Iskustvo me je naučilo da je najvažnija stvar pri izboru partnera njegova porodica. Ako je iz poremećene porodice - bežite dok vas noge nose! Ja znam da svi nekako osećamo empatiju prema ljudima koje je porodica s*ebala, da umišljamo da smo mi ti koji će da im pomognu, da im pruže ljubav i sigurnost, ali to se neće desiti! Jedino što može izaći iz veze sa takvom osobom jeste da i ona vas s*ebe koliko god može, jer za drugačiji odnos ne zna. Ne zna za ljubav, nije je imala u periodu kada ju je trebala imati i ne ume da voli, ume samo da se iživljava nad drugima kako su se i drugi iživljavali nad njom. Surovo je, ali je tako nažalost. Svako ko je imao vezu sa ovakvim ljudima će vam to i potvrditi.
Majka mi je profesor na fakultetu, važi za strogu, jedina je na tom predmetu i sticajem okolnosti sam morala kod nje da polažem. Oduvek je bila principijalna i tako sam i ja vaspitana, upisala sam ono što želim i nije se mešala. Kako je morala da me ispituje, osetila sam neku nelagodnost, dosta kolega je došlo da prati to ispitivanje, međutim, to mi i nije toliko smetalo. Smetao mi je taj baš strogi kriterijum koji je prema meni imala, gotovo sat vremena sam odgovarala bez pauze, odgovorila na sve i dobila 7, ostale ocene su mi uglavnom 9 i 10. Nisam dozvolila da mi upiše ocenu, oči su mi bile pune suza, prvi put sam praktično pala ispit na 4toj godini, na šta mi je rekla da mi ovde nije mama... Kada smo bili kući pitala sam je za majčinski savet, da li da prijavim profesoricu koja mi htela dati 7 iako sam sve znala, dok je drugim studentima dalvala za duplo manje znanja 9ke i 10ke, ostala je u šoku, počela je da se pravda a ja sam samo rekla ovde si mi samo mama. Otac joj je ljut...
Moj muž svaki put kada se vraća sa posla svrati do majke. Na pola sata ili sat, ali uvijek, čak i kada je slobodan ode do nje. Žena u godinama, muž u ratu pogino, djeca se razbježala po svijetu, samo moj muž osto. Volila bi da jednog dana ako i ja budem tako bez ikoga da i moje dijete svrati do mene.
Moj drug je položio C2 iz engleskog, B2 iz francuskog, A2 iz nemačkog, lično sam videla sve diplome, ide na debate, dolazi iz prosečne familije, predsednik je ne znam ni ja čega u skoli, putuje stalno, ima sve petice, u slobodno vreme uči turski, ima aktivan socijalni život, i ima 16 godina. Čudo od osobe, i uzor svima koji ga znaju.
Nisam znao da ljubav može toliko da utiče na čovjeka. Zaljubljen sam u djevojku koja je po svim nekim parametrima bolja od mene. Zbog nje sam počeo da čitam knjige, vratio sam se na fax nakon 2 godine pauze. Samo da bih joj mogao parirati u tim nekim segmentima života, i ako su mi šanse ravne nuli ne želim da odustanem. Nikada nisam osjetio toliko jaku želju da se mijenjam na bolje, da radim na svojim nedostacima. Za nju bih uradio sve, samo za jedan poljubac.
Živim sa roditeljima i starijim bratom. Ja sam uvek bila mirna, odličan đak, dobar student, dok je brat sve suprotno. Pravio je probleme, fizički napadao i vređao roditelje, drogirao se. Sve vreme sam bila uz njega, bezbroj puta pričala sa njim da krene pravim putem, čuvala od 100din užine i pozajmljivala mu kad nije imao. On se prema meni ponašao kako je želeo, neretko me vređao ni zbog čega i bio bezobrazan prema meni. Vrhunac svega je kad je prošle godine, zbog nezadovoljstva sobom, počeo mene da napada bez razloga i dobacuje loše stvari, te smo se jedan dan jako posvađali. U toku svađe me je toliko udario, da sam pala na pod. Od tada više ne pričam s njim, u kući se mimoilazimo i samo čekam da se odselim. Roditelji mi sada govore kako sam ja, citiram, nenormalna što ne pričam sa bratom jer, eto, on je takav, a ja treba da se prilagodim njemu. Argument im je ,,on ti je brat". Međutim, ja više takvu osobu ne želim u svom životu. Da li sam ja loša osoba?
Svi me osuđuju što sam se razvela od muža, i to trudna. Jedino me društvo podržava. Naime, jednom smo sedeli i dogovarali se kako ćemo dati ime detetu, on je hteo jedno ime koje je meni iskreno odvratno, ja sam predložila neka druga imena. On je sve vreme navaljivao na to ime, dok sam mu ja govorila da je okej da izabere bilo koje, ali da se sviđa oboma. Na kraju je on lupio šakom o sto i viknuo "Tišina ženo! Biće kako ja kažem, da ne čujem ni reči više". Nikad se u životu nisam osećala toliko poniženo. A shvatila sam i da je to jedini put da se ja ne slažem s njim u vezi nečega..a on je tako odreagovao. I razvela sam se.
Šta god da se desi, moja sestra za svoju ćerkicu priča da je razmažena. Kad je imala 2 meseca, dali su joj koricu hleba. Beba je gricnula i ispalo joj je, ja sam prišla da je nahranim, sestra se razdrala: ,,Pusti, razmažena je." Kad dođu gosti, a beba je sama, počne da plače, sestra opet govori isto. Pošto neće nikad da se igra s njom, beba je često nevesela, moja sestra opet govori isto. Danas mi je prekipelo i rekla sam: ,,Nije ona razmažena nego ste vi loši roditelji." Upravo vidim da me je blokirala. Nije mi žao što ne podnosi istinu, žao mi je samo sestričine jer postaje nesrećno dete, a ja sam nemoćna da joj pomognem.
3 godine sam imao probleme sa pronalaskom partnerke. Izlazio sam skoro svaki vikend, koristio tinder, upoznao mnogo djevojaka ali me nijedna nije zaintigrirala. Na kraju se iznerviram, izbrišem sve društvene mreže, prestanem skroz da izlazim i zakunem se sam sebi u doživotnu apstinenciju. Elem, svratih do cvjećare da mami kupim cvijet za 8 mart i zaljubih se u radnicu. Obostrano je. Eto.
Bio sam na spoju sa curom koja se počela raspadati. Prođe ona rukom kroz kosu i ispadne joj ekstenzija, kasnije joj ispala umjetna trepavica i na kraju je slomila umjetni nokat.