Nikada ne spuštajte svoje kriterijume. Evo sa svojih 27 godina, našla sam dečka za poželeti.
Uvek pred spavanje razmišljam o tome šta ću sutra raditi, ali kad dodje sutra većinu toga ne uradim.
Ne znam zašto mojoj porodici smeta što moj muž radi kućne poslove i što mu je to sasvim normalno. Pritom uvek on kuva jer to voli i ne vidimo tu nista čudno ni on ni ja. Ali zato mi moji uvek prebace, napadnu mene kako sam loša žena jer ga "teram" da to sve radi (nikada ga nisam terala, vaspitan je da sam to radi), a njega kako je papučar. Da je drugačiji, ne bih se ni udala za njega.
Kad me dečko iznervira najedem se ćevapa i luka i čekam da me poljubi.
Postojao je period kada sam obrve "popunjavala" slojem crne maskare uvjerena da izgleda ok i u najmanju ruku stvarno prirodno.
Uhvatila sam verenika kako gleda profile bivših na fejsu. Ne znam šta da radim.
Volim da nakon odgledane serije uđem da pogledam Instagram profil svih glumaca, da vidim šta rade i kako izgledaju danas.
Imam 300 grama ovsenih pahuljica da rasporedim da jedem deset dana. Ej, živote i studentska sirotinjo!
Digao sam kredit za stan i da mi bude jeftinije našao sam cimera. Kako sam dugo godina u vezi i želimo se vjenčati rekao sam cimeru da počne tražiti drugi stan jer će se ona useliti. On odbija otići iako ima velika ponuda slobodnih stanova. Ako neće dobrovoljno morat ću ga izbaciti.