Libido moje devojke je poput jednoroga - spominje se ali ne postoji. Odnos imamo preretko. Kad imamo odnos leži mirnije od ležećeg policajca, tek što krenem pita jesam li gotov, njoj dosta. Kaže da sam joj baš privlačan, ali pre odnosa mora da gleda ili da zamišlja zgodne muškarce i žene kako bi mogla da se uzbudi. Urušila mi je sve, od samopouzdanja do raspoloženja. Stvarno se trudim da budem pažljiv, dok ona tvrdi da sam navalentan jer pokušam jednom u tri nedelje odnos da ostvarim i da u opšte ne vidi koliko se ja trudim da se suzdržim od toga. Imam potrebu 2 puta nedeljno, ali zbog nje ni ne pomišljam na to. Psiholog mi je rekao da je jedino rešenje razlaz. Nije seks najbitnija stvar na svetu, ali da nju nije briga za mene i moje potrebe... Počeo sam da se hladim, čekam skroz da se ohladim kako bi lakše stavio tačku na vezu.
Devojka mi danas priča kako je imala veoma težak mesec. Prepuno rođendana, svadbi itd itd. A odlično zna da sam ja imao u poslednjih par meseci malo je reći težak period. Ocu dijagnostikovali tumor, mučio se šest meseci i trpeo bolove dok mi na ruke nije preminuo. A sve sam to slušao i gledao. Na kraju sam izgubio šansu za posao iz snova. I još sto čuda mi se dogodilo, kada mi je to ispričala. Došlo mi je da joj udarim blago je rečeno šamar. Dok sam ja vodio bitke, nije bila uz mene jer sam joj rekao da se ne opterećuje oko mojih problema i nisam išao nigde. Dok je ona izlazila itd, nisam joj to zamerio. Ali ovo jesam, samo sam se pokupio i otišao iz kafića. Slala mi je poruke ali sam joj blokirao broj. Jeste atraktivna, prelepa, zgodna ali se meni toliko zgadila. Kad pomislim na nju jednostavno mi se povraća.
Više volim tatu nego mamu... Oboje su inače dobri ljudi, imali su neke probleme i ostali zajedno bez obzira na to. Da se odmah ogradim, nije bilo nasilja ili tako nečega sličnog. Međutim, mama je varala tatu i dozvolila je da ja kao njeno dete to saznam. Nikad neću da joj oprostim tatine suze tuge i poniženja što sam ja saznala. Ja nemam pravo da se mešam u njihov odnos i dogovore, ali nije trebala da dozvoli da ja saznam. To je ubilo pola moje ljubavi prema njoj. A moj otac je voli mnogo. I mnogo mi je žao zbog njega.
Upoznao sam je u vrtiću, bili smo u istoj vrtićkoj grupi. Njeni su se preselili, nismo se vidjeli oko 25 godina. Znao sam da živi u inozemstvu. 5 godina sam i ja u inozemstvu. Slučajno joj iskočim na Facebooku kao mogući prijatelj. Doda me danas smo zaručeni, na ljeto se ženimo. Svi se iznenade i raznježe kad čuju da se znamo iz vrtića. Meni to nije toliko bitno, nek je nama nas.
Ne razumijem ove novopečene majke koje su opsjednute svojim djetetom i kojima je dijete jedini smisao života. Prijateljica ima dijete od 2 godine, od kad je rodila nije izašla na kavu, u šoping, nigdje.. Ako se vidimo, vidimo se samo kad ja dođem kod nje jer se ona ne odvaja nikad od malog. Druga rodila prije skoro godinu dana i kao da je život stao. Neki dan se žali kako se ne sjeća kako je to kad je sama kući i ima malo mira, ja kažem Pa ostavi dijete baki, djedu ili mužu i uzmi si sat vremena za sebe, ona me iznapada da to ne dolazi u obzir i da neće ona svoje dijete ostavljati nekom drugom na čuvanje. Da ne spominjem da je isto tako problem doći do mene u Zagreb (a živi blizu) jer eto ona sad ima dijete i neće s njom u gužvu. Meni to zaista nije jasno, zar nemate potrebu barem sat vremena tjedno odvojiti se od tog djeteta, izaći same na kavu, priuštiti si barem neku opuštajuću kupku i sl.?
Želela bih da se vrati ono vreme devojke u dugim lepim haljinama, sa sredjenom kosom (punđa, lokne), kao prave dame tj. više odlika ženskosti, diskretna šminka, lepi šeširi, marame, fini parfemi kad gledam seriju "Greh njene majke" i njoj slične zadivim se koliko je to sve lepo, a ne kao sada sve izveštačeno.🥰🥰🥰🥰
Muž je kod moje tetke na slavi, pije i kulira, a ja kod kuće sa bebom od 2 meseca i devojčicom od 2 godine, pitam ga kada će kući (pošto bi mi dobrodošla njegova pomoć oko uspavljivanja dece, presvlačenja, oblačenja...), na šta mi odgovara - ne znam, ovde sam bezbedan, nisam u kafani. 'haha'. Muka mi je od njegovih šala, komentara, isfrustrirana sam zbog brda nerazumevanja a njemu nije jasno zašto sam nadr*ana svaki drugi dan. Muškarci definitivno nikad neće razumeti kako je ženama posle porođaja! P.S. Ne generalizujem - čula sam da ima i onih koji su maksimalno uključeni, mada ih nisam upoznala!
Mama je bila u tripu da ume da šiša i kao dete nikada nisam išao kod frizera. Frizura mi je bila kao da me Pikaso crtao, ali sam bio klinja i bilo me je baš briga. Sada sam počeo da ćelavim, od one moje guste i bujne kose skoro da nije ostalo ništa pa se uglavnom sam šišam mašinicom. Zbog posla i obaveza nisam stigao da se istrimujem skoro dva meseca i kosa je porasla baš dosta na onim mestima na kojim još uvek raste. Mama hoće da me ''fazonira'' da ne idem uvek ćelav i ja, budala, pristanem. Ošišala me tako da ličim na neku pijanduru koja je počela sama sebe da šiša pa u toku šišanja zaspala. Ništa ravnomerno i normalno, ostavljeni pramenovi, sa jedne strane više skratila sa druge nije ni pipnula, urnisala me žena skroz. Hteo sam odmah posle da se ošišam mašinicom, al znam da bi je to pogodilo pa sam takav otišao na posao. Ako ništa drugo kolegama sam bio glavna atrakcija, pukli su od smeha.
Posle 10 godina opet sam smuvao bivšu. Simbolika je više nego nerealna, na isti dan smo se pre 10 godina upoznali, a sada opet sreli i igrom slučaja posle 17 dana opet izašli i opet smuvali, kao pre 10 god. Tada nam je bilo lepo ali smo se bili udaljili i pukli, sada nam ide super. Držite fige, oboje smo u kasnim 30tim i što bi ona rekla ovo nam je poslednji voz i meni i njoj za brak i decu. Poznajemo se, oboje smo uspešni u struci, sad još i ovde da uspemo.
Na svojoj momačkoj sam spavao sa bivšom. Od tada je prošlo 2 godine, nismo se videli posle toga i ne osećam ništa prema njoj. Nikome to nisam rekao. Oženio sam se i volim svoju ženu najviše na svetu!!!