Studiram u inostranstvu, prva sam godina, s tim da sam imala još jednu pripremnu godinu, odnosno kurs jezika. Nisam ni sanjala da će učenje na stranom jeziku (koji nije engleski) da bude ovoliko teško, dajem sve od sebe ali kako god da okrenem ne ide. Noćima ne spavam, ne jedem, smršala sam nenormalno. Da stvar bude gora, prethodnih meseci sam počela da dobijam učestale napade panike. Dodje mi da dignem ruke od svega, pokupim stvari i vratim se nazad kući, ali sa druge strane ne mogu jer ću razočarati porodicu. Pod velikim sam pritiskom jer znam da su mi roditelji u teškoj finansijskoj situaciji i da ne bi imali novca da mi finansiraju fakultet ili odlazak u drugi grad na studije kod nas, a trenutno sam na stipendiji. Ne znam još koliko ću moći ovako da izdržim. Osećam se kao da ću pući.
Sa svoje 33 godine, obišao sam svet od Las Vegasa, Atlantik Sitija, Kariba, Akapulka, Ibice, Ria, Amsterdama, Ciriha, Beča, Milana, Rima, Londona, Pariza, Praga, Moskve, Barcelone, Beograda, Dubaia, Kaira, Johanesburga, Tajlanda, Pekinga, Tokia, Brizbejna... Eto, doslovno rečeno, samo na polovima zemaljske kugle nisam još bio. I pogodite šta? Još nijednom nisam izvadio mobilni telefon i snimao provode i avanture, da bi ih kačio na društvene mreže i stvarao negativnu sliku i zavist među ljudima, koji kad izađu u lokalnu kafanu, ne skidaju se sa telefona, dok i Eskim na kraju ne vidi, da se on/ona provodi. Sam sam to sve sebi obezbedio, poštenim radom i trudom i odricanjem mnogo čega u ranoj mladosti. Ispunjenje mog dečačkog sna je uveliko u toku. Nikakva sreća tu nije u pitanju, već isključivo LJUDI, odlična komunikacija sa njima i poštovanje istih, bilo kog "sloja" da su. To je tajna mog uspeha.
Imam šefa koji je genije što se tiče izjava. Tako su jedne prilike kolege došle i tražile da ne rade jer su postili, a on im odgovorio da Salah igra finale lige prvaka i posti...
Toliko sam usamljena da zimi pustim da mi porastu dlake na nogama kako bih mogla da se češkam i da zamišljam da češkam ruku momka kog nemam...
Djevojci kupujem redovito neke znakove pažnje jer želim da vidi da mislim na nju kad odem negdje, ali mi se to odbilo od glavu. Djevojci se povećao apetit i tražila je sve skuplje i češće poklone što ja nisam mogao financijski izdržat jer sam tek završio fakultet i na pripravničkom sam. Jedno jutro prije posla idem se otuširat i počnem razmišljat o budućnosti i shvatim da s takvim rastrošnikom se ne može planirat budućnost i kažem sam sebi, ako razgovor ne upali u vezi štednje ide prekid veze. Popričam ja s njom ona se složi sa mnom i bude par dana bez potreba za poklonima i naravno sve po starom i opet razgovor i opet isto. Koji užasan osjećaj prekinit vezu, a voliš je i dalje, ali znaš da se neće promijenit i da je nemoguće živit sa osobom koja se neće žrtvovat i pravit kompromise.
Studirala sam i radila. Završna sam godina, imam još par ispita do kraja. Međutim nisam mogla više da nastavim sa poslom pa sam dala otkaz. Od straha od osude mojih rekla sam im da sam otkaz dobila. Prošlo je 6 meseci od toga a moj otac je saznao. Nikada u životu nisam slagala nešto, sad prvi put i osećam se grozno. Evo tresem se dok kucam. Nisam mogla više da radim po 12 sati i učim! Nisam mogla, ni fizički ni psihički za bednih 200€!
Pod konstantnim sam stresom i pritiskom svakodnevno. Drugi misle da mi teče med i mleko, a ja sam na ivicama nervnog sloma i zaplačem skoro svaki dan...
Otišli na svadbu, ja igrom slučaja uhvatila buket. Mama utripovala i počela me nabacivati kumu, momak jadan i dan danas bježi od mene.
Inače važim za opuštenu, prijateljski raspoloženu osobu prema oba spola. Najčešće oblačim odjeću koja je prije svega udobna i jednostavna, rekla bih "ništa posebno", + ne šminkam se. Svega se par puta godišnje baš dotjeram. Poznato je da tada suprotni spol promijeni način na koji se ophodi, iako se ponašaš isto kao uvijek; ali ono što me uvijek iznova šokira, zabrine i rastuži je koliko se ženske osobe prema tebi počinju ponašati drugačije - nažalost, u negativnom smislu.