Ako nakon svih ovih bolnih menstruacija budem sterilna ili rodim dete debila, rukama ću da iščupam sebi matericu.
Moja majka svaki dan ustaje rano da bi zapalila vatru kako bi nama bilo toplo, skuhala nam kavu i ocu pripremila radnu odjeću. Volim te Majko i hvala ti na svemu.
Pre par dana sam vodio ozbiljan razgovor sa suprugom(posle 10 godina veze) a bez da smo se na kraju posvađali. Izgleda da je bilo do mene, prvi put sam je saslušao bez da namećem svoje mišljenje i shvatio da sam ja kriv za sve te svađe do sad. Dobro me i trpi.
Celo detinjstvo deda mi je govorio kako fakultet moram završiti da bih postala "sam svoj čovek", kako je teško naći kvalitetan posao, kako je čovek bez fakulteta "ništa"... Relativno skoro sam diplomirala i našla posao, pa mi je jako žao što deda nije dočekao proslavu koju sam pravila povodom diplomiranja.... Samo mi je drago što mi je ukazao prave vrednosti u živiotu. Da nije bilo njega i babe ja bih izludela pokraj destruktivnih roditelja...
Bili smo 13 godina zajedno i nikad je nisam volio. Varao sam je i lagao na svakom ćošku. Par puta je saznala, ali oprostila je, a nisam čak ni tražio. Nisam je smatrao ni za prijatelja, ni za ženu, ni za šta. Volio sam kako pegla i slaže veš. I volio sam kad se naljuti, jer je to značilo da mogu da izađem vani, a da me niko ne zove i ne smara me. Čak je i rodila, ali ni za to me nije bilo briga... Ostavio sam je kad sam se zaljubio i tek sad, kad znam šta je ljubav, gadi mi se šta sam joj radio. Ona me je voljela, a ja sam bio najveći gad na svijetu. Svojoj ženi sam sad najbolji čvojek na svijetu i iskreno se nadam da će i moju bivšu neko voljeti, puno je patila je sa mnom.
Radim kao vaspitačica i jednom sam naišla na osudu roditelja zato što nisam organizovala priredbu povodom dana žena. A niko ne zna da je nisam organizovala jer sam u grupi imala dete koje je od razvedenih roditelja, koje je po razvodu pripalo ocu, majka se preudala, dobila bebu i smatrala sam da bi to dete bilo tužno kada bi mu na priredbu došla npr. Baka a ne mama, kao ostaloj deci. Ne osuđujte nas vaspitače, mi sa tom decom svakodnevno živimo, dišemo, delimo i dobro i loše, saosećamo sa njima, tešimo ih, jedostavno VOLIMO.
Želela bih opet policijski čas iskreno. Tad znam da su svi po kućama, mir, tišina, porodice su zajedno, nema zvanje od strane prijatelja da izlazimo, nema dolaska gostiju.. milina... Jedino mi žao ljudi koji nemaju od čega da žive i moraju da rade pa opet i ne bih zbog toga da se ponovo uvodi... inače da... čak sam bila i motivisanija da treniram kod kuće i učim dok je bio onaj prvi policijski čas a čim je prestao vratila se moja bezvoljnost...
Kad sam završio srednju, otišao sam preko i radio godinu dana tamo. Kad sam se vratio kupio sam fina kola i diplomu fakulteta. Sa nepunih 21 sam se zaposlio preko veze na poziciju za koju je potreban fakultet. Mislio sam da radim glupost, jer zapravo nisam imao pojma ništa o tom poslu, ali nasmešnije od svega je to da sam taj posao naučio za manje od mesec dana. Posao za koji se zahteva školovanje dodatnih 4-5 godina. Smešno. Kako god, zaposlio sam se, naučio posao, radio par godina i evo sada sa nešto jače od 23 i po godine sam postao šef tog odseka sa platom preko 1.500 eura u Srbiji, a uz to sam uvažen i cenjen u firmi što sam stekao svojim trudom, radom i učenjem, iako sam se zaposlio preko veze i kupio diplomu. Moja generacija tek sad završava faks, a svi su mi govorili da sam lud što ne studiram i da neću imati budućnost. Kako stvari stoje, ja ću verovatno pre postati ovde direktor nego što će mnogi visokoobrazovani pametnjakovići da nađu posao. :D
Ne shvatam osobe koje se dopisuju sa drugima dok su u vezi.