Mom mužu žena od njegovog rođaka šalje poruke tipa "Skuhala sam hobotnicu hoćeš jesti?" Pa kad joj nešto treba uvijek njega zove. Jada mu se da je njegov rođak vara. Imam neki čudan osjećaj kad on ode kod nje. A ode da bi joj donio travu pa skupa zapale. Bože s kim ja živim. Sa kretenom narcisom koji bi mogao pomoći po kući i oko djece a ne pušiti to đubre.
Neka priča ko šta hoće, ali meni je glupo da idem kod muškog ginekologa i neću nikad otići. Nema potrebe da mi pišete ono 'on je video ko zna koliko vagina, to mu je posao' itd. Znam, ali to mi ne menja mišljenje. Ja ne osuđujem žene koje biraju muške ginekologe, svako ima pravo da radi šta poželi, ali ja nikad sebi ne bi dopustila da muškarac koji nije moj emotivni partner viri dole i čeprka. Ja sam takva, neko drugi nije i to je to.
Da se pitam, zabranio bih gradnju garsonjera. Život u njima je nehuman. Muka mi je više od života u garsonjeri, ali nemam nekog izbora. Taj stan je moj i ako bih želio veći, moram dići kredit. Strogi sam protivnik kredita (osim ukoliko mi baš zatreba za npr. liječenje), iz mnogo razloga. Što vjerskih jer mi je kamata zabranjena, što zbog toga što bih se osjećao glupo da moram dodatne kamate isplaćivati i da tako financiram banku. Helem, izgleda da mi je sudbina ostati tu živjeti, a iskreno mi je muka više od skučenog prostora. Da mi je bar da imam jednu dodatnu sobu. Kajem se što nisam kupio bar jednosoban kad su cijene bile daleko niže.
Ne tako čest kontakt sa svojom porodicom mi je sačuvalo zdravlje! Žalosno za reći ali moja porodica (i uža i šira, sa nekoliko izuzetaka) je zaista toksična. Nemam njihovu podršku u izboru svoje budućnosti, žele da idem putem koji su oni zamislili i samo tako mi žele pomoći, konstantno kritikuju i komentarišu sve što objavim na svoje društvene mreže, smeta im što izlazim i živim život (duša mi grešna jer sam mlada i želim da živim), smeta im što trošim SVOJ novac na putovanja, odjeću, izlaske, koncerte (imam svoj novac i platu s kojom redovno plaćam svoje račune jer živim sa cimerom). Iz svih ovih razloga sam postala totalno hladna prema njima i bez problema mogu da se ne čujem s njima i po mjesec dana.
Udana sam imam djete, druga bebica nam je na putu i od 3 razreda osnovne škole spavam sa plišancem srednje veličine svinja i zove se Pigy za kojeg mi je mama dala tada zadnjih 15 kuna da bi ga kupila jer sam ga jako željela 😊
A kad sam upoznala supruga išli smo po igraonicama se igrati poslije odgledanog filma u kinu odemo hvatati medeke na aparate tada sam uhvatila na žetone nekog ljubičastog konja ponija presretna sam bila kao da sam dobila na lotu kao da imam 5 godina a ne tada recimo 24 godine 🤣
I dan danas spavam sa tim plišancima kontam svi bi svi trebali biti u duši djeca zauvijek jer je to nešto najljepše u životu, stvara osjećaj topline oko srca i neku neobjašnjivu sreću 🥰😊
Ja sam prestala da izlazim u grad, zato što kad god sam izlazila uvek su prilazili likovi da me pitaju za drugaricu. Mene to smorilo, pa sam odlučila da ne izlazim.