Moja cura kada radi pauzu od učenja upali GTA, ali ona ne rješava misije nego nađe neki “lijepi” auto i vozi se po gradu po propisima.
Ne razumijem žene koji svoju svekrvu i svekra zovu "mama i tata". Ja ih uvijek zovem imenom.
Zaboravio sam krede u boji ispred zgrade dok sam se igrao sa sinom. Krenem po njih, vidim komšinica od 50tak godina uzela i žvrlja nešto. Vratim se nazad u stan odem na prozor. To pretvorilo se u 3 sata gledanja, gde se cela porodica okupila i pogađala šta će ljudi da rade. Ta žena je nacrtala cvetić, jedna mlada dama je napisala "osmeh:)", 2 momka su nacrtali "školicu", većina je samo prolazila, dok nije jedan devojčurak nije dopisao iznad tog osmeh "nacrtaj i pokloni" . Mahom su grabile osobe od 20 do 30 godina. Crtali su cveće, oblake, sunce, kuće, potpisivali se i većina je skakutala uz nacrtanu "školicu". Slikali smo sve, sledeće nedelje opet radimo isto.
Kada smo saznali da je konačno trudna, supruga i ja smo usvojenu kćerku vratili u dom.
Deda mi je bio pao jednom, i ležao dole na podu jedno 6h sigurno, sve dok nisam krenuo u školu (svako jutro ga pozdravljam) .. Ja kad sam ušao unutra, on lezi dole i plačujućim glasom je rekao "Digni me", meni se srce cepa i dan danas kad se setim toga. Pre neki dan sam sanjao da je umro, niste svesni koja je to sreća bila kad sam ustao i shvatio da nije umro, fala Bogu...
Muž i ja radimo, imamo isti iznos plate ali plaćamo kredite i neke stare dugove koje su njemu otac i deda ostavili. Dece nemamo. Danas sam sebi kupila patike za 25e (prvi komad obuće / odeće u prethodne dve godine). On se naljutio, nazvao me alavom ženom, rekao da bi svaka iole inteligentna i brižna žena sačekala da otplatimo dugove. Pri tom nije da nemamo od čega da živimo a on obožava da jede skupu hranu i vozi nov auto.. objasnila sam mu da ne mogu više da nosim patike na kojima se odlepio đon, ali me on ubeđuje da mogu.. još mi preti da će mi baciti te nove patike. mislim da ću da se razvedem..
Moj mačak je bio izuzetno mnogo vezan za mog tatu, bili su nerazdvojni. Tata je umro pre dve nedelje i mačak stalno šeta od kreveta gde je tata proveo poslednje dane života do stolice u dvorištu na kojoj je tata zadnjih pet godina pio prvu jutarnju kafu sa njim u krilu. Vidi se da mu fali. Listajući telefon u potrazi za tatinim slikama, naletim i na klip od prošle godine gde smo tata i ja završili fasadu kuće pa smo sve to snimili da bih poslao sestri koja ne živi sa nama. U tom klipu dobrih dvadesetak sekundi se čuje tata kako zove mačka da mu da da jede i dok mu sipa granule priča sa njim. Izvukao sam taj deo snimka u audio formatu, prebacio ga na moj telefon i pustio mačku. On je počeo da prede, da mjauče onako kako bi to obično radio kada vidi tatu i posle nekoliko ponavljanja snimka legao je na telefon i zaspao. Ne mogu da prestanem da plačem dok ovo pišem.
Kad sam objavio da se ženim moji su mi kupili stan. Brat je dobio set tanjira za svadbu! Iako su mogli da priušte bar malo da mu pomognu. Nisu hteli. On je to progutao, ali mene je strašno zapeklo pogotovo što se nikad nisu nešto brinuli o njemu, već sam ga najviše ja gajio. Nisam bio u prilici da mu pomognem finansijski, ali je vrednost stana dosta porasla za 4 godine i rešio sam da ga prodam i da jednako podelimo pare da uzmemo nešto novo. Roditelji su se naljutili, godinama nisu govorili sa mnom. A o mojoj ženi da ne pričam... Na moju inicijativu sam se razveo. Sreća pa nismo imali dece. Brat i ja danas živimo u istoj zgradi i odlično se slažemo. Ja sam se oženio ponovo. Deca nam rastu zajedno i puno mi je srce. Za prvu ženu uvek pomislim da sam se spasao bede. Ona je mislila da je normalno da jedno dete dobije sve, a drugo ništa, a tako danas gaji i svoju decu. Beda u glavi!
U životu mi se desila stvar gora od bilo kog filma. Sada već bivši suprug sumnjao je u moju vernost i uradio DNK test sa našom trogodišnjom devojčicom. Ispostavilo se da nije otac. S obzirom da ga nikad nisam prevarila, uradim i ja test i ispadne da ni ja nisam majka. Kćer su nam zamenili u bolnici. Kasnije smo saznali da su biološki roditelji naše devojčice poginuli zajedo sa našom ćerkom, samo 8 dana nakon njenog rođenja. Srce mi se slomilo. Muž je rekao da mu ni u kom slučaju ne pada na pamet da čuva "tuđe dete". Pokupila sam svoje i njene stvari i otišla iz kuće. Ne prođe ni dan da ne pomislim na moju pokojnu biološku kćer, Natašu. Iako je nikada nisam videla ni zagrlila, srce mi se razara. Pre par dana, naletele smo na mog bivšeg muža. Moli me da se pomirimo.
Razmišljam kako bi nam bilo lepo da smo porodica. Ali mu nikada neću oprostiti što je odbacio moje dete.
Sada sam ja ponosna majka sedmogodišnje Sofije, koja je juče postala najbolja gimnastičarka ove zemlje u juniorskoj kategoriji ♡
Odgovorno tvrdim, da ju nisam upoznao tad, na prvoj godini faksa, da isti nikad ne bih ni završio, niti bih ikad uspeo u životu u bilo kojem smislu. Pre nje su mi devojke bile ''dame u nevolji'' i ona mi je bila potpuno novo iskustvo. Nezavisna, sposobna, hrabra. Od prvog dana mi je bila podrška, iskren i pravi prijatelj. Gurala me napred i dizala sa dna. Trebale su mi 3 godine prijateljstva da steknem njeno poverenje i da me pusti blizu. Uvek mi je govorila kako sam ja njena želja, a ne potreba. U braku smo 13 godina, imamo troje zdrave i dobre dece, živimo u inostranstvu, inženjeri elektrotehnike smo oboje, dobro zarađujemo. Sve što jesam, sve što imam, sve imam zbog nje, ona i naša deca su čitav moj život i moja snaga i zahvalan sam Bogu što mi ju je poslao. Svakog jutra kada se probudim i vidim ju kraj sebe shvatim koliko sam srećan što ju imam.