Prvi put čujem da se peškir za teretanu koristi i za sprave, dok sediš na njima, i za lice i podsetnik da ne zaboravite s koje strane ste sedeli, a s koje brišete lice... Zašto ne bi neko koristio dva peškira? Kako jedan peškir na kojem neko sedi, da koristi i za lice? E svašta.
Ništa me ne odbija više od muškarca koji se oseti uvređenim kad ga stavim u uporedni sistem sa nekim "boljim" od njega. Ne mislim time ništa loše, želim mu samo ukazati na neki primer, koji će ga dodatno motivisati da se poboljša u segmentu koji mu nedostaje. A razvoj je ono čemu treba težiti.
Imam jednog prijatelja, stariji od mene. Taj se ne zna dopisivati. Nemoj mi poslati poruku ako misliš da ću ti ja odgovoriti i onda te čekati da odgovoriš za dva-tri dana i onda pošaljem svoju poruku i opet čekam nekoliko dana na odgovor... Dođe mi da ga ignorišem samo, a dobar čovek.
Sinoć sam slučajno fb našla neke stare konverzacije s prijateljicama i shvatila koliko sam imala duha i koliko sam tokom ovih godina izgubila sebe. Mislim da sam već 7-8 godina u nekoj depresiji koja me pojela.
Batalila sam fakultet jer nisam imala živaca da radim u prazno tj. sramota me je bilo da 3 godine parazitarim i ne radim ništa, ne primam platu, i samo sjedim kući i učim. Ne mogu tako, ne mogu.
Dosta mi je više ljudi koji misle da mogu raditi i govoriti šta god požele, bez da misle o tome da će ih stići posljedice toga.
Ljudi moram ovo negdje reć.. Mrzim ovo savremeno doba, mrzim što svako bolje od roditelja zna šta djeca smiju a šta ne, mrzim što nam nameću kako da izgledamo, mrzim što nam govore šta da jedemo i kako, a najviše mrzim što nam to govori bukvalno bilo ko.
Svi se nazivaju doktorima, trenerima, stručnjacima a ništa od toga nisu.. gdje će nam djeca rasti, u čemu i kako?? Evo ne znam... Lijepe naše devedesete.
Zašto su svi postali nezadovoljni brakom, životom sve manje životne radosti među ljudima, šta se desilo...
Kad sam i sama bila devojčica ukrala sam jednoj devojčici cipele za barbiku jer ja nisam imala. Godinama me proganja ovo, poklonila sam mnogo stvari, lutaka, odeće ali me ovo i dalje proganja. Ne znam kako da se oporavim od toga.
Ne pričam sa majkom već pune 3 godine, a živimo svi zajedno u istoj kući, od tad se niko nije više posvađao i živimo bolje i mirnije.