Smatram da svaki čovjek treba znati da dadne drugom čovjeku adrenalin iz injekcije. Komšiju je ubo stršljen posred glave. Počeo se gušiti, prva ga je primijetila njegova majka koja je panično trčala do drugog komšije 100 metara od kuće, taj komšija dugo radi u hitnoj, ima porodicu, dvije male ćerkicu i naravno u kući ima sve za ne daj Bože. U brzini je uzeo sve šta mu treba i stvorio se kod ovog što ga je ubo stršljen, stručno mu implatirao injekciju adrenalina, proveravao i održavao vitalne funkcije, hrabrio ga itd. Kasnije kaže da, u slučaju da je bio na njivi, ne bi stigao sići do kuće, uzeti adrenalin i doći do komšije, bilo bi prekasno. Od tada sam mišljenja da se ovo treba uvesti kao nastavna jedinica iz biologije i da to svi par puta praktično primijene u hitnoj pomoći (svakako uz nadzor ljekarskog osoblja), jer u školi pridajemo pažnju toliko nebitnim stvarima a znanje i ili neće kojim bismo mogli spasiti nečiji život stavljamo po strani.
28 mi je godina, u vezi s djevojkom koja je 8 godina mlađa. Nedavno je to saznala 2 godine starija kolegica i napala me što gledam balavice, što mi ta mala može ponuditi naspram nje. Istina, ta starija jest uspješna, završila je fakultet i oboje vodimo svatko svoj tim u podružnici (samo je šef podružnice iznad nas), ima dobar auto, otplaćuje kredit za svoj stan. Čak je i dobra osoba. Moja djevojka je završila samo srednju i zaposlila se u računovodstvu, putuje tramom, unajmljuje stan s frendicom. Da se ne lažemo, ne ponaša se ništa zrelije od svojih vršnjaka, ali je također dobra osoba. Obje su zgodne, starija čak i dotjeranija. Starije cure/žene trebaju shvatiti da svojom uspješnom karijerom NISU ZASLUŽILE jednako uspješnog muškarca, kao što misle. Isto kao što ni fini momci ne zaslužuju automatski fine cure, jer cure privlače muževnost i zrelost. Tako i nas privlače ženstvenost i mladost, ne uspjeh na koji ste potrošile mladost. Ne bojimo se vašeg uspjeha, samo nas ne privlači.
Sretnem ga poslije tri godine, kaže vratio se ponovo u grad, nije našao što je tražio, te i to kako je često mislio na mene, na nas... Počnemo sve ispočetka.. I sve divno do 7:00h i alarma za posao.
Juče mi se desilo čudo. Prilikom vožnje bicikla negde mi je ispao telefon. Problem je to što sam se vozio rutom dugačkom 20km te nije bilo jednostavno pronaći ga. Skoro punih 5 sati sam ga tražio, bezuspešno. Proplakao sam gubitak svog telefona i spremao se za posledice koje slede. Zatim sam došao kući da javim ljudima preko Fejsbuka da neću biti aktivan na Instagramu duži vremenski period. Međutim, moj drug iz osnovne mi je javio da je našao moj telefon u jednom selu pored puta (identifikovao je vlasnika telefona na osnovu lične karte koju sam nosio u maskici telefona) i doneo ga je u moju srednju školu da ga preuzmem. Ispostavilo se da mi je ispao dok sam vozio velikom brzinom na neravnoj nizbrdici. Tada sam shvatio koliko sam sreće imao, a i da dobrih ljudi ima svuda, kao i loših. Još jednom ti neizmerno hvala, druže!
Verenica mi je predočila da ne želi da uzme moje prezime, jer hoće da "zadrži porodično a moje će dodati, u čemu je problem?" Objasnio sam da nema nikakvog problema i da ću ja nju dodati u harem sa moje dve bivše, koje me i dalje žele. Nikad više nije spomenula. Tri godine srećnog braka.
