Četiri sina, sva četiri otišla od kuće... Jedan u Nemačku, dvojica se osamostalila nakon studija pa žive sami, četvrti se oženio a žena neće s nama. Kuća stalno prazna, a mi već stari, nema ko da nam pomogne. Imamo veliku kuću i imanje u predgrađu, kao i jedan stan u centru grada, i planiramo da to ostavimo u dobrotvorne svrhe u testamentu. Kad već oni o nama ne brinu, posle svega što smo učinili da ih školujemo i od njih napravimo ljude, zašto bismo mi zbrinuli njih?
Te večeri sam izašao sa drugovima, malo popili. Tu sto do nas neke devojke, krenulo dobacivanje, šala, one nam se pridruže. Ova dvojica drugova slobodni momci, ja četiri godine u braku, dvoje dece. Elem, krene tu zezanje, vidim ja jedna trza. Milo duši, sve na izvolte, samo što se sama ne ponudi. Ali, nekako odolim iskušenju i izvinem se i dođem kući. Ulazim, čujem ženu kako se šunja po dečijoj sobi. Okupala decu, uspavala. Izlazi raščerupana, prilazi mi i nešto dobaci i pomazi me rukom po licu. Dovoljno da osetim da joj ruke mirišu na crni luk. Kaže, večera ti je na stolu. Ej, pa više mi draži taj miris nego litre parfema onih devojaka. Čuvajte svoje žene.
Sa 20godina otišla sam u Njemačku sa njim. Jako sam ga voljela i on mene te smo jednostavno odlučili otići jer nismo više mogli trpjeti pritisak moje obitelji koja je bila protiv naše veze. Sve je bilo bajno, živjeli smo predivno, zaposlili se oboje, on je radio kao trgovački putnik a ja kao medicinska sestra. Putovali smo svugdje, planirali vjenčanje... U međuvremenu ostala sam trudna i rodila sina. Kad je moj sin imao 3 mjeseca, on se bacio pod IC (najbrži vl. U Njem.) i preminuo.. Ja neudata, mlada žena od 23 godine s prekinutim snovima i životom, u stanu sa malom bebom, ni porodiljni nisam mogla dobiti.. Na kraju obratim se svojima u HR za pomoć, a oni su mi samo rekli sama si birala kako ćeš živjeti snalazi se. Ja sam se naravno snašla, unaprijedila na poslu, osigurala sinu sve, imam divne prijatelje i sad sam tek zadovoljna. A sa roditeljima nisam 16 godina u kontaktu jer su mi pokazali kakav roditelj ne trebam biti, hvala im na tome.
Pre nekog vremena me zaustavlja nepoznata devojka na ulici i obraća mi se rečima "Imaš li ti imalo savesti, prestani da se mešaš u moju vezu". Ja počela da se smejem jer sam sto posto bila ubeđena da se neko šali sa mnom jer devojku prvi put u životu vidim. Kad sam shvatila da je ozbiljna pitala sam je o čemu se tačno radi, ona me nazvala dobrom glumicom i otišla. Posle mesec dana, kad sam već i zaboravila na to, meni na instagramu stiže zahtev za poruku od nje sa sadržinom "još me nisi poslušala". Uđem joj ja na profil da vidim imamo li nekog zajedničkog poznanika i vidim da je u vezi sa mojim bivšim sa kojim već 5 godina nemam NIKAKAV kontakt. I sad mi tek ništa nije jasno. Psiho...
Na pitanje "Koga treba da bijem?" kad me je brat video neraspoloženu, ja sam odgovorila "mene", inicirajući da sam sama kriva za to svoje stanje, i brat mi je mrtav 'ladan opalio šamar.
