Moj muž želi decu, a ja ne. Nisam mu to rekla jer ne želim da ga izgubim, znam koliko želi da ima decu i porodicu. Želim da ostane sa mnom ali decu ne želim. "Radimo na bebi", ali ja krišom pijem pilule i glumim zabrinutost, jer nam ne ide. Žao mi je, ali želim njega, decu ne.
Radim više od pet godina kao zlatar, i više od deset puta mi se desilo da devojka dođe sama da odabere verenički prsten, bez momka, i da mi kaže da taj prsten negde sklonim, i kada se njih dvoje zajedno sledeći put pojave kod mene, da ja kao slučajno iznesem taj prsten ispred njih, i pokazujem ga prvo momku, dok će se ona kao obradovati i taj isti prsten kupiti. Za sada nije bilo primedbi sa muške strane, kupovali su prsten, ne gledajući njegovu cenu.
Pre tri godine sam krečila zid između komšiničinog i svog stana zbog tragova od guma mog bicikla. Nailazi komšinica i kaže mi da mogu i njen ćošak kod vrata da okrečim, ja to i uradim, zaista mi nije bio problem da prevučem četkom par puta. Godinu dana nakon toga, čujem buku u hodniku. Kad ono, komšinica stoji dok njen zet kreči isti zajednički zid. Na pitanje da li da okreči tragove od guma na istom zidu, ali do mojih vrata, komšinica odmahuje svom zetu glavom da to ne radi. Od tog dana više joj se ne javljam, niti osećam grižu savest zbog toga.
Svojim najvećim životnim uspehom smatram to što ljudi koji me poznaju iz viđenja, misle da imam 3 ćerke. Četrnaestogodišnjakinju, petogodišnjakinju i dvogodišnjakinju. Zapravo, moja je samo dvogodišnjakinja. Četrnaestogodišnjakinja je muževljeva ćerka iz prvog braka a petogodišnjakinja mi je setričina.:)
Mogla bi da se plaća kamata na kašnjenje plate kao što se plaćaju kamate za kašnjenje sa plaćanjem računa.
Atletski sam građen i uvek sam imao zgodne devojke - do 170/55. Za jednu novu godinu se smuvam sa nekom devojkom i dođemo kod mene. Tek shvatim koliko je debela kada nismo mogli da stanemo na kauč. Prosuo sam joj neki razlog kako bi otišla kući, jer mi bilo preglupo da joj kažem da je debela, a baš se videlo da je napaljena jer sigurno dugo nije imala mušku pažnju. Žao mi je ali šta da radim.
Imamo porodični kafić i moje najbolje drugarice piju besplatno naravno jer mi je to nekako logično a imamo i dobre prihode pa nećemo propasti za par kafa ili koktela nedeljno plus su studentkinje i znam koliko im znači svaki dinar. Pre par meseci roditelji jedne od mojih najboljih drugarica otvore kafić i ona pozove me na otvaranje. Kada sam došla donosi ona meni cenovnik i kaže eto da znaš kakve su cene očekivajući da ću platiti. Naravno platila sam ali ostala zatečena. Kod mene je godinama pila besplatno a sad se podrazumeva da ja kod nje plaćam. Više je nikad nisam pozvala kod mene u kafić iz principa. Neću da od mene neko pravi budalu.
Idem na fakultet u Njujorku i juče smo imali žurku u domu, gde sam zapazila jednog dečka, visok, crn, zgodan, sa prelepim osmehom, priđem ja njemu počnemo da pričamo i posle jedno pola sata ga pitam odakle je i on kaže da je iz Srbije. Ljudi moji Srbi su najlepši i naša energija je neprevaziđena činjenica da sam od svih ljudi ugledala njega me obara sa nogu. Pevali smo narodnjake celo veče i dogovorili se da idemo na rakiju u kafanu kada se vratimo kući.
Trošim više novca na svoje pse nego na samog sebe. Imam dva psa, kupujem im najbolju hranu, stalno ih šetam, kupujem im vitamine, kućica je bolje opremljena nego moja soba. Idem u grad jednom u 2-3 meseca jer sam novac koji je za sporedno trošenje potrošio na njih. Raskinuo sam sa devojkom jer nije razumela da moram svaki dan da ih šetam bar sat vremena čak i kada sam u haosu jer me to smiruje i volim da radim. Nije razumela da nekad imam vremena za njih a za nju ne, iako se viđamo 3-4 puta nedeljno i stalno čujemo. Znam da će oni ostati tu i voleti me do kraja svog života, a za nju ne znam da li će biti tu sutra. I, nije mi ni malo žao ili krivo za bilo koji dinar koji sam potrošio na njih, čak mi je i drago da ne trošim na gluposti i alkohol u gradu nego na nešto što volim.
Često sanjam mamu koja je umrla i ona mi u snu priča kako me gleda i kako je tu, nekad se probudim sva u suzama, mnogo mi nedostaje i sve bih dala da je još jednom zagrlim.