"Buduća" tašta me je pred "budućim" tastom i devojkom pitala šta iskreno mislim o svima njima. Jesam malo popio, ali i ovako trezan i dalje mislim sve to što sam rekao - da je moja devojka jedno časno, pošteno i dobro razmaženo besposličarsko derište, a takođe i izuzetno posesivna i nadobudna. Njena majka je uvek bila brižna i dobra prema meni, ali je strašno dokona. Samo njeno je najbolje i svaki "loš gen" koji moja devojka ima je od nje potekao. Za oca nemam jednu lošu reč da kažem, osim što je od svoje mezimice napravio osobu nesposobnu za život, a opet previše ponositu da nekog sasluša i možda nešto nauči. Pišem ovo vruće glave nakon što sam shvatio da je bolje da odem kući, a šta će biti sutra videćemo...
Dečko me je ostavio jer nisam čestitala njegovoj majci rođendan. Bili smo u vezi 4 meseca i negde na početku je onako neobavezno rekao kad mu je majka rođena. Ja u tom trenutku to nisam ni registrovala a i baš slabo pamtim datume, čak i za bliske ljude imam podsetnik. Uglavnom, šalje mi on jedno jutro besnu poruku sa hiljadu upitnika i velikim slovima što nisam juče čestitala njegovoj majci rođendan. Napišem kulturno da sam smetnula sa uma i kažem da ću joj odmah poslati poruku. On mi na to odgovori "Nema potrebe, rođendan je bio juče a i rekao sam ti u martu" i tu me lik blokira na whatsappu i svim društvenim mrežama. Ja ostala u šoku. Ženu nisam ni upoznala za ovo vreme a njegovo ponašanje kao da je klinac a ono čovek ima preko 30. Prošlo je nekoliko nedelja otad ali i dalje se čudim tom njegovom ispadu.
Proveli smo vikend na jezeru moj muž, moja najbolja drugarica, njen muž, njihova ćerka od 2 godine i ja. Drugarica se naljutila na mene jer se nisam nudila da joj pomažem oko deteta. Naravno da ću se poigrati sa detetom, ali smatram da ako su oba roditelja tu, nije na meni da izigravam dadilju. Njoj je normalno da sve radi sama i ne smeta joj što se muž poigra sa bebom 15 minuta i vraća joj je čim zaplače. Da je htela da bude nasamo sa mužem, ne bih imala ništa protiv da pričuvam malu. Ali da ja budem dadilja, dok tata digne sve četiri u vis, ne pada mi na pamet.
Imam skoro 18 godina i nikada nisam upoznala oca. Znam da živi u Beogradu odakle sam i ja, ali ne znam gde. Videla sam mu par slika na FB i IG i to je sve. Nikada nisam pokušavala da ga kontaktiram jer me je majka upozoravala da je loš čovek. Ali danas sam saznala, baka mi je rekla, da je stan u kome živimo kupio on i da plaća pola svoje mesečne plate za alimentaciju. Nekoliko puta je mama ostajala bez posla, obraćala mu se za pomoć, a on je slao pare. I ja više ne razumem šta se tu dešava i šta je istina, loš čovek ne može da se ponaša ovako. Imam želju da ga pitam svašta ali i strah. Plašim se da me ne povredi, plašim se susreta. Tata mi više ne treba, treba mi da upoznam svoje poreklo. Nekada mrzim polovinu sebe a nekada sumnjam u sve šta mi majka priča. Ličimo, bar sudeći po slikama. Plašim se da će mi ispričati neku priču gde mama neće ispasti dobra i onda će mi se svet srušiti. Možda i neće, ne znam. Možda neće on mene želeti da vidi. Imam potrebu da saznam zašto me je napustio.
Imam poremećaj ishrane i zbog toga ne idem u restorane, iako mi se jako sviđa ideja onog američkog 'fine dining'-a. Liječim se, ali još ne mogu da jedem u javnosti. Neki dan se vratim kući s posla, a tamo pospremljen stan, lagani neki džez sa tv-a, svjetla prigušena, svijeća i ruža na stolu. Fensi set tanjira, dvije čaše i vino. Momak u odijelu, dočeka me na vratima.
Pripremio večeru i sve. Sjedili smo cijelu noć. Čak je iscenirao oko ponoći da nas konobari izbacuju jer smo kao ostali dugo. Nasmijavao me dok nisam zaplakala. Našla sam dobrog čovjeka!
Kada je krenula situacija sa koronom počela sam da se gojim i ja sam propisala to zato sam bila neaktivna. Prođe karantin, počnem da radim, da vozim bajs ali kilogrami dolazili preko noći. Odem kod lekara - štitna. Odem kod nutricioniste, edokrinologa, dobijem sav uputstva i lekove. Međutim ne može to preko noci da se sredi. Krene leto ja na bazen i vraćam se jedan dan u liftu sretnem komsiku koja je fitnes trener i koja mi kaže ‘Oh pa ti baš imaš samopouzdanja da ideš na bazen’ . Samo sam se nasmejala i rekla da mi za bazen ne treba samopuzdanje već Kupaći i krema za sunčanje. Ne razumem takve ljude. Zar zato što neko ima višak kilograma ne treba da izlazim iz kuće? Zar baš ja sa viškom ne bi trbala da idem na fitnes kako bi to skinula?
Jedna u teretani kod nas dolazila u početku niko je nije primećivao. Neprimetno stvorenje, čudna bila, mršava ko da trči maraton svaki dan. Ja sam mislila da je devojčica recimo 18 godina da ima. A i da se ne lažemo, sada ni ne možeš da pogodiš koliko ljudi imaju godina koliko su mlađe generacije "naprednije" od naših. No nebitno, preskočila sam treninge jedno 4-5 meseci zbog drugih obaveza, a i nisam osoba kojoj je to zaista neophodno, ne pronalazim se u toj sredini. Pre par nedelja vidim istu tu devojku, promenila se na skroz. Iz trenerke u šorc, pa još nabacila mase gde treba, trbušnjaci, a sve nekako ženstveno, nije napucana. To je divno videti, a još mi je draže bilo kad mi je rekla "dobar dan" kad sam jednom došla i posle mi pomogla da namestim sprave. Najveći šok: devojka ima 26 godina, učiteljica. Ko bi rekao! Od odbojne devojčice do učiteljice! Milo mi je da ima finih mladih devojaka koje žele pomoći i drugima i sebi i koje drže do pristojnosti sa starijima.
Smatram da osobe koje napune 26 godina postaju matore, i da za njih više nije noćni izlazak, već vreme da se žene i udaju.
Cilj svakog momka je da napravi ozbiljnu lovu i da te baš briga za sve. Nađeš neku, daš joj jedan ili dva stana da rodi dete i da nestane iz tvog života. Budeš samohrani otac i vaspitaš sina da bude gospodin a ti gaziš dr*lje do kraja života. To je jedini put, ovo ostalo ti preostaje da lažeš sebe da si našao "onu pravu". Nismo ni mi momci glupi kapiramo šta je život i kako nas devojke farbaju na priču da su čedne domaćice a pola ih grada gazilo.
Da li je vama ok da vaš momak ide na more sa svojom bivšom djevojkom jer imaju dijete?