Svaki put kad su mi se pojedinci u srećnim vezama rugali što sam sam i nikad nikog nisam imao kraj sebe, ja sam ih kleo i svaki put su raskinuli vrlo brzo :), izuzev jednog drugara on me nikad ne provocira i želim mu dugu i srećnu vezu.
Svi kukaju i žale se, kada dobiju dete ostatak društva ga kulira i ne želi više niko da se druži sa novo pečenim roditeljima. A ti isti roditelji nisu nikada pomislili koji je razlog za to. E pa ja ću da vam kažem, nas ostale zaista ne zanima koje je boje kaka vaše bebe, koliko puta je jela i kakila u danu i ostale budalaštine. Normalno je reći da je dete progovorilo, prohodalo al ostalo je zaista suvišno...
Kaže mi drugarica kako su tenesice za trčanje od 100€ skupe i da rasipam novac. Sve ok, ali ona puši kutiju cigara na dan i mjesečno popuši tenesice i pol, pa ja ništa ne spominjem. Ne razumijem ako ja ne komentiram tvoje pušenje, što imaš ti da se interesuješ i komentiraš.
Moja svekrva je opsjednuta kupovinom second hand robe i to ne samo za sebe već i za nas. Gotovo svake sedmice moja djeca dobiju neku igračku koju je našla u nekoj second hand radnji i iskreno pored toga što mi zatrpava stan stvarima, nisam sigurna ni ko je sve te igračke dirao i gdje su sve bile. Pored toga kupuje neke sintetičke posteljine, peškire, čak i kupaće kostime, donosi nama pa pita zašto ih ne koristimo. Kako da joj kažem a da je ne uvrijedim?
Naučila sam…
Da je bolje biti sam nego s ljudima koji te tapšu po ramenu dok im gledaš u oči, a pljuju te čim se okreneš.
Videla sam kako se neki smeju jedni drugima, a posle dva koraka im se usta pune ogovaranjem.
Videla sam i one što pljuju nekoga do juče, pa ih sutra vidiš zajedno kao da su najbolji na svetu.
I zato danas biram tišinu pre društva, iskrenost pre mase.
Jer život je prekratak da ga trošiš na ljude koji ne znaju ni ko su, a kamoli ko si ti.
Nervira me što ljudi misle da izgledam dosta mlađe nego što jesam, pretpostavljam da će mi to za 20tak godina biti kompliment al sad nije :/
Toliko dobro vidim kroz ljude, toliko jasno vidim gde svaki razgovor vodi, toliko jasno vidim dinamiku svih interakcija u grupi, da mi sve postaje isprazno…
Ne mogu da opišem osećaj kad me otac sačeka na stanici, pa stižemo u našu ulicu i ugledam kuću. Uvek je tu negde i majka. Shvatila sam koliko je to lepo tek kad sam se preselila. Samo nek još dugo ima ko da me čeka.
Ono što mi se posebno sviđa s mojim prijateljem strancem je što kad sam rekao da moram ranije izaći s posla jer imam zakazano u bolnici, nije pitao ni što ni kako. Naravno, da sam rekao drugačijim tonom ili da sam inače govorio o tome, sigurno bi nešto rekao. A spomenuo sam mu jer je zvao da izađemo u ta doba. Sviđa mi se to poštovanje privatnosti, ako sam ne želiš nešto da kažeš o intimnoj stvari, neće te pitati. Moji domaći jarani odmah kažu "šta ti je bolan" ili "šta'š u bolnici jadan ne bio".