Ona ide u kupatilo sa telefonom, ona sklanja telefon čim joj priđem, brzo završava kucanje i ostavlja ga sa strane, čim sam blizu telefona ona skače i trči do telefona... Planiram da je ostavim, nemam nameru da se lomim i da razmišljam šta krije i da li me vara. A nemam nameru ni da proveravam.
Skoro godinu dana sam bio sa devojkom koja živi u drugom gradu.Svaki petak sam posle predavanja na fakultetu trčao na autobus da što pre dođem kući kako bi se videli.Prelazio sam po sto kilometara svaki vikend po snegu, kiši, magli, samo da bismo se videli.Voleo sam je, i osećao da ona iskreno voli mene.Nedavno sam saznao da je sve vreme dok smo bili zajedno imala još jednog dečka koji uopšte nije znao za mene.Razočarao sam se u ljudskost, razmišljam da napustim fakultet koji mi odlično ide, i da se zamonašim.
Imam 18 godina, čitav život živim u Švajcarskoj i moji roditelji su se ovde rodili.
Živimo blizu velikog Skijaškog centra, ja sam skijaš-skakač, 9 godina se bavim time, ovu sezonu završio sam 6-ti u generalnom poretku Svetskog kupa za juniore.
Od sledeće sezone nastupam sa seniorima.Prošle sedmice sam dobio poziv od Skijaškog Saveza Švajcarske, da razgovaramo o mojoj daljoj karijeri. Juče kad smo se spremali ja i otac da idemo deda me je uhvatio za ruku i rekao "Znaš ko si, šta si i odakle si" tu suzu u očima i istovremeno radost nisam video odavno, naravno da nisam ni pomisljao da nastupam za Švajcarsku, odbili smo.
21-og Avgusta ja i otac idemo u Srbiju gde imamo sastanak sa Srpskim Olimpiskim komitetom, pa ako Bog da sve bude po planu od sledeće sezone će uz moje ime stajati Srpska zastava.
Potičem iz veoma bogate porodice. Ne ističem često statusne simbole. Međutim, desi se nekad da se neki ljudi koji imaju 50 puta manja primanja nego moja porodica hvale kako imaju novi telefon, nove patike, kako su putovali negde ili kako imaju nova kola. I onda ih ja pitam, na primer: ''A mogli bismo posle da odemo u Kinu na dve nedelje, malo na odmor?'' ili ''Hajmo u onaj novi restoran na biftek i na par čaša vina?'' ili izvadim novi telefon od 1200 evra koji mi je tata kupio, a oni me pitaju: ''Kome si prodao stari?'' a ja kažem: ''A glupo mi je da prodajem stari, kad polovan vredi samo 400e. Poklonio sam ga.'' Znam da sam tada isti kao oni, ali ih veoma brzo spustim na zemlju. Ako već hoće da se ku*če i da budu snobovi, neka me pobede na mom terenu.
Leto 2015, ja se onesvestim na trotoaru jedne mirnije ulice (Jenkova, Beograd), ali hvala bogu jedan dečko me podigao, držao glavu, pozvao hitnu pomoć i bio sa mnom sve vreme. Ne mogu mu nikad to zaboraviti. Inače, bila sam trudna tad (tek sam saznala kasnije) i mogla sam gadno da prođem. Zašto pišem sve ovo? Volela bih da mu se zahvalim ako nekim slučajem čita ovo i da se izvinim ako sam prošla nekad pored njega, a nisam se javila. Ne sećam se lika i žao mi je. Vratio mi je veru u ljude.
Ne razumem kako u 21. veku ne postoji zakon koji bi zabranio držanje kućnih ljubimaca u stambenim zgradama koji mogu da uznemiravaju ostale stanare. Znači uzmem stambeni kredit na 35 godina, dakle pola života ću da se žrtvujem i otplaćujem ga, a za to sve vreme će 3 komšijska kera da urliču dok god se vlasnici ne vrate sa posla. I ne, nisam od onih što ne vole životinje, volim ih više od svih vas sebičnjaka što ih kupite pa onda ostavljate same po 10 sati dnevno, samo treba da se zabrani držanje ljubimaca koji mogu da uznemiravaju druge u stambenim zgradama.
