Na kraju odbrane diplomskog rada moje devojke, kada je pitala da li neko ima pitanja, javio sam se i pitao je da se uda za mene. Ljudi moji, ne možete zamisliti to iznenađenje i osmeh na njenom licu, kao i reakciju Komisije. Pristala je. :D
Prošle godine vratio sam se u svoje rodno mesto iz Holandije gde sam studirao, te kasnije pošto nisam u Srbiji našao dostojanstven posao sa mojom diplomom, znanjem i zvanjem zaposlio sam se u Holandiji i radio tamo kao developer 5 godina dok u firmi nisam ispunio uslov da mogu raditi iz druge države, nakon čega sam se vratio u nadi da ću konačno biti među svojim narodom.
Ali nakon što sam kupio kuću u svom selu, prvi put kad sam parkirao auto izvan garaže sledeće jutro me zatekla ogrebotina dužine oko metar na vozačevim vratima čija sanacija nije bila ni malo jeftina. Sinoć pošto sam imao goste koji su noćili kod mene napokon smogao snage i parkirao drugi put auto ispred kuće van ograde. Jutros su me zatekli prijateljski komšijski gesti sa izbušenim gumam i haubom na kojoj je urezano "PLATI POREZ LOPOVE". I kako posle ovoga da se ne vratim u Holandiju i kao svi ostali obiđem ovu zemlju samo za praznike?
Za cele tri godine koliko sam s mužem u braku, sumnjala sam da me vara, a onda sam dobila i potvrdu jer me je jedna od njegovih ljubavnica našla i sve mi mala dr*lja priznala i pružila dokaze. Razmišljala sam celu noć i odlučila da mu oprostim. Volimo se i tek smo na početku braka, možda mu treba vremena da se navikne. A i živimo baš luksuzno i udobno i ne bih da se odreknem toga. Gde ću sad sa 31 godinu da krećem ispočetka!
Mnogo me iznenadio deda. Nikada u životu nije glas povisio na mene, a kamoli da me udari, a danas mi je zviznuo šamarčinu da sam se okrenuo. On ima 93 godine, ja 35 i imam sina od 2 godine. Mali me je toliko iznervirao da sam se sigurno pola sata drao na njega jer zna da ne sme da se igra lomljivim stvarima a ipak se igrao i polomio. Dete je počelo da plače, a u sobu je uleteo deda kao furija i doslovno me razvalio. Nisam uopšte mogao da pojmim da čovek od 93 godine može tako jako da lupi šamar. Uzeo je dete, pevao mu, a kada se dete smirilo rekao mi je da će me zgaziti kao mrava bude li me još jednom čuo da vičem na njega. Nikada ga u životu nisam video ovako agresivnog i po prvi put me strah od dede.
Bila je to velika ljubav, ona je besno želela više i bolje, otišla na zapad, nije joj se dopalo ovo ovde, nije ni meni, ali nisam mogo tek tako da napustim svoj mali biznis i stare roditelje, tražio sam joj još malo vremena, pre odlaska sam tražio raskid, složila se je. Vremenom je uspela, dobro živi na zapadu, ni meni loše ne ide, prošle su godine, poso sam razvio, dobro zarađujem, januara sam dobio i sina, zbog ovog virusa je došla kući, da bude sa svojima, srela me je u gradu tih dana, sa suprugom. Ja se držim, nekako sam isti, ona je napredovala, izgleda božanstveno, prava žena. Pre neki dan na 5 godina raskida pozvala me je, izašo sam, popili kafu, a onda otišli u kafanu u drugom gradu, na svaku pesmu isplakali se ko ljudi. Oboje imamo nekog al ta ljubav nije dobila tačku, bolelo je užasno, plakao sam u povratku do njene kuće i do moje, ej živote tužne priče li pišeš. Borite se ljudi za ljubav, na kraju samo to znači.
