Koleginice koje su prema meni bile fine, i koje su mi delovale i više nego ok su me ogovarale iza leđa. Nisam mogla da verujem kad sam to saznala. Eto, više ni svom instinktu ne mogu da verujem. Ljudi, zašto ste licemeri? Ako se nekom ne sviđam ili mi nešto zamera, neka mi to kaže u lice, a ne iza leđa.
Živim u inostranstvu i najveći strah mi je da će mi neko iz porodice umreti dok sam ja ovde. Svaki put kad se vraćam iz Srbije, uhvati me neka mučnina pri pomisli da možda poslednji put vidim i grlim roditelje, baku i tetku. Oni su već stari, bolešljivi i grize me savest jer sada kada najviše vremena treba s njima da provodim, jer znam da ih uskoro više neće biti, ja sam 3000km udaljena i viđam ih jednom godišnje jer češće ne mogu. Znam da će jednom biti poslednji put da ih vidim a da neću to ni znati i zgrči mi se želudac pri pomisli na to. Ovde nemam nikoga i sutra bih se vratila samo kada bih mogla da nađem dobro plaćen posao.
Ostavio sam devojku jer mi je već na samom početku veze bacala kritike kako srčem dok jedem supu...
Dozvolila sam da mi moji prave punoletstvo samo da bih dobila novac od rođaka i prijatelja. Nisam materijalista samo sam povučena osoba koja ne voli gužvu i tog dana sam se baš neprijatno osećala.
Iskreno ne znam koja je budala izmislila da je pumpanje usta lijepo. Doslovno, do sada nisam vidio niti jedne napumpane usne a da izgledaju lijepo. I najmanji fileri i botoks mi izgledaju degutantno. Usta k'o majmunska gu*ica i to je navodno neki trend i pojam ljepote. Ne znam kojem muškarcu to može biti privlačno i šta je vama djevojkama u glavi da pumpate plastiku u usta samo da bi ona izgledala veća i "ljepša".
Viđam se sa jednom lepom devojkom već duže vreme. Student, povučena, normalna, meni prelepa. Roditelji me kritikuju zbog nje jer su "njeni roditelji i porodica čudni", drugovi me sprdaju jer smatraju da me ne zaslužuje (fizički izgled). Strašno, šta se iko ima petljati kad je meni najlepša!
Ne vrijedi ništa "volim te, ali" nego "ali volim te" ...uvjerila sam se u to 101%.
Ne podnosim svoje kolege sa faksa (sa mog smera i grupe). Sve neki buržuji koji prvo pitaju čime ti se bave roditelji, pa tek onda odlučuju da li si dovoljno dobar za njihovo društvo. U pitanju je državni fakultet. Jedva čekam da ih više ne gledam, dižu mi pritisak!!
Nervira me što decu od malena uče da su lepi dobri, a ružni zli. Uvek priče idu: "Bila jedna prelepa princeza i jedna veoma ružna veštica". Zašto ne može na primer: "Bila jedna veoma ružna princeza i jedna prelepa veštica"?
Voleo bih da sam još malo vremena proveo sa njom pre nego što smo raskinuli. Mislim da ću je ostati željan...