Sreo sam bivšu s momkom i malo da zakuham rekao sam mu dobra je mala sve radi jedino po kući neće ništa.
Maštam o tome da otvorim čitalačko-filozofski klub u Jagodini, ali se bojim osuda i neuspeha. Šta vi mislite?
Procvetala sam otkad sam otišla na fakultet - daleko od kuće. Po diplomiranju mi se trajno pogoršalo zdravlje, te sam primorana ostati kući. Više od svega se želim odseliti, i živeti sama, gde znam da neće biti svađa svaki dan. Ali... nisam uspela naći posao i pre pogoršanja zdravlja, sad posebno. Čak iako bih uspela pronaći, morala bih zarađivati duplo da bih mogla platiti pomoć, jer ne mogu samostalno živeti. Umorna sam i tužna.
Ne mogu da shvatim žene koje uopšte pominju datume svadbe ili još gore, neke odu i raspitiju se za slobodne termine, a da pre toga nisu zaprošene. Nekako ako se on nije setio da to odradi i da isprati protokol gde se ti trpaš dalje, posle nam je đavo kriv kad očekujemo da će oni nešto prvi potegnuti i uraditi za nas... videli su da trud i ne mora da postoji da se dođe do cilja, zašto bi se oni mučili i dalje!?!
Treba ih i pustiti da malo pokažu tu muškost, ako i ne pokažu, pa 8 milijardi ljudi od toga 4 milijarde muškaraca, ne ponižavajte se.
Ne razumem ljude koji su u Nemačkoj duže vreme i mrze Balkance koji su friško došli u Nemačku. Glavni životni moto im je "dalje od naših".
Od svih rasa najviše mrzim Europljane (bijelce) samo zato što su izmislili 9-5 poslove i kreirali taj kapitalistički sistem da se mora raditi do starosti. Školovati do 18. pa onda cijeli život budi korisna sluga kapitalizmu.
Napisala sam jednoj poznatoj osobi da bi rado spavala s njom. Odgovorio mi je smijehom i poželio sve najbolje.
Osjećam se kao da ću biti višak na putovanju u Španiju koji je trebao biti samo za nas djevojke, jer prijateljica koja ima momka tamo kaže da ne bi voljela da nas dvije idemo same nakon što je druga otkazala rezervaciju zbog smrtnog slučaja u porodici. Razlog je kako kaže ja ću biti sama dok ona bude hodala sa momkom. Okej, naravno da se trebaju vidjeti, o tome smo i pričale na početku da neće biti problem i sa nama da provede određeno vrijeme, ali ona očigledno nije ovo putovanje vidjela kao mi i sad ne znam šta da radim. Već je sve rezervisano, a ona uporno aludira na to da će biti sa momkom.