Nisam upoznao navijača koji je imao inteligenciju višu od sobne temperature.
Bavim se sportom i multimillioner sam, ali nikada nisam ostavio bakšiš...niti ću.
Farmaceutkinja sam koja radi u uglednoj labaratoriji i niko od mojih kolega, pa ni ja, ne vakciniše decu.
Na dočeku 2005. godine se oduzmem od alkohola (imao sam samo dvadeset godina i to mi je bio prvi put da toliko pijem). Drugari su me doveli do kuće i pustili u nadi da ću umeti da otključam kapiju i da uđem. Ja sam nekako kapiju otključao, ušao i na pola puta do ulaza u kuću pao u nesvest. Napolju je bilo minus 10, moji su uveliko spavali, sestra je i dalje bila na proslavi i nije imao ko da me nađe. Što sam danas živ mogu isključivo da zahvalim našem psu koji je ne znam ni ja kako strgao lanac sa sebe i ležao na meni da me ugreje. Posle dva sata me je našla sestra kada se vratila i ona je i zatekla psa da još uvek leži. Prošao sam bez većih posledica, neka mala upala grla, ništa strašno. Kada sam ispričao doktoru celu priču on je hteo da zove novinarsku ekipu da sve to zabeleži, al ćale nije dao jer ga bilo sramota da se vidi u novinama da mu je sin bio pijan toliko da se onesvestio.
Priđem ja devojci, ona mi odgovori: "Ćao. Izvini, imam dečka." "U redu, želim ti lep provod ostatak žurke." Ja da krenem nazad ka ekipi s kojom sam bio te večeri, a ona meni zbunjeno: "Šta, to je to? Već si odustao?"... Moj stav je da možeš biti i "Viktorijin Anđeo", ako mi odmah kažeš da si zauzeta tu prestaje svaki flert s moje strane i bilo šta što se od tog momenta može podvesti u nasrtljivost i napadnost. Prvo iz poštovanja tebe kao devojke koja prema nekom gaji poseban vid emocija, a drugo iz poštovanja prema momku u čijoj koži ne bih voleo da budem kada se neko ponaša napadno prema njegovoj devojci. Ne razumem čemu laži o takvim stvarima, pa još i bukvalno izneverena očekivanja što zbog toga odustajem... Nadam se da vas nema puno ovakvih, a svu sreću želim sabraći kojima iste zapadnu.
U mojoj zgradi su veoma tanki zidovi i bukvalno se čuje kad komšija jako prdne. Zbog toga imam jedan jako zanimljiv ritual sa komšinicom sprat niže, koja kada kihne, ja se proderem ''Nazdravlje'', a ona odgovori sa ''Živ bio''. To su provalile i ostale komšije pa je tako počela cela zgrada. Prošlog februara kada je bila sezona gripa, pola zgrade kija, a druga polovina viče ''Nazdravlje'' i ''Dogodine'', a onda svi krenemo da se smejemo pa odjekuje. Da neko ko nas ne zna uđe u naš ulaz i čuje sve ovo, pomislio bi da je ušao u Laze Lazarevića.
Ostavila me je žena pre 2 godine, mene i tada našeg trogodišnjeg sina. Pod izgovorom da je guši brak, da hoće još da se provodi, da se nije iživela... da bi se kasnije utvrdilo da je našla nekog lika sa kojim me je varala par meseci. I tako prođoše godine, oni su živeli zajedno, sina je viđala jednom u 2 ,3 nedelje. Ja sam se potpuno oporavio, našao novi posao, provodio svo slobodno vreme uživajući sa sinom. I evo, sad je raskinula sa tim likom i ladno hoće gospođa da se vrati i da bude kao da se ništa nije desilo. Hvala joj do poda što mi je rodila sina, ali za sve ostalo, daleko joj lepa kuća.
Mnogo cenim i poštujem oca svoje bivše verenice, koji me je posle raskida veridbe, odnosno njene prevare, pozvao na pivo. Tu se pre svega izvinio u njeno ime. Zatim je rekao kako ovo nije moj poraz i sramota, nego njihova. Da ona zapravo nije još ni svesna kakvu je grešku napravila. Da se on i žena osećaju poraženi, jer su se celog života trudili da je lepo vaspitaju i izvedu na pravi put. Onda je još rekao da ja treba da dignem glavu gore. Da ću jednog dana sigurno nečiju ćerku usrećiti. A što se nje tiče, da se nada da će joj ovo biti životna škola, i ako joj budući muž bude bar pola čovek kao ja, da će biti zadovoljan.
Bukvalno najveći blam u životu mi je bio kada su moji otišli na par dana od kuće uz to da mogu da ostanem sama, jer je baba u kući do naše pa će ona da "pazi" na mene...Meni je to bila savršena prilika da pozovem dečka računajući na to da će baba rano leći u krevet i da neće dolaziti, nisam ni zaključala vrata.. Dok jednog trenutka nije uletela u sobu i zatekla nas u akciji i mrtva hladna rekla "Došla sam da proverim da li ti je hladno, ali vidim da ti ni ćebe ne treba" nasmeja se i izadje žena... Tresla sam se naredna 3 dana dok moji nisu došli... Čekala sam reakcije dok mi posle nedelju dana od svega toga nije rekla: "Pa zar ti stvarno misliš da bih te ja obrukala ili kako vi to već kažete" 🤦♀️
Sledom životnih okolnosti sam dobio blizance vrlo mlad, još bio maloletan. Meni tj mojima su ostali na čuvanje, a ona je pobegla. Moji su ih čuvali kao svoje, danas su oni već momci u srednjoj, imaju po 16 god, a ja 31, skoro svako misli da smo braća, tako se i ponašamo jer uopšte nemam taj neki instinkt roditeljski. Mislim da svo troje slušamo mog ćaleta/njihovog dedu kao oca, nego što njih 2 slušaju mene i srećan sam zbog toga. Šta više, zajedno izlazimo i treniramo, u mom društvu su ih svi drugovi prihvatili još kao bebe, a vreme je proletelo, sad meni "matorom" traže curu jer vreme mi je da se ženim... Obično dobijem neke baba devojke profesorke kod kojih moram da sredim ocenu... Urnebesni su/smo :D