Predajem srpski jezik u osnovnoj školi. Kada na pismenom zadatku uočim nepoznavanje azbuke ili abecede, odmah sledi jedinica (ostatak rada i ne pročitam). Ne mogu da dozvolim da osoba koja se na papiru služi "ošišanom" latinicom ili koja meša "dj" i "đ" dobije prolaznu ocenu, pa makar samo jedno slovo bilo u pitanju. Ne mislim na pravopisne i gramatičke greške, nego isključivo na slovne. Ne želim da ohrabrujem nepismenost u 21. veku.
Imam sutra ispit od koga mi zavisi uslov. Mnogo je više od toga jer mi od toga zavise i nastavak fakulteta zbog finansija, a i odnos sa najbližima, da ne dužim priču. Jesam se potrudila. Međutim psihički nisam baš najbolje već mesecima, imam napade panike, pijem i lekove i nisam stigla sve da spremim. Bukvalno za par sati znam da idem na faks da padnem ispit, da uništim sebi život. Evo pijem već drugu limenku piva. Ne znam šta će biti sa mnom od sutra, teško meni. Ovo ako bude objavljeno, moj ispit će već proći. Možda ću čitati komentare podrške, možda će mi neki značiti. Ali svakako ne znam šta ću da radim. Previše toga mi zavisi od ovog ispita, a znam da neću uspeti. Jedino nekim čudom nešto da se desi, a s obzirom na to kakva mi je sreća u životu... ne mogu ni da se nadam.
Prijateljica iz srednje škole se udala poslije završetka iste, ja otišla na studije u inostranstvu. Nismo se vidjele ni čule više od 10 godina kada mi je pisala na fb i pitala jesam li udata i imam li djecu. Kad sam rekla ne, odgovorila je: "Pa dobro, govoriš toliko jezika, naći će se valjda neko ko i tebe razumije". Nije ni svjesna koliko me tad povrijedila jer sam oduvijek željela brak i djecu. Danas sa svojih 35 godina imam završen master, cijenjena sam u firmi jer govorim mnogo jezika i savjesno radim, imam muža i dijete koji su divni i živimo u njegovoj otadžbini pored mora. Koliko čujem od zajedničkih prijatelja, ona ima muža koji ju kinji, dvoje lijepe djece i muku da nagovori muža da iz dalekog sela presele u grad da bi djeca pohađala bolju školu. Otkako mi na fb piše gdje sad živim i na profilnoj slici su muž i dijete, više se ne javlja. Nikad mi zloba i zavist nekih ljudi neće biti jasne. Ja bih se tuđoj sreći radovala, a trenutnoj nesreći nikad.
Volela me previše i počeo sam opušteno da se zezam sa strane. Molila me, podsećala na vreme kad smo se upoznali.
Bilo mi smešno koliko se trudi oko mene, čak mi je preskupe poklone kupovala.
Prijalo mi je kad se posvađamo, ja se izduvam, a uvek se ona javi i traži da pričamo. Voleo sam je jako ali nisam hteo da se vežem na taj način. Znao sam da je volim, nisam imao dilemu.
Jedno veče sam joj rekao nešto ružno što nije bilo istina. Svidela mi se jedna mala sa posla i hteo sam ovu da oladim, da me ne smara da malo uživam.
Video sam posle par nedelja da me blokirala. Pokušao da joj se javim mejlom, otkačila me u dve reči i rekla da se ne javljam nikad više. Ok ljuti se neka malo i ona.
Ali prošlo je godinu dana. Nije bilo sata da na nju ne mislim. Ne mogu sebi da oprostim. Stideo sam se jer sve je saznala. Nisam bio hrabar da joj izađem na oči. Nadao sam se srešću je i rešićemo sve spontano. Udala se pre 2 dana. Kockao sam i sve sam izgubio. Nisam nju našao u nijednoj drugoj.
Treba uvesti zakon da je ilegalno igranje sa emocijama. Ovo pogotovo vrijedi za žene.
Nisam kupio ništa za crni petak, a i dalje sam živ i zdrav. Do sledećeg puta, poyy.
Da li je moguće da svaki put jedva uspem da uspavam bebu i legnem da spavam sa njom, neko počne da buši u stanu iznad, psi počinju da laju, kose travu, seku drva? Jel to mora sve bas tad, bez izuzetaka? Onda beba budna, ja besna i tako u krug. Neverovatno...
Raskinula sam dugogodišnje prijateljstvo zbog vjerovali ili ne 300 maraka. Sad sjedim i razmišljam, sve one situacije iz prošlosti u kojima me je ostavila na cjedilu, gdje su joj bili važniji njeni novi frendovi, pitam se koliko sam bila slijepa da nisam prije vidjela da to nije prijateljstvo. Uvijek i uvijek sam sve prelazila, ali sad je kraj, nakon pozajmljivanja novca za otplatu kredita, zapravo za put, nestade bona. Ja više ne postojim,čak i kada se javi,kao da te marke nikada nisu postojale. Nije u pitanju novac, nije me briga, nego obraz. Žalosti me što me novac moro dovuć pameti.