Negde na trećoj godini studija sam jedva odlučio da odem na rođendan sa devojkom kod nekog njenog druga iz gimnazije. Bukvalno me je namolila da idem da joj pravim društvo. Tamo upoznajem momka, par godina starijeg, koji radi u stranoj firmi i povezana je sa mojom strukom (mašinstvo). On mi tu preporuči da pošaljem CV, da možda mogu da me zaposle kao neku ispomoć, značiće mi da mi kaplje neka plata a i praksa itd. I tako ja krenem tu da radim, ostanem tu evo ima već 6god, u međuvremenu diplomiram, sa tom devojkom nisam u vezi već 5god. a sada i živim od tog posla, dogodine uzimam stan na kredit, vozim svoj auto. I uvek pomislim kakav li bi mi život bio da nisam prihvatio da odem sa njom na taj rođendan, i ko zna gde bi završio jer pola mojih kolega ili traži posao ili radi i dalje na tromesečne ugovore za po 25-30 hiljada...
Devojka(buduća žena) je otišla na službeni put, vraća se tek za nedelju dana. Juče je bila prva noć da sam spavao bez nje posle nekoliko godna zajedničkog života. Ljudi ne da nisam mogao da zaspim nego sam se celu noć prevrtao, grlio jastuk, pa sam uzeo njen parfem i poprskao ga na jastuk da miriše na nju pa sam tek onda zaspao. Ujutru ja krenem da je poljubim i probudim kad tamo nje nema pa sam poljubio jastuk. Jedva čekam da se vrati. Ljiljana volim te!!!
Dijete sam žrtve silovanja u Domovinskom ratu. Ne znam tko mi je otac (ne zna ni moja majka). To je uglavnom sve što znam i to je ono što mi je moja sada već pokojna baka ispričala. Ne želim ulazit u temu rata, oprosta, zaborava, ljutnje. Ne. Ovim vam putem želim reći da stopostotno podržavam abortus. Radije bi da me majka abortirala nego da sam živjela život kakav sam živjela. Majka konstantno po bolnicama, mentalnim institucijama, mene mrzi, ne može me u oči pogledati. Tokom odrastanja bilo je teško, zaista. Nisam razumjela zašto me toliko prezire, ali sada kao samostalna žena razumijem ju i ne krivim ju ni za što. Al voljela bih da se nikad nisam ni rodila. Djetinjstvo kakvo sam ja imala ostavit će doživotne posljedice na mene.
Građevinac sam i radio sam u projektnom birou. Vlasnik je pogodio projekat za zgradu sa firmom iz inostranstva za nemoguć rok od mesec dana. Ja sam se bunio, svađao na sastancima, jer nije prvi put da se ovako nešto dešava, ali jeste najgore do sad! Ni on ni kolege nisu hteli da popuste. I tako ja sam odem kod investitora i objasnim im da je njihov projekat realan za 6 meseci. Ako budemo tako radili kako je dogovoreno da će ih koštati duplo da se isprave sve greške za čije proračune nije bilo dovoljno vremena. Prijave me šefu i dobijem okaz. I dalje sam nezaposlen i svake nedelje se obradujem vestima sa gradilišta. Imali su kazne, pa zastoj u gradnji, sad ruše deo zgrade, jer su zeznuli statiku. Uskoro će imati i probleme sa grejanjem i kanalizacijom koji će ih koštati kao sv. Petra kajgana. Neka sam ja loš čovek, ali jedva čekam sledeće!
Komšijin sin postao javni izvršitelj. Kad je to komšija saznao posle par dana, pozvao je sina i rekao mu, doslovce ovako: "Imaš 3 dana fore da napustiš taj posao ili ću sve što imam (a ima mnogo) da prepišem prvoj osobi koju iseliš iz stana ili kuće!" Kraljina, na kvadrat.
Sin naravno, napustio posao. A svi znamo da bi taj komšija uradio to što je rekao.