Nikad neću oprostiti roditeljima što sa 19 godina, kada je najbolji period mog života nemam osnovno što imaju i ostala djeca. Ne idem na ljetovanja, ne sjećam se kako more izgleda. Nemam novca za izlaske a i da imam, otac mi čak ni sa 19 godina ne dozvoljava da izlazim vani nakon što padne mrak JER SAM ŽENSKO i to meni ne priliči? ? Nemam novu odjeću, jednom u par godina kupim i nosim sve dok se skroz ne podere. Nekad i poderanu nosim jer neće da mi kupe novu robu. Najgore od svega je što oni misle da je sve ovo luksuz a ne normalna stvar. Nemam novca ni za običnu kafu sa prijateljima. Oboje su zaposleni da se razumijemo a ja nisam u stanju naći posao. Mrzim ih i uvijek ću ih mrziti.
Nema mi ništa mrže kad se krenem kupati pustim muziku na YouTube i odma poslje prve pjesme reklama pfff...
Možda ćete mislit da sam budala...
Nedavno sam se doselio iz Hrvatske u Beograd radi posla. U Beogradu mi je izvrsno! Brutalan grad, dobri ljudi, dobar posao. Ne planiram da se odselim!
Shvatio sam da zaista volim bivšu, jer kad razmišljam o njoj sa nekim pored koga je srećna nemam nikakvu negativnu emociju, stvarno joj želim sve najbolje u životu kada sam ja već bio previše balav i poročan da joj pružim tu sreću... Do duše kad god se napijem pošaljem joj neku debilsku poruku tipa poslednji put sam joj posalo neku pesmu i tekst „sam sam sebi grob iskopao, tražim te u svakoj al ne ide„ . Morao sam da je obrišem iz prijatelja što da se ne bih više blamirao, što da joj ne bih dosađivao jer sam joj već dovoljno zla naneo.. Svakako mislim da tek sada kontam šta je prava ljubav, kad voliš nekog iskreno i bezuslovno, nije bitno da li je sa tobom samo je bitno da je ona srećna! Ja sam sa druge strane naučio ogromnu lekciju, nema šanse da sledeći put napravim istu grešku kad dođem do 'one prave'.
Čisto da olakšam dušu. Medicinska sestra sam i trenutno nemam posao, a moji forsiraju da idem u Njemačku, bolja budućnost, mogućnosti, novac, stabilna država, posao za stalno itd... A ja najiskrenije samo hoću svoju Opću bolnicu u Sarajevu. Zašto politika cijelog Balkana ovoliko uništava snove mladih i zašto nemamo mogućnosti da radimo u svojim rodnim gradovim?
Uvijek od sasvim ugodne situacije napravim neugodnu. Svjesna sam da pretjerujem s iskrenosti i izravnosti, ali ne mogu si pomoći!
Imam jednu majku i dva oca. Jedan je moj pravi a jedan je moj očuh. Tata, očuh i mama se druže i jako su dobri prikatelji. Tata dolazi redovno u goste i mlađeg brata i sestru čuva kao da su i oni njegovi. Neki dan je zvala vaspitačica mamu i pitala je kako to jedno dete ima dva oca?! Jer je sestra(5 god) uporno govorila da ima dve tate. I tu vaspitačica počne da objašnjava njoj da nije moguće i da mora da ima samo jednog pravog tatu i sestra se rasplače. Ode mama po sestru i vaspitačica krene da viče na nju kako detetu punimo glavu glupostima. Od malena je njihov otac moj i obrnuto. Niko se tu ne ljuti niti pravi problem za nas je to normalno. Ne vidim razlog da ona pravi problem i što se meša...
Drago mi je kad vidim da se ljudi u sve većem broju duhovno bude. Stvaranje raja na zemlji je počelo :)
Mrzim kad u gostima izujem cipele, a oni nemaju papuče za goste pa hodam bosa. Pogotovo ljeti ako dođem u sandalama i nemam čarape.
Što se tiče karijere, postajem sve što sam oduvek hteo. Sa druge strane što se tiče ličnosti postajem sve što sam oduvek mrzeo.