Spremam se za venčanje, a iz kupatila se dopisujem sa dve "devojke", obe udate a u vezi sa mnom.
Za mene tuširanje podrazumeva pranje samo tela, bez glave i kose, a kupanje uključuje i kosu.
U Zagrebu je prije nekoliko dana bio "Hod za život", odnosno pokret protiv abortusa. Na takve stvari se nikad nisam obazirala, no igrom slučaja, baš taj dan sam trebala otići po neke nalaze u bolnicu. Dok sam prolazila, za oko mi je zapala jedna stara žena. Sjedila je na podu i molila sudionike ovog pokreta za pomoć. Stala sam i gledala kako svi prolaze bez da ju i pogledaju, kao da i ne postoji... ostala sam šokirana. Čitav pokret se zove hod za ŽIVOT, šta je sa životom te žene?! Je li on manje vrijedan? Je li manje vrijedan život starije osobe koja plače i moli za pomoć dok vi marširate gradom s transparentima "hod za život"? Kako vas nije sram? Ako ste toliko "pro-life", zašto ne nahranite beskućnike ili posjetite djecu u sirotištu? Tvrdite da svi imaju pravo na život, a kakav je život napuštene djece i ljudi koji spavaju na ulicama? Sirotišta su nam puna, ta djeca čeznu za obitelji, a vama je bitnije gurat nos u žensku utrobu. Sramota i jad.
Ja bila u biblioteci i preko puta mene sjeo neki momak. Prosječne visine, lijep, crnokos ali nisam previše obratila pažnju jer sam tek izašla iz duge veze. Međutim primjetim ja gleda me pa ga pogledam. Zatim uslijedi priča, pita me šta čitam, šta studiram, odakle sam itd. Ja njega nisam ništa pitala samo sam odgovarala. Zatim me pita da odemo na kafu. Kažem mu da ne volim kafu u nadi da će ne ostaviti na miru. Zatim kaže ajmo na piće, rekoh nisam žedna. On mi na to kaže: 'Ti baš ne shvataš, zar ne vidiš da te muvam, hajmo na dejt'. Rekoh: 'shvatam ali zaista nisam zainteresovana'. On se na to iznenadio a zatim je ustao i dobacio da svakako može bolje od mene. Mislim da sam izbjegla metak što se njega tiče.
Žena i ja smo pre 4 godine dobili blizance, dečaka i devojčicu. Obožavam kad nam ujutru ulete u sobu i legnu pored nas, pa se svi zajedno mazimo i grlimo što duže možemo! Ja sam srećan čovek!
Stjuardesa sam. Svakodnevno gledam kako se moje kolegice zabavljaju sa pilotima iako su oni svi oženjeni a one slobodne. Ja nisam takva i ne bih mogla to raditi ali malo im zavidim što se zabavljaju tako bezbrižno. Da bi stvar bila gora, mi posada smo većina svi iz jednog grada, nije to neka međunarodna firma ili baza, mi se svi srećemo po gradu i na slobodne dane. Uglavnom, većinu vremena kada smo po večerama ili pićima kao posada ja na vrijeme odem u svoju sobu da ni ne svjedočim varanjima i razaranjima obitelji.
Žao mi je iskreno svih žena pilota.
Drugarica je trudna sa jednim dečkom. Pošto je inače tip osobe koja često menja momke, juče na jednom rodjendanu sam joj rekla da je ku*va i da dete verovatno i nije njegovo. Ona mi je na to odgovorila "nisam ti ja kriva jer ne možeš da zatrudniš" i to pred svim gostima. Kao da mi je stavila so na ranu. Muž i ja pokušavamo da imamo dete već 3 godine, ali ne ide, a ta prostakuša je to morala da kaže i obruka me pred svima.
Nisu mi jasne žene koje se zapuste nakon što se porode. I pod tim ne mislim da treba uvek da budu našminkane, sa sređenom frizurom i tip top obučene, već na zapuštanje u smislu lične higijene. Toliko mojih drugarica, nakon što su dobile bebu, prestale su da se tuširaju, da peru kosu, idu okolo masnokose, neumivene, u flekavoj odeći. Navodno nemaju vremena, a svo slobodno vreme, umesto da se dovedu u red, provode na fejsu i instagramu. I sama imam decu i neverovatno mi je da neko nema vremena ili snage da se istušira, opere kosu, baci prljavu odeću na pranje. I šta rade očevi te dece, hoće im pasti kruna s glave ako na pola sata pričuvaju bebu da se žena malo dovede u red?
Nema mi ništa gore od muškarca stipse! Ako radiš i ne možeš da platiš devojci piće, kafu ili sladoled, nego očekuješ da uvek plaćate po pola ili da plaćate naizmenično, a još ako pored svega toga ona nije u radnom odnosu, onda i ne zaslužuješ da imaš devojku! Odmah da naglasim da ovde ne pričam o devojkama koje očekuju da im dečko kupuje skupe poklone, izvodi stalno na večere, vodi na putovanja. Pričam o jebenoj kafi ili soku par puta mesečno, parčetu pice, palačinkama. Treba i devojka da se uhvati nekad za novčanik, to ne sporim. Ali ako samo on u toj vezi radi i zarađuje, većinu troskova oko izlazaka treba da pokrije on i tačka.
Sve ciljeve u životu sam ispunio zato što sam radio svaki dan i zato što nisam slušao šta osobe koje me ne poznaju govore. Upisao sam fakultet koji sam želeo i na njemu ređao jake ocene, išao na razmene studenata i dobijao razna priznanja. Kada su svi mislili da ću nastaviti sa svojom "karijerom", nastavio sam da sledim svoje snove. Prvo sam otišao na brod da radim (prvo rečni a onda i prekookeanski). Upoznao jako puno ljudi, radio i obilazio neke države koje ni na jedan drugi način ne bih uspeo da obiđem. Završio sam sa tim i onda krenuo u druge avanture... Volontiranje po svetu, vojni rok, snimio pesmu, naučio svirati, tetovaža, na bicikli putovao u razne države Evrope, bavio se humanitarnim radom, naučio 2 strana jezika i završio par kurseva... I ono najbitnije, našao ljubav svog života na jednom putovanju. Ništo od toga ne bi bilo da sam slušao ljude kojima je hobi samo da zvocaju, isti ti ljudi su mi stalno govorili da sam lud i da ništa od mene neće bit. Upamtite, vi upravljate svojim životom!