Jednom je jedan čovjek rekao "Ako postoji pakao, postoji u glavama depresivnih osoba". Ljudi ja se borim sa depresijom od 3. srednje, sada imam 22 godine i vjerujte teško je, bude mi lakše kada saznam da nisam sam, da nas još ima, imam obitelj, financijski i više nego stabilni, ali eto vraga i depresija iz vedra neba, ljudi nemojte suditi tim ljudima, i mi bi voljeli biti sretni kao i ostali, i nemojte govoriti "trgni se" ili takve stvari, to je isto kao da ptici sa slomljenim krilima kažete ajde poleti...razumite nas...
Onaj lik kaže piše na ekavici da njegovi prijatelji ne saznaju da on piše, e pa druže ja ti ne samo da pišem na ekavici nego odem i sve to na ćirilici ispišem =D
Kada sam imala 13 godina zatrudnela sam sa dečkom od 16, jednostavno je bilo jače od mene i što je najgore još uvek sam bila na kraju 6.razreda. Moji roditelji su tada bili razvedeni i skoro niko nije brinuo o meni. Rekla sam samo najboljem drugu i tom dečku koji me je oplodio. On se kasnije preselio a ja sam ostala sama i priznala sam roditeljima koji mi nisu dozvolili da abortiram zbog mogućnosti da kasnije nemam decu. Sada imam 35 godina i dete koje je staro 21.godinu. Osuđujte me.
Kada razmišljam o sebi prije godinu dana vidim se kao potpunog idiota.
Svekrva mi je poslala kolač s orasima, posut orasima. Ja sam alergična na jednu stvar. Na orahe.
Svoje najlepše godine provodim sa krivim zubima u ustima jer nemam finansijskih sredstava za fiksnu protezu.
Kako volim ovakve sunčane dane u proljeće oko 19-20h. Sve je tako lijepo i čarobno!
Ostavila sam muža koji je prema meni se odnosio kao prema kraljici. Bio je veoma uspešan u svojoj struci. Ne nekog fizičkog izgleda . Nizak, malo krupniji. Ostavila ga zbog lijepog šarmantnog i zgodnog momka. Taj momak po čitav dan leži, spava, kafeniše i živi s roditeljima. Ono malo para što ima, dade u kladionicu. Eto mi sada.
Najveća svetla tačka u životu mi je ono svetlo u frižideru.