Na dan zaljubljenih dečku sam priredila raskid. 💔Nisam mogla više da trpim njegovo ponašanje. Njegova zavisnost od trave i njegova nervoza su mi iscrpeli svu energiju.
U vezi sam već 4 godine sa oženjenim čovekom. Ja imam 28. Ne znam ni šta me drži tu jer ne želim da se razvede, a sa druge strane shvatam da dalje od ovoga nema i samim tim tapkam u mestu, a vreme prolazi…
Još 7 - 8 dana do kompletnog mira jedva čekam da se uselim!
Ja ne znam skoro nijednu osobu, a da koristi konac za zube. Ubeđena sam da 70% ljudi to uopšte ne koristi. Ne koristim ni ja, jako retko kad. Idem redovno kod zubara i zubi su mi super, ali ne mogu da se bahćem sa tim, plus se gadim. Znam da treba da se koristi, ali eto, šta je tu je. Ja priznajem da ne mogu to. Baš me je zanimalo, koga god da sam pitala kaže mi da to ne koristi. Jedino za koga znam da koristi je moj brat i još jedna osoba. Računam samo prirodne zube(normalno😉).
Imam 40 godina i trudna sam. Jako teška trudnoća, mnogo teža od prve, pre 10 godina. Iskreno, jedva čekam da se porodim. Da moje telo bude samo moje, toliko sam umorna, teško mi je i da se krećem, mučnina me razbija i sad u sedmom mesecu, nisam spavala mesecima. Maštam o danu kada ću sa mužem otići negde i igrati bez prestanka satima.🙃
Najiritantnije su mi ove ženske što u opis na instagramu stave pedeset pet datuma! Te kad su počeli da se zabavljaju, pa kad su se uzeli, pa prvo pa drugo pa treće dete kad se rodilo itd itd... Samo fali još datum kad im je dete prvi put kakilo.
Preselim se u inostranstvo i kontaktiram par puta poznanike iz mog grada koje sam poznavao od pre. Čisto da imam s kim da progovorim. Svaki put odbijanje i obrazlaganje kako ne mogu. Zahvalim se i ostavim mogućnost da oni mene kontaktiraju kad mogu/žele. Naravno, to se nikad nije desilo. Nakon desetak godina upoznajem mnogo dobrih ljudi, naših, stranaca, lokalaca, u svakom slučaju, socijalni život mi je dobar. Mnogo truda, doškolovavanja i malo pomoći prijatelja, uspem da se snađem, radim u struci i lepo zarađujem. Sretnem jednog od onih poznanika s početka priče, pozdravlja me kao da smo najrođeniji, i naravno pita za posao i je li tačno da sam se dobro snašao. Jesam, hvala na pitanju, odlično mi je. Što se ne javim nekad za kafu, da se družimo. Nasmejem se na to i odgovorim da mi je drago što smo se sreli. A još draži su mi moji prijatelji kojima sam bio dobar i kad sam se mučio i bio nezaposlen.
Kada se minimalno našminkam, lijepa sam kao lutka. Bez šminke sam, najblaže rečeno, ružna.
Ništa lepše nego kad je neko dobar frajer sa 40-60 godina.