Išla sam u medicinsku školu i u prvoj godini smo imali zaista sjajnu profesorku iz matematike koja je znala da zainteteresuje sve učenike i da ih angažuje u radu. Vežbali smo na časovima i za svaki zadatak bi upisivala plus koji je odrađen na tabli i posle na osnovu toga davala ocene za aktivnost i tako su svi bili motivisani bar osnove da nauče niko kod nje dvojku nije imao... Ali posle nam je došla druga profesorka koju ništa nije interesovalo recimo da je imala običaj 15 min pred kraj pismenog da nam kaže gde je izgrešila brojke u zadacima i da ih ispravimo.... U suštini samo jedna cura je mogla da isprati njen tempo i od nas 30,23 zaključane dvojke smo imali... Svi profesori su pričali za ovu prethodnu da je blaga zato što smo imali visok prosek kod nje a u suštini žena je znala bolje da predaje i znala je bolje s decom... Sad završavam fakultet i nikad mi neće biti jasan taj profesorski kriterijum što niže ocene kod mene imaju to sam bolji i čvršći profesor... To blage veze nema.
Automatski mi se dečko ogadi kad vidim da postavlja one glupe citate na instagramu tipa: "Bacite me vukovima i vratiću se kao vođa čopora". Povraća mi se od takvih.
Radim kao taksista i odem na adresu gde mi u kola ubace pijanog lika bez jedne cipele i daju mi na papirčiću napisanu adresu gde da ga vozim i da će ga tamo neko čekati. Odvezem ja tamo, uđe u vozilo neki dečko da iznese ovog pijanog i pita me gde mu je cipela. Kažem mu da nemam pojma i da je takav ušao, a ovaj me napao da vratim cipelu ili neće da plati. Tako se ja sa ovim preganjam jedno pola sata oko jebene cipele kad ovaj pijani iz sakoa vadi cipelu i pita ''Je l' se oko ovoga svađate?''. Došlo mi da ga odrobijam.
Ranije, kada sam tražila mami pare za užinu i ona gleda u prazan novčanik ne znajući šta da mi kaže, ja joj samo kažem: a ma ne treba ipak, ostalo mi je od juče, zaboravila sam. Bolje da ne jedem nego da ona ima izraz lica kao da je razočarana u sebe.
Pre neko veče sam se posvađala sa dečkom, kog mnogo volim i navikao je na moje izdr*avanje bez razloga pogotovo kada sam u pmsu. Te iste večeri nešto kasnije sam ga zvala u suzama. Bio je uznemiren jer nije voleo kada plačem. Kada me je upitao zašto plačem moj odgovor je bio ni manje ni više nego "Ubila sam komarca Stojadina, osećam se kao hladnokrvna kuč*a". Posle ovih mojih reči došao je do mene i zajedno smo sahranili Stojadina u wc šolji
Obožavam ga.
Razgovarali smo na krovu zgrade nakon što sam saznala da me prevario. Bila sam blizu ruba, tek onako i on kaže da se odmaknem od ruba, u fazonu "da se ne bacim". Ljudi si nekad daju preveliku važnost. 😂😂
Moj brat dugo vremena nije imao curu i bezuspješno je tražio ljubav. Kad je jedan dan došao kući i rekao da je pronašao curu , vrištala sam od sreće. Stvarno je sretan sa njom, a prije nekoliko dana su saznali i da je trudna.
Radim prvu smenu, treba da ustanem u pola pet i u dva ujutru mi zvoni telefon i budi me iz sna. Vidim zove me tata, a koliko znam on je otišao da proslavi 40 godina mature i mislio sam da se vratio kući. Znači, zove tata ja se javljam poprilično besan i drsko mu kažem ''Šta je?'', a on mi odgovara ''Slušaj gov*o malo, nemoj tako da pričaš sa mnom nego uključi bojler, otključaj vrata ako su zaključana i dođi da me izneseš iz taksija jer sam trešten pijan''. Jedva sam ga dovukao do kreveta, ali sam nekako srećan jer je ovo prvi put u mom životu da ja mogu njemu da očitam bukvicu što se pijan vraća iz provoda jer su obično uvek bile suprotne uloge.
Čuvam seinilnu babu od 96 godina, mislim ne čuvam je samo ja nego cela porodica ali silom prilika ja provodim najviše vremena sa njom jer kada se izgubi mene jedino prepoznaje i sa mnom jedino hoće da sarađuje. Jeste to ponekada teško i naporno jer radim pa sam često na ivici snage, ali je veoma često komično i zanimljivo. Baba uglavnom zna koja je godina, gde živi, ko nam je predsednik, ali kada se baš, baš izgubi za nju nema drugog predsednika do Tita i druge države do SFRJ. Kada je spuca Alcahajmer, a vidi Vučića na televizoru obavezno me pita ko je to, a kada joj kažem da je to naš predsednik ona odgovori ''Ajao, jadan Tito, gledaj kako je propao'' i ja tu krenem da se smejem kao blesav pa zaboravim na sva nerviranja i teškoće sa njom.
Poljoprivrednik sam. Tačnije, voćar. Za pijacu i prodaju svoje proizvode prskam do iznemoglosti. Jabuke voskiram, a stabla još i farbam sa teškom hemijom. Imam u dvorištu i voće koje koristim za vlastitu upotrebu, a to ne samo da nikada ne prskam, već pustim prirodu da ama baš sve odradi sama. Boli me uvo za vas, bitno mi je da zaradim.