Kada sam posle par godina skrivene unutrašnje patnje i bola, i najgoreg jada kroz koji sam sama prolazila, (još od detinjstva) konačno priznala mužu da patim od depresije i da je najgore to što stalno mislim o tome sa se ubijem, on mi je na to hladnokrvno i sa podsmehom rekao - Pa ti se ubij. Tada sam shavtila da sam na svetu bukvalno sama, i da zavisim samo od sebe. Shvatila sam da ako ja umrem, moje dete ostaje sa nekim koga briga za sve. Od tada se moj život menja iz korena. Zbog njega sam upala u depresiju, e zbog njega sam i izašla iz nje. Odlučila sam da se borim sama sa sobom prije svega. Sada posle 2 god od tada ja sam preporođena osoba. Nikad sebi više neću dozvoliti da zbog nekoga padnem.
Nikad mi neće biti jasne moje bivše, čim prekinemo neke provokativne slike po društvenim mrežama gdje su super sređene i našminkane kao u stilu vidi šta si izgubio. Alo mala ohladi, ja te znam ujutru sa krmeljinama u očima i masnom kosom, nemoj ništa tu da glumiš.
Brak mi je spasao jedan mladić. Priča kreće ovako, muž nije obraćao pažnju na mene sve dok nije krenuo jedan mladić da mi se udvara. Muž je pobesneo u naletu besa mi je rekao volim te ne želim da te gledam kraj drugog. Pozvao ga zahvalio mu se i rekao da me više ne spopada i da će da ima posla sa njim ako to ne učini. Od tada je pažljiv prema meni grli me ljubi svaki sekund se trudi da mi ulepša. Inače nikad mi nije palo na pamet da ga prevarim i sama sam mu rekla da me spopada neki mladić. Hvala ti mladiću spasao si jedan brak od razvoda. :-)
Tata i mama su razvedeni. Dok se nisam osamostalio živeo sam kod mame. Majka je radila po 10 sati za bednu platu, dok je otac imao privatni biznis i lepo zarađivao, kupovao je nama deci svašta, kod njega pun frižider svega i svačega, a kod mame tek ponešto osnovnih namirnica. Imao sam 10 godina, jedno celo popone sam proveo kod oca. Napravio mi je neki sendvič sa dosta pršute, nisam hteo da ga pojedem, sakrio sam ga u jaknu, misleći na majku i na to koliko ona voli pršutu a nije u mogućnosti da kupi. Bio sam sav srećan kada sam joj ostavio na sto da ujutru ponene na posao.
Kad mi je prvi puta rekla da me voli, bio sam najsrećnija osoba na svijetu. Kada mi je rekla ''da'', bio sam još srećniji. Kada mi je pokazala dvije crtice i rekla da ću biti tata, mislio sam da ću umrijeti od sreće. Umro sam od tuge, kada smo izgubili bebu. Vratila me je u život dvije godine kasnije..dobili smo blizance. Život sa njom bio je pun uspona i padova. Svađa i pomirenja, sreće i tuge..i ljubavi, uvijek ljubavi.
Rak je otkriven 14.06.2012. Prognoze su bile loše, ali borila se. Borili smo se. I od svih bitki u životu, izgubila je najveću. Već pet godina je nema. Sve što imam danas i sve što jesam danas, dugujem njoj. Ne bih bio ovaj čovjek, da me ona nije voljela. Žao mi je što nisam mogao otići umjesto nje.
Sinoć mi je devojka očitala modnu lekciju. Kupio sam elegantne crne duboke cipele i da ih obujem ona plane. "Ne na bele čarape debilu! Moraš da ih upariš!". Kakve veze ima kad su duboke i čarape se ni ne vide?! Ne vredi, ne sme, jer je modni prekršaj... Posle 20 minuta evo šta sam naučio. Na elegantne cipele moraju čarape u istoj boji ili neke hipsterske sa prugama ili nekim printom, ali isključivo dugačke. Ako su hipsterske onda mogu da budu i roze ili šarene, nije bitno mogu na sve čak i na japanke. Na obične zimske cipele može šta hoćeš, ali ne smeju kratke čarape. Ako su sportske ne idu hipsterske, seljački je. Na patike u toku leta idu kratke čarape, a u toku jeseni mogu duge. Bele čarape mogu na crne patike ali crne ne smeju na bele. Žene mogu da nose bele čarape na formalne crne cipele iako su duboke i na štiklu, ali muškarci ne smeju nikako! Svaki put kad pitam zašto kaže "zato što ne ide". Je*em ti idiota koji sedi i smišlja ove gluposti samo mi komplikuje život bez ikakve potrebe!
Skoro 3 sata ujutro. S prijateljicama čekam taxi. Vani najviše 3°C, a ja u majici bez rukava, misleći kako mi jakna ne treba jer ću biti u klubu (a na putu do tamo sam ionako u autu). Tri momka se parkiraju ispred kluba i izlaze iz auta. Pritom vide da se smrzavam i da me prijateljica pokušava prekrit svojom jaknom. Sva trojica krenu u klub i na pola puta, jedan od njih se okrene i vrati se do nas, te nas pita treba li nam jakna. Jakna mi nije trebala, jer je taxi taman došao, ali on mi je uljepšao cijelu večer. Tada sam razmišljala što bi ja učinila da vidim nekog na svom mjestu, a upravo je on to učinio. Hvala mu!
Ne mogu da razumem ljude, koji kad odu kod nekoga kući, ne poštuju "pravila" te kuće. Bili nam skoro gosti, familija, iz drugog grada, nismo ni znali da dolaze. Javili se, rekli da stižu za pola sata, nisu ni pitali jel to ok i da li smo uopšte kući, ajde to i nekako. Stigli oni, njih sedmoro, svi odrasli. Odmah počeli da izvoljevaju, jednom smeta pepeljara, drugom flaša, jedan pije samo negazirano, drugi samo "C" kafu. Strina, suprugova, otvara vrata od terase, vrućina joj, iako smo rekli da to ne radi, pokvarena su. Vrhunac je bio, kada je jedna rođaka ušla u spavaću sobu, otvorila moju komodu, gde mi stoje najličnije stvari, i rekla kako tu treba peškire da stavimo, a ne gluposti. Uhvatila sam je za ruku i izbacila iz sobe. Sada ti rođaci pričaju svima kako smo ja i suprug bili bezobrazni prema njima, i da više nikad neće da dođu, i skoro svi su na njihovoj strani.
Pišem diplomski, na zahvalnici ću se zahvalit profesoru i sebi, jer roditelja nemam. Postoje tako neki momenti kad je baš teško. Kad vidim da neko postavi sliku sa mamom i napiše sve što jesam dugujem njoj, skontam kakvu sam ja osobu od sebe napravila, sama. Ljudi mi što smo sami uspjeli smo heroji.
Jednog dana, moja devojka i ja smo se gadno posvađali. Ja pun ponosa, nisam hteo da priznam krivicu. Svaki dan sam čekao da me nazove, ali nije. Bio sam glup. I tako je prolazilo vreme. Na kraju se odselila u drugi grad, a ja sam ostao zatečen. I tako je prošlo 7 godina. Saznao sam da ima 2 prelepe dece. Ja i dalje kao klinac u svom svetu čekam da me nazove, da mi neko kaže da je to neka glupava šala, da nije prošlo toliko vremena.. Video sam je, prelijepa kao uvek, srećna. A ja sam ostao zatucan zbog svog ponosa, i zato danas nisam na mjestu čovjeka koji drži za ruke svoje dvije princeze zaljubljemo gledajući u svoju ženu....