Gde raditi posle završenog Filološkog fakulteta, a da nije glupi call centar? Jezik koji sam završila se ne uči u školama u Srbiji. Tužno mi je što sam završila nešto što volim da bih se sad javljala na telefon...
Napustio sam devojku jer nisam više mogao da podnesem neke stvari... Ne znam jesam li pogrešio, dobra je osoba ali mislim da je jako teška. Uvek je govorila i da je kriva neće priznati nego tera i dalje svoju stranu.
Uvek je večito bilo po njenom i oke prihvćao sam sve i oke bilo je tu i tamo koja prepirka ali bilo je oke više manje. Međutim krenula je da nepoštuje moju porodicu i priča pred svojima i okolo kako je loša moja porodica, iako oni nikad nisu ništa rekli protiv nje ili njoj nešto loše. Znala se naći povrijeđena u najobičijem razgovoru, morali su moji birati reči da je ne povrede slučajno. Uglavnom jako defenzivna. I uvek je mene krivila kako je moja porodica napada, kako je je ja ne štitim kako sam slab ovako onako i tu me večito krivila i napadala. Nekako sam skoro uspio da je urazumim nakon nekog vremena, ali opet ista stvar dok se stvarno nije posvađala sa mojima i očekuje da ja to rešim, da svojima svašta kažem, koliko god da je volim znam da su moji nisu ništa učinili.
To što mi se on sve više i više sviđa, to me on sve manje i manje primećuje...😏
Sa majkom nisam nikad išla na neko putovanje jer je teška žena. Čak i običan put u šoping je horor, te što ovo, što ono, žuri, izgubi se u gužvi pa je tražim.. Komentariše žene i cure, a ona ima 95 kg, i pri tome je glasna. Pođe pričati sa nepoznatim ljudima i ne prestaje, stvarno mi je žao što je takva.
Nikad mi neće biti jasne osobe koje su godinama u vezi sa nekim, raskinu i nakon par meseci se udaju ili žene sa bivšim partnerima ili nekim novim. Te osobe smatram ogromnim lažovima i prevarantima. Ne daj Bože sa takvima gubiti vreme. Ne vole te, zavlače te, a onda nakon dva meseca se mire sa bivšima ili uđu u novu vezu i tu vide kao neku perspektivu za brak. Neće tebe sa kojim su 10 godina, a valja im neko koga maltene ne poznaju ili ko im je 'naškodio', pa se opet mire sa takvima. Znam za brdo ovakvih slučajeva i ovo mi je prebolesno.
Muž hoće da dà našem sinu ime njegovog pokojnog oca. Ime koje sam sakrila u srcu, koje sam najjače volela, koja sam još jače proklela, koje me povredilo, koje mi pokazalo vrata raja, zamalo ubilo, koje mi je bilo sve, sad je samo tajna...
Dopao mi se dečko na prvi pogled, upoznali se, pričali, imamo mnogo sličnih tema za razgovor, identično mišljenje, a njegove oči su jednostavno predivnee. Oh kako bih volela da mu se svidim, ne pamtim kada sam se ovako osećala 🥰
Žao mi je što nisam imala odnose u srednjoj školi ili na početku fakulteta. Tad hormoni divljaju, stalno sam bila uzbuđena, ali plašila sam se osude okoline, čak sam se i sama sebe sramila. Odbila sam dečka koji mi se sviđao fizički i karakterno. Prvi put mi je bio tek sa 25, uz to je dečko imao problem sa erekcijom. Plašim se da nikad neću zaista uživati u seksu.
Izgledam dosta mlađe i ljudi me ne shvataju ozbiljno... Faca mi deluje naivno i glupo, a uopste nisam..baš me frustrira.
Nekad je odsustvo pogrešne osobe veći luksuz nego bilo kakvo putovanje.