Upoznala sam ga kad sam imala 19 godina. Sada imam 22 i i dalje imam potpuno ista osećanja prema njemu kao pre 3 godine. Nijedan posle njega nije probudio tu emociju u meni. Pokušavam da nastavim dalje ali opet mi je najveća želja da opet budem s njim kad tad, kad nam se poklope sve kockice. A sa neke druge strane se plašim da me nikada neće proći i da se nikada opet neću osećati tako.
Uđem na Instagram storije, svaki drugi pjesma mišići ili iz auta ili iz kluba,oću da poludim...ili pratim pogrešne ljude ili živim u pogrešno doba.
Volim da zavodim prijatelje svog verenika. Svi su zgodniji i lepši od mog njega, ali moram da ostanem s njim jer ima svoju firmu i mnogo više para od svih njih zajedno. Ima svoj veliki bazen, saunu od skoro ima prostor za masažu. Juče sam uživela u lepom i sunčanom vremenu, ceo dan sam pozirala slikajući se za instagram, dobijala sam gomilu komentara. Jedan od njegovih prijatelja koji je bio zagrejan za
mene na mojim fotografijama bacio reakciju na stori, rekla sam hvala, iz šale sam prekomentarisala kako bi mogao da me namaže uljem sačekala sam da odgovori pa da opozovem poruke rekao da će doći, došao je. Mazao me uljem po leđima, masirao me po nogama… ako zauzme položaj našeg privatnog masera moraću da nagovorim verenika da ga zaposli da radi na meni u našem malom prostoru za masažu.
Ne znam kako da pomognem sebi. Lepo izgledam, ljudi kažu da sam zanimljiva, dečko me čuva kao kap vode na dlanu. Ali ja sam toliko nesigurna u sebe da, ako vidim zgodnu devojku da ide ka nama, odmah osetim neki nemir i gledam u dečka da vidim hoće li baciti pogled. Čak i ako sam sama i vidim zgodnu devojku oskudno obučenu razmišljam da li bi je on odmerio da je sa mnom. On nije tip koji bulji i okreće se za devojkama, ali ja sam sebe ubedila da je takav samo kad je sa mnom...
Žensko sam, i za 25 godina života nisam naučila kako da pričam i da se družim sa devojkama i ženama... Volela bih da imam drugaricu s kojom se baš dobro razumem i slažem, ali 100 puta mi je lakše naći dečka, nego se sprijateljiti sa ženskom osobom. Znam da je problem u meni, uvek me uhvati neka panika da će misliti da sam čudakinja ili da će me nekako gadno odbiti, ismejati... Ne znam da li sam taj strah nesvesno pokupila družeći se oduvek sa muškarčima, ali s njima je neuporedivo lakše sprijateljiti se. Ako neko ima neki pametan savet, nek podeli, molim vas! Treba mi ženska srodna duša...
Posle trudnoće, obučem kupaći na cvetiće, izgledam ko livada...
Bojim se migranata i voljela bi da ih nikada nisu pustili u Bosnu i Hercegovinu. Eto, rekla sam. Razumijem da im nije lako, razumijem i da smo mi nekada tako bili izbjeglice u tuđoj zemljama, ali mi je teško podržavati narod čiji su pripadnici nedavno sačekali i napali mene i kolegice dok smo se vraćale s faksa. Znam da nisu svi takvi, al zar nije prioritet sigurnost državljanina BiH a tek onda ostalih? Ako nisam sigurna u svojoj državi onda ne znam gdje jesam...
Rekao je: "Pusti me malo da te se uželim, ne moramo stalno da se čujemo". E pa kad se uželiš moj broj će za tebe biti nedostupan.
Zaručnik i ja planiramo uskoro svatove, a ja nemam koga da pitam za kumstvo.
Kroz celu osnovnu i srednju bila sam odličan đak. Krenula na fakultet, rešila celi prvi semestar u roku. I evo mi sad ostalo par ispita iz drugog koji su uvet za sledeci, a ja već dva dana ležim u krevetu, gledam youtube, serije. Motivacije i volje za učenjem nigde. Smorilo me 13 godina provođenja za knjigom. Sve me strah da ću bataliti sve, a gde ću onda sa gimnazijom...