Kad sam imala 18 bila sam ludo zaljubljena u momka koji je imao 27. Nikada se ništa nije desilo između nas jer sam ja tada za njega bila samo neka tamo klinka. On je bio sa drugim devojkama, a ja svakodnevno maštala o njemu iako me on nije fermao ni 2%. Prošlo par godina, ja napunila 25 i gospodin (34) se tek sad setio da se zaljubi u mene. E pa izvini, prošao voz. Ipak si ti za mene sad samo neki tamo matorac.
Ljudi, ispunila sam obećanje pokojnom ocu. TAJO, ZAVRŠILA SAM PMF!!!
Morao sam u subotu do kancelarije da predam neke izveštaje i zadržim se par sati jer nam je došao gust period. Napolju tmurno, mokro i baš sam mislio da će mi biti bezvezan ceo dan. Vraćam se oko dva popodne kući, otključavam stan i zatičem ženu kako svira klavir i peva, petogodišnja ćerka joj sedi u krilu, okrenuta ka njoj, drži joj se ručicama oko vrata i pevuši uz nju, a trogodišnji sin sedi na podu i pomno ih posmatra smejući se. Gledao sam ih tako nekoliko minuta, nisu ni primetili da sam ušao, a posle je naravno usledila tura maženja i golicanja - kako dolikuje. Bože, koliko njih troje meni mogu da poprave dan. Ma, popravljaju mi ceo život! Samo da su mi živi i zdravi, zbog njih ću i nedeljom na posao ako treba.
Kad će neki ljudi shvatiti da neće osobu utješiti ili ohrabriti ako joj kažu da mora prestati plakati ili da se ne smije bojati nečega? Ili još gore, ako joj kažu da mora razmišljati pozitivno? Nikad nisam razumjela uopće zašto to ljudi govore u teškim trenucima dok mi neki dan jedna osoba nije rekla pa samo te pokušavam ohrabriti. Nisam mogla vjerovati da netko ima takav emocionalni raspon da misli da ćeš se ti stvarno ohrabriti jer ti on kaže da se ne smiješ bojati nečega. Veća mi je utjeha ako me pustiš da se isplačem ili mi kažeš da je u redu da sam prestrašena jer situacija stvarno i jest bila takva da sam imala razlog da budem. Negativne emocije postoje s razlogom, nije normalno smijati se i biti sretan u teškim situacijama. Nadam se da će to pojedini shvatiti i da će prestati gurati tu pozitivnost gdje joj nije mjesto.
Smatram da iz poštovanja prema novoj vezi treba obrisati sve ljubavne slike sa bivšima sa društvenih mreža.
Samo ovaj moj i posle 4 godine naše veze ima sačuvane sve slike sa njom i ona sa njim.
Došao sam na vakcinaciju i skinuo pantalone, rekao sam da sam čuo da se prima u kur*c. Naravno, isterali su me napolje. Moj čin protesta- uspeo.
Bio sam sa društvom u izlasku kao po običaju oni su naručili brdo alkohola, ja ne pijem inače. Sto preko puta nas 4 predivne devojke sede piju piće uživaju u svakoj pesmi, a sve 4 su gledale ka našem stolu. Prošao sam dva puta pored njih jedna od njih mi se nasmejala i namignula. Milsio sam da to ništa ne znači. Kad posle nekog vremena dolazi konobar i donosi mi flašu negazirane vode, donosi ceduljicu sa brojem jedne od tih devojaka. Ja se u poruci zahvalim, a ona odgovara živeli, vidimo se posle. Naravno kao džentlmen kupio sam joj ružu i odveo je bezbrižno kući kolima. Stoji da ne volim poljubac na prvom viđenju ali ovaj je bio toliko poseban. Evo već dve godine smo u vezi i dalje mi kupuje flašu negazirane vode. :)
Završila sam filološki fakultet. Na odbrani diplomskog mi je najbolja drugarica koja je završila medicinu, nakon što su mi svi čestitali, rekla "ja ću ti čestitati tek kad završiš medicinski, jezik svako može da nauči, za to ti ni ne treba fakultet". Ona je poslednja osoba od koje sam ovo očekivala, bukvalno mi se plače kad pomislim kako me je u takvom trenutku ponizila pred svima.
Već skoro deceniju radim i jurim za novcem. Imao sam solidne poslove i zarađivao dovoljno da pomognem mojima da otplate dugove, stanu na noge. Provodio sam svo vreme baveći se tuđim problemima, rešavajući ih i ignorišući sebe. Tj tako sam sebe prisilio da se ponašam.
Do ovog ponedeljka, kada krećem sa 29 godina na fakultet koji sam želeo da upišem još u srednjoj, a nisam mogao zbog para. Odbio sam solidnu platu i sigurnost, da se posvetim sebi i svojim snovima, uz punu podršku porodice i prijatelja. Ali ipak, plašim se, šta će biti, rizik je, novi početak, ali sam podjednako i uzbuđen i jedva čekam taj famozni 27. Septembar. Držite mi palčeve.