Drugarica mi se udaje, i tražila od mene da joj budem pobratimka. Ja sam pristala i sve bilo ok, dok mi nije rekla da hoće da ja na njenoj svadbi skinem naočare i ne nosim ih na svadbi, inače nosim naočare od malena. Bila sam zgrožena tada sam rekla da neću i da nađe neku koja ne nosi naočare svadba je sledeće nedelje, ne idem na svadbu.
Drugu koji ima četvoro dece, u vreme kovida kad je ostao bez posla, par puta sam pomogla kad je bio u problemu sa novcem, i zaboravila na to. Bile su za mene male sume novca, nekoliko hiljada dinara za hranu par puta. Moj otac je preminuo, došla sam iz inostranstva. Rođeni brat se nije pojavio na aerodromu niti sam mogla da prespavam u porodičnoj kući, jer je sve njegovo i pre suda a ja ne živim više tu. Drug mi je rekao da otkažem hotel i da njegova žena i on će me ugostiti, čak su me i odvezli na aerodrom, ugostili iz zahvalnosti što sam im pomogla kad im je bilo najteže. Pomoć koju nisam očekivala a bilo mi je tako potrebno da u teškom životnom trenutku nisam sama.
Imam pravo na to da, ako sam sama, nisam imala brak ni vanbračno dete, želim momka koji je isti kao i ja. Nemam ništa protiv rastavljenih i onih koji imaju dete a nisu u braku i žive svako svojim životom. Imam takve i prijatelje i uopšte ih ne osuđujem. Ali imam pravo da ne želim takvog momka nego momka koji je kao i ja.
Neki mi kažu eto prešla si 30 šta ima da biraš. Da biram, možda i biram momke koji su slobodni, jer se pored onih koji su imali brak i decu ne vidim. Jednostavno sebe ne vidim pored takvih momaka i to je to. Želim da imam vezu sa momkom i da imamo nešto svoje. Eto.
Imam suprugu i djecu. Volim ih, porodičan sam čovjek. Međutim prije 2 godine, u moj život je došla jedna djevojka. Postavljao sam granice, znala je da sam oženjen, ali je*iga taj osjećaj ne možes birati, kad ti dođe neko nepoznat i osjetiš da ti legne na sve načine. Provodili smo vremena skupa i zaljubili se jedno u drugo, ali nažalost tu budućnosti nije bilo. Bilo je, ali da ona bude ograničena i u stalnoj želji zamnom, što bi bilo jako sebično sa moje strane. Razišli smo se. Osuđujte, mislite o ovome šta god. Svoju suprugu i djecu volim, sve bih uradio za njih, ali volim i nju i isto tako sve bih uradio i za nju.
Kako je moguće, ne znam. Nije imala nikakve koristi od mene, niti ja od nje. Jednostavno smo nadošli jedno na drugo.
Prije nekoliko godina da me neko pitao za ovakvu situaciju, rekao bih mu nema šanse. Ali stigne te sudbina. I slomi...
Dok sam bila sama pre par godina, uspela sam da se zaposlim nakon faxa. U to vreme bila je manja inflacija i normalnije cene i stvarno sam mogla malo da se luksuziram s platom. Sestra od tetke s kojom sam odrasla se tada udala, dobila dete, ona nije nigde radila a muž joj je radio za minimalac. Došla je tetka uz finu priču kako sam ja sama, ne planiram da rađam, dobro zarađujem i da bih mogla da pomognem sestri tako što bih digla kredit i dala im da kupe stan. Na moje pitanje kad bi mi vratili pare nazad tetka se uvredila jer kao što da mi vraćaju, mi smo bliske, zajedno smo rasle. Odbila sam, jer nije bilo na meni da ih finansiram a i nisam želela sebi da uskraćujem bilo šta tada. Tetka i sestre se naljutile, dan danas ne razgovaraju sa mnom, a celu familiju su ubedile u potpuno drugi razlog zašto ne pričamo i okrenule ih protiv mene. Tad me bolela ta nepravda a danas me baš briga.
