Vidim da je u inostranstvu jako popularno putovati sam. U mojoj firmi svi to praktikuju, ali meni je to nekako tužno. Ili samo nisam navikla. Iako volim putovanja ne verujem da bih negde otputovala bukvalno sama.
Kako treba da se ponašate ma prvom dejtu? Evo ja stvarno ne znam. Bio sam skroz kulturan, zasmejavao, interesovao za život druge strane, i nje više nema. Gde sam pogrešio? Znala je kako izgledam i pre viđenja, ne verujem da je do fizičkog izgleda. Hajde devojke molim vas kažite kako da se ponašamo. Ja stvarno ne znam u čemu je moj problem, gde god se pojavim osvajam ljude ali kad se zainteresujem za neku ženu ja redovno ništa ne uradim. Da li nešto sa mnom nije u redu pa sam osuđen da ceo život budem sam?
Slušam heavy metal i turbo folk i ne stidim se toga. Obožavam muziku i ples.
Kad mi ne odgovori 3 sata vratim mu istom mjerom i ne odgovorim 3 dana.
Muškarci i žene, kada neko odugovlači sa brakom godinama jer "nisu spremni", to je tačno jer i nisu spremni, ali sa vama. Zato se i dešava da nakon dugih veza, odjednom prekinu istu i ostave vas a onda čujete da su samo par mjeseci kasnije u braku i već čekaju i dijete.
Ništa gore nema od ljudi koji izađu u grad sa društvom pa se grebu cijelu noć za piće i još naručuju ture a neki l šalju piće ribama za susedni sto. Ako nemaš para da okreneš makar jednu turu za sebe i društvo, sjedi kući.
Žena sam od 29 godina i dalje ne znam da li želim brak i decu.
Imam tog jednog iz kraja s kojim sam ponekad prošetala ili se dopisivala. Međutim, shvatila sam da je on nezreo i ponaša se kao da ima 15. godina. Ne čujemo se više i ne družimo, ali kadgod sam ja izašla da šetam – eto ti njega za mnom. On kao da čuči na prozoru i čeka kad ću ja da prođem. Onda ga jedno vreme nisam uopšte sretala i evo sad opet. Danas sam šetala i zastala da pogledam nešto, videla sam da ide neko (znala sam da je on). Onda sam se pravila da ga ne vidim, prošao je pored mene, ja sam se samo vratila kući. Išao je tako brzo, kao da je hteo da me stigne. Davno sam ga čak pitala šta mu ovo znači, zašto ide za mnom, a on je naravno poricao i rekao da samo šeta, pritom nikad nije šetao tim putem pre. Užas!
Ja bih samo volela da jedno razumem i ako neko zna i može, molim neka mi objasni. Na poslu, svaki kolega koji je nasamo sa mnom je ljubazan, u situaciji kada mu nešto pomognem je zahvalan, zna da udeli i kompliment. Kada je direktor prisutan, ili kada je više kolega u kancelariji, ignoriše me, provocira, trudi se da naglasi moju eventualnu grešku ili da umanji moj doprinos radu, želi da izgleda kao da ne radim dovoljno, ponižava. Šta je to pogrešno sa mnom ili pak, šta je to sa ljudima oko mene? Ima li još neko isto ili slično iskustvo. Baš bih volela da znam.
Kad nemamo sitniša u blagajni, tada nikad ni kupci nemaju nego samo krupno. A kad imamo punu kasu sitnih, onda pogodite, svi imaju sitno. Stvarno ne znam što reći na to.