Kako da imam normalan ljubavni život kad sam odrasla uz španske telenovele i pjesme Mine Kostic-Stariji čovjek, Ane Nikolić-Staro vino...
Ja razumem da majke ne dozvoljavaju da im dolaze gosti kad je beba mala i da se boje virusa, slažem se sa tim, ali opet, dete se može zaraziti i napolju. Nešto ne vidim da to iko spominje. Kao da ne postoji drugi način za zarazu. Možete je i vi sami preneti detetu. Ovo pišem zato što sam čitala raznorazne komentare gde se 'gosti' vređaju i pišu kako oni nemaju osećaja bla bla, ali kad pogledaš logično, takvo razmišljanje je bezveze na kraju.
Devojka sa kojom se dopisujem me je pitala za horoskopski znak, mislim da nije baš pametna.
Muvao me je dečko koji svira akustičnu gitaru. Sladak je i pametan, ali meni je toliko odvratno kada vidim dugačke nokte na njegovoj ruci, da mi se smuči život, i ne mogu da se smuvam sa njim. Džaba sve.
Što sam starija i duže sama, sve mi je više muškaraca zgodno.
Ne držim se za šipke od autobusa GSP-a, makar pao. Radije ću se pridržavati za stolicu, zid ili bilo šta. Jedan moj pokojni poznanik, poginuo je jer je vodio neverovatno hazarderski život + droga i luda vožnja, bio kod prostitutke. Nije se odmah u hotelu okupao, nego je tako sa tim rukama, koje su bukvalno do pre pola sata bile u polnom organu neke droplje, dirao šipke i rukohvate od autobusa za koje se ljudi hvataju.
BolE me uvce za ambicije, karijere, avione i kamione. Imam svoju njivu, radim svoj najobičniji poslić, životarim i uživam u "malim" stvarima bez stresa. Našao sam srodnu dušu koja ista kao i ja, što me čini još srećnijim. Pucamo od zdravlja, smeha i sreće. A vi kako te? Večito pod frustracijama, jurnjavama, besom, egotripovima, borama, podočnjacima, boleštima i stresom? Relax malo. Ništa od toga ne nosite u grob. Lepo, polako, prikočite. Udahnite malo vazduha, nasmejte se, izađite u prirodu, probajte bar dva sata da ne pomislite ništa negativno. Bez žurbe, bez gluposti :)
Niko od nas gastarbajtera ne želi da priča realno o životu u inostranstvu. Kolege na poslu misle da smo mi crni narod i posmatraju nas kao da dolazimo iz Afrike. Nije rijetko da ti na ulici dobace: Pričaj naš jezik ili se gubi iz naše zemlje! Našu djecu u školama također deskriminišu.
Mnogo, ali baš mnogo volim ove prodavnice koje nude preuzimanje porudžbine u radnji - dok platim i dostavu, dok ujurim kurira, tačno mi se i ne naručuje.