Kad sam bila prvi razred osnovne škole, na neki totalno nebitan dan, moj razred je dobio tortu. Pitali smo svi zbog čega je ta torta, a učiteljica je rekla da je to "eto, onako ". Sad, nakon toliko godina u svom selu srećem ženu koja mi saopštava da je imala sina, moja generacija. Umro je od neke teške bolesti (nisam zapamtila koje ) i njegova ogromna želja je bila da kad krene u prvi razred, za svoj rođendan donese tortu drugarima (kao što je to radio njegov brat stariji.
Ništa tu nije baš toliko spektakularno i neobično, ali mene je ova priča baš dirnula.
Studiram i konobarim u jednom kafiću vikendom. Kad sam počeo raditi pozvao sam jednom prijatelje i počastio ih, ali oni su shvatili da ću ih častiti svaki put kad dođu. Misle da mogu dobiti pivo besplatno, a taj trošak ja moram platiti od svoje jadne dnevnice. Radio sam i za Novu godinu, rezervacija je bila obavezna i plaćao se ulaz, a oni su me dan prije tražili besplatan ulaz, bocu viskija itd bez da plate. Sad nitko ne razgovara sa mnom jer sam rekao da ne smijem dijeliti pića besplatno i da su trebali rezervirati mjesto kao svi ostali.
Tatin najbolji drug iz mladosti je dobio ćerku pet godina nakon što je tata dobio mene. Zezali su se kako će nas oženiti kada stasamo za to i kako će tata i on biti kao Milan i Žika u Žikinoj Dinastiji. Iz takvog zezanja je proizašlo to da smo se i ona i ja razočarali u neke naše bivše ljubavi i krenuli u vezu. Svadbu planiramo na proleće, a našim očevima i nije baš nešto preterano drago zbog toga.
Mama hvala ti što si mi zabranila vezu s momkom koji ima veze s drogom i mutnim poslovima. Koliko god sam se tad ljutila, toliko ti danas zahvaljujem što si imala živaca i volje borit se s ludom zaljubljenom tinejdžericom. Tko zna gdje bi sad bila da te nema. Jedna je majka ❤️
Žensko sam i ne verujem nijednoj devojci koja kaže da nikad nije masturbirala.
Gadi mi se moja cura i njeno odvratno ponašanje i ljutnje zbog gluposti. Mislim da ću je otjerat u pm i okrenut drugi list u životu. Sve joj smeta, ništa ne valja, samo je ona pametna i ona samo razmišlja. Zašto ja ne nađem savršen stan za nas, zašto mora i ona radit, zašto ne donosim 2.000€ ja kući. Novu godinu je htjela kući slavit. 15 min. do ponoći govori; "a zašto nismo nigdje otišli?" Nismo, jer nije htjela. Sve preko ku**a odgovara, radi, gleda čudno.. Više mi je pun ku**c te neodgojenisti. A prijetnje; Otiću u Hrvatsku (jer živimo u inostranstvu) i svaki put kad nešto kažem što njoj smeta, ja moram kontat da li će ona sad otić u Hrvatsku ili neće? Jer njena neozbiljnost je već jednom prešla tu granicu, smatram da bi mogla opet i zauvijek.
Deda je imao srčanu manu koja se godinama pogoršavala pa ga je tako dovela da u šezdesetoj godini bukvalno ne može da ode do kupatila, a da se ne zamori kao da je trčao maraton. Znajući da mu je kraj blizu, kupio je audio kasetu i snimio se. Preciznije, snimio je poruku meni još nerođenom unuku. Mama je bila u trećem mesecu trudnoće, nije znao da l ću biti bata ili seka i svaku reč je počinjao sa ''Drago moje unuče''. Umro je mesec i po pre mog rođenja i ne mogu da vam opišem koliko mi ta kaseta znači i koliko je čuvam kao oči u glavi. Slušao sam je milion puta, znam je napamet i neopisivo mi je drago što je našao način da me pozdravi i ispriča mi neke stvari čak i ovako posle svoje smrti.
Molim sve roditelje da ne ograničavaju deci slobodu. Ja sam devojka koja nikad nije normalno rasla, izlasci su mi bili zabranjeni bukvalno bih samo u avgustu oko 14-20 dana smela da izlazim i to je to, da mi nije bilo škole poludela bih. Što se tiče ekskurzije - nema govora da spavam negde van kuće. Roditelji su mi sve branili pod izgovorom da je sve to za moje dobro, još gore je postalo u mojoj 16-oj godini kada sam upoznala svog dečka, sadašnjeg muža. Nisam smela da idem nasamo sa njim jer sam morala da se čuvam za brak i da budem časna. Toliko muka smo prošli da održimo našu vezu pogotovo jer je bila na daljinu. Toliko mi je toliko prokleto žao što nemam čega da se sećam, nijednog ludog izlaska, neke neprijatne situacije sa ekskurzije, izlazak iz kuće u 3 ujutru jer je dečku bila potrebna podrška. Žao mi je što neću imati o čemu da pričam svojoj deci. Roditelji verujte svojoj deci, te zabrane su dokaz sumnje u vaspitanje i ne daju dobar efekat.
Šesta godina za redom kako mene stavljaju da dežuram za Novu godinu u bolnici. Nemam muža i decu, pa se podrazumeva da nemam porodicu, prijatelje, ljude koje volim i s kojima bih dočekala Novu godinu. Koliko god se žalila, mene niko tu ništa ne pita, kako glavna sestra odredi, tako je. Nikome nisam rekla da u januaru idem u inostranstvu, da sam našla posao, naučila jezik i sredila papire i da mi ostaje samo da dam otkaz. Dala sam otkaz 31. decembra i ceo dan mi telefon ludi od poziva i poruka koleginica kojima sam "upropastila" doček jer će neka od njih morati na posao u 3. smenu. E pa meni je SVAKI doček poslednjih 6 godina upropašćen na isti način i još su se sprdali na račun toga. Ovo je najmanje što sam mogla da uradim i nije mi žao.
Moj brat blizanac se rodio 29.2.u 23:50, a ja sam se rodila 1.3. u 00:15. Uvijek mi ga je bilo žao jer je mrzio svoj rođendan i svi su ga uvijek zadirkivali. Mi smo obično naše rođendane slavili skupa 1. ali njega su svi zezali ti nemaš rođendan, što je njemu smetalo jako. Evo ove godine slavimo oboje rođendane na svoj datum.. On 5. a ja 20. 😂