Mama je čitav život “pokrivala” moju stariju sestru, brutalno se zaduzivala da njoj omogući neke stvari, njene greške pripisivala sebi, niko od nas nikad nije smio da je uznemiri, a ako bi ikog od nas povrijedila, mama je zahtijevala da joj odmah oprostimo. Mama je veoma stara i sad vrši pritisak na mene da “preuzmem” sestru, jer jedino ja živim u istom gradu, druga sestra i brat žive daleko. Sestra me toliko puta povrijedila, i mene i muža i moju djecu, da već godinama s njom
nemam nikakav odnos. Ne pada mi na pamet izdržavati je, radi i neka živi od svoje plate. Mama je bijesna na mene. Od nedavno me i za mamu baš briga. Moja djeca i muž su mi najvažniji.
Dečko me naučio kako da koristim bušilicu, brusilicu, ubodnu pilu, cirkular, motornu pilu, kosilicu i kako da upalim strojeve na kurblu (potezanjem špage). Rekao da ne radi to zato jer očekuje da ih koristim svakodnevno nego zato da ako se ikada nađem u situaciji da su mi potrebne i da nema nikog drugog da me nije strah i da znam šta radim. Bilo mi je prezabavno i zahvalna sam mu na tome.
Kolegica iz ureda jučer obranila diplomski rad i s obrane se vratila nazad na posao. Inače jako draga djevojka, ali povučena i sramežljiva. Donijela je tortu i piće, mi smo joj kupili cvijeće i, naravno, svi s kata su se sjatili da joj čestitaju. U jednom trenutku ulazi dečko koji radi na drugom kraju hodnika i kreće prema njoj da joj čestita. I kao u filmu, ona se okreće, susretnu im se pogledi i njemu se na faci vidi da je zanijemio od šoka kad ju je vidio ful našminkanu i sređenu. Nekako dolazi do nje, zamuckuje dok joj čestita i ljubi ju u obraz, a njoj se crvene uši. Slučajno pogledam u šefa, i on pokazuje glavom na njih i smješka se. Slatkiši mali preslatki.
Kakve prostakuše na našim bebećim i trudničkim online grupama... I to žene koje su rođene između 1996. i 2006. Od pitanja kako da se sačuva dete od uroka, do toga da li je tačno da će dete biti muško ako se jedu orasi. Drugi kvartal 21. veka. Ne znam zaista šta reći.
Zgrožena sam činjenicom kakvu sam ćerku rodila i u šta se pretvorila. Jedva je čekala da se odseli iz kuće samo da bi imala svoj stan i proklete prljave životinje u njemu. Ima mačku, psa, papagaja i hrčka u kavezu, skoro smo se posvađale kad sam bila kod nje jer joj stan vonja kao štala. Kad sam joj rekla da nje ne bi bilo da sam se u njenim godinama ja tako ponašala ladno mi je odgovorila da mi nije ni tražila da je rodim. Šta god da se mlakonji od njenog oca požalim na nju on samo viče pusti je njen život. Samo joj tražim da se uda i da mi rodi unučiće a ona nije sposobna ni muškarca da nađe, samo je interesuju klavir i životinje. Šta sam ja Bogu skrivila da mi ćerka ovako jede džigericu nisam pametna i vernica sam i idem u crkvu i molim se Bogu ali on kao da je digao ruke od mene.
Prije 20 godina dobila sam željeni posao, profesorica u jednoj srednjoj školi.
10 godina sam se maksimalno davala, uskakala gdje treba, mijenjala druge, pomagala učenicima na sve načine. Ako treba pomoć oko drugih predmeta tu sam, treba organizirati neku akciju, događaj, tu sam. Povlačila svoja poznanstva da svi učenici imaju užinu, idu na ekskurziju, pisala preporuke za studentske domove, poslove. U slobodno vrijeme pripremala učenike za priredbe i natjecanja. Na početku i kraju školske godine pripremala male poklone za sve učenike kojima predajem Itd.. do tog da nakon 5 godina 70% učenika za koje si najviše učinio, na ulici ne zna reći ni “dobar dan”, da te jedan roditelj prijavio ministarstvu da neko dijete “voliš više” i njihovo povjerenstvo došlo da mi uzme izjavu..
