Roditelji mi ne vjeruju na riječ kolika mi je plaća i traže da mi vide platnu listu.
Imam 30 god i prvi put u životu mi se desilo da osetim toliku hemiju i privlačnost s nekim. Kolege smo, bukvalno ne mogu da se skoncentrišem da radim.
Imam 20 godina i već godinu dana nisam ni prišao nekoj devojci niti probao nešto više. Nisam nikada imao devojku, prilazio sam i pokušavao i kroz srednju školu i sad na faksu ali počinjem polako da se osećam kao da me mrzi da to radim više, to dopisivanje, trud, nadanje da će nešto biti i opet ništa. Mislim da nije normalno da se ovako osećam u ovim godinama ali ne znam kako da promenim.
Postoji prijateljica iz razreda koja ne voli "ružne" ljude.
Ne voli da ih poznaje.
Gadi mi se.
Ako ne ovlažim na samu pomisao kako se ljubimo - znam da nije za mene.
Prva sam godina na fakultetu i mnogo se plašim da neću uhvatiti budžet.
Pod pritiskom sam svaki dan, ne mogu ni da izađem a da ne mislim o fakultetu.
Toliko sam glupava da mi je lakše naučiti napamet za ispit nego naučiti kako varati.
Jedino kad se napijem, tj kad konzumiram alkohol osjećam se zadovoljno i ispunjeno i to me iskreno mnogo plaši.
Dobila sam posao menadžera, konačno posao u struci. 😁😊 (zaobiđite me sa komentarima tipa "bole nas k" ili "ne zanima nas" 😅)
Presretna sam toliko da sam morala negdje napisati. 😁😁
Nikada mi neće biti jasni poslodavci koji ti ne daju da odeš nego te zadržavaju raznim izgovorima obećanjima i kontranapadima. Brate, ne sviđa mi se, ne ide ovih mesec dva, ostaću još par dana dok ne nađeš nekog i palim. Probni je rok za to. Danas posle 2 meseca napuštam jednog jako napornog, i to mejlom, jer ne prihvata otkaz. Užas ljudi dozovite se pameti.