Ostavila sam savrsenog momka radi svoje nesređenosti u glavi.
Dala sam tati novce da mi plati zakasninu u knjižnici. Nije ju platio, potrošio ih je na kladionicu.
Moja drugaricu je momak verio posle 6 meseci poznanstva i svega par meseci veze. Naravno, bila sam presrećna zbog nje, ali na njeno pitanje šta mislim o tome, rekla sam joj da mi je drago, ali da se ne zaleće u brak sa nekim koga poznaje toliko kratko. U tom trenutku sam bila u dugoj vezi i znam kako izgledaju ti počeci, kad je sve bajno i sjajno, i nisam imala nameru da joj rušim snove, samo sam želela da joj kažem da bude obazriva. Ona se naljutila na mene rekavši mi da sam ljubomorna, da ne razumem šta je ljubav i sreća i da je možda bolje da se više ne družimo. Bilo mi je teško, ali nisam htela da se raspravljam sa njom, poželela sam joj svu sreću u životu i rekla da joj više neću biti na smetnji. Od tad je prošlo nekoliko godina, a danas sam čula da je njen muž neki ljubomorni tip koji joj ne da da mrdne iz kuće. Sve bih dala da mogu da joj pomognem, uopšte se ne sladim njenom patnjom, ali ona je sama donela svoje odluke.
Znam slučaj gdje je gospodin postao sa 43 dida, i sa 44 tata po 4.put. (kako simbolično)
Ima dva sina iz prvog braka 23 i 20 godina. I u drugom braku 2 sina, jedan 11 i ovaj mali od godinu. :) .
I naravno unučicu od dvije. Eto sve je moguće... Meni je to cool nekako, šta ja znam. Neka djece. Kad neće mladi da prave, onda ovi zreliji malo. :D
Nekad maštam o tome da na Balkanu život bude lep i miran za sve nas ovde i odavde. Da mladi ostanu tu na našim krajevima, a većina onih koji su otišli u inostranstvo da se vrate. Naravno sa životnim standardom koji bi zadovoljio bukvalno svakoga ovde. Da padaju lepe pare onima koji se trude, a tu ima ljudi koji znaju naporno da rade. Da ljudi budu složni, ne moramo biti jedna država, ali da se držimo ko braća balkanska, zajedno smo jači. Ne trebaju nam svima ni mercedesi ni vile, samo da može svako da priušti sebi ono što je dovoljno za život bez stresa. Verujem da bi Balkan onda bio jedan od zanimljivijih mesta na svetu. Mesto pod suncem gde bi bilo ko vrlo rado došao da živi. Srce mi se kida kad se vratim u realnost... Gde li je sve skrenulo sa puta? I da li će ovo ikada biti realna slika Balkana?
Stalno čitam i ovde, a i inače po fejsu, tviteru itd, svi se žale kako nema ljubavi više, kako je teško naći pravu osobu. I ja to isto mislim, jer evo već mi je 30 i još uvek nema one prave za mene, sve neke propale veze.
Međutim, u mom okruženju, ljudi mojih godina apsolutno svi su u dugim vezama i gde god pogledam, svuda parovi. Pa eto nije mi jasno, svi kukaju nema ljubavi, a ja jedini sam.
Moja najbolja drugarica je počela da se druži sa lošim društvom i otkako se druži sa njima propušila je i probala je svakakve supstance. Pokušala sam da pričam sa njom i pomognem joj ali ne vredi neće da me sluša, ovo više nije ona. Jako je smršala i ne znam šta da radim, njeni roditelji se jako brinu i ne mogu više da ih gledam i lažem. Šta da radim?
Tek sam u 23. godini shvatio da burma i zaručnički prsten nisu isto.
Nisam vjerovala da se usta mogu okrenuti od mokre kose, dok se mojoj babi nije desilo. Upravo onoj babi koja me na to upozoravala.
Zapalio sam 4.000 evra jer su u moju porodicu te pare unosile nemir, svakodnevne stresne situacije i beskonačnu svađu. Više se niko ne svađa, i dalje su u šoku, jer ne mogu da poveruju da sam to zaista učinio, a ja sam to morao da uradim kako bih celu stvar spasio jer bi pala krv na kraju. Boli me briga za pare, zaradiću ih kroz nekoliko godina, ali ne mogu da istrpim da moja sestra kaže ocu da je magarac, jer hoće da pare uloži u neke svoje ideje ili on njoj da kaže da je k*rva jer hoće pare da troši na njen način ili da se majka svađa i sa njom i sa njim jer ona ipak misli drugačije o tome kako te pare da se investiraju.