Čula sam od ljudi i dobre i loše strane teretane. Ovde su se pojavljivali užasni komentari od strane trenera, klijenata i najviše profesionalnih bodi-bildera. To me je jako uplašilo. Imam problem sa kilažom, majka sam 2 dece i nisam trenirala od svoje 14-te godine (u 30im sam sada). Iskreno, znam da sam se uprasila i ja lično ne volim to, lepše sam se osećala pre i hoću da vratim to. Zbog navedenih stvari na početku bila sam spremna da me ljudi kritikuju, podsmevaju tamo, komentarišu ili sam zamišljala razgovore između tih ljudi o mojoj lošoj formi i šta ću tamo kad izgledam ovako. ALI (najzad jedno diiivno ALI) atmosfera je bila sušta suprotnost: svi su vrlo prijatni, svako radi svoje vežbe, niko nije bio neprofesionalan i nekoliko puta su mi i žene i muškarci (očigledno utrenirani već) pomagali oko nameštanja sprava! Očekivala sam najgore, da ću plakati nakon teretane, al eto me 3 meseca i neću prestajati. Hvala svima na dobroti i pomoći! Voli vas jedna mama sa malo manje kila ♥️
Izgubio sam majku prije 2,5g. zbog korone.
Pamtim onaj dan kad su je nakon nalaza zvali da ode ležati u bolnicu. Kad je išla zagrlili smo se i tad mi je rekla “oprosti mi ako se ne vratim” na te riječi sam poludio i rekao da ne priča gluposti, da je dobro i opet ćemo se vidjeti ali je ponovila isto, nisam znao da će to biti naš zadnji zagrljaj. Nakon 3 tjedna je preminula. Teško sam to podnio, mrzio sebe što nisam bio bolji sin i što sam se onako ponio zadnji put kad sam ju vidio. Propio sam se i pokušavao sve zaboraviti alkoholom ali nedavno se nešto desilo. Dođem kući sa posla i zadrijemam na kauču, odjednom me budi zvuk vrata i ugledam majku kako ulazi i sjeda na fotelju, u tom trenutku shvatim da sanjam i krenem da ju grlim i ljubim a ona mi kroz smijeh govori šta ti je odjednom sine. Nije dugo trajalo ali stigao sam joj reći koliko ju volim i na neki način oprostiti se od nje. Kad sam se probudio osjećao sam se lakše i zahvalan sam na toj prilici makar i u snu.
Oduvijek sam bila uvjerenja da jedino što mi dečko/muž može učiniti, a da dođe do prekida je nasilje ili prevara, do jednog momenta. Naime, nakon 4 godine veze i godinu dana zaruka u zadnjoj svađi (koja je izbila jer sam ja htjela maleno vjenčanje, a on je slavonac koji je naučen na velike svadbe gdje ni ne zna pola gostiju) mi je rekao "nije ni čudo da su te biološki roditelji ostavili". Posvojena sam sa 6 godina, a ostavljena u domu kao beba. Ta jedna rečenica je zabolila vise nego da me prevario sa njih 5 i ubio od batina. Zastala sam od šoka, otišla zapaliti na balkon da ohladim malo glavu i nakon toga sam se počela pakirati. Tu je bio kraj.
Snaja i brat žive na spratu. Kod njih odem jednom nedeljno i to bukvalno na min da uzmem ili ostavim nešto. Sa bratom imam odlične odnose ali sa snajom ne baš. I tako ona meni kroz neku uvijenu priču kaže da ne želi da dolazim kod njih gore. Ok, mislim se u sebi, no problemo. Sad zove da joj pričuvam decu ili da ih spusti kod nas, kažem ne mogu, i idem do grada. Sad se žali mom bratu kako sam loša tetka. Mrs u pm!
Prisustvovao sam porođaju žene i iskreno me je bilo sramota koliko je vrištala i bila glasna.
