Nisam znao kako da natjeram svog lijenog cimera da pospremi za sobom stan i sobu. Onda sam napravio lažni profil na Badoo i dogovorio se s njime da dođem kod njega u stan. Čak je i kupaonu cijelu oprao sjaji se kao u reklami.
Moja mama je oduzela sebi život lekovima... i ako je prošlo više od pola godine i dalje kao da nisam svesna da je više nema... Tog jutra je sve bilo normalno kao i svakog drugog, ona bi pila kafu uz knjigu i uživala...kada sam tog jutra krenula na ispit ona bi govorila da ne brinem da će sve biti kako treba i poželela sreću na ispitu uz dugi zagrljaj kao i svakog puta... Kada sam se vraćala sa ispita zvala sam je da joj javim da sam krenula kući ali se nije javljala... tog momenta sam pomislila da je sigurno izašla napolje da se prošeta ili u kupovinu i da je zaboravila po ko zna koji put telefon kući... na polovini puta ka kući sam je opet pozvala, ali opet nije bilo odgovora tek tada sam osetila da nešto nije kako treba i molila se da nije ono najgore jer je već to pokušavala da učini... trčala sam kući i kad sam stigla našla sam je u sobi kako leži i tada je bilo kasno.. moje mame više nije bilo... zauvek ću osećati krivicu što nisam tog jutra ostala kući sa njom.
Radim građevinu 30e dnevno, za majstora koji radi 40e dnevno. Plus 2 fizikalca, za po 20e. Pogodi majstor krov za 2500e, 15 radnih dana. Najavljivali loše vreme, kaže majstor "Ajde da pokušamo da požurimo, častiću vas". I požurimo mi, izlomimo se i radimo od jutra do mraka, umesto od 7 do 17h. Završimo za 11 dana. Majstor nam plati 11 dnevnica i "časti" nas po JEDNU dnevnicu. Po jednu dnevnicu, za naše lomljenje svaki dan. Znači, mi smo sami sebe uskratili za 4 dnevnice, da bi dobili nagradu od jedne dnevnice. A i to nije nagrada, jer smo radili prekovremeno. A njemu je ostalo po toj računici 150e dnevno, a inače radi za 40e. Sva trojica smo mu dali otkaz istog dana. Sav taj bes sam pretvorio u veliko olakšanje. Preko prijatelja sam nam našao posao na velikom gradilištu, svoj trojici. A on? Radi i dalje, sa jednim pomoćnikom, penzionerom koji je primoran da radi i više ni šupu ne može nekome da izgradi, a kamoli nešto veće. Pojela ga je sopstvena alavost i bezobrazluk.
Nakon 17 godina sam je sreo i zahvalio joj se što me je one noći nabola u glavu u kafiću kad me je zatekla sa drugom devojkom, jer mi je tog trenutka dala lekciju u životu da nikada više ne varam nijednu sa kojom budem bio. Pružila mi je ruku i rekla da joj je drago što je učinila nešto korisno, ali moram vam priznati kad sam je video opet mi se zavrtelo u glavi kao i te noći kad me je udarila.
U mojoj okolini su svi pušači. Roditelji i sestra koji stalno puše u stanu po paklu cigareta na dan, svi iz društva tako da kad odemo u kafić, svi puše oko mene. Razbolela sam se i otišla kod lekara koji me je poslao da snimim pluća zbog kašlja. Kada sam snimila, kaže mi doktor da pod hitno moram da prestanem da pušim jer su mi pluća u katastrofalnom stanju. Ja mu kažem da uopšte ne pušim, a on mi ne veruje i kaže da su mi pluća kao kod strasnog pušača. Toliko o tome kako pušači "truju samo sebe". Nikada cigaru nisam zapalila, a pluća mi uništena zbog drugih pušača.
Nisam imao neki naročit odnos sa ocem. Nije bio niti pretjerano strog niti topao. On me je udario samo jednom u životu kada sam imao udes jer sam vozio pijan i završio sam u bolnici. Opalio mi je takav šamar kada sam izašao iz bolnice da sam pomislio da ću morati nazad u bolnicu, tada sam ga i prvi put vidio kako plače. Nikada više nakon toga nisam ni pomirisao alkohol a kamoli da sam se napio. Ima već 12 godina od kada ne pijem.
Od kad sam postao tata, postao sam osetljiv, brižan, pun razumevanja i previše tolerantan. Supruga i ja nemamo više toliko vremena za večere, koncerte, izlaske, ali smo mnogo srećniji pored ova dva zvrka. Kuća je uvek u neredu, zidovi uprljani, igračke na sve strane, malo spavamo, ali smo ispunjeni. Hvala ti ženo što si mi podarila beskrajnu sreću.
U stanu iznad nas živi dvoje studenata. Redovno su pravili žurke, glasnije nego što dozvoljava kućni red. Ja sam uvijek na to gledala kao mladost ludost i nije mi smetalo da bih reagovala. Prije pet mjeseci smo dobili bebu koja, logično, ponekad plače. Jedno veče dolazi policija, kaže iz jednog stana zvali policiju, uznemiravamo ih. Kad smo rekli da je u pitanju beba, policajac se samo nasmijao i otišao. Znam da su zvali upravo oni studenti jer su se žalili ostalim stanarima. E to me baš naljutilo. Sljedeća žurka im se završila za 15 minuta i udarom po džepu. Nisam oklevala da zovem policiju. Kad njima smeta moj sin (koji je jedan od mirnijih beba) i meni smetaju njihovi proslavljeni ispiti.
Dečko ne želi da mi priča o bivšim devojkama, o devojci sa kojom je izgubio nevinost, i tako dalje. Mene to iskreno povređuje. Znam, svi ćete reći, to je bilo pre tebe to ne treba da te zanima. Sve jasno, ali, zašto nemam pravo da znam takve stvari? Jednostavno želim da znam da li je neku istinski voleo, da li ga je neka povredila, želim da znam o njegovom životu pre mene. Nema tu šta mene da povredi, ako je bio sa nekim devojkama lakog morala, bio pre mene, bar da se nasmejemo tome. Ne želi ni da mi kaže bar jedno ime neke devojke. Povređuje me ovo, ne želi da mi poveri takve stvari, dok sam ja njemu bez problema pričala to o meni, jer to je iza mene, svoju prošlost brisati ne mogu, što mu ne bih ispričala kad ga je zanimalo.
U oktobru sam na sajmu kupila prvi deo jedne trilogije. Otkad sam pročitala prvu knjigu, a odmah zatim i druge dve + još dve koje su kao neki izdvojeni nastavak, ja sam postala potpuno luda i opsednuta sa tim knjigama, odnosno sa glavnim muškim likom. U njemu sam našla savršenstvo kom moj dečko ne može ni da primiriše. Njegova smrt na kraju pete knjige me je toliko potresla, da sam se osećala kao da je meni lično umro. Javila sam se spisateljici i rekla joj koliko mi je teško, a ona mi se samo nasmejala i rekla da nije moglo drugačije. Sad sam postala opsedunta i sa njom, koliko njega volim, toliko nju mrzim. Moj dečko kaže da sam skroz poludela, jer najveći deo slobodnog vremena provodim na internetu i pratim šta ona radi ili čitam delove knjiga. Ne spremam ispite, nemam volje da se družim, seks imam samo zato jer tokom njega zamišljam scene iz knjiga. Razmišljam da napišem neku svoju verziju sa krajem kakav on zaslužuje i da tako ublažim svoju tugu. Znam da nije normalno, ali šta ću.