Momak sa kojim sam 4 godine mi je napisao poruku da se dopisuje sa nekom curom već duže vrijeme, da se ohladio i da više ne osjeća strast kao prije. Živimo zajedno, on mi je najvažnija osoba u životu, i evo sada sjedim i razmišljam šta i kako dalje, jer mi je ovo vrijeme provedeno sa njim najljepše u životu i jer sam bila sigurna da ćemo praviti svadbu i provesti život zajedno. Ovo mi je skorz poremetilo život.
Kad sam bio mali, uvek sam mrzeo ono čuveno: daj griz ili daj liz. Gadilo mi se da neko zagrize moju čokoladu ili da liže moj sladoled. Nikad nisam to dozvolio i ljutili su se na mene. Ili kad mi rukama neko odlomi pola čokolade, umesto kockicu, reda radi.
Skupila sam snagu i napokon sam rešila da pokušam nešto van Srbije i da krenem odavde da jurim svoje snove i da tražim svoju sreću tamo negde daleko. E kad sam načinila taj prvi korak, rešila sam da mi definitivno ne treba nikakva pometnja ovog leta, a to je dečko, jer sam zaljubljive prirode pa se lako zaljubim u neke budale zbog kojih uglavnom budem povređena. Kad ono međutim pre dve nedelje desio se on, upoznali se, razmenili brojeve i viđali se par večeri. Sve ono što moj ''savršeni'' ima, to ima on i tek sinoć kad sam bila s njim, shvatila sam da sam se zaljubila... I na kraju je ispalo da je naša budućnost neizvesna, jer se ne zna kad će on a kad ja da odem iz Srbije i na tome je ostalo. S obzirom da nema ništa od ''nas'', iako mi je teško jer ne može da mi uzvrati to što osećam prema njemu, drago mi je što sam ga upoznala. Ipak nije on budala pa da se zaljubi za 5 minuta u još veću budalu. :)
Већ месецима пишем дневник и страхујем да га неко не пронађе. То је једино место где износим оно што заиста мислим, где заиста, без длаке на језику, кажем/напишем оно што сматрам, те где наведем неке догађаје, о којима мало ко зна осим мене. Али бих волео да га прочитам за 10 или 20 година.
Radim na recepciji. Noćas mi je u hotel došao gost sa državljanstvom Austrije rođen u Češkoj sa pasošem izdatim u Abu Dabiju i to u društvu Rumunke koja je prilikom rezervisanja na Booking-u stavila da je iz Luksemburga, a u Srbiju su ušli iz Bugarske i to preko Vrške Čuke. Oplak'o sam!!!
Predložila mi frendica da me upozna sa jednom devojkom. Upoznali se, zaljubio sam se.
Neuzvraćena ljubav...
Eh živote...
Ništa mi gore nema nego kad u tramvaju vidim nego da kihne i to u prednji dio dlana, i onda istim zgrabi šipku... Fuj!!!
Склопио сам договор са девојком да јој сваки месец плаћам израду ноктију док она мене за узврат чешка истим!
Kao mala nisam volela svoje ime jer je sadržalo slovo r koje ne znam da kažem i mnogi su me zezali zbog toga. Htela sam da ga promenim kada budem punoletna i kada mi je mama rekla da mi je pokojni tata dao ime, zadržala sam ga jer znam koliko je on voleo ime Tara i zbog uspomene na njega, ostala sam Tara. ❤
Najveći strah mi je da mi majka umre. Ima 55 godina i nije baš dobrog zdravlja. Imam samo nju.