Mislila sam da kad budem smršala da ću biti srećna, eto smršala sam 11kg i top sam, ali nešto nedostaje...
Ćerkica mi ide u vrtić već par meseci i stalno priča o drugarici koja se zove ISTO kao ona. Par puta sam joj videla mamu i malo smo popričale, sve je bilo ok. Juče sam joj videla tatu, još ne mogu da se načudim koja je verovatnoća da je to moj bivši. Jedna od velikih ljubavi obostrano prekinuta, a neuspela zbog mladosti. Ostao mi je drag, ali nemam nikakvih osećanja prema njemu, u srećnom sam braku. Da li sam jedina kojoj je cela situacija jako čudna, jer je svima drugima smešno? Kako da se postavim prema svom detetu? Ne želim taj deo prošlosti u svojoj sadašnjosti!
Radim u državnoj firmi kao inženjer, gdje nas trenutno ima 13 inženjera. Jedini sam završio u roku i došao preporukom profesora. Završio sam u najgoroj službi gdje radim nebitne poslove samo zato jer nemam vezu koja bi me gurala. Prije par dana pošaljem aplikaciju i dobijem odgovor da sredinom marta dođem na razgovor za posao u Keln. Bosno, doviđenja!!
Obožavam da pokazujem ljudima koje ne podnosim znakove mržnje i netrpeljivosti; Prevrtanje očima, uzdisanje, niski pogledi i sl...
Muškarac sam i za mene su žene koje imaju veštačke trepavice, istetovirane obrve, umetke za kosu, perike i duge, nokte, sve samo ne žene.
Bio sam dobar lik pa nisam mogao žensku naći za vezu, sada ću probati kao seljačina.
Jedini igrani film koji mi je strašan je "Variola vera", a jedini igrani film koji me je rastužio je "Već viđeno" i scena iz filma "Park iz doba jure 2" kada T rexovi raskomadaju onog ćelu što je spašavao glavne junake. Čudno je to što mi crtani filmovi ostave jači utisak. Kao na primjer: "Transformers Super-God Masterforce" (anime za koji vjerovatno većina vas niste čuli) me plaši i deset godina nakon što sam ga odgledao. Sve u vezi tog crtića mi je strašno, od likova (čak mi i najveći pozitivci izgledaju zastrašujuće) do muzike. Isto tako, "Potraga za Nemom" mi je nešto najtužnije što sam ikad odgledao. Doduše, nisam gledao "Titanik".
Ukrao sam majčin nakit i prodao zlataru da bih kupio sebi delove za auto... Nenormalno se kajem i planiram većinu svoje zarade odvojiti i kupiti sve što joj nedostaje, ali joj nikad neću priznati, znam da bi izgubila poverenje u mene.
Pre nekoliko minuta je stigla poruka, koja sam mislila da nikad neće više stići. Ljudi, sve dođe kad vas prođe.