Moja majka bi me zarad sreće svog sina ako treba zgazila kao cigaru. Ni poverenje, ni tajna, ni ceo moj život , ni propast mog zdravlja ...njoj nisu bitne koliko da joj je sin srećan i zadovoljan. I koliko god puta ja njoj rekla da me ne gazi, to ne vredi, obećanje ne traje ni dan jedan. Njih dvoje su tim manipulatora koji mene i oca guše celog života, tata je pio zbog tih manipulacija i ja ću ubrzo, vi nemate pojma kako se njihovoj manipulaciji niko ne može odupreti, maheri emotivne ucene, sve lepo, fino, a onda te probodu kroz najtanje živce i srce. Boga molim da mi pošalje dobrog čoveka da se spasim ovih porodičnih lanaca koji osamućuju i muče. Živim za dan da se udam i odagnam ,,toliko svesrdne porodične ljubavi" koja ubija!
Ja sam moju ženu upoznao, verovali ili ne, preko komentara na Telegramu. Mislim da srećniji par ne postoji! 🤣
Sestra od direktora je zaposlena u firmi i nervira me jer ima drugačiji tretman od nas ostalih. Dođe pola sata kasnije i ode posla sata ranije jer mora po djecu. Kad dođe prvo telefonira sa mamom ili prijateljicom dok pije kavu po sat vremena. 10X na dan izađe pred zdradu zapaliti cigaretu. Ako ide van na pauzu nekad se ne vrati po sat-dva. A nama se gleda svako kašnjenje, bilježi svaki odlazak na pauzu, i još radimo za manju plaću od nje.
Moj drug radio par godina u Italiji, perfektno govori Italijanski. Zatim u Nemačkoj isto naučio jezik. Došao kod sestre na Novi Zeland i ne može da nauči ni HAJ/ BAJ od Engleskog. Engleski baš lak, ne znam šta je zapelo ni kako da mu pomognemo da ostane.
Kuma se udaje, izrazila je želju da umesto devojačke večeri idemo na putovanje. U fazonu je: “ne želim da bacate pare na dekoracije i gluposti, bolje da taj novac iskoristimo da negde odemo..” Da, samo što bismo na dekoracije i zakup kućice na veče dale po 50 evra a ovako u najmanju ruku ne možemo proći ispod 300 evra po osobi, a treba i organizovati putivanje za 10 osoba. Sve mi je preselo.
Nisam mogla da budem prisna sa momkom jer je uvek imao znojne i mokre dlanove. Znam da je to neki poremećaj žlezda, ali šta ja da radim, ne mogu ga ja lečiti...
Imam 30 godina i otkako sam se porodila pre 2 godine, osećam da nešto sa mojom glavom više nije uredu. Psihički nisam dobro, sve češće mi se dešava da želim samo da me nema. Svesna sam da pucam i da će biti samo gore, a najgore je što sam shvatila da nemam nikog oko sebe ko bi mi pružio ruku. Pokušala sam da kažem kako sam mužu, majci, ali sam naišla samo na osudu da sam preosetljiva i da treba da budem čvršća. Želim više od svega da budem ko nekad, zdrava, i da budem dobra majka svom sinu. Novca za terapije nemam, a bojim se kojim će me putem ovo odvesti.
Prijateljica se bavi profesionalnim sportom. Uspešna je. Ali počela je da zalazi u drugu stranu interneta i slave. Postavlja sebe skoro u pornografskom svetlu, pati za lažno luksuznim životom insta modela. Mislim da traži lika koji bi joj takav život obezbedio. Ne znam kako da joj objasnim da će se time pos*ati na sva njena sportska dostignuća. Realno da bi se time bavila ne treba ti karijera bilo koje vrste i 10h treninga dnevno. Žao mi je što ništa od toga ne shvata i što niko od njene porodice to ne primećuje.
Koliko je nenormalno postalo normalno pokazuje moja HVALA BOGU bivša firma. Tamo radi dosta ljudi, van grada je i bukvalno smo 5 dana nedeljno po ceo dan tamo. Ono što me šokiralo je da je tamo svako sa svakim i udate i oženjeni. Jedna koleginica (tako pričaju) nema s kim nije bila u firmi i oženio je kolega iz firme sav ponosan što je sada njegova ona koju svi žele. Pre ove firme radila sam u još nekoliko njih i svugde ima ovakvih stvari ali nigde nije bilo da su svi kolektivno nenormalni. Kad sam tek došla jedan oženjeni kolega počeo je da mi piše na društvenim mrežama i hteo da se vidimo van posla, a ja sam mu održala predavanje zato što vara ženu. On je to svima ispričao i svi su me okarakterisali kao lujku, u fazonu šta mene briga što on vara ženu, bukvalno kada prođem krenu šaputanja kao da sam na neka narkomanka. Provela sam tamo dva meseca a čini mi se kao da sam bila dve godine.
Imam 29 godina i shvatila sam da ja iniciran uglavnom sve odnose u životu, kafe i druženja. Pritom, ne bih da hvalim sebe ali imam šta da ponudim (čitam, radim, doterujem se i imam smisla za humor). Narednih mesec dana neću prva zvati nikoga, da vidim šta će da se desi.