Gledam kako pare menjaju moju ćerku. Nakon 5 godina studiranja koje smo joj mi plaćali, odvajali od usta, zaposlila se za platu koja može da se meri sa inostranom, znači para kao blata. Obećala nam je da će nam se odužiti, prosula nam je patetičnu priču kako je dogurala ovako daleko zbog nas, kako ne bi uspela bez mene i njenog oca, kako će nam pomagati u budućnosti. Od prethodne 4 plate je odvojila da nam plati račune, kad eto od pete plate je odlučila da kupi sebi Lui Viton torbu. Možete da pretpostavite koliko ta torba košta. Tako je, od te poslednje plate nama nije dala ni dinara. Je l' toliko vredimo? Samo četiri mesečna računa? Roditelji, lepo vaspitajte svoju decu i ne dopuštajte im svašta. Mi smo zažalili.
Radim i živim u Francuskoj i imam običaj da posle posla odšetam do kuće, a za to vreme pozovem majku da se ispričamo. Ja mogu da imam i sto godina i da budem najiskusniji čovek na svetu, ali majka je majka i uvek će da se brine. Pošto sam rodom iz Pirota sa njom uvek pričam na našem dijalektu ubeđen da me ama baš niko neće razumeti pa se često opustim u priči i budem malo glasniji. Kako je ovih dana baš vrućina, kupio sam sladoled i seo na klupu u isto vreme pričajući sa njom. Završim razgovor i vidim da čovek sa klupe preko puta baš otvoreno pilji u mene. Dam znak glavom u smislu šta je, je l igra mečka, a on mi kaže ''Slušam te, slušam i eve još ne mog' da poverujem da sam naletel na još jednog Piroćanca. Bađim sam u Francusku, a ono te mi preko put moj zemljak''. Ispričam se sa čovekom, ispade da smo i komšije u Pirotu samo je on mnogo stariji od mene, došao u Francusku još osamdesetih pa ga se ne sećam. Ispade da je svet baš mali.
Moja devojka je gledala neki ljubavni film iz pedesetih godina i oduševila je scena kada glavni junak peva serenadu svojoj voljenoj. Zadnjih nedelju dana samo priča o tome i ne zaklapa. Pošto sam skontao da mi suptilno poručuje da bi to volela da doživi i od mene dogovorim se sa drugom koji zna da svira gitaru da u subotu uveče odemo pod njen prozor. Dođemo mi, krenemo sa pesmom kad umesto nje na prozoru se pojavi njen ćale i kaže da iz momenta umuknemo da ne vadi pušku (lovac je i ima i urednu dozvolu i urednu pušku). Meni u isto vreme bilo i smešno i krivo i sa drugom se okrenemo da izađemo iz dvorišta kad čujemo da nas neko zove sa prozora njihove pomoćne kućice. Mislio sam da je moja cura kad ono njena majka, iznela nam kolače i sva oduševljena mi kaže ''Srećna je moja Brankica što te ima''. Mislim da u životu nisam dobio lepši kompliment.
Tata mi je jednom ispricao kako je upoznao moju majku. Bilo je to pocetkom devedesetih. Tata je tada vozio juga i jednom dok je zastao da napuni gorivo, vidio je moju majku kako ulazi u autobus. Na prvi pogled se zaljubio u nju. Međutim autobus je ubrzo krenuo pa nije imao priliku da se upozna sa njom. Rekao mi je:" I ja ne znam šta da radim, možda je nikad ne vidim, i tada sam se odlucio da pratim autobus i prva stanica na kojoj izađe, tad ću je upoznat." I tako je i bilo. Mada, stali su tek nakon 150 kilometara. I tada je moj tata prišao i upoznao se, ali nije htio da mi priča šta joj je rekao i kako, samo mi je rekao da se te stvari ne govore jer neke situacije se ne mogu riječima dočarati. Juče im je bila godišnjica braka. A za njihovu drugu godišnjicu sam došao na svijet ja. Prvi i jedini sin.
Lekar sam u hitnoj pomoći i policiji sam prijavio svatove koji su išli ispred kola hitne pomoći (pod rotacijom), teatralno zastajali na svahih 150-200m, konstantno trubeći sirenama, i izlazeći na put kako bi pucali iz pištolja, i na taj način pokušali da privuku pažnju i ometaju saobraćaj. Ne znam da li su svesni da su time direktno doprineli neuspešnoj, zakasneloj reanimaciji 45-godišnjeg supruga i oca dvoje dece, koji je preminuo od infarkta.