U fazi života sam gde ne vidim izlaz. Čak i razmišljam da samo zaspim i ne probudim se. Bivši iselio iz stana koji smo zajedno rentali. Svaki vikend s društvom putuje na razne destinacije, a ja nemam ni dinara jer mi sve ode na stan. Kada smo živjeli skupa troškovi su bili pola pola. Samoj mi je neizvedivo plaćat takav stan. Danas nemam ni dinar, a imam obaveza koje moram platit. Sa svih strana mi stižu opomene, a iz stana ne mogu jer smo pod ugovorom. Ne vidim izlaz. Plata mi je u redu, ali je nedovoljna za taj stan i ostale stvari koje se nagomilaju u mjesecu. Dodatni posao sam tražila mesec i pol ništa još nisam našla.
Upoznali smo se, nakon mjesec dana me je zaprosio, što je meni bilo jako čudno. Odbila sam, jer sam smatrala da je rano. Uslijedilo je vrijeđanja, kako nismo isti nivo, on sa srednjom školom, ja magistar, kako ga samo koristim, čak je došlo i do vrijeđanja porodice. Znam da je dobra osoba, sa traumama iz djetinjstva, pokušala sam da mu pomognem, prešla preko svega i pristala da se udam. Čim je osjetio 'da sam njegova' opet, došlo je do istih scena. Volim ga, ali imam svoje dostojanstvo. Ne znam da li ću ikad više ikoga tako zavoljeti. Prekinula sam sve.
One priče o skromnosti i bežanju od sponzoruša su sve samo ne tačne. Drugarica dečka bira po visini, kolima i plati. Svaki joj je do sad plaćao letovanje, kupovao šminku i torbice kao trećinu prosečne plate. Ona izgleda prosečno, ali se pravi da joj je sve teško i vrti momke oko malog prsta. Ja sam dosta razumnija, šta tražim to i pružam, pa sam sama godinama.
U vezi sam, koja je na ivici kraja doduše, skoro dve godine. Pored mnoštva prepreka za uspostavljanje stabilnosti zanima me ako neko ima mišljenje o situacijama u kojima neke osobe, ko god to bio, u prisustvu mog momka, sa nepoštovanjem i ružno mene komentariše ili se ružno "našali", pri čemu moj momak ostane da ćuti kao riba, ili prokomentariše nešto mlako i blago, što nije ni blizu jasnog stava podrške meni, da li smatrate da imam razloga za osećaj skoro "izdaje" i ne marenja za mene od mog momka, jer smatram potrebnim da se IZRAZI PODRŠKA obostrano, kad je neko nekorektan prema voljenoj osobi? Ili je njegovo "opravdanje" za to na mestu? A ono glasi, da je njemu bitno da on zna istinu, i da on mene voli i da nema potrebu da se "raspravlja" i "uči nekog" kako da se ponaša, i da previše od njega očekujem ako očekujem da reaguje na takve stvari, jer njega baš briga šta drugi govore, kad ne mogu da utiču na njega..... Kakva su vaša iskustva?
Raskinula sa dečkom zbog nepoštovanja, manipulacije, otkriće da ima tinder i evo ti njega prošlo 10 dana od raskida on dodao 1 curu..😔
TOLIKO ME JE VOLEO DA NIJE NI POTRČAO, A BILI SMO 6 GOD ZAJEDNO OČAJNA SAM!
Najbolje se osjećam kada sam zaljubljen. Bez toga, nemam elana za život.
Moje iskustvo, možda će nekome pomoći. Sadašnjeg dečka sam otkačila prvi put kad je pokazao interes. Do tog smo se trenutka vidjeli dvaput u nekom društvenom kontekstu, pričali, svidio mi se kao osoba, ali kad sam vidjela da je zagrijan sam ga odbila jer nisam bila sigurna želim li se upuštati u nešto s njim, a nisam ga htjela ni zavlačiti dok se dogovorim sama sa sobom. Nije se ljutio ni inzistirao, rekao je "Šteta" i pustio me na miru. Nismo se vidjeli par mjeseci, poslije smo se spletom okolnosti opet počeli sretati, ostali bi popričati i tako je sve krenulo. Zahvalna sam mu na strpljivosti, a pogotovo hrabrosti koju je imao da pokuša ponovo jer ja bih u zemlju propala da je bilo obrnuto. Sad smo u sretnoj vezi :)
Razmišljam da skroz batalim vožnju. Testove položila iz prve. Imam 25 godina, završila master, radim u struci i karijerno sam ispunjena. Izvozila sam svih 40 časova, a instruktor mi ne da na polaganje i samo razvlači, zakazuje mi dodatne časove... Meni je zaista više muka od sedenja tri sata u kolima, dok izvozi drugi kandidat dva časa od sat i po - pa ja. Ne možete da verujete koliko je to iscrpljujuće psihički i fizički. Volela bih da čujem nečije mišljenje. Kad god me pitaju kad je polaganje, ja smišljam izgovore, u martu sam počela da vozim. Ja više ne mogu ovo.
Kad sam imala 20 godina jedan drugar iz društva je bio zaljubljen u mene, gledao me je kao u Boga. Ja u njega nisam, sviđao mi se neko drugi i bila sam s tim drugim u vezi. Ali bila sam dobra prema tom drugu, bilo mi ga je žao. Kad mu je bio rođendan, došla sam u ponoć s flašom vina i tu noć sam provela sa njim. On je bio presrećan, kao malo dete, a meni nikad lepše nije bilo s nekim i nikad se voljenije nisam osećala. I dan danas, nakon 10 godina, mi je žao što nisam mogla njega da volim. Ubrzo sam izašla iz tog društva, i zbog njega i zbog sebe.