Radim u našoj ambasadi u jednoj stranoj zemlji već petnaestak godina. Nisam nikakav diplomata već običan majstor koji održava instalacije. Tradicija je da se svake godine organizuju turniri u malom fudbalu između ambasada gde učestvuju zaposleni i to mu dođe kao malo svetsko prvenstvo jer retko koja zemlja koja ima čak i samo konzulat se ne odazove. Ove godine ambasade naših zemalja iz bivše Juge su se dogovorile da zbog manjka ljudi (mnogi su na odmorima) naprave jednu jedinstvenu reprezentaciju i igraju pod nazivom SFRJ. To su uglavnom mladi ljudi između 30 i 40 godina koji su bili deca tokom rata i nisu zadojeni mržnjom. Sinoć je ta mala, ali odabrana ekipa iz SFRJ izborila finale i naredne subote igramo protiv Nemačke. Krenu mi suze na oči kada vidim naše opet pod jednom zastavom kako se bore, dogovaraju, šale, zezaju, a još draže mi je kada vidim kako okolne zemlje poput Grčke, Rumunije, Bugarske ili Italije svim srcem navijaju za nas.
Čekamo treće dete. I moj suprug i ja smo jedinci. Oduvek sam se osecala nepotpunom, jer nemam brata, ni sestru. Želela sam veliku porodicu i da moja deca znaju kako je imati nekog svog.
Kada su mojoj mami radili carski rez, greškom lekara je mnogo iskrvarila i došlo je do kliničke smrti. Pričala mi je da je u tim trenucima videla prelepu livadu sa cvećem.
27 godina kasnije, napravljena joj je velika pauza između terapija za rak. Njeno telo to nije izdržalo.
I često se setim te njene priče. Zato mama, nadam se da ponovo vidiš ta cvetna prostranstva, gde god da si.
Moja drugarica i njen decko se non-stop ljube. Kada izadjemo vikendom, 7-8 nas je i bilo da smo u kaficu, diskoteci, restoranu kucnoj zurci, u parku, kolima...oni se stalno ljube, vrlo zanosno pred svima nama. Ponekad se naslone jedno na drugo i zatvore oci kao da spavaju...cak i u klubu. Ne razumem zasto to rade, vrlo je neprijatno. Okej je razmenjivati neznosti do odredjene mere...ali ovako cesto i pred celim drustvom, preterivanje.
Udata sam u i živim u Grčkoj već godinu i po dana. upoznali smo se preko LoL-a, i 6 godina bili u kontaktu sa prekidima, on imao 19 ,a ja 17 :D
Jedno veče, skupi se meni sve, nedostaje majka, otac, brat.. Odem ja u sobu, plačem, suza suzu stiže. U tom trenutku moj muž dolazi. Ljudi moji, ja vama ne mogu da opišem njegovu reakciju kada sam mu ispričala sve.. Čovek je rekao da pokupim stvari i odmah krenuo za Srbiju da vidim moju porodicu rekavši da nikad ne bi dozvolio da budem nesrećna pored njega...
Kad sam bio mali sa otprilike nekih 10 godina imao sam jako bogatog druga koji je živeo preko i dolazio svako leto i zimu sa roditeljima u Srbiju kod mog komšije. Jednog dana dogovorili smo se da idemo na playstation u igraonu i otišli kod njegovih gde su sedeli moja mama i njegova i pili kafu. Pitao sam majku pred njima za pare a ona je izvadila novčanik i davala mi po 10 po 20 dinara dok nije nakupila 200, njegova majka je izvadila bunt hiljadarki iz zadnjeg džepa, bilo je negde oko 30 hiljada dinara i dala mu sve uz pitanje: "Oće ti to biti dovoljno?". Dan danas se sećam pogleda moje majke, i koliko joj je bilo krivo i teško, nikad ga neću zaboraviti. Kad smo došli kući taj dan rekao sam joj "Mama nemoj da budeš tužna kad porastem ja ću raditi i davati tebi", zaplakala je i ja sam zaplakao zbog nje. Danas radim i zarađujem novca više nego što mi je potrebno. Kad se ponekad setim toga odem u cvećaru, kupim najskuplji buket i odem da je podsetim.
Ja shvatam da neki ljudi ne žele decu, porodicu itd. Putuju, zabavljaju se, grade karijeru.. Ne mislim da je imati muža i dete najveći uspeh u životu, ali želim da vas pitam, šta onda kad vas zabava smori, dostignete vrhunac u karijeri, proputujete ceo svet a već ste ušli u 40te(pogotovo žene), ko će vas dočekati kući? Zar vam neće biti nimalo krivo što niste ostavili svoj potomak na svetu? Možda vas deca neće voditi kod lekara, možda će se čak i odseliti od vas pa ćete opet biti sami ali zar nije lepše znati da imate nekog svog, svoje dete? Ne osudjujem, ali ne razumem.
Imam 35 godina i u vezi sam sa devojkom koja ima 21 godinu. Prelepa je, atraktivna, pametna, vredna, dobra, zaista joj ne mogu zameriti ništa, super se razumemo i savršeno mi je sa njom. Ali mi je smešna ljubomora mojih vršnjakinja. Svako malo čujem kako ogovaraju, pričaju kako nisam sposoban biti sa nekom svojih godina pa lovim "piletinu". A one ne shvataju da je ta "piletina" daleko bolja od smorenih i frustriranih baba-devojaka, koje su do pre 10-ak godina i same trčale za starijim muškarcima a sada su našle moralisati kada je nova "piletina" postala poželjnija od njih.
Otac mi radi na poljoprivrednom fakultetu i ranije je prodavao sadnice vinove loze komšijama, a majka ima svoju firmu za osiguranje. Kad su me u vrtiću pitali čime mi se roditelji bave, ja sam rekla tata prodaje neke biljke čikama iz ulice, a mama broji pare. I tako ni krivi ni dužni su bili na glasu da su dileri :D
Roditelji, upravo zbog toga što sa svojom decom uopšte ne pričate o seksu (čast izuzecima) ovde kod ginekologa nam dolaze devojke koje misle da su ‘izgubile nevinost’ sa tamponom, markerom, vibratorom i drugim predmetima. Devojke koje smatraju da ne moraju koristiti zaštitu zato što će njihov partner ‘izvući na vreme’. Devojke koje misle da mogu zatrudneti tokom maženja i sličnih aktivnosti. I većina tih devojaka ima izmedju 16 i 25 godina. Zato, molim vas, edukujte ih i pričajte sa svojom decom na vreme. Objasnite im te stvari, umesto što sama sebe brukaju tim izjavama “izgubila sam nevinost sa markerom”, “mislim da sam trudna sa deckom jer smo se ljubili” i slično. Takođe ove stvari objasnite i muškoj deci, jer sam imala slučaj gde je devojku ostavio momak posle prvog seksa jer nije krvarila, a kako on kaže, to znači da nije nevina. Ceo dan posle ne mogu da se smirim kad čujem takve gluposti, bože me sačuvaj!