Uvek naveče legnem u krevet pre žene i čekam da dođe i ona. Ako ostavi vrata od sobe otvorena ništa to veče nema od akcije i ja se tad pravim da već spavam a kad ih zatvori tada sam budan ko sova :)
Posle 15 godina zajedničkog života i dvoje dece, postala sam od najsavršenije osobe na svetu, osoba koja ga mnogo nervira. Osećam se zaglavljeno u svom životu.
Koliko pari cipela sam kupila, a ni jednom obula...uzalud bačene pare, a nije da ih imam za bacanje.
Nervozna sam zato što ne učim, a ne učim zato što sam nervozna...
Nikad ne sedim kraj prolaza u busu jer imam osjećaj da ću past kad vozač skreće.
Moja familija je poprilično velika i dosta njih se međusobno ne zna. Zanimljivo je da su se u familiji u poslednjih pola godine rodila 3 dečaka i sva trojica su nazvana Luka. Roditelji ovih dečaka se ne poznaju međusobno.
Devojke, svi problemi koje ne rešite u vezi dočekaće vas u braku. Neće se niko puno promeniti na bolje...Sad imam 42 godine i dete s njim, i ne znam kako da krenem ni napred ni nazad, a sve sam ovo znala i pre 15 godina...Ali sam se nadala...
Za tri mjeseca proslaviti ću svoj 23. rođendan, prvi u invalidskim kolicima. To najviše dugujem svojim roditeljima, koji su cijeli moj život, na svaku moj bol govorili 'ma nije to ništa, mlad si ti da te bilo šta boli'... Leđa sam povrijedio kao mali i jako često sam imao bolove i uvijek kada bih se požalio, moji bi samo rekli nije to ništa. Prije nekih mjesec dana, dok sam stajao na semaforu, udario me je čovjek od pozada, nije bio jak udar, samo se 'naslonio', a ja sam samo osjetio tupu bol u leđima. Dijagnoza je bila paraplegija, jer mi je kičma već ranije bila oštećena, ali sve se to moglo sprijčiti da su me moji poslušali prije 10-12 godina i odveli doktoru da vide u čemu je problem...
Sedim danas i razmišaljam kako nam se život deli na više perioda i kako u tim periodima imamo različite ljude oko sebe. Period kad ideš u vrtić, osnovna škola, srednja, faks... i tako dalje. I ono što sam primetila iz toga je da svaki put kad pređeš u neki novi period, upoznaš nove ljude. Što je i logično. Ali isto tako i izgubiš ljude iz prethodnog perioda (Ne odmah, ali malo po malo). Jednostavno ne krećete se u istom društvu, imate različita zanimanja, novo okruženje ti promeni i pravac razmišljanja. Koliko god ti hteo da ostaneš u dobrim odnosima, jednostavno ne ide. Žao mi je zbog toga. Kad bih skupila sve ljude oko sebe iz tih perioda, imala bih najbolje prijatelje na svetu.