Bila sam u vezi sa studentom psiologije i to mi je bila najgora veza. Analizirao je svaki moj postupak, svaku moju riječ, te je zaključio da ga varam, što nije bila istina. Postao je toliko opsjednut sa mnom i mojim životom da sam morala odseliti na drugi kraj grada da ga ne sretnem. Šteta što sebe ne analizira i ne riješi svoj problem u glavi.
Radio sam sa jednim momkom preko šest godina da ispravi deformitet i povredu kičmenog stuba. Napredak je bio toliko spor da sam ja počeo da mislim da nema svrhe. Uprkos svemu on nije odustajao i uspeo je. Počeo je da dolazi sa 26 godina, završio sa pune 33.
Moja mama je Mađarica iz okoline Horgoša, školovala se u Mađarskoj. Srpski je naučila tek sa 20 i kusur godina kada se udala za mog tatu. Ona pravilno priča i piše na srpskom, jedino dok priča još uvek ima mađarski akcenat. Jedna komšinica stalno podrugljivo komentariše mamin izgovor i uvek joj dobaci da posle 20 godina u Novom Sadu još uvek "nije naučila srpski". Najžalije je to, što ta komšinica piše "neznam" "samnom" "dije". Mama nikad ništa nije rekla na to ali ja kakva sam jezičara sam joj rekla, nek ona prvo nauči pravopis svog maternjeg jezika i eventualno nauči još neki jezik koji se skroz razlikuje od njenog maternjeg pa nek onda komentariše. Od tad više nikad ništa nije rekla.
Moj izlazak iz kuće u pet koraka:
1. Proverim da li su isključeni električni uređaji.
2. Ogledam se.
3. Proverim još jednom da li su isključeni električni uređaji.
4. Zaključam vrata.
5. Vratim se da proverim da li je sve isključeno i da li su vrata zaključana.
Sinoć su mi se jele kokice, a otac zaspao u dnevnom uz TV. I mama, šta će, prenese mi mikrovalnu u njenu spavaću i tamo ih iskokamo. Jedna je majka ❤️!
Kada krenem učiti za ispite, treba mi sat vremena da skontam s kojeg kraja da krenem, da se smirim, isplačem, ispsujem dan kad sam upisao fakultet, popijem kavu i skoncentriram se. I tako svaki dan.
Ne mogu da razumem devojke koje flertuju, a zauzete su, imam 1 koleginicu Milicu, smrad mali, koji mi se samo smeška, i gleda me kada radimo, stalno neki pogledi, osmesi, ja se zaljubim u nju, udvarao joj se duže vreme, priznam joj ljubav, i ona me sada izbegava, ne mogu očima da je gledam, nikada se nemojte igrati tuđim osećanjima, zato što je vama zabavno...
Smatrao sam da moja cura ne može imati zavidnu karijeru i uz to biti dobra majka. Uvjeravala me da se to može, ali bio sam mlad i glup pa sam prekinuo vezu. Sad je uspješna menađerica u velikoj firmi u Kanadi, ima troje djece sa sadašnjim mužem i čujem da je jako sretna. A ja sam, bez žene, bez djece.. Samo kad pomislim da smo to mogli biti mi.
Trenutno stanje u školama, ovo onlajn, nije normalno. Imamo 50% više domaćeg, 14 zadataka iz matematike, lektira od 350 strana, filozofija, fizika, hemija, da ne nabrajam dalje. Profesori pošalju 3 strane worda sa zadacima i posle jao nama je teško imamo puno zadataka da pregledamo. ZADAJTE MANJE! Učenik gimnazije je danas preopterećen, hoćete da svi završimo u ludnici?
Javila mi se bivša devojka. Imam 21 godinu i sa sadašnjom devojkom sam zajedno 2 godine i predobra je, sve što kažem u vezi nje bilo bi malo. Stvarno je savršena devojka i nemam problema sa njom, bukvalno je "wife material". Ali postalo mi je malo dosadno. Volim je, ali nisam siguran da bih trebao da ostanem sa njom do kraja života. Voleo bih da se još malo zabavim, sa obzirom da mi je ovo druga devojka. Bivša nije dobra kao sadašnja, ali samim tim sto imam priliku da budem sa nekim ko nije ona mi pruža ideju da je ostavim. Prosto želim malo da promenim stanje u životu. Ni za šta u vezi moje dosade nije kriva sadašnja devojka. Samo prosto bih voleo da doživim malo adrenalina ponovo. Voleo bih da mogu da promenim nešto, ali čisto sumnjam da ću imati m*da da učinim bilo šta u vezi toga. Previše bih brinuo o njoj i koliko bih je povredio time. Iskreno, bolju devojku ne bih mogao naći, a plašim se da ako je jednom izgubim neću je moći ''dobiti'' nazad.