Radim kao konobar i usluživao sam jednu ženu koja je naručila čorbu. Čorba je bila vruća kada je stigla i žena je pitala može li dobiti neku drugu jer je ta vruća. Tupo sam je pogledao i rekao da će se čorba sama ohladiti za 5-10 minuta. Ona se na to naljutila i optužila me da sam neuslužan. Nakon toga sam rekao da nema problema i da ću zamjeniti čorbu za neku koja nije vruća. Onda sam odnio tanjir u kuhinju i sačekao da se čorba ohladi i vratio sam joj tu istu čorbu. Ona je sva zadovoljna rekla ''Eto, vidiš da to nije bilo teško''. Zbunjen sam i razočaran u čovječanstvo.
Koliki paćenik moraš biti da si sa nekom djevojkom u vezi, želiš da te ona oralno zadovoljava, ali ona to ne želi. Ja sam bio u vezi sa 3 različite djevojke, ova jedna nije htjela da me oralno zadovoljava, kao gadilo joj se to. Ja joj fino rekao, ili to ili paljba od mene. I naravno, nakon toga me redovno oralno zadovoljavala. Stvarno ne kontam mentalni sklop muškaraca koji su sa nekom djevojkom u vezi i trpe to. To nisu muškarci, to su pi*kice muške. Kolega moj bio sa jednom djevojkom u vezi 9 mjeseci, i ladno ga ni jednom nije oralno zadovoljila. Htjeo je on, ali ona nije htjela. Ja i ovaj drugi drug ga stalno sprdamo zbog tog. Daj čovječe gdje ćeš to dozvoliti, to nije normalno nikako. Aj mogu razumiti da ti se to možda gadi. Al ako me voliš, uradi to onda zbog mene. Al ponavljam, muške pi*kice su krive što su to dozvolile. Pravi muškarac to jednostavno nikad neće dozvoliti.
Drug je bio zaljubljen u striptizetu. Svi smo mu govorili da nije normalan, međutim on zapeo da je ženi kaže ljubav njegovog života. Zakazao svadbu i na kraju priznao najboljoj prijateljici da je zaljubljen u nju i ostavio ovu jadnicu dan pre svadbe. Veću budalu nisam sreo u životu.
Krenula sam kod psihologa, jer imam problem sa ljudima, tačnije ne znam kako da ih se otarasim. Imam tu neku čudnu harizmu, otovorenost, pristupačnost i blagost, da zaista dosta ljudi želi da bude u stalnom kontaktu sa mnom. I danas posle seanse me psihološkinja pita da idemo zajedno u šoping i ja šta ću, ne znam da kažem ne, i provedem pola dana obilazeći butike i slušajući njene probleme.
Moj dečko ima veliko društvo i išli smo na nekoliko svadbi u zadnje 2 godine. Cura njegovog prijatelja me ogovarala i smijala se (dovoljno glasno da čujem) jer sam obukla istu haljinu kao i prije godinu dana. Ne razumijem čemu to i zašto je zabranjeno obući istu stvar više puta. Ne pada mi na pamet da za svaku svadbu kupujem nešto novo.
Ne želim da dojim kćerku jer ne želim uništiti svoje grudi.
Voleo me je filmski. Radio totalno blesave stvari da meni izmami osmeh. Savršeno je pamtio sve što kažem, znao šta volim, šta ne volim. Fascinirao me je sitnicama koje bi svaki dečko trebao raditi za svoju devojku, ali eto, takvo je vreme došlo pa su takvi retki. Na jednom našem zidiću napisao mi je grafit, stih koji počinje sa "Bogu hvala...". Umesto "volim te" govorili smo samo "za 1". I sve to pukne, jer smo se posvadjali zbog neke gluposti.
Nije baš da smo klinci, teško da će nam se ovo ikad više ponoviti. Ali nisam ja ovde da patetišem, nego... Bogu hvala pa sam doživela takvu ljubav. Ljudi moji, ako nadjete te "za 1 više" ljubavi, čuvajte ih. Neopisivu sreću donose dok su tu. Ako ipak odu, sećanje na njih doneće vam osmeh. Bar na kratko. :)
Najviše me boli što moja baka nije doživela da vidi sve lepe stvari koje su nam se desile u poslednje 2 godine. Mene koja sam diplomirala, radim u struci za dobru platu, stariju sestru koja je ostavila muža kretena i najzad našla fin posao, mlađu koja je najbolji student na fakultetu, mamu koja najzad misli na sebe i radi neke stvari za sebe. Živeli smo teško i često nismo imali ni šta da jedemo. Baka nam je svima bila najveća podrška i uvek se nervirala što nam se stalno dešavaju loše stvari. Mislim da se zbog toga i razbolela. Od stresa i tuge. Zato se trudim da što bolji život obezbedim majci i sestrama. Da moja baka zna da nisu same.
Živim u Americi evo već 11 godina. Zadnjih pola godine radim kao lični šofer ćerkici nekog bogatuna, i vozim je u školu, čekam je posle škole, pa je vozim kući ili gde već treba. Vikendom je vozim gde god želi da ide. Ima puno drugarica kokošaka glupih, ima tri momka (al stvarno), ima pudlicu koju takođe vozam gde treba. Ja sam mislio da to postoji samo u Američkim filmovima.
Moj dečko ima najboljeg druga čija žena ima kupatilo puno skupe i dobre kozmetike, koju ja ni za 3 života ne bih mogla da priuštim, a tako bih želela. Kad smo bili kod njih poslednji put, stavila sam u torbu nekoliko bočica i kutijca od iskorišćene kozmetike, otišla u kupatilo i sipala po malo od svega. Malo maski za kosu, krema, šampona, mleka za telo... Niko ništa nije primetio (bar se nadam) , a ja se tako jadno osećam.