Drugarica s kojom se družim bukvalno svaki dan za rođendan, koji je bio pre par dana, mi nije ništa poklonila. Stvarno mi nije do poklona, ali makar čokolada ili bilo kakav mali znak pažnje, samo to.. Razočarana sam.
Momak i ja smo skupa 4 mjeseca i upravo sad započinjemo vezu na daljinu. Viđali bi se 1-2 mišećno po par dana.. Užasno me strah. Ne radi povjerenja nego radi fizičke udaljenosti. Strah me je da će mu dosaditi da neće ići, a predobro nam je skupa i oboje imamo želju da to funkcionira. Stvarno želim da uspijemo.
Tužne su mi ove cure i žene koje se vode mišljenjima kako muškarce treba praviti ljubomornima, kako ih treba koristiti i biti hladna i da će onda oni da jure za njima kao. Takva je koleginica na poslu. Radim sa njom već 12 godina. Ona nije loša prema meni zaista ali je malo dosadna sa tim pričama. Od kada sam se zaposlila ne slažemo se po tom pitanju. Uvijek me savjetovala kako sam suviše fina prema svome dečku i kako bih trebala da se igram malo sa njim jer ću mu dosaditi. Naravno da je nisam slušala i neću takve stvari da radim. Evo ja sam 9 godina u srećnom braku sa njim a ona ima 40 godina a nema ni kučeta ni mačeta. I dalje se vodi istom politikom i muva se sa nekom dječurlijom i govori kako su muškarci loši jer je nijedan ne gleda ozbilnjo. Većina žena koje ja poznajem a da su imale takva ili slična razmišljanja, završe same a šole drugima pamet kao da su one provalile igru. Da je to stvarno tako ne bi bile ostavljene u svakoj vezi (a i te veze im uglavnom i kratko traju).
Nikada nisam samu sebe hvalila, uvek dozvoljavam da drugi pričaju o mojim kvalitetima ali sve što sam starija, shvatam da sam jedan jako vredan prijatelj i da sam uvek tu, čak i za osobe koje nikad nisu tu za mene, čak i za svoje neprijatelje, ne umem da mrzim, pokušavam da razumem sve, i najveću ludost bih razumela, samo ako želim to, volim sebe zbog toga, znam da me ljudi koriste zbog toga, ali ja sam bolja osoba.
Sestra je imala toksičnu vezu gde je njen momak omalovažavao, neradnik je i lenj. Sticajem okolnosti ja sam joj predložila jednog naizgled drugačijeg momka, da bi taj momak mene poljubio jedan dan i nije se ni javio posle toga, a 15 dana kasnije se smuvao s mojom sestrom. Pa ti budi s "finim" momcima.
Eh da zna koliko na njega mislim i koliko mi nedostaje... Ali, nažalost to njemu mnogo ne znači, a verovatno i nikad nije.
Već nekoliko mjeseci pokušavam naći posao i nailazim samo na odbijenice. Počela sam i u inozemstvu i isti slučaj. Osjećam se potpuno bezvrijedno i jadno, a nitko me ne razumije. Imam osjećaj da je problem u meni iako sam visokoobrazovana i pričam nekoliko jezika.
Odvezla sam ga autom kući nakon što me ostavio, sad mi je žao.
Varao me je dok sam bila trudna, saznam mesec i po nakon porođaja. Sedam godina veze i godinu dana braka bacio niz vodu. Uteha mi je moj anđeo, moja divna beba.
Pre tri godine desilo se nešto što ne mogu da objasnim. Kad nam je tetka umrla sestra i ja smo je tu noć sanjale u istoj spavaćici koju da napomenem nikad nismo videle na njoj. Živa istina.