Posvađao sam se sa ženom zato što hoće da da našem još nerođenom detetu ime iz turske serije.
Onome ko mi je juče ukrao novčanik sa 40.000 dinara iz ranca, 2 plate mukom stečene, ne želim da se isto desi, ne bih voleo da iko doživi takav osećaj. Uživaj. Makar si mogao dokumenta negde ostaviti.
Ne volim svoju ženu, oženio sam je samo zbog toga što sam smatrao da će biti dobra majka našoj deci i što je poštena i vredna. Onu koju volim sam poslednji put video i čuo pre 12 godina kada smo raskinuli, nije prošao ni dan a da nisam pomislio na nju, a ona je verovatno mene odavno zaboravila. Srce mi se kida svakim danom sve više i više, i tako će biti do kraja mog života. Jako boli, sve je gore i gore. Imam dvoje dece, ne želim da se razvedem zbog njih, mali su. Odlučio sam da patim ceo život, niko za ovo ne zna, svi misle da sam srećan, a ja se iznutra raspadam.
Muškarac sam i feminista sam. Od bajki, basni, serija, filmova, žena bi uvek trebalo da teži moralnoj čistoti i žrtvovanju, bilo da time okajava prvi greh, ili udovoljava svom muškarcu, gde je njen dualizam (ili je svetica ili je k****) neophodan radi investiranja negativne energije u loše projekcije muških potreba. Da ne krenem od istorije i činjenice da žena nije mogla da se zaposli bez odobrenja muža, nije mogla da nasleđuje imovinu, osim ukoliko ne bi bilo muških rođaka, pa je imovina išla njoj umesto državi. Kako neko može žaliti za takvim vremenima i tvrditi da žene nisu bile podređene, a i danas su? Zadovoljne, obrazovane žene kasnije ulaze u brak, emotivno zrelije, iskusnije, sa stečenim boljim obrazovanjem i samim tim boljim poslom. Kao takve su mnogo bolje životne saputnice. Balkanskom tipu ne odgovara takva žena, jer se oseća inferiorno u odnosu na nju. Zato on u njoj vidi samo ono negativno, da bi odbranio svoj primitivizam. I tu je naša krivica, ne njihova.
Treniram rukomet već dugo vremena. Moja devojka nije neki sportski tip niti prati sportove niti je obožavateljica, ali ljudi moji... Ta žena je na svakoj mojoj utakmici, skače, navija, plješče, teši me kad izgubimo, veseli se s nama kad pobedimo. Svaki trofej i medalju sam njoj posvetio i njoj poklonim jer bez nje verovatno ne bih ni postigao ovo sve. Volim je više od života.
Malog komšiju (12) hvata pubertet. Kupili mu njegovi Bluetooth zvučnik, i eto osvanuo dan deseti leta gospodjeg 2018.kako slušam Jalu i Bubu po ceo dan. Nije mi dobro više, dođe mi da izvučem kućni bioskop na prozor i pustim Pink Floyd da trešti, pa da vidimo ko ce duže i glasnije 😅
Nikad nisam osetila da me neko bezuslovno voli, nikad. Sve dok nisam dobila ćerkicu. Uvek sam bila odbačena, nikad nisam imala društvo, pa čak ni momka, sve do faxa.. Tek kad sam dobila Maru, shvatila sam šta znači prava ljubav.Ona me je jedina snaga, samohrana sam majka. Radim i dan i noć da bih je izdržavala, i pružila joj lep život. Teško je, ali majčinstvo me je upotpunilo, usrećilo, postala sam bolji čovek jednostavno. Maro, hvala ti što si mi omogućila da budem mama, što imam tvoju ljubav koju ni od koga nikada dobila nisam.Voli te mama ❤❤❤❤.
Usvojila sam kuče s ulice, život je i njemu i meni mnogo lepši !
Rođena sestra mi je rekla da zaslužujem da izgubim bebu jer sam odbila da joj posudim novac. U sedmom sam mjesecu trudnoće, muž i ja imamo novčanih problema. Ona se rasipa sa novcem, ne umije da štedi i onda dolazi da od mene traži pomoć. Posle ovoga sam odlučila da prekinem svaki kontakt sa njom. Pokazala je koliko je sebična i zla.