Kada sam u nekom većem društvu i kada dvoje krenu da šapuću međusobno, zabuljim se u njih čisto da i njima bude neprijatno koliko i nama.
Kad je crveno svjetlo na semaforu uključeno i nema auta pređem preko pješačkog prijelaza, no kada se pored mene nađu djeca onda ne želim prijeći preko crvenog da im ne budem loš primjer.
Jako me nervira kad neko ode da se kupa, i zadrži se sat dva bez da je ostale obavjestio o tome. Možda sam i ja htjela da se istuširam, i za za bi mi otišlo 15ak min, zasat bih bila spremna da izađem, ovako gubiš tri sata u startu.
Rođo moj ja sam se tuširo i skonto da nemam gaća osim na štriku, ljudina je izašla na terasu go bez ičega da uzme gaće a to je sve gledala moja komšinica..
Raskinuli smo pre 2 godine ali još uvek me duša zaboli kad u gradu sretnem autobus kojim sam išao kod nje u drugi grad.
Imam problem. Ne znam koliko će vas ovo pročitati, ali ja patim od opsesivno-kompluzivnog poremećaja. Ovo mi ne bi predstavljalo problem da je u granicama normalna, ali nije. Neki ljudi peru više puta ruke, neki previše trepću, a ja moram kada imam taj osećaj izgovoriti ime prisutne osobe, osobe pored mene. Toliko mi se već smučilo, gadim se sebi i ne želim više, ali ne mogu stati, jer će to postati sve teže za mene. Znam nisam normalna, znam nije u redu da izgovaram tudja imena, moram poštovati te osobe, ali ne znam šta ću više od sebe. Osudite me koliko hoćete.
Moj šef misli da me može zadržati na poslu sa povećanjem plaće. A on je toliko negativan i nervozan da nam svima stvara stres, nekad nas i vrijeđa. Nema tog novca zbog kojeg bih ovo trpila. Odlazim za mjesec dana kad mi istekne ugovor.
Htela bih da obavestim sve ograničene, maloumne glave da od muzike ima 'leba. I te kako, posla uvek ima, bilo gde, filharmonija gde se radi dva puta nedeljno 4h za stvarno velike pare. Muzička škola, plaća iznad prosečne plate u Srbiji. Akademija, koncerti, bendovi, kudovi, to što mislite da od muzike nema 'leba mislite na muzikante, ne na muzičare. Hvala lepo, doviđenja.
Ja i prijatelji uvijek tražimo kafanu di je ludilo, a uvijek na kraju odemo u kafanu di je 5 ljudi. Nas 4 i konobar.
Tek kad sam 10. put udario auto sam počeo gledat retrovizore.