Pitam majku zašto plače, kaže ne može da veruje da moj otac neće da opere tanjir za sobom dok njoj nije dobro, još je iznenađen što mu je uopšte skrenula pažnju na to. A ja kako sam odrasla i uvidela neke stvari uporno govorim da nije trebalo toliko da ih uljuljka, ni njega, a ni mog brata. Sve ovo danas posledica je onoga što je celoga života sve sama radila i nikada tražila pomoć nije. Ona mora da spremi, ali i da postavi sto, jer inače neće ni jesti, ona mora da raspremi taj sto jer inače ima da stoji satima, i sve ona i uvek ona i tako već 30 godina njihovog zajedničkog života. Sada kada polako gubi snagu i zdravstveno nije dobro ona se sekira. Ako je muž već imao neke stečene navike od kojih nije mogla da ga odvike, mogla je da promeni muža. Sina je svakako mogla bolje da vaspita. Ja se trudim maksimalno da joj olakšam sve što mogu, ali u kući je toliko posla i toliko obaveza da mi se čini da ni pet ženskih ruku ne bi sve postigle kada imate ovako dva nemarna muškarca u istoj.
Prije nekog vremena bila sam na spoju s jednim dečkom koji se preko poruka činio ok. Prvo što mi je bilo čudno je što je očekivao da nešto skuham za prvi spoj. Kad sam mu rekla da nemam namjeru kuhati jer sam jedva našla vremena da se vidimo usred radnog tjedna, otišli smo u obližnji restoran koji poslužuje pizze, lasagne i tjestenine. Kada je stiglo jelo (koje je bilo jako ukusno), ali i prije toga, on je konobara toliko ugnjavio pitanjima oko j.bene tjestenine i vina podučavanjem kako se što treba napraviti da mi je prisjelo i jelo i spoj. Vrhunac je bio što je kad sam se ponudila platiti večeru, jer je kao u mom gradu, naglas zaključio da je to ok budući da je on putovao do mene (njegov grad je 40 km dalje). I onda me pita poslije spoja zašto ne želim dalje i zašto sam se ohladila. Neki dan čujem da po gradu odakle smo oboje priča da nije uspjelo jer sam laka i da me zanimaju samo novci (zarađujem 3x više od njega). Ako su svi ovakvi kreteni, nikad se neću udati.
Mama mi je ostala invalid zbog pijanog vozača kada sam imala 10 godina. Tata nas je nakon toga napustio, deda i baka odgojali sestru i mene, brinuli za mamu. Molim vas, nikad ne vozite pijani, nemate pojma koliko to promijeni živote, dok se ne desi vama..
Kada sam upoznao svoju suprugu nisam imao ništa. Živio sam sa roditeljima, prosječan posao, nisam imao ni položen vozački. Dok smo još bili u vezi predložila je da odemo skupa na sezonski posao na more kako bismo uštedili neki novac, na šta sam ja pristao. Danas, 6 godina poslije, gledam je kako spava i zahvaljujem Bogu što je poslao baš meni i što me gurala naprijed sve ove godine. Na istom tom sezonskom poslu sam postao šef svog odjela, radim posao koji stvarno volim, kuća u Sarajevu nam je skoro završena i ove zime planiram kupiti prvi auto za moju ženu i mene.
Kad sam se zaposio u trenutnu firmu, rekli su mi da je pauza za doručak 30 minuta, i poslije imamo pauzu za kafu 15 minuta. Pošto ne pijem kafu, pitao sam šefa da li mogu nekad da produžim prvu pauzu, a on mi je tad rekao da ju slobodno produžim kad izlazim iz firme, ali i da drugu koristim. Tokom ovih 5 godina sam se trudio da pauza bude tih 30 minuta, ali i dalje nisam koristio pauzu za kafu. Prošle godine je došao novi kolega u tim. Njemu smo isto tako rekli pravilo. Ali on je sam sebi uzeo za pravo da prvu pauzu produži i na 45 minuta, čak i više, a uredno koristi i drugu. Izlazi u 15:00, ni slučajno da ostane minut duže. Pošto šef tima više ne bude sa nama u kancelariji, on to i ne zna. Dolazim do zaključka da je on pametan, a ja budala, jer on maksimalno koristi sve, a ja se trudim da radim po pravilima, a na kraju dana, mjeseca, isto nam je...