Moja dva heroja, majka i otac. Čitam kako roditelji djecu tlače zbog faksa, lošeg učenja i sl. Ako mi vjerujete, znali smo ostat s 50 maraka u kući i nešto mog ušteđenog džeparca, još dok sam bio srednja. Al znali smo uvijek da mati i otac daju sve da obezbjede kolko mogu, na kraju otac je otišo u neki mutan poso da zaradi, i zaglavio 5 godina. To sve vrijeme majka je radila i školovala nas, malo je familija pripomogla, nešto sestra i ja se snalazili i tako.. Evo otac je došo, sestra udata, 5 god medicine, ja na mašinskom ali vjerujte da nam cijeli život govore samo učite, i dušu su za to dali da nas izvedu na dobro. Životu se ne mogu zahvalit mnogo, al za roditelje sigurno, i hvala im što su uvijek bili podrška, pogotovo mami našem borcu!
Mama mi je u imeniku upisana kao 'CIA'. Jednom sam izgubila telefon i pogodite šta...
Vratio mi je jedan dečko, jer me je mama zvala 5 puta :-D Imam sreće.
Za sad nemam ni jedan otkriveni talenat, ali tripujem da ću nekad biti velika zvezda ne znam što.
Doživeo sam veliku sramotu, kolegica sa posla mi se nabacivala kada sam pristao da se muvamo, vatamo itd prijavila je šefu rekavši da je spopadam i pipkam da se zbog toga oseca loše, naravno nemam nikakve šanse da se branim muško sam ko će da mi veruje uz to me sada svi ružno gledaju, malo je reći da sam sjeban.
U ovoj zatucanoj Crnoj Gori i dalje ima ljudi koĵi više vrednuju i vole mušku decu. Mom ocu su svi od njegove familije i rodbine, komšije i poznanika zamerali što ima tri ćerke. Moj otac ih je uvek ignorisao, i za inat nas vodio najviše kod majkine rodbine na sever CG i u Srbiju, jer su nas oni obožavali i pazili, nisu nas tretirali ko da smo krive što smo se rodile. Otac nam je uvek govorio da volimo njih više i da se samo na njih možemo osloniti jer su ovi njegovi 'fukare'. Jedini koji je bio izuzetak je bio naš deda, tatin otac, koji bi ruku za nas u vatru stavio. Nikada nas nije ni pogledao popreko. Bio je star i veoma bolestan i nije se mogao igrati s nama, pa smo mi sedele kod njega i crtale mu, a on nam pričao... Na sahrani smo sve tri plakale ko kiša. A komentar moje tetke, dva minuta nakon što smo se vratili s groblja je da ne zaslužujemo da ga žalimo, ni mi ni roditelji jer brukamo familiju s "3 ćerke?!". Moje sekice male su se odmah zaplakale i pobegle u sobu. Ubij me Bože..
Sjedim danas na sastanku sa šefom. On, ja i ostatak kolektiva. Čovjek koji je inače nasmijan, zafrkant, dobar ko kruh ne može rečenicu sastaviti od suza što mu se gomilaju u očima. Žena mu je otiŠla u drugi grad i uzela dijete sa sobom. Sad ga ucjenjuje da će ga uništiti i da dijete nikad neće vidjeti ako ih ne financira i ne vodi dalje njezin posao. Ona se ne želi rastati, želi živjeti sa svojim djetetom u drugom gradu, daleko od njega, a on da rinta i šalje... Optužuje ga za nebuloze, od toga da ju je varao sa svakom od nas koje radimo za nju pa nadalje... Evo ne znam. Sjedim i žao mi čovjeka. Sve bi napravio za nju, za to dijete. Ne znam kako to jedna žena može napraviti, kako može dijete od oca odvojiti... Žao mi je :-(
Majka me ostavila kad mi je bilo 12. Na dan venčanja, 14 godina kasnije, izabrali smo otvoreno mesto i jedino je omanja kapija sprečavala da neko uđe. Ipak, nismo ni računali da će iko doći. No, tu kapiju je preskočila jedna starija žena, sede kose, lica belog kao avet i shvatila sam da je to moja majka. Bila je pijana i vidno uznemirena. Plakala je i molila me da joj oprostim. Bila je sva u nekim modricama, obučena u krpe, nije izgledala kao ona uređena dama koju sam davno poznavala. Uništila mi je najlepši dan u životu, a za 14 godina, nije se setila da me ikad pozove ili poseti. Tata i muž su samo prišli da me zagrle jer sam grcala u suzama, na dan kad je osmeh trebalo da mi bude najširi, ja sam se osećala kao pokisla. Kad sam se smirila, ona se samo poslužila s hranom sa stola i pobegla smejući se kao kakav ludak. Prošlo je 2 meseca i još se ne mogu smiriti. Pitam se čime sam ja zaslužila takvu majku?
Oprostila sam mu prevaru i dete sa njom. Nikada mu to nisam nabijala na nos, prebacivala. Jedino sebi ne mogu da oprostim što sam mu slepo verovala sve ovo vreme, što sam ga volela i podržavala, opravdavala za sve, brinula za njega. Nije osvanuo dan, a da nisam mislila na sve to. I tako će mi biti do kraja života. Pakao u glavi.
Uvek sam mrzela kad drug slavi rođendan, a on iz bogate porodice, a njegova mama seče svima po malo parče jedne torte iako je uvek imao bar tri torte.
Iako je previše tvrdoglava, a ponos i ego ispred svega, našla je način da se javi prva posle raskida. I sve je to prelepo trajalo dok mi nije dosadilo dopisivanje. Nismo se čuli manje od dve nedelje i ja rešio da joj spremim iznenađenje. I pre a i u vezi, uvek smo se koškali ko je bolji u košarci.. i ja se spremim, odem na teren koji je 30-tak metara udaljen od njene zgrade, pošaljem poruku "1na1 u izlazak?", i sad sa sigurnošću tvrdim da mi je to jedna od najbolnijih ispala u životu.