Život mi je je*ao mater zadnjih 6 meseci, pitam se ima li kraja ovom haosu.
Koliko su "kumašin", "kumela", "kumara" i "kumarići" iritantni izrazi... 😱
Koliko život brzo prođe i menja se. Jednog trenutka imam 20 godina, držim svog sina u rukama, dojim ga, oko nas je tesina, on me drži za ruku i tu smo nas dvoje zarobljeni u tom prelepom trenutku, kao da je vreme stalo. Dok trepneš okom taj isti sin sada ima 22 godine i upravo se venčao sa svojom devojkom i čekaju bebu. Koliko život brzo prolazi, a mi ne znamo da uživamo u njemu. Deca brzo odrastaju, mi starimo i ti prelepi trenuci prođu.
Napisaću nešto što će verovatno muškarce i očeve iznervirati ali kako sam se porodila pre 3 meseca shvatila sam koliko se jedna žena, majka pati. 9 meseci nosiš bebu, menjaš se kompletno i fizički i psihički onda nastupi porođaj koji je manje-više svakoj ženi traumatičan i onda dođeš kući i bukvalno krećeš novi život. Dojenje je priča za sebe. To je toliko psihička stvar. To je toliko teška stvar. Da posle svega što ti je telo prošlo moraš malo malo da staviš na dojku bebu dok se dojke ne naviknu na dojenje boli do srži. Onda prihvatanje novog života, da više nisi prioritet sebi ti već to stvorenjce, da više ne možeš da izađeš u grad kada želiš kao ranije, da ne možeš da popiješ kafu kada želiš, da ne možeš da odeš kod lekara da se prekontrolišeš kada te nešto zaboli. Jer ti si majka. Sada si majka i sada je tvoj život stao a počeo detetov. Volim svoje dete najviše na svetu, svaki deo tela bih dala za njega ali tako me tišti ta činjenica šta se sve promenilo i šta će se sve promenit.
Svi me osuđuju jer sam se udala za bolesnog čovjeka. Doktor mu je rekao da će živjeti još svega godinu dana. Trudna sam i nadam se da će dočekati rođenje našeg djeteta.
Nekad pomislim, da će me muž ostaviti, jer u 2 godine braka nisam mogla još ostati trudna.
Obozavam svog muza! Zajedno smo 5 godina i kako vreme prolazi sve više ga volim. Kad pogledam druge muškarce ja samo njega vidim. Nije da su ti muškarci bezvredni ili da mislim nešto loše ali prosto za mene je on najbolji i najlepši od svakog drugog muškarca. I volela bih da ova ljubav traje celi život. Ja sam našla svoju sreću sa njim.
Žalosti me što svojoj najboljoj drugarici sve što mi se dogodi odmah napišem, a ona se meni stvari iz svoga života “ne sjeti” reći ni na kafi…
Molim roditelje koji imaju više od jednog djeteta da iskreno ostave svoj odgovor da li se zaista jedno od djece izdvaja u smislu privrženosti, da narodski kažem više voli. Na svojoj koži sam doživjela to od svojih roditelja, bar takav utisak imam cijeli život. Imam jednu djevojčicu koju sam željela najviše na svijetu ali ne bih voljela da sutra, ako budemo imali još djece, neko od njih ikad osjeti ovo što ja osjećam.