Koliko ja volim svoju majku, grlila bih je, ljubila i mazila do besvesti. Iako imam preko 20, volim je najvise na celom svetu. Mama, razlog si moje srece! Hvala ti sto postojis! ❤️ za sve majke ovoga sveta!
Zašto neki parfem koji isprobam prelepo miriše dok je u radnji ali zato kada ga kupim i koristim bude veliko njesra?!
Svaka godina života nosi nešto sa sobom. Uvijek volim pogledati unazad godinu i vidjeti šta je bilo. Nisam opterećen drugim ljudima već samim sobom.
Već godinama ne slušam radio, a kad sam ga slušala, toliko su me nervirali oni odvratni voditelji koji samo blebetaju budalaštine ko navijeni. Pogotovo oni na 'otvorenom' radiu. Kad je jednom bila pjesma od John Legenda, odmah je voditelj komentirao misleći da će ispasti smiješan; Oh da mi je imati njegov glas, a i njegovu ženu. Haha🙄🙄 Ili kad je jednom rekao da ne zna je li mu ljepša Dua Lipa ili njezin glas. A bome meni se kod nje ne sviđa ni jedno ni drugo. Ili kad je jednom pohvalio onu Camilu Cabelo kako je ona za razliku od mnogih, sa samo 20 i kusur godina uspjela u životu, dok "običan" čovjek tih godina ne zna ni dupe obrisati, e onda sam stvarno poludjela. Pa ne možemo svih bit najuspješniji ni najostvareniji!! Što ja sad manje vrijedim od te Camile, ma mrš stoko radijska!
Jedini čovek kojeg volim misli da ga ne volim i sada pati zbog toga. On je moja prva prava ljubav, prvi dečko i prvo sve. Imao je pre mene dosta devojaka i više puta bio prevaren i mislim da zbog toga misli da bih ga i ja prevarila. Naravno meni to ne pada na pamet niti imam želju za tako nečim ali problem je što živimo daleko jedno od drugog pa mu to stvara još veće sumnje. Ne znam kako da mu stavim do znanja da ga nikad ne bih prevarila i da volim samo njega.
Da mu se lepo javiš i kažeš mu da ga voliš, jednostavnije ne može.
Ako ima imalo mozga i ako te voli, on će ti verovati, da ga nisi prevarila i da ga voliš.
Ako nema mozga, onda ti ni ne treba.
Onaj muškarac koji misli da mu je za devojku potrebno da ima, kule i gradove i mnogo para, nije miškarac i ne gleda, pravu devojku ili ženu, nego ravu.
Spavam na podu. U stanu mi je hladno. Nemam šta da jedem sledećih mesec dana. Izdržat ću sve ovo ali svojima se ne vraćam.
Muka mi je od škrtosti mog muža. Da se odmah razumemo, oboje smo zaposleni i imamo dobre plate. Kad god odemo negde, npr svirka neka njemu je žao da plati piće, meni nije, platiću ako mi se pije, uživaću kao čovek. Kad odemo u restoran on odmah počinje da preračinava šta smo sve mogli da kupimo za te pare, šta može da se uštedi, da prođemo jeftinije, presedne mi. Pre odlaska u kupovinu obavezno gleda detaljno kataloge da vidi šta ima na akciji, na popustu. Muka mi je više od toga, a on ne vidi to, iako sam mu skrenula pažnju sto puta. Svaki dan šta god da se kupi ili ode negde odmah pravi proračun u glavi šta je moglo i kako je moglo jeftinije i za manje pare, aman čoveče, dokle više.
Kako se nosite s nepravdom i nepotizmom na poslu? Mene toliko to boli da imma osjećaj da bi se u budućnosti mogla razboljeti.