Volontiram u bolnici i jedan dan sam bila toliko nervozna, plus sam radila duplu smenu. Jedan dekica vrlo pristojan i fin je tražio da mu sipam vode i kada sam mu sipala i dala on mi se zahvalio sa 'hvala ti puno srce moje', malo je reći da mi se raspoloženje u sekundi popravilo i bilo mi je mnogo drago što mogu da mu pomognem.
Stajala sam u rafu u jednom marketu i radila promociju. Prema meni je išla žena sa devojčicom i devojčica je odjednom potrčala i zagrlila me (bukvalno mi se bacila u zagrljaj). Mama je na to reagovala najnormalnije i rekla eto samo je htela da te zagrli i idemo dalje. Ne samo da mi je ulepsala taj dan i samu promociju nego sam još pod utiskom. Koliko jedan iskren zagrljaj može da ulepša život i probudi nežnost u čoveku.
Najviše mi idu na živce kolege koje počnu da se ismevaju kolegama koje su starije od nas i imaju decu, rade i odlučili su da studiraju, ja im se iskreno divim i poštujem njihove odluke!
Kao mali sam imao teško detinjstvo, nisam imao nekad ni šta jesti ni lepo se obući. Nosio sam pocepane patike, tuđe stvari. Sa 7 godina sam morao raditi i dobijao sam bukvalno samo hleb da kupim. Živeo sam sa majkom koju nije bilo briga za mene. Imala je svoje momke i stalno je izlazila. Posle nekog vremena me je uzeo otac. Ja sam danas momak, srećan, lepo uhranjen, pristojno obučen. Znam ceniti svoj dinar i dalje radim i ne stidim se posla, otac me je veoma dobro vaspitao i napravio čoveka od mene. Imam srećnu vezu, prelepu devojku sa kojom planiram da se uzmem. Često čitam i slušasm kako je majka jedna i jedina, neke majke i jesu. Veliko poštovanje za takve žene koje ne ostavljaju svoju decu. Ali za mene je otac jedan i jednini. Odrekao se svega samo da bi meni pružio da imam sve. Hvala ti tata!!
Kada sam krenula na fakultet imala sam dovoljno novca da platim dom i da ne budem gladna. A hitno mi je bio potreban laptop. Pokušavala sam mjesecima da skupim novac i nakon godinu dana sam imala samo 55 evra. Nađem laptop od 11 inča, samsungov, presladak. Kupim ga za 50, očistim ga i izvana i unutra. I evo ja upisala master, moj laptopčić i dalje sa mnom. Mogla sam od stipendija kupiti novi, ali nisam htjela. Nekako sam se emotivno vezala za njega i nadam se da će izdržati sa mnom dok ne završim fakultet. :)
Zadnja sam godina fakulteta i od prve godine nisam podnosila jednu kolegicu s drugog smjera jer smo se jednom zakačile oko mog bivšeg decka. Međutim, od prošle subote sam skroz promijenila mišljenje o njoj. Ukratko, bila sam s najboljom frendicom vani i kako ja nisam pazila na svoju čašu tako mi je jedan lik ubacio tabletu u piće, ni ja ni frendica to nismo vidjele. Kako sam to i inače radila popijem nabrzinu svoje piće i idem do WC-a. Dolazi ta djevojka koju ne podnosim, hvata me za ruku i govori mi ovim rijecima: “Uzimaj jaknu, ideš sa mnom u moj stan preko puta, ubacili su ti nešto u piće, brzo, nemamo puno vremena”. Čim smo izašle meni se počelo vrtjeti, padala sam, ona me je doslovno nosila trčeći do svog stana. Gubim svijest. Budi me ona sljedeći dan i priča mi što se dogodilo. Da nije bilo nje, ne znam što bi bilo danas sa mnom. Ona je bila moj anđeo.
Cijeli život sam bio ženskaroš kojem je životni moto bio imati još po koju. Žene sam numerisao, po broju, nisu imale nikakav značaj za mene. Dok nisam upoznao nju, koja me nije htjela jer sam takav kakav jesam. Godinu dana sam patio, prvi put volio, i znao sta js to. Nakon sto je uvidjela da su miji osjecaji iskreni i da nakon godinu dana, jos uvijek zelim samo nju a da u medjuvremenu ni sa jednom nisam izasao, dala mi je sansu. Bila je to ljubav kao iz bajke, radio sam tako djetinaste stvari, dokazivao ljubav, ludio i volio. I to je nesto najljepse sto mi se desilo. Ali ona nikad nije mogla da predje preko mog proslog zivota i da mi u potpunosti vjeruje, nakon nekoliko godina, to je bio razlog za kraj, bolan kraj. Jos uvijek je volim i nikada nisam i necu prestati, ona je bila jedina sreca koju sam imao. Sada sam u braku, uskoro cu postati i otac, ali sam se vratio starim navikama. Zenu sam prevadio ni sam ne znam koliko puta, i bez obzira sa kojom bio, ona mi uvijek u mislima...
Živim sa ženom u Americi, u Srbiji imam sestričinu od 15 godina. Dolazim na godišnjem nivou, ali svaki put kad dođe vreme da se rastanemo, nešto steže. Dok se nije rodila, njen otac je već izbacio njenu majku na ulicu, govoreći da to nije njegovo iako su dokazi očinstva dokazali suprotno. Tada sam bio mlađi, i nisam imao posao. Želeo sam sa ostanem i da dam sestri podršku i detetu ljubav, ali sam ipak odlučio da odem u Ameriku. Uvek sam se trudio da joj omogućim sve što nisam imao. Danas smo se rastali po ko zna koji put. Uvek, nakon zagrljaja u sebi mislim ono što sam danas njoj rekao; "Osećam se kao najveće gov*o. Grozan sam ujak, znam. Izvini." Ona se nasmejala i rekla "Nisi ti grozan. Ti si najbolji na svetu, i uvek ćeš biti najbolji i voljen, bez obzira da li si ovde ili na drugoj strani sveta." i poljubila me. Jedna ali vredna ☺❤🔐
Svi smo strastveni pušači u kući, roditelji i dva brata ali je pravilo takvo da se u autima ne puši. Za vrijeme vožnje, kad nam se pripuši, stanemo i zapalimo. Neki dan, po povratku sa fakulteta, ponudim prijevoz i jednom kolegi jer mi je bilo usput. Ulazi u auto i vadi cigaru na šta mu govorim kakvo je "pravilo". Međutim, nisam ni završio a on već pali cigaru govoreći mi da je to budalaština. Stao sam i rekao mu da izađe, izvoli taksijem ili nekim drugim čudom kući.
Evo kako se oženih. U vezi samo 3 godine. Volimo se i planirao sam da je zaprosim. U ovaj crni petak smo išli po prodavnicama i sreli moju prvu devojku iz sedmog razreda. Dečja ljubav, cmakali smo se jedno mesec dana dok nam nije dosadilo i to je to. To je bilo pre 18 godina. Važan detalj, ona je atletičarka i aktivno se takmiči. Susret je bio vrlo prijatan, sve normalno. Došli kući, ja se spremio za večeru i kutijicu stavio u džep od jakne. Ulazim u spavaću sobu, kad tamo moja buduća žena, intelektualka koja za života nije teže od kašike podigla niti je ikada želela, radi čučnjeve. Broji "151,152" i uzdiše. U momentu me obori napad smeha, ispade mi jakna, a iz džepa kutija pred nju. Mislim se sad šta je tu je. Nekako sam kroz smeh i suze uspeo da je pitam i pristala je. Kad pomislite da život piše romane, znajte da ima odličnu humorističku sekciju!