Momak me je ostavio zato što još uvek, posle 3 godine veze, nisam spremna za dete. Problem je strah, jer sam bolesna (MS i epilepsija) i plašim se da to ne utiče na bebu, a i na mene, da li će se pogoršati stanje (umor mi izaziva epi-napade).
Udajem se, odrasla sam osoba, nisam klinka ali kada pomislim da se odvajam od porodice u kojoj sam uvek imala ljubav i smeh i podršku meni apsolutno svaki put suze same krenu. Drugi kažu da se ponašam balavo ali to je jače od mene.
Jako sam razočarana izborom supruga, još više jer mi je to drugi brak. Moj prvi suprug je čovek ipo u odnosu na moj sadašnji izbor koliko god on bio loš. Ovaj život je sr*nje.
Moj dečko je na početku veze ponekad komentarisao druge devojke dok je sa mnom. A i odmeravao. I kada sam mu rekla da mi to smeta rekao je da sam u pravu i da to radi nesvesno i da on nema problem da ja to isto radim, da mu je to skroz normalno i da imamo oči. Ali naravno neko preduzimanje nečega naravno da ne. Imam potpuno poverenje u njega, nema čak ni društvene mreže, stalno je sa mnom, trudi se oko mene, svesna sam da objektivno izgledam dobro, ali te stvari sa početka me i dalje pogađaju.
Muž i ja živimo sa detetom u iznajmljenoj kući, plaćamo kiriju. On je došao iz planinskog sela u moje mesto i tu radi. Problem je što kad god ga pitam šta on planira dalje, u smislu da kupimo kuću ovde on kaže "videćemo",a većinom me samo ignoriše. Mnogo puta sam pokušala da razgovaram s njim ali bezuspešno. Samo iskulira. Mislim da on želi da se vrati u to svoje selo da živi tamo,što ja ni u ludilu ne želim i to ne dolazi u obzir. Već mi je jednom rekao da je ovde samo zbog mene, inače ne bi bio. Ne znam šta da radim, jer ja ne mogu nikad kupiti kuću sama. Znam da ćete reći da sam o tome trebala da razmišljam ranije. Da, trebala sam, bila sam glupa. Ne brinem zbog mene, nego zbog deteta, želim da bude obezbeđena. Da li neko ima savet?
Bivši dečko mi je stalno pominjao neke klinke sa kojima radi. Čak mi prepričavao kako ga je jedna tešila kad smo se on i ja posvađali. Težak manipulator koji zna šta da kaže da ja posumnjam u njegovu vernost, a posle me napadne što posumnjam u njegovu vernost.
Savršen brak ne čine savršeni ljudi, nego dvoje ranjivih, nesavršenih bića koja se svaki dan iznova biraju – i onda kad je teško, i onda kad boli, i onda kad je lakše okrenuti leđa nego ostati.
To je dvoje ljudi koji se ne boje slomljenih dijelova, nego ih lijepe ljubavlju. Koji se ne skrivaju iza maski, nego jedno drugome pokazuju i suze i slabosti. To su ruke koje se ne ispuštaju ni u oluji, srca koja kucaju zajedno i onda kad svijet puca oko njih.
Savršen brak je kada dvoje nesavršenih ljudi odluči: “Neću odustati od tebe. Nikada.” I ta odluka postaje njihova snaga, njihova pobjeda i njihov put prema vječnosti.
Imala sam vezu na daljinu. Međutim u zadnje vrijeme su tu bile nepotrebne svađe gdje on meni ne vjeruje ni one obične stvari. Momak je stvarao sebi scene i filmove u glavi koje ne postoje da je to nerealno… Raskinuli smo zbog mojih modrica po butinama i to je njemu dokaz da sam ga varala. Ja više ne znam kako da mu objasnim da nisam sve sam pokušala kako bi dokazala da sam mu bila vjerna cijelo vrijeme i nije mi jasno kako on vidi skroz nešto drugo… Jel imao tko takvu situaciju? Znači doslovno me ostavio jer misli da ga varam odnosno uvjeren je. Ja sam puno toga promjenila radi njega i ako to nije dokaz da sam ga iskreno voljela onda ne znam šta je. Bila sam spremna i da mu podijelim lokaciju gdje se nalazim samo da mi više jebeno povjeruje. Sve je bilo tako savršeno prije nije mi jasno zašto je sve krenulo niz brdo.
Rekao sam svojoj prvoj ljubavi da je istina da prva ljubav zaborava nema. Onako u priči, kad smo se sreli na ulici posle milion godina. Više je bilo nostalgično, kao žal za mladim danima. Neće nikad ništa biti između nas, oboje smo zauzeti i verovatno se nećemo opet videti narednih 10, 15 godina. Sad me grize savest, ne znam da li je loše prema mojoj parnerki što sam to rekao?
Znala sam, još kao klinka, da nisam ne znam kakva lepotica, ali sam isto znala da imam kvalitete u smislu fizičkog izgleda kojima privlačim muškarce (guza, kukovi i struk). I znala sam da ih koristim i uvek imala solidan broj udvarača. Nisam nikad patila zato što imam relativno male grudi. Pre godinu dana sam naprosto došla u situaciju da sam mogla da ugradim implante u grudi (imali sam višak para, muž me podržao u tome, ne želimo više dece), i odlučim se ja na taj korak. Ni sanjala nisam koliko će to da privuče pažnju muškarcima (zaista nisam preterala sa veličinom). U parku budem u nekim dronjcima, sa decom, očevi druge dece otvoreno flertuju. Na poslu kolege koje nikada takve namere nisu pokazavili. Izađem u neki provod, sa mužem, saleću me i momci i stariji pa se čak posle izvinjavaju mužu, u prodavnicama, na pijaci, svuda. Relativno lako se borim sa ovom pažnjom (jer me ne interesuje), ali da sam je imala pre 10-15 godina, mislim da bi bila veća patnja nego prednost.