Kad je ćaleta šibio infarkt i došla hitna da ga vozi, naš pas je trčao za hitnom sve do bolnice, tamo uredno sedeo ispred ulaznih vrata, sačekao ostatak porodice da dođe taksijem i kada smo se svi uverili da je ćale dobro i da je van životne opasnosti zajedno se sa nama vratio kući. Na dan kada je ćale trebao da napusti bolnicu, zamolim druga da me odveze da pokupimo ćaleta. Dođemo kući, ćale izlazi iz kola a kuče srećno skače do neba. Ceo dan se nije pomerao od njega i kada je ćale zaspao, toliko jako je lajao dok ga nismo pustili u kuću i smirio se tek kada je legao pored ćaleta da spava.
Jednom je jedan čovjek rekao "Ako postoji pakao, postoji u glavama depresivnih osoba". Ljudi ja se borim sa depresijom od 3. srednje, sada imam 22 godine i vjerujte teško je, bude mi lakše kada saznam da nisam sam, da nas još ima, imam obitelj, financijski i više nego stabilni, ali eto vraga i depresija iz vedra neba, ljudi nemojte suditi tim ljudima, i mi bi voljeli biti sretni kao i ostali, i nemojte govoriti "trgni se" ili takve stvari, to je isto kao da ptici sa slomljenim krilima kažete ajde poleti...razumite nas...
Rodila sam sina poznatom političaru koji je inače u braku.
Onaj lik kaže piše na ekavici da njegovi prijatelji ne saznaju da on piše, e pa druže ja ti ne samo da pišem na ekavici nego odem i sve to na ćirilici ispišem =D
Kada sam imala 13 godina zatrudnela sam sa dečkom od 16, jednostavno je bilo jače od mene i što je najgore još uvek sam bila na kraju 6.razreda. Moji roditelji su tada bili razvedeni i skoro niko nije brinuo o meni. Rekla sam samo najboljem drugu i tom dečku koji me je oplodio. On se kasnije preselio a ja sam ostala sama i priznala sam roditeljima koji mi nisu dozvolili da abortiram zbog mogućnosti da kasnije nemam decu. Sada imam 35 godina i dete koje je staro 21.godinu. Osuđujte me.
Imam neki trip da će me grinje sa jastuka pojesti pa svako veče okrećem drugu stranu kad spavam, osećam se sigurnije tako.
Kada razmišljam o sebi prije godinu dana vidim se kao potpunog idiota.