Čitam ovdje prije par dana neki momak je napisao kako su djevojke u inostranstvu mnogo ljepše i bolje. I svi ga osudište ali iskreno slažem se s njim. Jer koliko sam ja vremenom uvidjela to vrijedi i za mušku populaciju. Svi moji i momci ili muževi mojih drugarica/rodica koji su iz inostranstva su daleko bolji u od svih balkanskih momaka koje ja poznajem. Imaju više poštovanja prema ženama, gledaju ih kao ravnopravnog partnera, nemaju te neke komplekse uzrokovane egom kao što su prezime supruge, broj prethodnih partnera, godine (ako je žena starija). Porodica im je na prvom mjestu, a ne društvo ili kafana. Većina njih na spostveni zahtjev prisustvuje porođaju svojih supruga. I mnogo više su uključeni u odgoj djece. A da ne govorim koliko su uspješniji i pošteniji. Eto to je neko moje iskustvo.
Ugao moje zgrade je baš nepregledan i pri izlasku se ne vidi da l neko ide sa suprotne strane. Danas, nenamerno, udarim u neku devojku i njoj kao u nekom filmu ispadaju svi papiri iz ruke. Ja već maštam kako zajedno skupljamo te papire, pa se nasmejem ja, nasmeje se ona, razmenimo brojeve telefona i odemo na piće. Iz maštanja me prenuo njen glas, psuje kao kočijaš, nagrdila me za medalju i kada sam se sagnuo da pokupim papire odgurnula me i rekla da može i sama i da se čistim dok me nije prijavila policiji za uznemiravanje. Za sve ovo ne krivim nju, niti njeno vaspitanje već isključivo razne feminističke pokrete koji su pod parolom ''jaka žena'' od ženskog sveta napravili monstrume.
Imam dete od dve godine. Od porođaja nisam otišla u grad na piće, sa društvom sam se viđala u kućnoj varijanti. Mesecima me je hvatala "depresija" jer mi je zaista falio taj devojacki život makar na par sati. Sredim se jedno veče, odem do grada, nikog poznatog srela, niti se provela, smrzla se, potrošila para i para jednom rečju smorila se. Došla kući, sela na krevet i rekla sebi E MOJA TI tolika nervoza, depresija zbog ovog? Zar ti je draze sve to veliko NIŠTA od deteta i vremena provedeno sa njim? Od tad više nemam želju da izlazim već gledam da što više budem sa porodicom, ali drago mi je što sam izašla i uverila sebe da sam taj period prerasla i da sada imam totalno drugačiji život od tog devojačkog...
Oprostila sam dečku prevaru ne zato što ga volim nego nemam baš dobre drugarice a radije bih da idem s njim na kafu, u šetnju i slično nego da sedim sama po ceo dan u kući i da me izjeda usamljenost.
Moji su razvedeni ali su najbolji prijatelji. Tata i dalje svaki put kad nam dolazi u goste donese buket cveća mami.
Kada sam bio mali mnogo sam voleo da gledam Mandinu emisiju ''Sa one strane duge'' na trećem kanalu RTS-a. Pamtim da je bilo uživo uključenja u program i da su moji pozvali taj broj i pustili me da pričam sa Mandom. Svaki klinac koji se javio je na kraju razgovora mogao da bira igračku koju će mu poslati na kućnu adresu i na opšte iznenađenje mojih roditelja ja sam izabrao Oz dečija kolica sa lutkom bebe u njima. Tata nije mogao da veruje da sam od silnih Robota i Ekšn Menova ja baš izabrao kolica sa bebom. Ta kolica sam čuvao kao oči u glavi i danas se moja ćera igra sa njima. Hvala ti Mando za lepo detinjstvo i pokoj ti duši!
Za mesec dana sam izgubila novčanik u klubu, vratio mi dečko neki sutradan sa sve parama i dokumentima. Druga situacija- Idem na trening i vidim broj telefona ostavljen na autu, pozovem i kaže mi dečko da me udario na parkingu i da nije hteo da bude slina i da ode:) iako je ogrebotina koju ne bih sama ni primetila, i treća stvar pao mi je tel niz stepenice ceo sprat, i ništa mu se nije desilo :) uvek mi je mama pričala da sam rođena pod srećnom zvezdom i već duže vreme verujem u to :)
Moja devojka inače pevačica je živela u ubeđenju da sam ja sa njom radi novca, pažnje, "publiciteta". Nekad je znala nabiti to na nos, al sam ćutio jer mi je lepo sa njom u suštini. Eh kad je primetila da plaćam račune, putovanja, izbegavam javna mesta, ne objavljujem slike na instagram sad je obrnula ploču. Sad misli da se stidim nje ili da sam ja to nešto bolji od nje. ŽENE..
Nemam nešto preterano velika primanja ali pomažem ljudima u toj meri koliko mogu. Hodao sam jednom ulicom i video dete od 14-15 godina da prodaje neke crteže. Jedan čovek ispred mene, obučen markiranim skupim stvarima od glave do pete, pitao ga je kako ga nije sramota da to radi. Dečak je rekao da skuplja pare za bolesnog brata. Ovaj se nasmejao i prokomentarisao “kakva beda”. Ja sam odmah uleteo i rekao mu da želim sa kupim 10 crteža. Rekao sam dečaku da se ne obazire na takve ljude, jer je najbitnije biti čovek, a taj čovek uopšte nije čovek. Dečko mi se zahvalio sa suzama u očima. Ja ne mogu da razumem takve ljude. U redu, imaš para, ali zar moraš toliko bahat da budeš je*em ti sve. Došlo mi je da ga nateram da pojede sve pare koje ima u džepu i da ga naučim lekciju koju neće zaboraviti nikad. Jedva sam se suzdržao.
Pročitam ja ovde da neka devojka radi čučnjeve dok joj je regenerator na kosi i kao vidi dobra ideja da probam i ja. Ukratko, kliznula mi je noga, tresnula sam ko kruška o kadu, majka htela da se šlogira kad je čula kako je puklo a meni je ostala ogromna modrica tako da svaka tebi čast, ali ja sam previše smotana izgleda.