Idem s faksa jučer i uhvati me snažna kiša i tuča, a nemam kišobran. Žurim na stanicu, onaj led mi pada po glavi, mokra sam već cijela, kad čujem da netko dovikuje. Ukratko, mama i dvije kćeri su me pozvale na svoju terasu, rekle mi da ostanem dok ne prestane padati, na kraju mi dale kišobran. Za mene je to bila predivna gesta, jer iako je to obični humani čin, ne vida ga se često. Hvala vam.
Prisustvovala sam ubistvu u svojim najranijim godinama.Imali smo svinjokolj u dvorištu, i nikada neću zaboraviti krik jadne i nedužne svinje koja je vapila za pomoć dok su je ubijali i spremali za tranžiranje.Zatvorila sam prozore, stavila prste na uši, i čekala da se agonija jadne životinje završi.Meso nisam ni okusila.Sada imam 28 godina, problem sa anksioznošću, i jednom prilikom putem meditacije ta slika mi se stvorila ispred očiju i krik jadne svinje zaparao mi je uši baš kao kad sam bila dete.Shvatila sam da me to podsvesno izjeda jer ništa nisam uradila da pomognem tom nedužnom biću kojem je oduzet život na sred mog dvorišta.Postala sam vegan, i okusiti meso više u životu neću.Zašto bi neko morao da bude ubijen i da pati zarad mog obroka.
Imamo jednu sobu koju zovemo Svaštara. Tu ima svega i svačega i sve je u kreativnom haosu. Kome šta trenutno ne treba, a misli da će mu možda nekada kasnije zatrebati ostavi to u Svaštaru. Uđem pre neki dan u tu sobu sa namerom da nađem neke delove od starog kompjutera koje sam obećao da ću dati prijatelju i umesto delova nađem neki stari album sa slikama kada smo sestra i ja bili mali. Sednem, krenem da listam taj album i naletim na sliku našeg mačka Gaše koga smo obukli u frak kao mladoženju i komšijine mačke Cane koju smo obukli u kao neku venčanicu od toalet papira. I sestra i ja smo bili ubeđeni da su oni u tom nekom mačijem svetu muž i žena jer su po ceo dan bili zajedno pa smo hteli da im napravimo svadbu. Sećam se da smo delili pozivnice za venčanje komšijama i da je tata pristao da bude matičar. Eh, lepi i bezbrižni dani, a sada ja na poslu po ceo dan, sestra se udala i otišla kod muža skoro i da se ne viđamo, tata džangrizavi starac... sve otišlo u đavola.
Pre par godina ja i drugarica na letovanju upoznamo grupicu simpatičnih ljudi s kojima se i dan danas družimo. Među njima je bio i jedan momak, koji je po ličnosti sušta suprotnost mojoj drugarici. Jedino što dele je inteligencija. Znate li kako je biti u društvu dve izuzetno pametne osobe koje se ne podnose? To su bile rasprave, debate, sarkastični komentari za sve i svašta što radi ona druga osoba. Strašno, maltene bi upropastili svaki naš izlazak. Još je ona prgava, a on bi tu njenu osobinu namerno podbadao.
A ipak, svi smo videli da se sviđaju jedno drugom. I kako se bližio naš povratak kući ja odlučim da namestim situaciju za njih dvoje. Uz pomoć njegovog druga (s kojim sam se tada muvala ali na kraju nije bilo ništa) odglumili smo kao da ona ima stravstvenog udvarača. Čekali smo da on proključa i sve prizna, i maltene smo bili odustali koliko mu je trebalo, ali na kraju je sve ispalo, manje-više, kako treba.
Pogodite ko u julu treba da bude kuma na njihovom venčanju :)