Nikad neću zaboraviti suze svoga supruga nakon što smo prvi put proveli odmor kod mojih roditelja. Šta znam, ja sam uvijek smatrala da porodica mora skupa jesti, da se skupa pije kafa, a prije spavanja gleda TV ili igraju društvene igre. Meni je uvijek bilo normalno da se jednom sedmično jede negdje u prirodi, da se zagrlimo na ulaznim vratima, kad nam je teško da se obraćamo jedni drugima. Znala sam i da postoje porodice koje to ne rade, ali nisam znala kako to djeluje na djecu. Moj suprug je tada plakao jer se prvi put u životu osjećao kao dio velike porodice, kao da, osim kod mene, još negdje pripada. Moja porodica me je učinila ponosnom na sve što smo izgradili zajedno.
Imam 2 porođaja iza sebe, 2 teška carska reza, 40kg viška minimalno, a pre porođaja sam bila baš riba. Kad kukam svom mužu o fizičkom izgledu, on mi samo kaže "Ljubavi, ti si meni sad lepša, jer si mi podarila decu, sad ti se lepše oči sijaju."
Imam jako burnu prošlost. Skoro svaki dan pijana, momke menjala kao čarape, nisam umela da se obučem kao normalna i pristojna devojka... Broj seksualnih partnera je 30, hvala Bogu bez polnih bolesti. Jako me je sramota danas svog ponašanja i kada pogledam druge devojčice posavetujem ih da to nikuda ne vodi i da će im jako naškoditi. Možda im je trenutno lepo tako i uživaju, ali stići će ih kajanje kad tad i obiće im se o glavu sve. Mene danas niko ne uzima za ozbiljno, niko me ne gleda kao normalnu osobu, uništila sam sebi život bukvalno. Ali makar stojim iza svoje prošlosti i imam petlju da priznam i pričam o tome. Devojčice, nemojte sebe da upropastite zbog kratkog zadovoljstva.
Pozdrav svima. Imam 23 godine. Neki bi rekli da sam još uvek klinac, ali već godinama sam živim ovaj život. Odrastao sam prerano, mogu slobodno da kažem već u srednjoj školi, kada sam već radio da bih imao za užinu i da platim neke moje račune. Uvek sam za sebe mislio da sam jak, da ću sve izdržati što nosi ovaj život. I zaista je bilo tako. Koliko god da me jako udari život, nađem neko rešenje i nastavim dalje. Uvek sam bio srećan i pored svega lošeg sam se radovao životu i sitnicama. Problem je u tome što sam izgubio kompas. Osećam da me je sve što sam sakrivao stiglo i sve me guši. Ne živim više ovaj život, više bih rekao da ga gledam kako prolazi. Nemam više životne radosti, ništa me ne ispunjava, sve me smara. Mislim da me je stigla opasna depresija, nakon celog nagomilavanja svega. Nije teško nekad biti sam. Teško je osećati se sam, kao što se sad osećam. Ništa mi nema smisla i osećam kao da ovome nema kraja.
Moja bivsa devojka, Danijela, je najbolje ljudsko biće na svetu. Bez zalazenja u to zašto više nismo zajedno - ovo nisam mogao da kažem ni za jednu bivšu, ne zato što su one bile nešto posebno loše, već jer prosto nisu bile tako kvalitetne kao osobe: potpuna iskrenost, davanje telesno i psihičko, skromnost, ambicioznost u akademskom smislu, sjajan i odan, pravi prijatelj. Hvala ti za sve lepe trenutke i najiskrenije ti želim sve najbolje i kako si rekla - možda se nekada sretnemo opet kada se neke važne kockice malo bolje poklope.
Još od malena imam naviku da šetam go po kući, isto radi i moja sestra. To sam video od svojih roditelja koji to rade od kad znam za sebe. Na taj način gajimo jednu posebnu vezu i otvorenost jedni prema drugima. Međutim... Prošlo leto sam išao sa drugarima i drugaricama na more i poneo sam svoju naviku sa sobom. Posle vraćanja sa kupanja napolju otišao sam da se istuširam, ali posle toga nisam obukao gaće po navici. Iznenađujuće je koliko se ljudi čudno ponašaju kada vide osobu bez odeće koja šeta po stanu, iako se znamo već dosta dugo. Nisam više siguran dal imam prave prijatelje, pošto sam se uverio da sa ovim mojim definitivno nešto nije u redu!?
Devojke, brijete i depilirate lice, čelo, leđa, stomak, stopala, zadnjicu. Šta će vam to? Bikini zona, pazusi, noge okej, ali ovim ostalim samo sebi stvarate obavezu a realno je da retko koja ima problema sa maljavošću u tim oblastima. I pustite ono "gledaj svoja posla", nije poenta u tome. Poenta je da devojke shvate da ne treba da imaju takve komplekse i da ne moraju to da rade samo zato što je popularno.
Varam svoju devojku svakog vikenda jer sam šmeker i može mi se. Ona mi nešto prigovara sinoć, a ja sam nju smuvao i udomio! Ona je bila povučena, smotana, tunjava, a dobila sve na gotovo. Kažem joj: "Idi, smuvaj nekog dobrog, stidljivog dečka, ako ti se ne sviđa sa mnom." Naravno, ostala je sa mnom. Obožavam mlade i nesigurne žene, lako se kontrolišu.
Bio sam sa devojkom 3 godine. Ona je bila brižna, trudila se uvek da mi udovolji, zna dobro da kuva i voli to da radi, uvek je bila tu kad mi je trebala, sex nikad bolji... Ali ja nisam mogao da se prepustim, jer mi je smetala jedna stvar. Nije baš nešto pametna... Npr. pravi greške u pravopisu, loša je u opštem obrazovanju, ne pamti kako se zovu glumci ili filmovi koje smo gledali, ne zna engleski... Te stvari su nekad znale da me frustriraju, ali kada sam video koliko me voli i koliko me ceni, prelazio sam preko toga. Pored nje sam se osećao tako prirodno i opušteno. Bili smo iskreni jedno prema drugom. Ni sa kim nisam osetio tako nešto...
Moji su bili protiv nje, baš zato što smatraju da nije inteligentna i to me ubijalo. Čak me ni prijatelji nisu podržavali. Raskinuo sam pre 4 meseca. Sada se kajem jer mi jako fali... Ona bi htela da se pomirimo, a ja ne znam šta mi je pametno da uradim... Razmišljam da li bi nam bio komplikovan život i kakva bi nam deca bila?
Kao po običaju, na slavi se krenulo o mojoj ženidbi, samo što sam ovog puta i ja njih pitao kad će da se razvedu. Venčali su se jer je ona zatrudnela i sad varaju na sve strane, ali ostaju zajedno zbog dece. Meni su našli da se smeju jer neću da budem s bilo kojom. Od tad se prave da me ne poznaju, čujem da pričaju kako sam pun zlobe i zavisti.