Upravo sam dobio otkaz u firmi i ne mogu vam opisati koje je olakšanje 😂
Nerviraju me ljudi koji idu u teretanu i neprestano pričaju o tome. Drugarica ide i svaki put kad sa njom razgovaram ona mora da pomene teretanu i trening, svaki dan ide, samopouzdanje level 1000, uzima proterine posle nedelju dana treniranja i NE ZAKLAPA O TOME. Stalno mi priča kako nema vremena i ništa ne stiže da uradi, a u teretanu ide svaki božiji dan i onda mrtva umorna prespava ceo dan. Pa vežbaj čoveče ako hoćeš, ali pusti nas ostale da živimo, ne želim da pričam o tome.
Prestaneš da se javljaš prijateljima i oni zaborave na tebe, kao da ne postojiš. I onda se posle dure što te nema. Pa dobro braćo dokle ćete da budete deca.
Sa dečkom sam na moru, sedimo ispred restorana i uživamo. Prolaze ljudi, prelepe devojke, nasmejane. Čiste, uredne u pristojnim letnjim haljinama, šorcevima, prirodne, bez šminke po ovoj vrućini. Niko ništa. Prolazi neka likuša zagrljena sa svojim buzdovanom. Izblajhana kosa do du*eta, si*e vire iz dubokog dekoltea, šljašteći kačket, nadrkani iraz lica, full šminka, jagodice blistaju od nekog sjaja, napućena, kratki šorčić, kad ono tajac. Svi, zajedno sa konobarima zablesili za njima- pogledam ovog mog zabalio prateći je pogledom. E moji muškarci...
Život je puno lakši i lijepši kad prije spavanja dobijete poruku za laku noć i kad je prvo što vidite kad ustanete poruka za dobro jutro.
Sinoć mi je tata poslao poruku, pitao da li spavam, ja ga nazovem, on hteo da mi ispriča šta mu se upravo tad desilo na poslu i kaže "morao sam nekome ispričati". Ljudi moji, nemate pojma koliku sam sreću osetila što je baš mene nazvao da podeli tu vest.
Najbolji prijatelj iz djetinjstva i ja planiramo vjenčanje. Imamo 28 i 29 godina i poznajemo se od osnovne škole. Nikad između nas nije bilo ničeg romantičnog, nikakve zaljubljenosti. Nikada se nismo posvađali, znamo sve jedno o drugom, savršeno se uklapamo. Imali smo veze, bili sa drugim ljudima, ali uvijek bili tu jedno za drugo. Nećemo se vjenčat zato što nam je vrijeme, već zato što shvatamo da razumijemo jedno drugo bolje nego bilo ko drugi i što smatramo da bi nam u braku bilo savršeno. Počeli smo i vezu i u tom pogledu smo savršeni jedno za drugo. Nismo zaljubljeni ali se volimo i poštujemo, što je za nas mnogo bitnije nego bilo koja zaljubljenost. Još uvijek niko od naših, ni rodbine ni prijatelja, ne zna, i sigurni smo da će se svi ostati u šoku kada saznaju.
Promenila sam rutinu pre spavanja, i nikada se bolje osećala nisam! Naime, 2h pre spavanja ugasim telefon i uhvatim knjigu u ruke, tako nedeljno pročitam minimalno 2 knjige. Uskoro ću uvesti to pravilo i ujutru. Svima toplo preporučujem! :)
Vidim tu ima mnogo mladih koji se žale na roditelje. Samo da im kažem da je prirodno ne slagati se s njima i da je prirodno osamostaliti se od njih. Što znači psihički i financijski. Fino napunite 18 godina i nitko više o nikome ne ovisi. Osudite me, ali mislim da trebate sami naći svoj put.
Oduvijek sam bila odbačena od svojih vršnjaka. Da, zbog izgleda. Imam narandžastu kosu i pjegava sam. Mnogo puta nisam došla u školu zbog toga, jer su me svi vrijeđali i nazivali rugobom, a onda me moja nastavnica ohrabrila riječima "Jedinstvena si, zbog toga te ne prihvataju, jednog dana će svi oni želiti biti u tvom društvu". I bila je upravu. Početak srednje, a na ulici me primijeti jedna fotografkinja, da mi svoju vizitku da dođem kod nje u agenciju. Roditelji me odvedu, i da skratim, sad sam u Londonu, model sam za jednu modnu agenciju. Često kad dođem u rodni grad sretnem nekog iz osnovne, pozdravim se, a onda pitanje kad ćemo na kafu. Hladno odgovorim: "NIKAD. Dok sam bila ružno pače tjerali ste me u ćošak, sad bi s labudom svi na kafu". Možda je drsko, ali nije mi žao, jer ja nemam ni jednu jedinu lijepu uspomenu na osnovnu školu.