Imam 24 godine. Kažu da sam lepog izgleda, pametna, ozbiljna. Zaposlena, imam novca i ja i roditelji. Problem je moja ljubav. Moj ukus po pitanju muškaraca ni sama ne znam da objasnim. Kako sam postala uspešna mlada devojka svojom patnjom i kako sam počela da privlačim poglede mnogih muškaraca digla sam kriterijume. Privlače me samo stariji momci (10-12 godina stariji), uspešni, pametni, lica koja možete da vidite na tv i u javnosti. I osvajam ih. Ne mora ni biti nekog izgleda ako je pametan, to je to. Obično su to političari, biznismeni, sportisti. Prija mi da je muško muško! Ne klošar, ne neko ko živi na račun roditelja, već muškrac koji je sam izgradio svoje ime i uspeo u životu! Prija mi da budem u vezi sa takvim muškarcem i da je moj. Poklone ne želim od njih, ne prihvatam. Nije mi potrebno da mi kupuje skupe stvari. Osećala bi se "nisko" i jeftino. Sa oženjenima ne budem.
Više ne mogu da izlazim sa nekim ko se bavi "običnim" poslom. Ko nije inteligentan. To me ne privlači.
Pre tačno 10 godina sam se na venčanju svog bivšeg dečka pojavila u beloj til haljini koja podseća na venčanicu. Tad mi je to bio genijalan potez a evo tek sada me uhvatila griža savesti prema njegovoj ženi. Nas dvoje smo bili u dugogodišnjoj vezi i rastali smo se jer više nismo mogli da pronađemo zajednički jezik. On je odmah nakon toga započeo vezu s njom ali smo nastavili tajno da se viđamo neko vreme jer je hemija ipak bila tu. Onda je on odjednom prekinuo svaki kontakt sa mnom, da bi mi nakon par meseci poslao pozivnicu za njihovu svadbu. Bila sam povređena i besna, ali kada sada razmislim, meni ta žena nije ništa uradila i žao mi je što sam joj upropastila svadbu, jer je bila vidno utučena kad me je ugledala.
Kako danas gledam svoje roditelje koji imaju mene kao mladjeg sina i moju sestru kao stariju ćerku,malo mi je krivo što sam mladji.Naime,od kada sam se rodio moji roditelji su najveći deo slobodnog vreman prema meni i sestri posvećivali samo meni,a moju sestru su zapostavljali,te da je moja sestra bila uskraćena za igračke koje je želela,zato što eto ona je starija i treba mladjem bratu da se igra.Meni su uvek kupovali skoro pa šta sam poželeo(mada naravno ja sam bio skroman i dan danas),a njoj ništa.Zato sam ja rekao sebi još dok sam bio mali da ću uvek davati mojoj šesti šta god da poželi od mene i činio ću joj usluge zato što nije dobijala preveliku ljubav on naših roditelja,pa barem da dobije od mene.Evo pre neku nedelju sam joj poklonio moju kancelarijski stolicu koju sam ja dobio od mojih na poklon da dok učim i igram igrice da sedim na udobnom,dok je ona imala neku drečavu drvenu stolicu što se nije raspala,a ja sam uzeo neku staru još od pre 20 godina.Bitno mi da njoj bude lepo.
Dečko mi je zapretio da će me ostaviti, ako ne ostavim cigare. (Imam neizlečivu bolest, pušenje mi pogoršava simptimome kad je bolest aktivna)
Nisam ga ozbiljno shvatila, jer me voli , pred stupanjem u brak smo bukvalno , nisam ostavila pljuge, a on mene jeste.
Kada me neka djevojka odbije smislim svakakve laži o njoj da joj se nijedan moj drugar ne bi javio. To što kažem se često pročuje po čitavom gradu i onda svi pljuju te cure. Ovo sam uradio jedno 5-6 puta. Do sada se nijednom nije desilo da mi neko ne povjeruje jer važim za dobrog i iskrenog momka.
Moja supruga ima posao s američkom kompanijom, programer je. Za 6 sati dnevno, mesečna plata joj je 3000 EUR Ja radim u NVO sektoru, s decom s posebnim potrebama, i moja plata je 600 EUR. Ona insistira da imamo posebne račune na banci, da dijelimo troškove "pravedno", iako naši mesečni troškovi daleko prelaze moju platu. Rezultat svega toga je da sam ja do grla u dugovima, a ona ima štedni račun. Usput, redovno dolazimo u konflikte zbog toga što ona oseća da sam ja "nezahvalan" jer "mi nikad nije dosta". Nakon 20 godina braka i dvoje dece, osećam se kao da sam parazit u sopstvenom domu.
Čitam skoro, djevojka kaže da je ona sa fakultetskom diplomom vrijednija od ljudi bez nje. Pričam ovo svom dugogodišnjem prijatelju, na što se on samo nasmijao i rekao "Da je većina njih pametna kao što misli da jest, ne bi proveli 4-5 godina svog života za knjigom, da bi imali 200 eura veću platu". Ovaj čovjek je otišao u inostranstvo sa 19 godina, sa završenom srednjom elektrotehničkom školom. Danas ima 28 godina, član odbora direktora, desna ruka Dietera Zetschea u Mercedes-Benzu, godišnja plata milion eura. Sve bez čuvene diplome, čista snalažljivost, upornost i intuicija. Pozdrav za akademske građane.
Najviše na svetu volim svoju decu. I ne, ne očekujem da zauvek žive sa mnom, niti sam ih rodila kako bi mi donosili čašu vode u starosti. Stvorena su iz ljubavi i ona su, i uvek će biti deo mene. Bili mi u istoj kući ili na različitim kontinentima, voleću ih sve, podjednako i zauvek. Želim da ih izvedem na pravi put, da pronađu svoju sreću i ja sam uvek tu da ih podržim. Kad odu od kuće i kad muž i ja ostanemo sami, jedino što želim je da nas zapamte. Ne treba da nam šalju ni novac, ni da zivkaju svaki dan, dovoljno je da imamo dobar odnos, da znaju da ću ih zauvek voleti i da jednog dana, kad dođe kraj mog života, umrem znajući da sam bila dobra majka.
Počela sam da se hranim zdravo, evo već 2 nedelje, ide mi dobro. Nikakvi slatkiši, alkohol, grickalice i te gluposti. Smršala sam 2kg. A sve vreme dok sam se hranila zdravo, ukućani su me ismejavali... Pitaju me šta ću za večeru, ja kažem evo spremam salatu. A oni meni: "Znači opet lišće!" Krivo mi je što ne veruju u mene i moje ciljeve. Ali zato mislim da je najvažnije da nikada ne odustanemo, čak i ako oni do kojih nam je stalo ne veruju u nas!
Imala sam momka koji me je ispalio za more i ja onako besna dogovorim se sa najboljim drugarom da odemo. Želela sam da idem samo da njemu teram inat jer je ispao bezobrazan, naravno drugar je krenuo sa mnom.
Danas je taj drugar moj verenik🙂