Otad.. odradim svoju nastavu i svoj posao do 15h i ne zanima me više nijedan problem.
Nažalost, suočavam se s razvodom. Imamo bebu od 7 meseci, ali to nije bilo dovoljno da nas drži zajedno. Njegovi su nas izbacili iz kuće, a on je otišao kod njih – ostavio mene i naše dete same, bez sigurnosti, bez oslonca.
Kao da to nije dovoljno, nedavno smo izgubili bebu u trećem mesecu trudnoće. Srce mi je slomljeno na više načina.
Zbunjena sam, povređena, ali i svesna da moram da budem jaka. Ne zbog sebe, već zbog mog deteta koje zaslužuje mir i ljubav.
Ne tražim sažaljenje, već samo razumevanje. I možda malo snage, ako je neko ima da podeli.
Baš se pitam kakva će situacija biti za par godina što se tiče m-ž odnosa. Deluje mi da se žene polako “bude” i sve manje njih bira veze, brak i decu, a i ove koje biraju imaju dosta više standarde nego naše majke i bake. Prošla su vremena kad je bilo normalno da žena glumi sluškinju, rmbači po kući, a muž gleda TV i čereči komšinicu. Međutim, ja vidim da muškarci, umesto da i oni naginju ka toj nekoj jednakosti i modernijem životu i porodici, postaju sve agresivniji i konzervativniji. Naravno ne svi, ali veliki broj njih. Svaki dan mi izlaze klipovi/objave gde se žale kako danas nema više normalnih žena (u prevodu: ne žele da im glume majke i služavke), kako su žene moralno upitne (usudila se da ima seks, kao što ga imaju i oni, jelte), kako su spozoruše (očekuju da muž ima visoka primanja ako već želi domaćicu) i ostalo. Toliko ih pogađa to što više ne mogu da kontrolišu suprotni pol, a onda se žale na tamo neku epidemiju muške usamljenosti. 🫠
Moj otac i majka su živeli 40 godine u braku, majka je preminula pre godinu dana od raka ocu koji ima 64 godina sam rekao da se ne ljutim ako nađe nekog istog su mišljenja i moje dve sestre, on se skoro naljutio na nas i jasno nam stavio do znanja da za njega postoji samo jedna žena naša pokojna majka njegova supruga, dao je 5,000 evra za zajedničku grobnicu i jasno nam je rekao da i na ovom i na onom svetu za njega postoji samo ona i da tu druge žene nemaju šta da traže. Iskreno ponosan sam na njega i ja sam u braku i gledaću da uvek budem poput mog oca.
Imam momka, nismo nešto dugo zajedno, ali fino nam je, onako opuštena vezica. Muvali smo se čitavo leto i onda se napokon smuvali. Ima dosta crvenih lampica u vidu njegovih izjava, tipa "prevara se ne pika ako to druga osoba ne sazna", itd. Taj kalup izjava uglavnom. Primetim da pozitivno utičem na njega, manje izlazi, manje pije, i čini mi se da je poprličino zaljubljen. Tako da, iskreno mislim da i ne radi ništa sa strane. Volela bih da mogu reći da je isto tako i s moje strane. Otkako smo ušli u vezu, ja ga varam, nemam neki razlog, naprosto mi je dosadno. Sve su to dečki koji su jako zainteresovani za mene, lepši, zgodniji i uspešniji od mog momka. Ali ja njega ne mogu da ostavim, ne znam zašto. I znam da se sigurno ne bih muvala s tim likovima da nisam u vezi. Svesna sam da je pogrešno, ali varaj ili budi prevaren/a ;)