Jutros sam zatekla šišmiša kako spava zakačen za dasku sa spoljne strane mog prozora. Prvo sam paničila jer je prozor bio otvoren i on je visio tako naopačke ka unutra, ali nakon što sam zatvorila prozor mi je mnogo sladak, njegova dlakava gu*ica na gore, gledam ga kako brzo diše i spajki. Nedostajaće mi sutra moj mali ljubimac.
Moj šef je dao otkaz kolegi za kojeg se saznalo da tuče ženu i dijete. Ovaj ga je plačući na koljenima molio da ga zadrži jer je u dugovima. Na kraju su ga zaštitari izbacili iz firme. Nije mi ga žao, a moj šef mi je porastao u očima. Samo je žalosno što policija ništa ne poduzima.
Kada sam bila mala, govorili su mi da mogu da se udavim od koštice iz višnje. Jednog dana, slučajno sam progutala košticu, nikome to nism rekla. Otišla sam na terasu, legla, i čekala da umrem.
Namerno sam isključio struju u mojoj firmi da bi nas gazda pustio ranije da gledamo Kostarika- Srbija.
Ако ишта презирем код људи, то је кад хвале село, а држе се града. О селу све нај (ваздух, вода, храна; причају да је рај живети на селу), а никад ту нису живели или су одатле отишли. Лепо је викендашима кад дођу на пар дана и ништа не раде, али нека живе ту само месец-два, па да видимо шта би онда рекли. Треба бити реалан, што већина није. 20 година сам живео на селу (пре него што сам се преселио у град, велики град) и могу рећи да су приче о чистом ваздуху глупости. Ја заиста не осећам никакву разлику између ваздуха на селу и у Београду, као граду са најзагађенијим ваздухом у Србији. И кад причају о напуштању села у негативном контексту... Кад је све тако лепо, па нека иду у село и нек се баве пољопривредом. Нека чувају овце по Пештеру или обрађују земљу у Банату. Нека живе од тога, па ће да виде колико је то заиста лепо. Онда ће рећи оно што ћу ја - боље радити у граду за 30 000 и живети као подстанар с цимерима, него бити пољопривредник и живети у великој кући на селу.
Nosim ime mog pradede koji je inače bio narodni heroj Jugoslavije. Čitao sam mnogo o njemu, slušao priče mog oca i mog dede i svi koji su ga poznavali se slažu da je bio duša od čoveka i komunista u pravom smislu te reči. Ponosan sam na njega i njegov rad, ali mi se sve više čini da se borio uzalud i da cela ta njegova generacija koja je iznela rat i gradila zemlju se sada prevrće u grobu od besa, stida i srama. Sve u šta su verovali i za šta su ratovali je palo u vodu, njihova deca i unuci umesto da žive u slozi dele se u nacionalne torove, njihova ideja je obesmišljena surovim kapitalizmom koji nam ispire mozgove i cedi dušu na slamčicu, njihova vera u bolje sutra je umrla kada su Hrvati i Srbi odlučili da je najbolje da međusobno ratuju. Prezirem sve nacionaliste i divim se toj ratnoj generaciji koja nije gledala ko je kakve vere i iz kog naroda dolazi nego im je jedini motiv bio da oteraju okupatora iz zemlje. Slava svim partizanskim herojima i onima koji su ih podržavali.
Ja sam toliko nesrećna u ovoj Kanadi. 10 godina života mi je prošlo u nesreći i nezadovoljstvu. Završih studije, našla posao u struci, sve što mi je potrebno imam, a ja samo želim da se vratim u Beograd. Ali šta ću tamo, vidim kako ljudi žive nisam slepa, ali vi ne razumete tu tugu što nosim u sebi. Odbrojavam dane do sledećeg odlaska, i sve tako u krug već 10 godina. Kad bi nekako mogli da ukrstimo Kanadski sistem i naše ljude, to bi bio raj na zemlji.
Gledala slike od koleginice, srećno cura zaljubljena u lika, okej sve je to lepo, ali lik ladno ima po sred grudi istetoviranog nekog sveca sa sve oreolom i krilima.. I sad zamišljam kako se slika tog sveca mrda gore dole dok su u misionarskoj pozi i umirem od smeha xDDD
Razmažena sam. Ali ne materijalno. Nego su me moji roditelji razmazili pažnjom, ljubavlju, brigom. Imam dečka koji me na isti način tretira i baš mi je lijepo.
Moja devojka retko kada nosi štikle i kada je u patikama tu smo negde približne visine, ali zato kada natakari neke konduretine od 15 santima izgleda kao da mi je mama, a ja neko dete pored koje je drži za ruku. Ne smeta to meni toliko i baš me briga što me društvo zeza, ali vidim da je njoj neprijatno i zato izbegava da nosi potpetice, a znam da ih voli.