Moj muz je odlucio da živimo u kući njegovih roditelja i da je renoviramo i sredimo cijelu. Pri tom je prije par godina vratio velika dugovanja njegovih roditelja kako ta kuća ne bu bila oduzeta od njih. Sa svim tim i renoviranjem, mogli smo kupiti tri stana. Da bi njegova sestra se sada pojavila i traži da joj se da njena polovica kuće jer joj pripada. Ja neću da se mijesam, moj muž neka odluči ali me jako frustrira činjenica da kad su se dugovanja plaćala nju je baš bilo briga za tu kuću i svima je pričala da se samo nada će se bar moći vratiti i prodati da uzme pola para i renovira stan.
Volela bih da se ostvarim kao majka, imam sve uslove za to, predobrog supruga pre svega, ali sad nikako nije pravo vreme jer moram još da radim na sebi. Mnogo puta sam pokazala da sam neodgovorna, grešila sam, a ne želim da neko zbog mene pati. Po meni je fer sačekati, napraviti od sebe bolju osobu pa tek onda postati roditelj, ujedno i uzor.
Imam glavu oblika jednog većeg panja, takav oblik niste videli, a kljun mi je kao kad stavite šargarepu na sneška.
Saznala sam da se moja najbolja drugarica viđa i dopisuje sa dečkom koji se meni nenormalno sviđao i još je ona to vrlo dobro znala..
Toliko sam oštećena zbog anksioznosti i traume koju vučem još od detinjstva, da uhvatim sebe kako se izvinjavam i chatgpt-u i gemini-u kad nešto pogrešim...
Došla sam iz inostranstva. Čekam mamu da mi dođe u posetu. Uopšte se ne radujem nego prebirem po glavi kakva je mater i šta mi je sve uradila, a ona se kao mene uželela. Boli me to sve i volela bih da joj se radujem.
Kažite vi meni jesam li ja lud što nisam hteo reagovati na poglede i pokazanu zainteresovanost dosta mlađe devojke (20 godina), koja je iz fine porodice i fizički mi se sviđa, a to sve iz neke bojazni i nelagode na reakcije njenih staraca, koje inače poznam..
Ne postoji jača bol za muškarca nego kad mu se raspadne porodica.
Zaljubljena sam u doktora sa Bežanijske kose. Izašla sam pre dve nedelje odatle i stalno mislim na njega.