Žao mi je mog mlađeg brata od tetke, onako nizak najniži u celoj famili još je rano oboleo od neke bolesti foliku pa je ostao bez kose sa 17 godina. I na sve to dođe rodbina na nekom slavlju i doliva ulje na vatru pa ga pitaju kad će da dovede neku devojku da je upoznaju ili što nema devojku. Kao da ne znaju koliko je njemu teško u ovom j****om vremenu da se svidi nekoj...
Pričajte vi šta hoćete, ali meni su cigare toliko odbojne da kada vidim lepu devojku, ukoliko drži cigaru automatski prelazi iz "mogao bih da pokušam" u "ne dolazi u obzir" kategoriju. Cigare mi se gade.
Bivši dečko me je često omalovažavao i gledao sa visine jer studira ozbiljniji fakultet od mene. Evo njega treći put obnavlja prvu godinu, ja završila i odoh da se ostvarim u struci tamo gde sam priznata, a on nek sedi na toj visini, sam.
Kada jedem nešto, što mačke ne jedu, tipa jabuka, šargarepa, ja ipak ponudim mački da onjuši, da vidi da nije da neću da podelim sa njom 😀 Tako sam otkrila da moj mačak jede krastavce 😀
On je zbog mene pisao grafite, napuštao posao kad bi ga zvala da dođe, pijan seo za volan da bi mi uveče poželeo laku noć, pisao pesma. Pa se vi cimajte oko nekoga ko nema vremena da vam odgovori na poruku.
Kao sestra osobe sa posebnim potrebama priznaću vam sledeće: kad bi saznala u trudnoći da nešto nije u redu sa plodom momentalno bi prekinula istu. A sada svi koji osuđuju neka se jave u centar za socijalni rad i usvoje po jedno dete sa posebnom potrebama da pokažu koje su veličine.
Ništa me više ne boli nego kad upoznam ili vidim te američke tinejdžere. To nasmejano, s pravim zubima, s najkvalitetnijom odećom koju imaju na pretek, to ide u vrhunske škole i na svakojake vannastavne aktivnosti, angažuju se gde stignu, osmeh od uva do uva. I tako jedno 90% njih. Najveći problemi im nastaju u glavi jer svega imaju na pretek.
A ovde kod nas na Balkanu roditelji za obične proteze nemaju novca, na fakultetima se rinta da bi se posle radilo za 400 evra ili bežalo za Nemačku. Vrhunac dana nekima predstavlja svađa u zadruzi. Mi se ovde borimo sa problemima kako preživeti i gde novac zaraditi, dok oni preko okeana uživaju.
"Sinko, šteta što u vojsku nisi išao. Tamo se postaje čovek i gradi se karakter, ovako si samo vucibatina koja nikako ne doprinosi društvu". Moj ujak. Propalica, alkoholičar bez ijednog dana radnog staža. Ja doktor nauka sa 27 godina života.
Jednom mi je mama napravila kolač.
Nije mi se svidio ali ja sam sve pojela i rekla da je bio odličan. Moja mama je nastavila raditi taj kolač misleći da se meni sviđa. Danas 13 godina nakon toga taj kolač mi je najdraži i tjeram je da mi ga radi. Nisam htjela rastužiti mamu a kolač je odličan. Vrijedi nešto probat više puta jer prvi dojam nije uvijek isti kao drugi.
Devojka i ja živimo zajedno već skoro godinu dana, zbog faxa u Beogradu i neverovatno sam se iznenadio koliko jela ona zapravo zna da skuva. U vezi smo skoro 3 godine i znao sam samo da ume da skuva vrhunske špagete. A ne samo da je "pokupila" recepte od svoje majke i da ih sprema sa istim kvalitetom, već zna i nekoliko recepata od moje majke, par mojih omiljenih jela. Ne mislim da je ženama mesto samo u kuhinji, daleko od toga, ali me je kupila ovim za ceo život. Neverovatno mi je simpatična zbog toga što se trudi, a kaže da se trudi da nam bude kao kod kuće. I stvarno jeste :) Obožavam je :)) Uzgred, umem i ja ponešto da skuvam ili ispečem ;)