Kada bih nekako mogao da se isključim iz ljubavnog života, da takve emocije bacim u stranu i nikada ih više ne osetim, bio bih najsrećniji čovek na svetu.
Dečko stalno pokušava saznati broj mojih sexualnih partnera i tko su. Mene ne zanima njegov broj, to je moja privatnost i točka. On je broj 6, a nadam se i poslednji. On si tripuje da je brojka preko 10 jer ne želim reći 😂
Sudario sam se sa rođenim ocem u sred grada. Da stvar bude komičnija (ili tragičnija), tog dana ispalo tako da je on vozio moje a ja njegovo auto. Oduzme mi prednost, ja nisam ni pogledao u tom pravcu i desilo se šta se desilo. :)
Avion mi poleće večeras. Već tri dana plačem i pakujem se. Gotovo je jedno divno doba mog života. Nema više školskih i studentskih dana, nema više tih druženja, ljubavi i avantura. Nikad više ništa neće biti isto. Znam da ću 90% ljudi izgubiti već kroz godinu dana. Malo se i plašim toga što ću ubrzo imati skroz nove ljude u svom životu. Mislim da će mi srce iskočiti iz grudi kada budem ulazio u avion. Čak mi je i čudno što nije neka postepena promena. Nego se sve desilo za 3 meseca. Bukvalno iz radoznalosti se prijavio za posao u SAD. Idem bukvalno sa koferom i rancem u novi svet, da zapocnem novi život.
Zaljubila sam se u kolegu sa faksa. Sigurna sam da i on oseća slično prema meni jer smo se stalno zaljubljeno gledali i to su svi primetili. Očekivala sam od njega da mi priđe bilo na fejsu, bilo uživo i da se smuvamo. Ali ništa. Prošla odavno nastava i dosta mi je teško što sam sama i nije tu da me miluje i ispuni. Plakala sam mnogo zbog toga i ozbiljno želim da krenem da izlazim i da se smuvam sa nekim ko ima hrabrost da priđe devojci. Posle takvog iskustva mnogo su mi draži hrabri momci koji prilaze devojkama. Jer od gledanja nema sreće.
Ne razumijem ljude koji dođu iz inostranstva pa se ponašaju bahato, misle da mogu da rade šta hoće samo zato što su u inostranstvu I imaju para, čast izuzecima, ali zaista mrzim sve one koji se ne znaju pristojno ponašati.
Ne razumijem poentu djevojačke večeri, oblačenja majica s nekim natpisima itd. Ne shvatam proces svadbe kada se ide po mladu, pa onda kod mladoženje pa onda ni ja ne znam gdje, a uz to auta trube... Ne razumijem šta je fazon diplomirati i slikati se pred fakultetom s buketom cvijeća. Ne razumijem zašto se većina djevojaka i muškaraca trudi da izgledaju skoro pa identično, ista odjeća, šminka... Mnogo toga mi je nejasno na ovome svijetu i vjerujem da nisam jedina.
Miris cigare i štoka koji sam pio, lagano pripit, 3 sata ujutru vozam se po nedođiji nazad u taj grad. Kako vozim tako me sve više nema, 23 godine su prošle od tog dana. Ulazim u grad i vozim po svim mjestima gdje smo nekad bili ja i ona... Stajem ispred njene kuće, ne znam ni dal se udala, polako uparkiram na dovoz i zaspim. Ujutro oko sedam budi me glas: Davore pobogu pa jesi li to ti ? Bila je to njena mama, godine učinile svoje, a i alkohol, jedva sam je prepoznao. Udala se pre 20 godina, ima četvoro djece, a najstarijem je dala moje ime. Sav od tuge i u suzama vratih se svome ničemu, 43 godine su meni, imam mačku sa njom da se pohvalim. Nisam mogao da prebolim i nisam htio da uništim druge žene. Sad barem znam da je moja ljubav dobro.
Moji roditelji me jako nerviraju. Ne znam kako će ovo zvučati ali mi se gade kada se ljube mi smo bili u istoj sobi i oni su se žvalili i mislili da ja spavam a sve sam čula i gadili su mi se. Ljuta sam na tatu zato što je oprostio mami što ga je varala i sve nas lagala i šta mu je sve ona rekla i molio ju je da se vrati ona se vraćala kod svog dečka i nije obraćala pažnju na nas ja 5/6 meseci kao da nisam imala mamu. A ona se najverovatnije vratila kod nas samo zbog para. Pošto vidim na instagramu šta lajkuje sve neke tužne citate o izgubljenoj i zabranjenoj ljubavi. I kada sam prolazila jednom pored nje je kucala nekome poruku i odma ugasila i vidim da opet nešto petlja i znam kako će se završiti. Majka mi je volim je ali nek se opameti i bude opet ona stara normalna mama.
Dečko i ja ne možemo da se usaglasimo nikako, a planiramo zajednički život. Stalno smo kod mene, ali ja ležem ranije, on vileni do 3, onda ja ustanem u neko normalno vreme a on u 12, i dok se on ne probudi obavim kućne poslove i bacim se na kuvanje. E onda bih ja htela da imamo seks, a on ne može, a kad on želi ja spavam. Moramo jednom naći kompromis kad se već volimo, ovo je već glupo.