Bolovala sam od anoreksije kad sam imala 18 godina i sada godinama nakon toga moj um se napokon oporavio, ali moje tijelo nikako.
Šef je mislio da ga lažem da vršim veliku nuždu i čekao me je ispred kabine uz naređenje da ne pustim vodu kako bi se uverio u isto.
Doživjela sam da učenik autoškole na predavanja dolazi autom.
Moja sestra je tuđi telefon, koji je došla da pogleda zbog kupovine, vratila na fabrička podešavanja, DA BI VIDELA KAKO RADI...
Od kada postoje privatni fakulteti tako je tužno što fakultete ne završavaju samo pametni ljudi.
Nikada nisam mogao izustiti da nemam oca, jer se moj očuh potrudio da mi ništa u životu ne fali. Hvala ti oče.
Ne znam za vas, ali kod mene treba zaslužiti da pišem tvoje ime velikim slovom u poruci...
Saznao sam da mi je najbolji drug homoseksualac. Usprkos tome što svih ovih godina nije pokazao nikakvu tendenciju ka tomu niti je ikada išta potrencirao, ne znam koliko je pametno da se nastavim družiti s njim.
Pre nekoliko godina su se moji razveli a ubrzo nakon toga sam ja otišao da studiram daleko od kuće. Pre nekoliko dana mi se otac požalio kako psihički i fizički uskoro neće moči više da izdrži na poslu. Rešio sam da se prebacim na višu školu koja je bliža i da se zaposlim kako bih mu barem malo olakšao. To je najmanje što mogu da učinim za njega.
Kad budem imala stalan posao, otvoriću devizni račun samo da bih mogla da kupujem muziku i tako podržim ljude širom sveta koji stvaraju muziku.