Kada odem na igralište sa sinom (2,5 god) vidim da sam pogrešila u vaspitanju. Učila sam ga da bude dobar, da deli igračke, da ne udara decu, da ih zagrli, da se ne dere. Većina druge dece sve suprotno radi i kada vidim koliko bezobrazno se ponašaju baš mi bude čudno. Sad sam počela da ga učim da ne da igračke ako ne želi. On svoje daje, a kad hoće nečiju samo da pogleda ta deca ga udare i ne daju. Isto za udaranje, učila sam ga da nikoga ne udara. Ali se 100 puta desilo da ga udare bez razloga i to jako, a da roditelji ne reaguju. Sad ga učim da ne dira prvi, ali da vrati ako ga neko dira. Stvarno bezobrazluku nikad kraja. Ali nisu kriva deca već roditelji koji ne vaspitavaju svoju decu i bleje po kafićima i na telefonu dok im deca svašta rade.
Moj drug je bio na Tajlandu i kupio one prepHIV lekove što se piju kada hoćeš da imaš rizični seks da ne dobiješ hiv. Imao je seks sa 5 prostitutki. Nije zakačio HIV, ali jeste gonoreju, HPV neke kožne lišajeve i CRVE, da, CRVE! Kakva budala. Lik ima lovu, biznis, privlačan je ženama (bukvalno lude za njim)... Šta mu sve to treba da mi je znati? Još se smeje, kaže to se leči.
Koleginicu sam povukla da radi sa mnom. Bilo mi je žao. Delovala je kao ljudina, kao žena zmaj, neko ko nema sreće. Za 6 meseci sam doživela da mi postane šef. Podmuklo. Iza leđa. Danas su joj dali otkaz. Ništa nisam radila. Ali ništa. Ustvari radila sam svoj posao i prikazivala da ga ja radim, izveštaje potpisivala i zaključavala fajlove da ne može da podvaljuje moje kao njene, pokazivala u svakoj prilici da mnogo ne zna i gledala sa strane. Red mora da se zna… samo to.
Moja sestra je pre 4 godine naterala ćerku da upiše srednju koja je bila blizu njihove kuće. Prošla je kao po trnju- mnogo učenja, loši drugari i drugarice, profesori je nisu gledali, jer nije dete doktora ili budžovana, već radnička klasa. Došlo je vreme mature i sestričina je jasno iznela stav da joj roditelji daju pare što bi joj dali za maturu da ona potroši, jer na maturu neće ići kako kaže ,,da gleda one koji su joj dušu vadili i da se veseli s njima". Ja sam joj dala prva pare, jer pravi izbore kao punoletna, a mi smo nekad ćutali i trpeli da nam drugi kroje život. Ništa ne mora u životu!
Udata sam i imamo dete, drugo je na putu. Muž radi van države, ja sam tu u njegovoj porodičnoj kući s njegovim, brinem se o kući i detetu. Obaveza mi je da budem majka, da se posvetim deci i kući, muž nam sve obezbeđuje. Tako je on želeo. Međutim, mnogo me boli jer muž za mesec ipo do 2 koliko bude na terenu nikada ne nazove da čuje i vidi mene i dete. Da mu tu i tamo ne pošaljem sliku deteta ne bi nikada ni zatražio da ga uslikam barem. U toku dana razmenimo par poruka i to je sve. Svoje roditelje nazove otprilike jednom sedmično, međutim mene ne zove nikada. Ako ja nazovem u većini slučajeva se i ne javi ako se javi to bude razgovor od max minute i to je to. Ljudima oko sebe lažem da nas zove i da se redovno gledamo na kameru jer me toliko stid jer nije tako i toliko me to rastužuje, nikome opisati ne mogu.
Pre mesec dana sam spavao sa novom devojkom, njoj je bio prvi put. Sve je bilo okej, sem činjenice da me njeno telo ne privlači i to sam shvatio tek kada se skinula skroz. Ima jakooo male grudi, baš je ravna, kao male izbočine i to nisam mogao da vidim, jer nosi brus koji joj uopšte ne treba i koji je 10 brojeva veći. Sad svaki put kad imamo odnos, ja ne mogu da se podignem, jer me ne uzbuđuje uopšte. Bivša devojka je imala ogromne, lepe, čvrste grudi, čim ih vidim skočim do neba, ovo je skroz suprotno. Ne znam šta da radim, znam da nije do nje, ali eto prvi sam joj...
Raskinula sam s dečkom pre dva dana. Razlog raskida mi je ozbiljan, gledao je druge žene sa požudom i komentarisao ih sa drugarima. Kada sam to saznala, rekao je da “to svi muškarci rade” i da “nikad neću naći momka koji to ne radi”. Nisam mogla da pređem preko toga. Ostavila sam ga jer znam da zaslužujem više od toga. Ne tražim savršenstvo, ali tražim poštovanje. I neću da budem s nekim ko misli da je normalno da ponižava ono što ima.
Bila sam u vezi sa dečkom koji živi na moru i izdaje apartmane. Kad mi je bio odmor otišla sam kod njega i od mene se očekivalo dok je na poslu da po nekoliko puta dnevno uključujem mašine, iznosim veš, da dočekam goste i pregledam sobe kad spemačica ode. Meni to nije bilo teško al je on večito nalazio mane, npr. dođe i onda mi pametuje kako nisam lepo peškire stavila na sušilicu pa onda on mora da ispravlja. Ručak spremim a on se naljuti jer mu nisam iste sekunde postavila na sto i ugrejala. Taj odmor mi se smučio, dok sa druge strane kad je on bio kod mene jedva da bi jednu viljušku oprao dok dođem sa posla. Sva sreća pa nismo više zajedno, jer da sam ostala sa njim od mene bi se očekivalo da konstantno glumim domaćicu a kako on kaže muški poslovi su da se drva spreme za zimu.
Otišla sa tim jednim likom na spoj, a on je "zaboravio" novčanik. Ja sam platila njegovo piće. Ne samo da je lagao, nego je i glup jer je kasnije išao na kiosk kupiti katru za tramvaj i imao je novčanik. Nisam ništa komentirala nego ga samo blokirala kasnije.
"Najbolja drugarica" se udaje. Nazvala me da saopšti da je za kumu htjela mene, ali je ipak uzela drugu djevojku jer ona ima muža, a njen momak nema nikoga za kuma pa su im oni idealan par. Na svadbu nisam pozvana, a juče vidim da je i devojačko slavila bez mene.
Nas dvije, koje smo zajedno dijelile i dobro i zlo, slavile pobjede, dizale sa dna jedna drugu, putovale, maštale, moja kuća bila je i njena, a sad sam nepoželjna. Nepoželjna i nepodobna, nemam stalan posao u javnom sektoru, nemam "poziciju" u društvu, neudata, bez djece... sve ono što buduća kuma ima... kuma sa kojom godinama nije razgovarala, kuma koja ju je potkaradala, nikad za nju ništa lijepo rekla...
Znam da je patetično ali izdaja boli... ipak srećno i.... bez mene.