Studiram matematiku i kada to nekome kažem, odmah me pitaju nešto tipa “koliko je 27262x2736+63528”.
Ljudi nikako da shvate da mi ne studiramo da budemo digitroni...
Nema ništa gore od toga nego kada saznate da imate mentalnu bolest. Ja sam to saznao kada sam razgovarao sa drugarom, sjeđeli smo na klupi u parku i primjetio sam nekog čovjeka da me zbunjeno gleda. Postajalo mi je neprijatno i zatim je čovjek prišao i pitao me jesam li dobro. Rekao sam mu da jesam i krenuo da pogledam u druga - ali nije ga bilo. Zatim je čovjek rekao: 'Razgovaraš sam sa sobom pa sam se pitao da li te nešto muči'.
Kada vidim u kakvom ropstvu žive djevojke koje su se mlade zaletile i udale zbog novca, zahvaljujem Bogu što su me roditelji učili da vlastita sloboda vrijedi puno više od nečijih eura.
Volim suprugu, život bih dao za nju, ali nikad neće biti ispred majke.
Odrasla sam u Londonu, a sad mi je jedina želja da živim na nekom velikom imaju sa životinjama.
Pre 2 godine sam rekla drugaricinom dečku da ga ona vara. Dečko je bio mnogo dobar a ona ga iskorišćavala. Od kada sam saznala za to zgadila mi se. On joj nije rekao da sam mu to ja rekla pa sam mogla da nastavim da se družim sa njom ali nisam htjela. Polako sam se udaljia od nje. Ona i dan danas ne zna da sam to bila ja. Javi mi se u prolazu kada se vidimo ali to je to. Ne želim takvu prijateljicu koja je loša osoba. Ne kajem se.
Zaljubljena sam u jednog konobara i svaki dan idem na kafu samo da bih mu ostavila bakšiš i privukla pažnju.
Na telefonu mi stoji slika koleginice sa fakulteta kako sa indeksom u ruci i cvijećem stoji ispred fakulteta, nakon što je diplomirala. Ne osjećam ništa prema njoj, ali ta slika mi daje neku motivaciju da učim i uskoro budem na njenom mjestu.
2000-toj generaciji je najlakše izračunati koliko godina imaju.
Smeta mi što je moj dečko pre mene imao dosta devojaka sa kojima je i spavao, a on je meni prvi.