Tek sam vidio kakvu sam ženu oženio kada smo pokušavali da izaberemo ime za djete i ona je za svako drugo ime rekla 'nemoj tako mi se zvao bivši'. I tako za jedno 6 imena. Kako sam nabrajao dalje imena došao sam do još jednog i ona se rastužila. Rekoh 'jesi li se i sa nekim likom na ovo ime j**ala??'. Počela je da plače. Mogu misliti koliko ih je imala kada sam 7 likova slučajno ubo'. Razmišljam o razvodu.
Užasno me živciraju parovi. Pogotovo kad se stanu cmakati u javnosti, pregledavati jedni drugima krajnike jezicima. Odvratni ste i nađite si sobu. Javne površine nisu mjesto za iskazivanje toga 🤮🤮
Imam ogromnu posekotinu na ruci koju sam zaradio u fiskulturnoj sali osnovne škole kada je devedeset i neke godine dolazio Bajone da peva. U želji da ga što bolje vidim i čujem (deco, mi tada nismo imali mobilne sa kamerom) popeo sam se uz one merdevine za vežbanje i okačio se rukama o kalorifer koji je visio sa plafona. Moje ruke nisu mislile isto kao i ja da mogu tako viseći da izdrže ceo koncert pa sam u jednom trenutku samo proklizao sa tog kalorifera i stuštio se prema zemlji. Prilikom pada ruka mi se zakači za šipku koja je štrčala iz zida, a koristila se za vratilo i posečem se od početka podlaktice do sredine šake. Jedva su mi hirurzi spojili to što sam iskidao, jedva me ušili, a ja se mesec dana sav važan šetkao u školi sa zavojima kao da sam krotio lava u cirkusu. Ne znam kako, al neko je Bajoneu ispričao valjda šta se desilo pa je on došao u školu da mi udari autogram na zavoj i da me prekori zbog takvog ponašanja, nikad ponosniji nisam bio.
Od svih neostvarenih želja u svom životu, najviše žalim za tim što moji roditelji nisu putovali ni na more ni na planinu, pa čak ni po lepim mestima u Srbiji. Pre nego što sam počela da radim maštala sam o tome da skupim pare i odvedem celu porodicu na more, ali sada shvatam da je luksuz da platim i samo za sebe. Shvatam ja da su i oni krivi na neki način jer su u neko vreme pre devedesetih možda i mogli sebi da priušte makar jedno putovanje godišnje, ali ko sam ja da sudim o tome kada nisam ni bila rođena tada pa da vidim prave razloge za to.
Zato ću ovog leta pokušati da ih sa sestrom odvedem makar na neki izlet, oduševili bi se Tarom na primer. Skromni su oni.
Ponosna sam na svog momka. Vraćamo se sa jednog puta i idemo tako ka našem gradu, kad odjednom momak koči, zaustavlja se pored puta i izlazi napolje. Pređe sa druge strane puta i govori nešto čoveku sa traktorom, kojeg sam ja tek tada uočila.
Vraća se u kola, uzima telefon i opet odlazi do njega. Nešto mu pokazuje na telefonu i vraća se u kola. Pitam ga o čemu se radi.
Ukratko, primetio je da čovek sa traktorom istovaruje punu prikolicu kojekakvog otpada na samu obalu reke. Rekao mu je da je snimljen kamerom sa kola (a stvarno i jeste), pokazao mu snimak na telefonu i rekao mu da ako ujutru taj otpad bude bio tu, da će snimak odneti u policiju.
I stvarno, sutradan se vratio na to mesto, inače udaljeno više od 20 km od našeg grada, i bilo je sve počišćeno.
Nadam se samo da nije istovareno na neko drugo mesto i da je taj čovek bar nešto shvatio, ali svakako sam veoma ponosna na svog momka zbog ovog postupka!
Odem sa Devojkom na more (Grčka), u vezi smo bili malo više od mesec dana... Ona sva na visokoj nozi, razmažena mamina i tatina princezica, misli da je najpametnija, sve zna tra La La, sedamo u kafić, prilazi konobar obraća se na engleskom "Dobar dan izvolite" ja govorim Give me Coca cola, a ona me pita "kako se kaže Icetea na engleskom" zgranuo sam se...
Kada sam imao 19 godina bio sam mnogo zaljubljen u jednu Maju. Živela je na prvom spratu zgrade u mom komšiluku i meni je palo na pamet da se merdevinama popnem do njenog prozora i da sprejom napišem na zidu da je volim. Kako nije bilo teorije da uzmem merdevine, a da tata to ne provali ja mu kažem šta nameravam i na moje iznenađenje on se ponudi da mi pomogne. Tako tata i ja u gluvo doba noći, kao neki lopovi, odnesemo merdevine do njene zgrade sa strane gde nije toliko prometno i gde se nalaze spavaće sobe i pošto je mene bilo strah da se penjem, ćale se popeo i tik ispod prozora napisao ''Maja ja te volim'' i potpisao moje ime. Prvo sam se malo ljutio jer me potpisao, ali se to pokazalo kao odlična stvar jer je Majin ćale zvao mog ćaleta da mu se žali kako ima sina huligana koji švrlja zidove poštenih ljudi, a moj ćale mu rekao da iskulira i da pusti decu da se vole pa smo tako Maja i ja proveli lepih sedam meseci u vezi.
Od svoje 19-26.god sam proputovao više od pola sveta. Išao sam na Work and Travel, Euro-Rail (voz) po Evropi, radio na kruzeru u tri ture po Karibima i Okeaniji, turistički obišao (ranac, hosteli, švercovanje itd) pola Južne Amerike, preko UNICEFa išao u Afriku (sam platiš kartu i kotizaciju za smeštaj), radio u Kini 7 meseci. Faks sam tek sa 27 završio, i smatram da su mi u životu više značila sva ova iskustva i razni poslovi koje sam radio, kao i situacije kroz koje sam prošao (sam na nepoznatom) nego što mi je značilo samo gradivo sa faksa. Čak i u poslu koji sada radim, ekonomista, mnogo se bolje snalazim u odnosu sa ljudima, kriznim situacijama itd nego kolege koje su se bavile samo knjigom.
Tri godine smo u vezi, kupio sam prsten i počeo se premišljati. Nemojte me pogrešno shvatiti, volim ju, teško mi pada kad smo dva dana razdvojeni, želim ostariti kraj nje. Ne smeta mi što zarađuje više, ne smeta mi što je sposobna i nezavisna. Zato ju i volim, jer znam da sam joj želja, a ne potreba. Razumijem ju, odrasla je bez očinske figure, sa bakom i majkom(dvije lavice), i sve može i sve umije sama. Samo bih volio da se ponekad, barem ponekad osjetim kao da sam uradio nešto za nju, kao da sam joj pomogao. Živimo zajedno u njenom stanu, dijelimo kućne poslove, kuhamo zajedno, ali volio bih da se nekako malo više osloni na mene. Kao da mi ne vjeruje dovoljno da sam tu za nju. Prošli vikend, vraćala se sa poslovnog puta i na ulazu u grad joj je pukla guma. Nazvala me je i rekla mi šta se desilo, da će kasniti i da se ne brinem. Ja sjeo u auto, stigao za 10ak min do nje, ona ju već zamijenila. Još je ispalo da mislim da je nesposobna, a samo sam htio pomoći..
Mentalno zdravlje moje djece mi je važnije od ocjena u školi.