Imam 23 i živim sa roditeljima. Bilo je raznih perioda. Nekad smo živeli okej, nekad smo morali da zajmimo za Maksi. Ja sam s vremena na vreme radila, kad sam mogla od faksa jer mi je sve bilo obavezno, i predavanja i vežbe. Često sam se osećala loše kada vidim da u ovim godinama devojke s faksa izlaze, provode se, jednostavno uživaju u životu dok ja uvek nešto štedim i namičem kraj s krajem. Imala sam razne želje. Da putujem, da pravim svoju kućnu biblioteku, kupim laptop, kupim neku krntiju od auta samo da imam da se prevezen do busa, pošto živimo na selu. A sad smo saznali da mama ima tumor sa dve metastaze. Dobila je palijativnu hemo terapiju. Ako želi odgovarajuću terapiju, mora da je plati - 100.000 dinara za mesec dana. Duša me bolela kad je rekla: ma kakvi, ništa od toga.. Bukvalno bih dušu prodala đavolu samo da nabavim te pare. Uradiću šta god, baš šta god samo da dobije lečenje kako treba. U ovim trenucima čovek shvati da je sve drugo nebitno i besmisleno. Samo zdravlja.
Bukvalno sam, kad sam prestala da tražim, upoznala momka kakvog sam u glavi zamišljala!
Od fizičkog izgleda, preko načina na koji se ophodi prema meni do zanimanja kojim se bavi. Prepala sam se jer nisam verovala da će se to zaista i desiti i pokušavala sam na sve načine da sabotiram vezu kao nezrela tinejdžerka, iz straha da se ne razočaram koliko je sve delovalo nerealno!
Godinu dana je trebalo da se opustim i prepustim i sada je on moj verenik!
Zahvalna sam Bogu na svemu i sada znam da se snovi zaista i ostvaruju ako nešto želimo svim srcem 😃❤
Radio sam u jednom restoranu na moru u Hrvatskoj u Puli, koji je bio na lošem glasu jer im je hrana neukusna. Nakon 6 mjeseci rada i truda taj restoran je procvjetao pod mojom rukom i sve je išlo super. Jednu večer prije zatvaranja gazda me pozove do stola da sjednem. Ja sjeo i gledam ga izbezumljeno dok mi on daje papire i daje mi otkaz uz izliku da sam mlad, sposoban, brz i da sam prekvalificiran za svoj posao. Najurili su me kao budalu da bi netko drugi preko veze radio. Čujem danas se restoran zatvorio propao nema radnika ni gostiju. Karma je ku*va.
Mog rođaka je devojka optužila sa silovanje i dobio je kaznu 3 godine u zatvoru (nije u Srbiji). On je toliko dobar dečko, uvek svima pomagao, niko nema šta ružno reći za njega. Tu devojku niko iz društva i porodice nije voleo, stalno je manipulisala i lagala. Nakon godinu dana što je moj rođak u zatvoru, ona prizna da je lagala i da je se*s bio obostran, samo je tad bila ljuta na njega i htela da ga nauči lekciju. Izašao je iz zatvora a njoj je naređena novčana kazna. Njemu je život uništen, zbog ovoga je izbačen sa fakulteta gde je studirao pravo, ima dosije, mi u porodici se stresirali svih godinu dana, njegova majka i otac su oboleli teško, on nije više veseo momak koji je bio, ne priča šta mu se desilo u zatvoru, više ni sa kim skoro i ne komunicira sem sa par članova porodice i zaposlio se za minimalac na građevini. Imao je svetlu budućnost, uvek bio odličan u školi i fakultetu, a sad više uopšte nije psihički prisutan i ništa ga ne zanima. Mrzim tu devojku iz dna duše.
Sinoć nisam mogla da spavam, sedela sam na terasi, pila čaj, uživala. Oko 3 ujutru ispred zgrade došli su neki momci i devojke, vidno pijani, glasni. Nisu mi smetali, bila sam u svom svetu, gledala u telefon, kulirala. Međutim bili su toliko glasni i prosti, da je bilo neizbežno da mi privuku pažnju, na prvom sam spratu, čujem sve. Jedan je konstantno govorio jednoj devojci "puši k", vređao je da se prepila i da izgleda jadno, a taj lik u jednoj ruci cigara i pivo, a u drugoj telefon sa nekom kriminal pesmom, jedva stoji, pljune s vremena na vreme. Ta devojka sedi jedva, ruke na glavi. Druga dva lika pevaju tu pesmu, urlaju, kako ispiju tako razbiju flašu. Druga devojka se histerično smeje, tetura se. Povratila je posle pored klupice. Nisu se sklonili odatle do 6. Takve reči, psovke, takvo vrištanje, takav prostakluk, a mladi su, premladi. Evo jutros pijem kafu na terasi i vidim kako jedan deka polako skuplja to razbijeno staklo i čisti onu bljuvotinu. Mnogo mi je bilo žao.