Ne znači ništa ako vam je partner bogat ali nije darežljiv. Bivši dečko, sa kojim sam tada živela i koji je zarađivao 12x puta više od mene (bez zezancije) me je pitao koliko sam para izdvojila za more i da je našao odličan paket koji bi za 10 dana koštao 90% moje plate (ako izuzmemo to da sam i dalje plaćala ratu za kredit za svoj stan i račune, hranu i za nas i životinje i učestvovala u opremanju NJEGOVOG stana). Kad sam spomenula to i tražila da nađe nešto jeftinije jer zaista nema potrebe, rekao je da pozajmim od svojih posle ako mi zatreba… Sadašnji dečko je otišao na sezonu u hr i samo je pitao da li mogu da uzmem slobodno jer bi hteo da me vidi i da ne brinem ni za put ni za smeštaj i da će sve on da sredi a ja samo treba da pristanem (odvojen smeštaj, pare za gorivo itd). Naravno da ću platiti za sebe ali razlika enormna. Eto samo da podelim jer me i dalje nervira...
Udala sam se iz ljubavi, želela sam decu i porodicu a on na prevaru se oženio da mu se brinem o dementnoj majci od 60 godina koja može tako živeti bar još 15-20 godina a neće u dom. I to naravno posle svadbe saopštio i krenule su svađe oko toga. Kaže nije sa mnom ušao u biznis pa da o tome govorimo pre braka. Inače majka mu je 20 godina razvedena i živi u Hercegovini sa sestrom tako da nisam znala u kakvom je tačno stanju a pojavila se samo na venčanju. Ubrzo je našao ljubavnicu, medicinsku sestru koja radi u 3 smene, razvedena i ima sina. Kaže brinuće se o njegovoj majci kao o svojoj. Dok ovo pišem on se sa mamom preselio u njen iznajmljen stan i naš razvod je u toku. Ne razumem zašto u startu nije bio iskren, zašto mi je ovo uradio da sam pred svima ja monstrum koji neće svekrvu a ljubavnica svetica. Mogao je tražiti takvu ženu i naći je umesto što mi se pos..rao u život i ubio veru u brak.
Svekrva i svekar ne žele da nam čuvaju decu. Mislim da je sasvim fer razmena to što ni ja kada dođem kod njih u goste, na slavu, ili na tako neko okupljanje, ne želim ni kašičicu da operem, a kamoli nešto jače od toga. Da, kao snajka, sedim na svim proslavama kao gost. Čist račun, duga ljubav. :)
Trebam li bivšem čestitati rođenje deteta? Bili smo u vezi 9 god, odrasli zajedno, počeli kao klinci, toliko toga prošli, toliko toga doživeli... Raskinuli smo jer smo u tih 9 godina stekli totalno različita morala načela (nešto što je njemu bilo potpuno normalno meni je bilo užasno i obratno), želeli totalno različit život i budućnost videli totalno drugačije. Između ostalog ja nisam htela dete sa 28 kad smo i raskinuli a on je smatrao da tu društvenu normu mora da ispuni što pre, jer mama želi uničiće. Sada, 4 godine posle, od kojih 2 nemamo nikakav kontakt, ja u novoj vezi, njemu devojka (nije je zaprosio toliko mu se žurilo) treba da se porodi svakog trenutka. Ipak smo bili 9 god jedno drugom sve, a ipak nemamo kontakt i ne znam i ako ga sretnem (a nisam do sad) šta bi trebalo uraditi....
Da, žena radi sve po kući i ja ništa ne diram, ali na poslu radi fiksno radno vreme, sa nižom platom sa kojom može da plati samo račune i hranu. Ali radi i bez stresa, a ja radim 12-16h dnevno, pojedem više govana na poslu od nebitnih likova i stalno brinem ko će me zeznuti, kako bih mogao da donesem više para. Pričali smo pre 6 godina: ajde da se menjamo, kad toliko pričaš da možeš ajde onda idi u biznis, donesi 5 puta više para, ne zanima me s kim si u krevetu, ali pusti mene da ja radim fiksno u drzavnoj firmi, da kuvam, peglam, perem i bavim se decom" i nije pristala. A ja sam tačno tada digao ruke kada su se prvi stresovi u biznisu pojavili. Zato sedim u autu nakon posla, ne varam ženu jer je volim, ali želim da pusti da kod kuće živim kao Bog i da me ne dira kada se izvalim vikendom na krevet jer ne zna u kojim sranjima letim u mislima u tom trenutku. I nije zatrazila razvod jer sam mogao i ja to isto. Kupio sam 2 auta, ne brine o parama, jel to 50-50 drage dame i nije za razvod?