Nema mi nista slađe nego kad se noću probudim i zateknem ženu kako sjedi pred frižiderom i klopa. Ta njena sreća je neopisiva.
Kada sam se vratio sa basketa ostavio sam čarape pored kreveta. Sutradan kada sam se probudio ugledao sam mrtvog miša pored njih.
Nisam nikad verovala u ljubav na prvi pogled. Jednog dana putovala sam iz Beograda za Leskovac, sedela sam, gledala kroz prozor i razmišljala. Autobus je stao da pokupi još putnika, ulazi dečko koji gleda u mene kao i ja u njega, imala sam osećaj da je vreme stalo na trenutak, okrenula glavu i gledala u telefon. Prišao je i pitao da li je slobodno, srce mi je ubrzano lupalo, rekla sam da jeste. U narednih nekoliko sati mi smo pričali i smejali se. Gledam ja njega, gleda on mene, okrenem se prema prozoru i u tom trenutku osetim njegove usne na mojim usnama, poljubio me, nisam verovala da se to dešava baš meni. Već smo 5 meseci zajedno, on je daleko, ali uspevamo nekako i uspećemo, nikad nisam bila srećnija, ne bih ga menjala nikad. Od tada verujem u slučajno i zauvek 😊
Ne možemo da dobijemo bebu. Niko ne zna koliko mi je tesko i koliko se sve u meni lomi. Gutam suze...krijem tugu a pitanja "pa kada ćete već" i "što ne radite na tome" kao nož mi srce paraju. Nisu ljudi krivi...žele dobro...ali samo ja znam koliko me i oni povređuju.
Mrzim čoveka u kog sam se pretvorio. Gladan sam para i nikad mi nije dosta. Auto, stan, i oko 100 000 eura na računu a ja razmišljam kako bi uduplao cifru za što kraće vreme. Nekada davno sam bio srećan sa 1000din u džepu, 100km goriva u autu, devojkom koju sam voleo... A danas... Sve kvalitete sam izgubio i postao rob novcu i mašina za pravljene novca.
Momak sa kojim sam tri godine u vezi bavi se sa kupoprodajom automobila i na svakih pet, šest dana vozi drugi auto. A moj komšiluk pustio priču kako sam sumnjivog morala jer me različiti automobili dovoze ispred zgrade...
Nasmejati voljenu osobu dok tuguje... Uglavnom teško alii kad uspeš osećaj je neverovatan.