Samo želim da se jednog dana probudim čistog lica bez ijedne akne. Mislim da ću tada biti najsretnija žena na svijetu.
Moj dečko je uvek bio onaj hladan tip, kog je zanimao samo poso, uspeh i karijera. Stvarno je uspešan. Do sada sam činimi se uvek bila njegov partner, a ne cura u smislu ljubavi i nežnosti (to svakoj curi treba). Vremenom sam prihvatila to, jer me je na druge načine očaravao, u smislu uspeha, fizičkog izgleda, pravednosti, vernosti. Međutim, prošle nedelje sam polomila nogu, moj bol, operacija i to sve, njega je to toliko slomilo da je plakao kao malo dete, a ja bila u fori to je noga zarašće. Uzeo je godišnji da mi se nađe i da mi pomogne po kući i mojima. Čak mi je predložio da pređem kod njega da živim da bi mogo više da se brine o meni, jer mi je ćale star da mi pomaže oko svega. Možda sam slomila nogu ali sam dobila nemerljivu ljubav i nežnost koju do sada nisam dobijala.
Ja sam ona mutava cura koju je šef pitao da odemo na kafu a ja nisam shvatila. E pa uputim se ja danas na kraju radnog vremena u njegovu kancelariju. Stojim ispred vrata i mentalno se pripremam da kucam, da uđem i pozovem ga na tu prokletu kafu. I stojim tako ja ispred vrata i buljim u njih kao tele. Kad ono čujem iza sebe : "Jesam li ti nešto trebao?". To je naravno bio on, pojela sam se od blama. Vjerovatno me gledao čitavo vrijeme kako kao ludača buljim u vrata. Nekako se sabrah i pitam ga važi li i dalje poziv na kafu. Sjutra trebamo da se vidimo nakon posla. Držite mi fige da se ne sramotim više.
Radim u restoranu i kad god neko poruci kafe late, ja se izvinim i kažem nema. Jednostavno nemam vremena da mutim kafe jer ima dosta posla a nemamo sankera. Do sad niko nije pravio problem, svi kažu okej može onda produžena i sl. Ljudi naručuju te kafice iz dosade.
Ni posle 2 godine ne mogu da je prebolim. Jedna noć i jedna zla devojka nam je uništila vezu. Te noći sam više popio, ni sam ne znam kako sam se našo u krevetu druge devojke, ali znam da je ona dobila svakakve slike. Nisam ostao dužan ovoj veštici što me je zloupotrebila, iskoristila i još joj poslala slike, vratio sam joj istom merom i više. Međutim moja devojka zbog slika i svega nije mogla da mi oprosti, ostavila me je, nisam verovao, izvinjavao se, molio, ma ništa. Znam ja nju, ponosna i svoja i posle 2 godine sama ali mi nikad ne pokaže milost, najteže mi pada sa kakvim gađenjem i razočaranjem me pogleda kad se sretnemo, a znam šta smo imali i šta smo planirali, još uvek ne odustajem, svugde gde mogu iskazujem kajanje i izvinjenje, najgore mi od svega što sam i ja povređen i iskorišćen, ne sećam se ni šta se je desilo te noći jer nikad pre nisam zlupotrebljavao alkohol. Da mi je neko pričao da će mi se ovo desiti, da ću tako završiti onu stabilnu vezu pred brakom, ne bi verovao.
Drug se u subotu ženi, djevojka mu je trudna. Ja imam 25 godina i tražim po kući gdje je mama sakrila čokolade.
Stalno kupujem kondome kod njegove bivše, iako smo ja i on raskinuli još pre 6 meseci. Volim da joj gledam reakciju. Nakon toga kondome poklanjam drugu ili prodajem po nižoj ceni.
Najviše me nervira kad mi muž kaže: "E oprao sam ti suđe." Kome? Meni? Kao da je svaka prostorija samo moja, pa on meni "čini".
Kad sam imala 13 godina mama mi je kupila malo veći grudnjak uz riječi: "Brzo će ti narasti pa će ti ovaj onda biti taman." Sad imam 20, taj grudnjak mi je još uvijek velik.
Dobijem zahtjev za prijateljstvo od lika što mi je u srednjoj pretvorio život u pakao. Uznemiravao me je, tu je bilo i fizičkog i psihičkog nasilja ne želim da ulazim u detalje ali i dalje vučem komplekse i posledice zbog njega. Nikada mu ništa nisam uradila ali sam bila trn u oku izgleda. Noge su mi se okinule kada sam dobila taj zahtjev. Odbijem a on pošalje poruku, zamoli me da se nađemo i popričamo. Odbijem i to, blokiram ga. Međutim lik me sjutradan zove na telefon! Na kraju pristanem da se nađem sa njim, u prepunom kafiću jer me bio strah da budem sa njim nasamo. Odmah se izvinjava, puna bijesa sam mu sve sasula u lice i rekla mu za sve noćne more koje imam zbog njega. Sve sam očekivala sem to da će on početi da plače. Rekao mi je da ide kod psihologa, da se trudi da se promijeni, da je preživio pakao od strane očuha u djetinjstvu, sve mi je ispričao do najsitnijih detalja. Molio je za prost, oprostila sam mu. Shvatam da je i meni ovo bilo potrebno koliko i njemu.