Izuzetno mi je teško jer ne mogu da kažem roditeljima da će dobiti drugo unuče za nekoliko dana. Verujem da znaju i da su tu, ali ipak mnogo patim. Treba mi sada njihovo ohrabrenje jer nisam dobro zdravstveno. Bar da ih vidim u snu...
Bivši verenik mi je dok smo bili zajedno skidao zvezde sa neba. Mojoj porodici se uvukao pod kožu. Ostala sam planirano trudna i ponašanje je instant promenio. Posvađali smo se prvi i poslednji put. Bila sam u 4. mesecu. Ostavio me je u stanu bez hrane u frižideru i otišao na ručak sa društvom. Nije ga bilo ceo dan. Verovatno im je prepričavao našu svađu. Vratio se i pravio da ne postojim, to je trajalo. Shvatila sam da to nije osoba za koju se predstavljao. Spakovala sam stvari i sama ih spustila sa 4. sprata bez lifta i odselila se iz stana na drugi kraj države, kod svojih roditelja. Sreća da sam imala svog novca. On se više nikada nije javio. Verio se nakon 3 meseca za drugu devojku i oženio je nakon 6 meseci od našeg razlaza. Odlučila sam da me više ne zanima šta radi, samo nisam mogla da verujem kakav je čovek. Nikada nije tako delovao. Srećni smo sada, iako ga nikada više nismo videli, a mislim da je tako i bolje. Nikome ne trebaju u životu ljudi koji su spremni na nešto takvo.
Imam teoriju da su veze (da se živi zajedno) i brakovi remanencija prošlosti. To je nekada koristilo u preživljavanju kod ranijih društvenih zajednica. Sada zaista nema potrebe za tim. Naučno-tehnološki razvoj i obrazovanje su doveli do toga da nam zaista nije potreban neko / neka da nam tu "smrdi, prdi i komanduje". Ljubav je lepa, ali može da se voli, ima seks i zajedničke aktivnosti a da se ne živi zajedno. Kada bi svi živeli pod impresijom da su ljudi nezavisne individue i da od "druge strane" zaista nemamo pravo ništa da očekujemo, pogotovo ne nešto zauvek, lakše bi bilo. Ljudi ne bi patili što se tiče emocija. Slažem se sa Michel Onfray-em. On je francuski filozof, poznat po svom ateizmu, hedonizmu i kritici religije, morala i tradicionalnih vrednosti. Zalaže se za individualizam, hedonistički život i ateistički humanizam. Piše i govori o tome da ljubav često vodi ka patnji i da bi se ljudi trebalo voditi razumom, ne emocijama koje kad - tad dovode ka razočarenju.
Imam drugaricu koja postaje neizdrživa i razmišljam je skroz izbaciti iz života. Od nje i njenog hvalisanja se prosto ne može živjeti. To je tip osobe koji će se na društvenim mrežama pohvalit i kafom koju pije, a da ne pričam o nekim većim dešavanjima (putovanja, neki uspjeh i slično). Što je najčudnije, uopšte ne dolazi iz neke bogate porodice, već ispodprosječne. Pri tome o mnogim stvarima na Instagramu prosto laže. Na primjer, ode kod zajedničke drugarice u njen stan i na Instagramu to predstavlja kao da je njen. Ne znam zašto, ali me to užasno iritira.
Šminkerka me našminkala top i fotografisala me više puta sve to prije 3 mjeseca. Redovno objavljuje druge djevojke, a mene ni na mapi...još mi rekla da će mi poslati slike hmm...
Voljela sam jednog momka zabavljali smo se, po školi viđali, izlazili na kafu i ušli u vezu. Naša veza uvijek je bila puna svađa, ali bi uvijek izgladili odnos jer nismo mogli podnijeti da izgubimo jedno drugo. Naša veza iz mjeseca u mjesec postajala je sve duža. Kak su dani i mjeseci odmicali sve više i više sam ga zavoljela nekako prirastao mi je srcu. Od kak smo ušli u vezi pa sve do presudnog 9 mjeseca veze sam plakala dan/noć, ali mi to nikada nije bio dovoljno validan razlog da ga napustim. Bio je najvažnija osoba u mom životu. Bila sam mu prva cura, a on je bio jako miran, tih, povučen sve u svemu bio je ono što svi mi danas tražimo u ovoj generaciji. Tračali smo i smijali se muškarcima/djevojkama koji varaju svoje momke/cure, kako jedni druge iskorišćavaju u bilo kom smislu. Sve nam je to bilo užasno za vidjeti, ali i čuti. Obećao mi je sve kako će me držati kao malo vode na dlanu, kak ne želi vidjeti suzu na mom licu, kako me neće udariti, kak me neće prevariti i sl. Sve je to uradio.
Nikad neću razumeti devojke i momke koji imaju OF(Only fans). To je sad postalo nekako normalno i svi influenseri to prikazuju kao nešto sasvim normalno, a potpuno je obrnuto. Ne mogu da shvatim kako vas nije sramota? Da vam roditelji, rodbina, svi znaju da prodajete svoje gole snimke i slike i još se ponosite time?? Jednog dana ćete imati porodicu, decu i treba da se stide jer im je svako majku ili oca video golog i kako svašta radi. Razmislite malo o budućnosti, obraz nema cenu.
U dugoj sam vezi sa dečkom kog zaista volim ali je loš u krevetu malo je reći neiskusan i prosto ne zadovoljava moje potrebe i jednog dana me je spopao kolega sa faksa i nisam mogla da oduprem falila mi je strast neko ko ume sa ženama i mogu samo da kažem da bolji seks nikad nisam imala, on zna da imam dečka i zna da on i ja nismo ništa više od kolega ali je moj kad ga god poželim i mislim da je ovo jedini način na koji veza mene i dečka može funkcionisati.
Spavam na krevetu od masivne hrastovine stare 110 godina koji sam lično restaurirao. Dobio sam ga na poklon od komšije iz sela. Trebalo mi je dve nedelje rada! Sve radio ručno. Dušek je naravno kupljen nov kad sam sredio ram pre dve godine. I sad devojka hoće da ga bacimo da uzmemo neki krš iz Ikea radnje da bude novo i zato što ne želi da spava tu gde sam imao odnose sa bivšom devojkom... Evo ne znam da li meni stvarno fali neka daska, ali fali njoj. Nije mi jasno da se može zbog toga tolika drama napraviti.
Ležim, plačem i razmišljam da se vratim kod roditelja u kuću, iako smo skoro 10 godina u braku. Volim muža, decu, ali njegova majka me toliko povređuje svakodnevno da više ne mogu da plačem i sekiram se. Ćutim, ne želim da mislim da je toliki manipulator, ali me uvek demantuje. Od nje imamo veliku pomoć, pričuva nam decu, skuva i ručak. Živimo zajedno, ali je toliko zajedljiva, samo se njen rad ceni, to stalno ističe, meša se u sve. Rekoh joj danas da imam osećaj da ovo nije moja kuća, nemam nikakvu slobodu, za sve moram da se pravdam, ona će meni "E ne znaš ti šta je disciplina". Mnogo boli.