sve ovo sumiram vidim da sam baš čovek od reči.
Mogao sam puno toga ali nisam. Nisam i ne kajem se. Diplomirao sam na elektrotehnici u Beogradu, sve u roku a u srednjoj đak generacije. Od struke sam pobegao namerno. Imam mali biznis koji mi donosi dovoljno za potrebe svoje porodice, supruge i dece. Zarađujem dosta manje nego kada sam imao 27-28god ali uživam. Nemam šefa, nemam direktora, ne juri me niko ni za kakve rokove na projektima, ne radim već drugi rade za mene a ja prezadovoljan. Vozim lošiji i stariji automobil nego što sam vozio 2009.god ali to mi je zadnja rupa na svirali. Na pitanja svih zašto si odabrao ovaj put moj odgovor je isti. Želeo sam slobodno vreme, želeo sam da uživam sa suprugom i gledam decu kako rastu i aktivno učestvujem u njihovom odrastanju. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da kada dođem kući sa posla, odmorim se i jedem bude 19h. Kakav je to život? Šta je to? Zbog novca? Neka hvala a na ovakvom životu Bogu hvala!
Uvijek sam je smatrao damom iako je nosila trenerke i patike stalno dok je studirala, danas kada sam je vidio nakon 4 godine, kako izlazi iz firme, poslovno obučena u štiklama, osvaja grad. Srce mi je stalo. Tek sad vidim šta sam izgubio.
Uvijek su me fascinirale osobe koje sve stignu, koje imaju fantastičnu organizaciju, nekoliko hobija, treniraju, uče nove stvari i jezike, a pritom idu na posao, školu ili faks, gdje su odlični, još i lijepo izgledaju, druže se i imaju partnera. Znam da je za to potrebna jaka volja i organizacija, ali ja ih nemam. Nekad sam ljubomorna na takve ljude. Svaka vam čast.
Drugarica me pitala da joj glumim momka na jedno veče kako bi tamo nekog njenog napravila ljubomornim. Odglumio sam za Oskara, tako ubedljivo da evo ležim na ortopediji jer me taj tip koga je pravila ljubomornim sačekao kada sam se vraćao kući i slomio mi nogu.
Oženio se u petak. Kada sam vidila ujutro fotografiju na facebooku, samo sam zatvorila laptop i otišla na posao. Priroda posla mi je da komuniciram sa ljudima. Ugl. u jednom trenutku sam pričala sa dvoje stranaca i odjednom počela plakati. Rekla sam da je to proljetna alergija i nastavila pričati dalje. Došla sam nakon posla kući i provela ostatak dana plačući. Ali proći će.
Ne kužim ljude koji mi kažu da sam mnogo ljepša od mog dečka. Šta oni žele s tim postići? Ako ga volim onda ga volim i meni je naljepši, gotovo. Prestanite komentirati takve stvari...
Ubjedljivo najgori trenutak u mom životu je kada sam nakon saobraćajne nezgode ležala na bolničkom krevetu, a pored mene je sjedila moja majka. Ležala sam sva iskrivljena, natučena od glave do pete sa nekoliko napuknutih rebara i isčašenim ramenom. Od udara me užasno stomak bolio, ali nije bilo znakova unutarnjeg krvarenja, a onda u jednom trenutku sam samo krv povratila. Mama je doživjela šok počela da plače jer je mislila da ću da umrem. Ja u tom trenutku nisam imala snage da joj kažem ne plači bit ću ja dobro malo boli ali proći će. Evo prošle su godine od tog dana, ali i sada plačem kad se sjetim tog i sad shvatam koliko je ustvari mamu bolilo više nego mene.
Postoji toliko groznih ljudi da Vam ne mogu opisati. Kada smo moja supruga i ja bili u jako teškoj finansijskoj situaciji (a pritom imamo dete od 12 i dete od 5 godina) i kada sam svoju majku pitao za pomoć (takođe, supruga je morala na operaciju glasnih žica u Nemačku, jer je bilo nešto kritično) i predložio joj da proda jedan stan u kom niko ne živi, već je bio namenjen za izdavanje, ona je rekla: "Neću zbog vas sigurno prodavati!"
Od tad nemam majku...........
Jeste, ovo je Balkan i jeste ratujemo svakih 40 godina i naravno da ima svugdje pokvarenih ljudi i umova koji peru pričom nove generacije, al ljudi dragi ja Balkan volim. Muslimanka sam i volim Srbe, Hrvate, Bosance, Makedonce, Slovence poštujem i Uskrs i Vaskrs i Bajram i Novu godinu i nemam predrasude prema bilo kojoj kulturi vjeri naciji. Oslobodite se i uživajte u životu.