Dio mog života se zaledio, stao još prije 7godina, kada mi je vjerenik poginuo u saobraćajnoj nesreći. Te noći je sve stalo, sve je izgubilo smisao. Govorili su mi da nisam jedina, da sam mlada, da život mora ići dalje, da ako nađem nekoga lakše ću to zaboraviti i da bi on bio sretan da me vidi nasmijanu. Svega sam toga svjesna, i odlučila sam krenuti dalje ali onako kako ja želim. Završila sam fax, zaposlila se, skupila hrabrosti i preselila u stan koji je trebao biti naš. Sredila sam ga onako kako smo samo mi zamišljali, ispunjen od najsitnijeg našeg detalja do najvećih uspomena. I baš to je ono što mene čini srećnom, tu je moja oaza mira, moji snovi, tu dišem punim plućima, smijem se i plačem, gledajući u njegovu sliku prepričavam svaki svoj dan. Ne znam zašto to mnogi osuđuju i ne mogu da shvate? Moj vjerenički prsten neću skinuti nikada, slike neću maketi, ne uskraćujem sebi ništa, ja sam potpuno ispunjena i voljena i dalje, baš ovako. Baš ovo je moj život, i ovako želim da ga živim.
Kad se meni netko sviđa, ja želim samo njega! Ne moramo ni biti u vezi. Odbijam sve one koji nisu on. Ne želim bilo čije usne, želim samo njegove. Njegov zagrljaj, njegovo vrijeme.. Odbijala sam druge dečke riječima "ti nisi onaj kojeg želim". Zašto imam osjećaj da je to danas rijetkost? Ljudima nije bitno s kim se ljube, seksaju... bitno da to rade pa makar i bilo s kim. Mogu voljeti jednu, ali i dalje biti s drugima... Postoji li muškarac koji će odbiti seks samo zato što to nije osoba s kojom želi spavati? Kojem su sve ostale cure nezanimljive i bezveze i odbit će sve koje nisu ONA? Ili sam ja samo naivna glupača koja živi u bajci...
Imam kompjuterski program, nešto između realne simulacije i video igrice, na kome se menadžeri vežbaju da vode neku svoju zamišljenu firmu. Ma koliko se trudio, ulagao svo stečeno znanje ta moja virtuelna firma doživi bankrot pre ili kasnije. Nedavno je ćale izrazio želju da se malo ''igra menadžera'' pa sam kreirao firmu po njegovoj želji. Ćale cepa već osmu sezonu bez gubitaka, ima stabilan priliv sredstava, minimalne dugove, povećava plate zaposlenima, kreira cene tako da idu njemu u korist... Ja gledam ne verujem, naročito zbog toga što je ćale bravar po struci sa jedva završenom trogodišnjom srednjom.
Svi novopečeni roditelji znaju kako mala deca mogu biti dosadna sa konstatnim pitanjem ''A zašto?''. Dok sam ja pokušavao da zaspim klinac me konstatno davio pitanjima tipa ''Zašto mesec sija?'', ja mu odgovorim ''Zato jer svetli'', onda će on ''A zašto svetli?'' i tako u nedogled. Kada sam već bio gotov da zaspim on me odjednom pita ''A zašto je mama debela?'', a ja mu onako u polusnu kažem ''Zato što je krava''. Klinac ekspresno otrči kod moje žene i pita je ''Mama, kako to da si krava?''. Na pitanje moje žene odakle mu to on kao iz topa opali ''Rekao mi tata''. Evo žena se naljutila i neće sa mnom da priča, a ja nikako da joj objasnim da sam to rekao automatski jer mi se spavalo i jer sam hteo klinca da skinem sa grbače. Neće ni da čuje za to što je klinac prvi primetio da je debela nego se uhvatila za moju kravu kao pijan za plot. Napravi mi dete iz nehata ozbiljnu svađu sa ženom.
Da mi je ovo neko pričao, pomislila bih da laže i da je nemoguće. Iz porodice sam koja ima teškoće sa finansijama. Godinama sam skupljala za laptop jer mi je zaista potreban, ponajviše za fakultet. Na dan kad sam krenula da kupim, izgubila sam novčanik u kojem je bio sav novac. Došla sam kući i plakala kao nikad. Sutradan me zove čovjek, našao novčanik, hoće da mi ga preda. Ja dođoh, kad momak baš kulturan, fin, oko 30 godina i vraća mi novčanik u kojem je bio sav novac. Malo smo popričali i ja mu između ostalog rekoh da taj novac godinama skupljam i za šta mi treba, na šta on govori da pođem sa njim. Meni na momenat bilo neugodno, misleći da ćemo negdje sjesti na piće, ne znam momka, ali rekoh odoh, ipak mi je vratio sav novac. Uglavnom, otišli smo u radnju kompjuterske opreme, te mi je kupio jedan od boljih laptopa. Kaže, ima neke dobrote u tebi, novac koji si sakupljala, potroši negdje drugo.
Ponekad se tako spremim, lepo obučem i našminkam i onda odem na groblje, da mama vidi kako sam lepa.
S momkom sam u vezi na daljinu skoro godinu dana. Nekad znamo istovremeno gledati film a usput skupa biti na telefonu.
Jučer navečer smo imali dogovor za jedan takav 'dejt'. Međutim on mene u zadnji tren pita možemo li odgoditi film jer mu je nešto iskrsnulo. Ja naravno puna brige kažem nema problema, da bih jutros saznala da je to nešto bilo bančenje s prijateljima. Već me jedan put tako ispilio. Trudim se biti smirena ali iskreno, bijesna sam. Znam da su njegovi prijatelji tamo kraj njega, a ja sam samo na telefonu, ali isto sam živa osoba. Štoviše, nisam neka zahtjevna djevojka, nemam potrebu da me on zivka cijeli dan, da uvijek stavlja izlaske sa mnom prije prijatelja, ali ako imamo dogovor, to već očekujem da se poštuje, jer i ja svoje planove mijenjam shodno tome. Dosta mi je. Recite što hoćete, možda dva puta da se dogodi i nije puno, ali meni je i to malo već previše, jer se osjećam kao go*no.
Životna želja mi je da odem sa mamom u kupovinu i da kažem ne gledaj na pare, samo kupuj šta god ti se sviđa. I da platim račune.
Savet za sve vas. Ako volite svog partnera i osećate da i partner voli vas, ne tražite izgovore, mane, falinke i probleme. Samo ljubite što više, mazite što češće i grlite što jače.. Ne glumite likove iz serija i filmova, samo živite srećni.
Uopste ne uživam kada me momak oralno zadovoljava, ali svaki put namjerno to zahtjevam, da bih ga ponizila.