Odrasla sam u izuzetno toksičnom okruženju zato što mi je otac nasilan čovek koji je ceo život terorisao na najgore načine moju majku i mene dok je brata učio da se "tako barata sa ženama", pritom nije ni malo zatucan i obrazovan je čovek sa dobrim poslom. Ona se izvukla iz te priče, nadam se da ću i ja uskoro čim završim fakultet. Moj najveći strah je za ženu sa kojom je on sada, zato što znam šta je čeka i ne znam kako da joj objasnim pre nego što bude prekasno. O bratovoj budućoj ženi i da ne pričam. Ne mogu da verujem koliko tako odvratni ljudi imaju sreće da se izvuku iz svega što urade svojom glumom i uterivanjem straha.
Ne mrzim Balkan, mrzim mentalitet ljudi koji žive na tom prostoru.
Kada vidim nevaspitanu djecu koja ruše stvari u prodavnici moram da ih udarim po glavi kada njihovi roditelji ne gledaju a onda diskretno pobjegnem. U 90% slučajeva djeca budu toliko šokirana da čak ni ne odu da kažu roditeljima.
Prilikom ulaska u WC na fakultetu me zaustavio asistent i rekao da odem na kat ispod, jer je on u ovom napravio "zločin". Zahvalio sam na upozorenju i otišao u drugi WC.
Izašao sam s jednom devojkom na spoj i kasnije na njenu inicijativu smo otišli kod mene u stan. Kada smo se skinuli ona je počela da se smeje veličini mog penisa pa se brže-bolje obukla. Ja znam da između nogu nemam anakondu i pogađaju me takvi komentari, ali se nikada ne bih smejao curi ukoliko ima male sise ili ravno dupe ukoliko sam već odlučio da s njom provedem noć.
Vrlo često me muči to što jednoj osobi nisam rekla ono što sam mislila u tom trenutku, nakon nekih njegovih postupaka (koji su bili užasno frustrirajući, stresni i nikako primjereni situaciji u kojoj sam se u to vrijeme nalazila), ponajviše kako bih sebi olakšala. Što je najgore nisam ništa rekla zbog spleta nekih okolnosti i toga što nisam imala prilike reći to i jbg na tome je ostalo, a više nemam prilike i bilo bi čudno da sad to kažem pošto nisam u nikakvom kontaknu s tom osobom.
Pa evo da si ovdje bar malo olakšam dušu:
,, Ivane je*i se. ''
Imam dugačak fitilj i ne iritaram se lako, ali ako ikada u sekundi poželim nekoga da puknem to je kada neka osoba vrišti iz petnih žila zbog bilo koje bube ili miša koji se pojavio u blizini. Znam da neki ljudi mogu imati ozbiljnu fobiju, kapiram da vrisnu u sekundi i samo se sklone, ali kada neko vrišti 10 sekundi zbog skakavca ili šta već, bukvalno mi padne u očima, je li moguće da je neko toliko željan pažnje.
Čini mi se da sam jedina kojoj ne smeta žica grudnjaka i koja ga ne skida prije spavanja....
Smatram da su pazuh i stopala najodvratniji delovi tela i gadi mi se kad devojke namerno oblače stvari koje ističu te 2 stvari.
Svakog dana se iz grada vraćam kući sa biciklom i skoro sam poceo da srećem jednu devojku koja seta psa kroz moje naselje i tako vec 3-4 dana. Ne znam ni ko je ni sta je,ali znam da želim da je srećem svaki dan!!! 😊😊