Volim da obučem belu majicu bez brusa i tako izazivam momke u prolazu.
Kako me neopisivo iritira kod kupaca to što im se često dogodi da nakon što kupe i plate ono što im treba, i taman kad (hvala Bogu) krenu prema izlazu, odjednom se sjete da su zaboravili još 10 stvari i onda s onim kesama dođu nazad i s njima šeću po dućanu i izgovaraju onu glupu foru "Tko nema u glavi, ima u nogama" Hahah 🙄🙄🙄
Mrzim to što mi se više ružne stvari urežu u pamćenje, nego lijepe.
Čvrsto sam ubeđena da ljubav ne postoji uopšte. Postoji samo korist i ništa više. Mislim da čak ni ljubav između majke i deteta ne postoji. I ništa mi ne može promeniti mišljenje. Čvrsto sam ubeđena da je ljubav bajka za siromašne.
Da li je samo meni jadno i glupo ponašanje pojedinih žena ili ima vas još? Naime, radi se o mladom bračnom paru koji ima dete, čija majka non stop preferira samo duge posete svojim roditeljima. Kod njih se ide po 5-7 dana na boravak, dok kod svekrva i svekrve se ide samo na dan. Da se razumemo žensko sam, i ja takođe imam dete i muža sa kojima posećujem i moje i njegove podjednako. Znam da svekra i svekrvu ne može niko da voli više od oca i majke, ali ukazati neko poštovanje nije teško. Nekako se vodim time koliko volim muža toliko poštujem njegove roditelje.
Ne znam kako da ostavim devojku, sa njom i bih nastavio vezu a opet želim i da budem sam.