Moj polubrat je odvjetnik, ja sam slastičar po zanimanju i oboje vodimo svoj privatni biznis. Ali naravno, ja sam očito u njegovim očima puno manja i bezvrijednija od njega, pa se iz tog razloga ni ne družimo više. Stvar je u tome da sam ja njemu, njegovoj ženi, svoj troje djece za svaki rođendan donosila tortu i kolače jer se podrazumijeva eto, uz to narvano i poklon uvijek, da bi moj sin dobio komad odjeće kojemu je "otpala etiketa", par godina za redom. Nema veze, nije poklon važan. Ali evo, moj muž je imao prometnu u kojoj nije bio kriv, ali došlo je do nekog nesporazuma sa osiguranjem, i kada sam nazvala brata da ga pitam za savjet, rekao mi je da možemo doći za 2 tjedna kod njega u ured, dogovorit ćemo se za cijenu, dat će nam popust. Popust na savjet ljudi. Koja sam ja glupača što sam im godinama pekla torte na koje su mi otišli sati i sati vremena. Ali moje ne vrijedi ništa jer ja imam zanat pa sam glupa, a on je fakultetski obrazovan.
Krajem prošle godine smo započeli vezu i zaista sam se zaljubila u njega. On je završio srednju ekonomsku i radi za nešto više od minimalca, a ja sam završila fakultet i radim kao rukovodilac projekta u jednoj firmi. Skoro je poslat na odmor jer mora da iskoristi preostale dane, a pošto ja živim sama i radim od kuće, rešimo da dođe kod mene na nekoliko dana da iskoristimo vreme da budemo zajedno. Četvrti dan je započeo svađu sa mnom u sred sastanka (srećom, sastanak je bio sa kolegom, pa sam uspela da ga završim odmah) zbog mog posla, kako nije imao pojma da mi se posao svodi na flertovanje sa strancima (posao podrazumeva svakodnevnu komunikaciju sa klijentima iz Kanade, a on ne zna ni reč engleskog, pa ko zna šta je iskonstruisao) , kako to nije pravi posao već sramota, da je to znao, ne bi mi nikad dozvolio da radim. ON se naljutio na MENE i ne javlja mi se već nedelju dana. Posle recite da obrazovanje i socijalni status nisu bitni u vezi.
U gimnaziji smo imali profesora fizike koji je redovno pričao užasno loše viceve, ali bi dok ih još nije do kraja ispričao redovno počinjao toliko iskreno i zarazno da umire od smeha da smo na kraju svi vrištali od smeha njemu a ne vicu. Sretnem ga jutros na putu do posla, ispričamo se usput, kaže on e imam jedan vic- neki opet užasno glup i opet se ismejao do suza, a i ja sa njim. Nek je živ i zdrav još 100 godina! :)
Ne podnosim ljude koji misle da su njihovi ljubimci bogom dani.. Imam malo dete koje se ponekad poigra sa komšinicinom mačkom. Jednom je dete mačku povuklo za rep (malo je, šta ono zna) i komšinica se izdrala na dete. Ja ne znam odakle joj to pravo, a još mi je ta mačka i ogrebala dete pre toga. Komšinica kaže da je dete krivo. I sad neće da pusti MOJE dete da se igra sa mačkom, a dete mi zbog toga konstantno plače. Užas.
Radim u jednom restoranu već 4 godine i na poslu je sve savršeno. Bakšiš je dobar, gosti fini, gazda super, na poslu jedemo šta hoćemo, pijemo šta hoćemo, izlazimo svi zajedno, pomažemo se međusobno, niko nam ništa ne brani, a posao funkcioniše super. Stalno imamo neke povišice, bonuse .... ne mogu da nađem jednu stvar koja ne valja. Samo me nerviraju komentari ljudi koji su u fazonu nećeš to moći da radiš ceo život, idi radi u struci, zašto si se školovao i ostale gluposti, a ne znaju da ja mesečno zaradim 3x više nego da radim u struci. I još biram koju ću smenu da radim, biram slobodan dan, biram kad ću odmor, a ne kad mi neko odredi.
Uradila sam rekonstrukciju himena da bih mogla da se udam za bogatog i konzervativnog muslimana. On nikada neće znati za moju prošlost, a ova intervencija mi je donela miran i lagodan život.
Za koji dan slavim 9 godina braka sa prelepom ženom. Imamo i sina malog, Dušan se zove. Dogovorili se da odemo negde van države na par dana. Izabere Novi Sad, kaže omiljeni grad iz mladosti. Preseklo me nešto u tom trenutku. Nisam bio tamo otkad sam nju išao da vidim. I dan danas se sećam svega. Mislio sam da je sećanje nestalo sa godinama. Ali evo, izgleda da nije. A i kako da zaboravim devojku koju sam voleo. Prvu. Imali smo po 17 godina i velike snove. Delili smo te snove samo u priči, znali smo da oni neće ići zajedno. Ne žalim stvarno, žena mi je divna osoba. Samo evo sada kada se spomenuo njen grad, setio sam se svoje srodne duše. Setio sam se nje. Drugačije. Koliko god da volim svoju izabranicu, ne mogu da grešim dušu i da kažem da nikada nisam pomislio kako bi bilo da si ti na njenom mestu. Pa kako da mi bude sa devojkom u koju sam prvi put bio zaljubljen. Ali izgleda da je sudbina htela drugačije. Mada ne krivim sudbinu, moralo je tako. Valjda nismo znali šta gubimo. Daljina...
Preko 35 godina braka, muž zadužen za kupovinu namirnica i kuvanje, ja za ostalu kupovinu i čišćenje. Dok su deca bila mala nedeljom smo uvek išli zajedno na ručak, izlet..., sad deca ne žive sa nama i svake nedelje dolaze kod nas, dogovore se nekad kupe hranu, nekad spremaju, a muž i ja sedimo igramo se sa unučićima. Zahvalna sam za sve, srce mi se rastopi jer me zovu super baba, na kraju sve se svodi na porodicu.
Prije dvije godine ja i moj drug smo imali hobi da udaramo djevojke po zadnjici dok se vozimo na biciklo. Ja i on smo brojali svaki udarac i takmičili se koji će imati više. Na kraju sam imao 35 a on 20. Bio sam pravi profesionalac u tome i nijednom nisam promašio.
Dečko mi je sinoć rekao da ja spadam među 75% lepih žena, a da je on u 95 % zgodnih muškaraca. Drugim rečima da sam prosek i da je on lepši od mene. Na kraju je dodao da je u pekari sreo curu, koja je nešto najlepše što je ikada video, još se i usudio da na meni pokazuje dužinu njene kose. Jedva da komuniciram sa njim.