Ljudi, nek mi neko objasni ovo. Roditelji, dobiju dijete i u kući mora sve biti sterilno, prečisto, cucla se pere svako malo, ne daj Bože da dijete pojede keks koji mu je pao na pod ili poliže neki dio namještaja, ne dozvoljavaju mačke ili pse blizu djeteta. A onda pođu na plažu, puste ga u pijesak bez kupaćeg jer je to "zdravo", taj pijesak pun ispljuvaka, urina, životinjskih izlučevina, dlaka dospije na mjesta gdje nikad ne bi trebao biti pa kad dobije osip ili aftu "ne znam odakle mu to".. Onda se protive vakcinama, doktori im ne znaju ništa, ali bez problema dijetetu daju meso i piletinu iz supermarketa, punu hormonskih aditiva, povrće i voće iz uvoza, jaja od kokošaka koje nijesu ugledale svjetlost dana... Ne uništavanje djeci priliku za prirodni imunitet, mi smo jeli torte od blata i pili vodu iz crijeva i imunitet nam je super.
Napravila sam lažni profil na tinderu i dopisujem se sa svojim dečkom. Ne znam kad je napravio taj profil, ali želim vidjeti reakciju kad ću ja doći na taj spoj umjesto lažne cure.
Zabavljala sam se sa momkom 7 godina. Na početku veze sve je bilo ok ali kako je vreme prolazilo postajalo mi je sve manje interesantan i jednostavno nije mogao da ispuni moja očekivanja. Zaprosio me i nastavila sam kao pre, rekla sam da. Kako se bližilo bilo mi je sve teže i teže i na žalost pobegla sam 3 dana pred venčanje. Ne želim da provedem život sa nekim samo iz sažaljenja, potrebno mi je mnogo više od toga što mi on može pružiti. Ne znam da li me je ikad preboleo, žao mi je ali...
Prošla su 3 meseca i našla sam novog dečka. I ako mi je žao starog moram da priznam da mi je puno pomogla veza sa njim, dosta sam dobila iz te veze. Sa ovim dečkom sam odmah znala gde i šta i moram da priznam da ako me zaprosi u narednih mesec+ da uopšte ne bih odbila i verovatno bi ušla u brak sa njim. Da li je to loše od mene?
Imam partnera sa kojim čekam dete, a ložim se na šefa. Sem poljupca, par puta sa šefom nisam imala ništa drugo. Znam da nije ok, svesna sam, ali on je meni ne ispunjen san... jednog dana će biti moj...želim da bude moj... svaki put kada mi dotakne usne, ja se istopim... i želim da se češće topim na njegovim usnama.. Loša stvar je što ja imam muža, on ženu, a radimo ono što nije ok... to je jače od mene... toliko ga želim da to nije normalno... Svi ste bar jednom imali ovakvu situaciju da znate da je pogrešno, a ipak želite to nešto...
Umalo raskinuh sa sadašnjom ženom jer je na svadbi htjela "ti si princeza" ili neku glupost od gibonija ili cetinskog za prvi ples a ja sam insistirao da bude od Jašara ti pripadaš samo meni ili od Kemala pripala si meni, inače ništa od svadbe. I bome je bio Jašar. A ovo drugo njeno se nije puštalo jer ja taj akustični terorizam ne dopuštam!
Pozajmio sam od djevojke pare da bih platio večeru ljubavnici. Ne mogu se pogledat u ogledalo kakvo sam go*no od čovjeka.
Prolazim danas pored jedne pekare u gradu, i koliko me s jedne strane omamio miris peciva, toliko su me s druge prošli trnci i nabasala sjećanja na jedan nemio događaj iz djetinjstva. Bila je promrzla zimska noć, netom prije zore. Na ulicama nigdje nikoga osim mame i mene koju je što je brže mogla vukla za sobom jer smo bježale od mog oca koji je u ne znam kojem po redu navratu bio fizički napao moju mamu. U tom trenutku nisam bila svjesna što se točno događa te sam bila uplašena i dezorijentirana, no prolaskom pored te iste pekare su mi onda također zamirišala ta ista peciva što me smirilo i natjeralo da u toj sekundi zaboravim što se događa, te mi dalo nadu da će sve ipak biti dobro.
Nervira me kad cura traži da je ljubim nakon pušenja.
Izašao sam na dejt s jednom devojkom. Gospođica naručuje neke skupe koktele. Skontam ja da će račun biti veći nego što imam u novčaniku, izvinim se, samo da odem do WC-a, i onda šmugnem iz kafića kući, blokiram je na mrežama i ćao zdravo.
Muž i ja potičemo iz siromašnih porodica i to ljudi znaju. Težak nam je bio početak, 8 godina smo bili u vezi, nikad nismo putovali, nismo imali auto, pa i taksi nam je bio skup. Posle 8 godina muž dobija bolju poziciju (veću platu) i kreće dodatno još jedan posao da radi. Počeli smo oboje lepo da zarađujemo, krenula putovanja, kupili auto, podigli stambeni kredit za kuću, ljudi su se pitali odakle nam odjednom.. Odakle? To što mi je muž spajao po dve smene da bi zaradio za nas i dete, to što nikada nije bio kod kuće zbog posla, ja takođe po smenama. Sad kad nam je krenulo, sad ljudima smeta. A uživali su dok su gledali kako se mučimo. I sad često sednemo i pričamo kako su teške godine bile iza nas, ništa nasleđeno, sve sami stvorili... Obožavam svog muža, prošli smo najgore i stali na noge. Točak sreće se okreće....