Živim život na 'visokoj nozi', a u vezi sam sa devojkom koju sam upoznao u marketu, gde i radi. Moji su ugledni akademski građani, a njeni radnici u proizvodnji jedne kompanije. Ona ima par drugara, dok ja imam brdo 'prijatelja'. Ovo 'prijatelja' sam zaključio tek kada smo ozvaničili vezu. Toliki broj osuda, prigovora, podsmevanja kada je sa nama u društvu, pokušaja rasturanja veze nisam mogao ni da zamislim. Sve je kulminiralo juče, kada mi je rođeni otac pred njom rekao da biram između njih i nje. Pritom ju je, ničim izazvano, toliko isprozivao da je pobegla uplakana i ne javlja mi se. Ona je devojka koja mi je pokazala da ljubav nisu reči 'volim te', već 'kako si', 'jesi stigao', da je poklon teglica sa 100 papirića na kojima mi piše zašto me voli, a ne bezvredni materijalni pokloni od ko zna koliko € i još mnogo toga. Izbor sam napravio. Noć sam proveo u hotelu, a danas sam uzeo slobodan dan (Dan zaljubljenih je) i idem da kupim prsten, a nakon toga u drugu smenu u market.
Pedijatar sam. Neka deca, teško bolesna, imaju jednu dijagnozu ja (i moje kolege) zvanično pišemo šifru druge dijagnoze, interno znamo pravo stanje. Za obe bolesti terapija je skoro ista ali jednu pokriva osiguranje a drugu ne, i lečenje je nedostižno skupo za većinu ljudi. Onda "peglamo" stvari tamo gde treba. Naravno to znači da konstantno moram da lažem ako hoću da radim svoj posao jer je sistem napravljen da te onemogući da radiš.To znači da će onda neko drugi ostati bez sredstava. Oduvek sam bio melanholik ali sad sam već ozbiljno depresivan ne samo zbog posla već i drugih stvari. Ne želim da se ubijem ali priznajem da mi više ta pomisao nije strašna kao nekad.
Volela bih da nađem dečka koji je kuvar, pa da uživam u njegovim specijalitetima.
Bili mi na nekoj žurci i posle toga kako ćemo kući, naravno drug vozi. Pritom nema ni položeno za vozačku, pijan bukvalno do te mere da mu pada glava, ali će on ipak da vozi da ne plaćamo taksi. Brisače ne ume da isključi, zamagljeno sve ništa se ne vidi a on otvorio širom prozore (napolju minus) na svakom semaforu mu neko izbaci menjač iz brzine on ne provaljuje zašto neće da krene auto. Sve vreme leluja dok vozi ne može pravo da ide nikako. Verovatno još gora stvar je ta što sam se ja na zadnjem sedistu dohvatila sa dećkom i ne stajemo, ni živa sila nas ne bi sprečila. Ali najvažnije da smo svi živi stigli kući.
Prvi put sam zaljubljena na Dan zaljubljenih, imam 52 godine.
Upoznala sam momka preko interneta i zaručili smo se. Na ljeto je svadba. A prva sam bila protiv upoznavanja preko interneta. Šta ti je život.
Hrvatica sam a ložim se na srbe. I dan danas mi je velika zelja da upoznam srbina i da se udam za njega.
Jedva sam čekala da se udam i promijenim prezime jer sam se prezivala "Sirovina".