Živim u svom rodnom gradu, udata sam, nemamo djece. Još uvijek smo relativno mladi. Oboje smo advokati i radimo u internacionalnim firmama. Dio posla radimo online i tad smo kući, a dio ja u Americi on u Njemačkoj. Putujemo stalno, ponekad sam ja pola mjeseca ovdje, drugu polovinu tamo i to svima smeta osim mom mužu. Raznorazna rodbina i "prijatelji" se brinu kako će on sam, ko će mu skuhat, oprat, popeglat. Najgore mi je kad kažu ako on hoda izgužvane košulje to je moja sramota... A ne hoda, nit je nesposoban, poslove radimo oboje i super nam je brak. Ne razumijem nivo zatucanosti na kom se nalazimo. A da ne pominjem, uvrede tipa "hoće da ga prima od raznih tipova tamo" "kurva" i sl.. Žena ne smije imat karijeru, njoj je mjesto u kuhinji. E pa nije!
Došla sam iz unutrašnjosti u Beograd pre 15 godina, završila fakultet i zaposlila se u jednoj velikoj kompaniji. Drug mog muža iz detinjstva, veliki beograđanin od kad se znamo pokušavao da me ponizi rečima da sam "niža rasa jer nisam iz Bg i da treba da se vratim u moje pi.kovce". Godinama sam se nervirala a onda sam shvstila da eto mogu da mu zabranim ulaz u stan koji sam kupila. Druga može da viđa napolju a u naš stan mu je doživotno zabranjen ulaz kao i da prilazi mojoj deci. Mužu nije pravo al šta da mu radim. Ako će da se druže imaju kafiće. U našu kuću nije dobrodošao... u ovom životu.
Ne mogu više od lažno moralnih, jeftinih i praznoglavih muških komentara da su ,,prirodne žene najlepše" da nikako ne treba pozirati na slikama, da svi žele samo devojku u trenerci sa čupavom punđom. Jeste, Miladine, toliko sam lepša sa čupavom kosom, dok pogrbljena radim za kompom u helankama, nego kad se isfeniram, doteram, ISPRAVIM, nasmejem, stavim malo bronzera da ne izgleda kao da sam sebi davala 40 dana. Doterano nije veštačko, a valjda je logično da svako želi da uvek izgleda što lepše.
Juče sam šefici rekla da sam u drugom stanju. Doživela sam linč. Došlo je dotle da mi je predložila abortus jer, zaboga, nije pravo vreme za trudnoću. Uz to mi je rekla da sam se udala da budem domaćica a ne da jurim karijeru. Inače u mojoj firmi ne možeš da juriš karijeru jer prosto ne možeš da napreduješ u poslu. Hoće li neko da mi objasni otkud ovolika mržnja prema trudnicama u Srbiji?
Njegovi roditelji su bili protiv naše veze jer su ugledna i bogata obitelj, a ja sam odrasla na selu i moji su za njih obićni seljaci. Smatram da su me dobro odgojili, obrazovana sam i imam posao, tako da mi ništa ne fali. Ali njima to nije bilo dovoljno. Tjerali su ga da bira između njih i mene, a on je odabrao ljubav. Iza nas je 15 godina braka i nije nikad požalio što je otišao od svojih. Nažalost, oni nisu još upoznali svoju unuke jer sam ja sramota za njihovu obitelj. Drago mi je što imam divnog muža kojeg volim najviše i imamo divnu obitelj.
Nisam znao da žena može biti toliko provokativna a da joj se ne vidi ni centimetar kože do danas. Hodam centrom grada i kraj mene prođe djevojka u rolki, jakni i uskim pantolama, toliko odiše nekom erotikom i provokativnošcu da ti se koža naježi a pri tome joj ne vidiš ništa osim lica i ruku... Iskreno, previše sam mutav da joj priđem a rado bih pokušao.
Od sumnje pa do potvrde da imam maligni tumor, doživela sam, od svog muža, toliko uvreda čak i udvaranja u mom prisistvu, da sam bila više u šoku od toga nego od dijagnoze. Oporaviću se ja i od jednog i od drugog, to mi je odluka.
Imam 37 godina i još uvijek se nadan nekom čudu da ću se zaljubit', udat' i imat' dijete. AMIN!
За мене, мушкарац који седи у аутобусу и није мушкарац.
Jedne večeri bila sam kod dečka i kada su njegovi otišli spavat mi smo ostali na kauču još da pričamo i mazimo se. U jednom trenutku smo se zagrlili pod dekicom, samo šutjeli i tako i zaspali. Ljudi moji nikada se pored nikoga nisam tako osjećala - toliko sigurno, toliko voljeno i prirodno. Kakav seks, kakve predigre, kakva ljubakanja... Za ovo se živi !