Tražim crne ravne cipele za jesen i ništa ne mogu naći jer su sve neke glomazne, ajde i to, ali što su teške jbt. Takođe, prvi put ne mogu naći svoj broj 37, najviše ode ta veličina, što je zanimljivo jer prije nisam imala taj problem.
Dok sam bila skromna, nosila polovnu odeću, kuvala, čistila, gledala sve jeftino da kupimo, partner me je stalno potcenjivao kako ne radim ništa, nemam stila, prebacivao za sve osnovno što kupi ali zato u restoranu čašćava društvo i potroši baš dosta. Onda sam promenila ploču, bavim se svojim stvarima i sebi sam priroritet a njemu sam počela da prebacujem za sve što mi smeta. On vidi nema šta da se jede pa naruči ili nam sam spremi hranu, pomaže oko čišćenja. Samo se našminkam i spremim tako da ne može da odoli mojoj lepoti i kažem mu izvodiš me na večeru ili idemo da mi kupiš to i to. I apsolutno me nije bilo briga koliko košta. Kada je uvideo da mogu i bolje od njega jer sam realno i lepša, zgodnija i obrazovanija sada dobijam cveće bez razloga, odeću, nakit, putovanja i šta god poželim. Hoću reći, tek kada sam istinski promenila svoju viziju i poverovala sebi da zaslužujem luksuz i da sam vredna truda, da ne moram da se žrtvujem ni za šta, onda sam počela samo najbolje i dobijati.
Znam čovjeka koji je imao 2 moždana udara i zabranjeno mu je da vozi (inače je taxista). Evo neki dan vidim da opet vozi. Ja zaista ne mogu da vjerujem da neko može biti toliko neodgovoran i dovoditi i svoj i živote drugih ljudi u opasnost.
Moj otac je prodao njivu da mi plati avionsku kartu za Srbiju i pomogne u lečenju. Imala sam vanmateričnu trudnoću a onda se ispostavilo da imam i tumor na jajniku koji mora da se vadi. Muž ? Muž je kupio bratovom sinu za punoletstvo auto od 15 000 evra. Empatija prema meni nula. Nije mi pomogao finansijski a mogao je i ja bi to u budućem zajedničkom životu nadoknadila. Tako da drage moje, sve koje kao i ja naivno ste ok sa pola pola, da znate da će vam se to kad tad obiti o glavu i ostaviti vas na cedilu. Osećam se kao da sam radila kod privatnika a ne bila u braku koji je trebao da bude i u dobru i u zlu.
Rodjena sam 12.12.
U školi, u dnevniku sam bila pod brojem 12, živim u stanu broj 12.
Prvu ćerkicu sam rodila u 12:12 :)
Ponosan sam na sebe jer sam radom i trudom došao do visoke plate kojom mogu sebi priuštiti mnogo toga za čim sam žudeo ranije kada sam bukvalno koncem ušivao patike jer nisam imao za nove. Unovčio sam diplomu i osećaj lične satisfakcije je neverovatan😊
Rodila sam jedno dete i posle njega više dece ne želim. Naporno mi je, jedva sam i sa njim izgurala taj period dok je bio beba pa do sedme godine, i više mi ne pada na pamet da opet prolazim kroz isto. Razvela sam se u međuvremenu zbog problema u braku, partnera nemam već duže vreme, niti imam potrebu da imam nekog pored sebe. Definitivno više nisam za taj klasičan porodični život, ne mogu više da živim s nekim jer sam navikla na samoću i vreme za mene bez stresa i tenzije, a s detetom mi je sad odlično, imamo svoju rutinu za sve, planove, snove i tako planiram i da ostane. Nikad mi lepše nije bilo.
Pala sam ispit, ali sam skuvala supu juneću, prava domaća delicija.
Ponosna mi budi majko😄
Ubeđena sam da ovi, što prelaze preko svega: trpe kojekakva poniženja, samo kako ih partner 'ne bi' ostavio, imaju slamu u glavi. Mozga nigde, a slame koliko hoćeš. To vam nije nikakva garancija da danas-sutra nećete dobiti nogu u d*pe. Zaista ne znam odakle nekome ideja da će glumljenjem otirača, zadržati nekog pored sebe.
Venčali smo se posle dve nedelje od kako smo se upoznali. Deset godina smo u braku i ispostavilo se da je to najbolja odluka koju sam doneo u životu. Možda sam jednostavno imao sreće.